Увод

Први системи међубанкарских комуникација јављају се у форми аутоматских

клириншких кућа (ACH1), електронскох клириншких кућа (ECH2) и директних
комуникација посредством switch центра (SWITCH). Електронске клириншке куће
успостављају се данас за обављање крупних и значајних финансијских трансакција
замењују тренутну везу између банака. Најпознатији и највећи клириншки системи
су CHIPS3 и CHAPS4 чији промет има кључну позицију у банкарским аранжманима.
Примарни мотив развоја клириншких центара био је смањење броја чекова, али са
развојем финансијских услуга, новим техничким достигнућима и глобализацијом,
клириншки центри добијају савим нову улогу у финансијском пословању.
Аутоматске клириншке куће појавиле су се шесдесетих година у САД, Енглеској и
Јапану и једне су од првих форми компјутеризације између банака. Појавиле су се
шесдесетих година у САД, Енглеској и Јапану, а заснивале су се на of-line
системима. Овакви системи омогућавакли су бржи и ефикаснији трансвер у односу
на папирни без обзира на високо учешће мануалног рада. Када су у овај систем
укључени и комитенти банака, кроз директно одобравање и задуживање рачуна
постигнут је ефекат који се очекивао. Код ових система пренос информација
обављен је путем магнетне траке, где читач магнетне траке преузима податке и врши
обрачун и пребијање. Switch центри представљају специфично техничко решење за
функционисање система електронског плаћања у малопродаји (EFT 5/POS) и систем
самоуслужних шалтера (АМТ), где су банке међусобно повезане преко switching
центра.

1
ACH-Automated Clearing House (аутоматска клиринг кућа)
2
ECH-Electronic Clearing House (електронскох клириншких кућа)
3
CHIPS-Clearing House Interbank Payment Sistem
4
CHAPS-Clearing House Automated Payment Sistem
5
EFT-Electronic Fund Transfer

1
 1. Појам и порекло клиринга

„Под клирингом, тј. нето обрачуном, подразумева се пријем појединачних

налога за плаћање, или група налога за плаћање, уз које се доставља спецификација
појединачних налога, ради обрачуна мултилатералних нето износа на обрачунским
рачунима. Након тога, за сваког учесника у клирингу утврђује се нето позиција, чије
се поравњање врши преко његовог жирорачуна.“ 2
„За разлику од слободних девизних плаћања за испоручену робу или
извршене услуге, појављују се у савременом промету, и везана клириншка плацања.
Може се са сигурношћу изнети тврдња да су клириншка плаћања последица
одређених мера контроле и других девизних ограничења које подразумевају
одређене земље.“3
Основни смисао клиринга јесте да се плаћања и наплаћивања између
појединих земаља врше на једном обрачунском месту, уз одговарајућу
документацију која је везана за таква плаћања. Код клиринга свака страна измирује
своје новчане обавезе у домаћој валути, и то измирење обавеза се најчешће обавља
на посебном рачуну централне или емисионе банке, једне и друге земље. Овде је
каратеристично и то што роба прелази националне границе, а новац не. Код
клириншких плаћања врши се преношење девизних средстава из једне земље у
другу.
Због тога је овакав начин плаћања прихватљив у односу на слободна девизна
плаћања.
Свака уговорна страна своје обавезе које има према страном повериоцу
измирује у својој националној валути, без употребе конвертабилних девиза. То
омогућује проширења робног промета и са оним земљама које немају довољно
средстава за измирење својих обавеза према иностраном партнеру. Овакав начин
плаћања има и своје слабости јер делује као ограничавајући фактор на слободну
трговину са свим последицама које из њега произилазе.
Народна банка Србије – Сектор за платни промет увела је клиринг међународних
плаћања који ће обављати банке са седиштем у Републици Србији и за банке са
седиштем на територији државе са чијом је централном банком Народна банка
Србије закључила споразум о нето обрачуну међународних плаћања.
Правни основ за увођење клиринга међународних плаћања постоји и у другим
прописима, а пре свега у: Одлуци о клирингу међународних плаћања, Одлуци о
условима и начину обављања платног промета са иностранством, Упутству за
спровођење одлуке о условима и начину обављања платног промета са
иностранством, Оперативним правилима за клиринг међународних плаћања и др.
Израз клиринг потиче од енглеске речи „то clear“, која значи „чистити“,
„рашчишћавати“, док се сам поступак чишћења назива CLEARING. То је буквално
преведено значење појма клиринг.
„У банкарско-техничком смислу то чишћење значи пребијање или
компензацију међусобних потраживања и дуговања два или више лица у циљу
утврђивања и измирења коначног дуговног и потражног салда.“4
Овакав поступак води своје порекло још из старе праксе енглеских банака из XVIII
века. Свакодневни пословни додир између више енглеских пословних банака довео
је банке на помисао да би им се обим пословних трансакција (наплата и исплата)
могао добрим делом смањити ако би се представници банака редовно састајали на
одређеном месту у одређено време како бу упоређивали међусобне дужничко-
поверилачке односе. Тада би се вршила њихова међусобна пребијања у циљу
изналажења крајњег салда за сваку банку. Оваквим радом број операција би се

2
смањио али би се и постигла уштеда у држању касених резерви. Енглески банкари су
јос тада у ту сврху основали први обрачунски завод „CLEARING HOUSE“ у
Лондону по чијем угледу су касније формиране сличне установе и у другим
земљама. Овакав завод је до тридесетих година, представљао само један механизам
обрачунавања унутар појединих земаља, односно финансијских центара. Од тада
постаје и важан инструмент у међународним плаћањима.
У каснијим међународним економским односима клиринг је вршио значајну
техничку улогу у плаћањима између земаља, али није ништа мање ни трговинско-
политичко средство. Под њим се подразумева посебан облик плаћања који се обично
утврђује споразумом о плаћању двеју или више земаља. Сва или одређенена плаћања
врше се преко клириншких збирних рачуна који се воде код одређених банака
земаља уговорница. По правилу свака банка отвара једна другој збирни рачун.
Лондонске банке су одржавале свакодневне састанке на којим је сваки члан
обрачунског савета састављао листу свих својих исплата и наплата у односу на све
остале чланове обрачунског места. На основу састављених табеларних прегледа, на
обрачунском месту састављани су сумирани прегледи у којима се, као коначни
резултат за сваког члана обрачунског места показује вишак његових исплата над
наплатама или обратно. Сваки од чланова обрачунског места имао је исплату или
наплату према стању у конкретном случају – само се овако утврђени коначни вишак
и тиме ликвидира све своје односе према осталим чланицама који су постојали из
бројних појединачних дуговања и потраживања.
Почевши од 1864. године Енглеска народна банка преузела је на себе да врши
изравнања утврђених коначних салда, односно разлика. Ликвидација коначних салда
вршила се једноставним прекњижавањем са једног на други жиро рачун, а банке
чланице обрачунског места имале су жиро рачун код Енглеске народне банке.
Прекњижавање се вршило без употребе готовог новца и овим изравнањем
салда је један обиман и ризичан посао упрошћен. Плаћања ефективним новцем
сведена су на најмању могућу меру, а цео посао око тога заснивао се само на
састављању таберларних прегледа и прекњижавању са једног на други жиро рачун.
Сличан начин међусобних обрачунавања убрзо се заводи и у другим земљама.
Најпознатије клириншко – обрачунско место у САД јесте Њујорк, основан
1833.године. По завршетку Првог светског рата у САД су постојала 174 клириншка
обрачунска места са укупним прометом од 400 милијарди долара.

2. Настанак и развој клиринга

Клириншки заводи послују по истим принципима: копензација узајамних дугова,
потраживања и ликвидација само утврђеног салда.
„Први системи међубанкарских комуникација јављају се у форми:
- аутоматских клиришких кућа (ACH – Automated Clearing House),
- електронских клиришких кућа ( ECH – Electronic Clearing House ) и
- директиних комуникација посредством с SWIFT центра (SWITCH).“5
„Аутоматске клириншке куће су једна од првих форми компјутеризације
између банака.“6
Оне су се појавиле шездесетих година у САД, Енглеској и Јапану и заснивале
су се на офф-лине системима. Офф-лине системи омогућавали су бржи и ефикаснији
трансфер у односу на папирни, без обзира на високо учешће мануелног рада. Пренос
информација обављан је преко магнете траке и дискете, где читач магнете траке
преузима податке и врши обрачун и пребијање.

3
 Развојем компјутерске и телекомуникационе технике слање фајлова са
инструкцијама за плаћање врши се искључиво електронским путем. Када су у овај
систем укључени комитенти банака, кроз директно одобравање и задуживање рачуна
постигнут је ефекат који се очекивао.
Аутоматизована клириншка кућа обавља пребијања дуговних и потражних
позиција и она у основи врши аутоматски клиринг на националном нивоу. Операције
обрачуна и извршења базиране су на рачунарској подршци. Сврха ових кућа је да
поред смањења употребе, односно елиминисања папирних чекова, обавља и
електронске трансакције међу депозитним институцијама, као и гарантовање
затварања позиције у случајевима када је неко од учесника неликвидан. Када је реч о
функционисању ACH система укључен је већи број учесника и то: платилац,
прималац, банка платиоца, банка примаоца и сам давалац ACH услуга. Поступак
обрачуна у ACH систему је следећи: комитент (платилац) издаје одговарајућој
институцији налог о задужењу рачуна у циљу одобравања средстава крајњем
кориснику примаоцу. По примању налога депозитна институција формира
електронски фајл, који је састављен од инструкција за плаћање и прослеђује га ACH
процесору, који врши сортирање свих појединачних дуговања и потраживања како
би формирао специфичне односно пребијене – излазне фајлове за сваку депозитну
институцију. Потом ACH процесор шаље нето износ на рачун сваке депозитне
институције, која обрађује фајл и врши коначна одговарајућа књижења на рачунима
својих комитената.
„Данас је значај и улога ACH система у овој земљи веома велик. Штавише,
без постојања ових институција трговина терминским тржишним материјалом
односно фјучерсима и опцијама, које данас представљају значајне деривате на
финансијским тржиштима, не би се уопште могла одвијати.“7
Електронске клириншке куће представљају замену за тренутну везу између
банака и успостављају се данас за обављање крупних и значајних финансијских
трансакција. Најпознатији и највећи клириншки системи су CHIPS (Clearing House
Interbank Payment System) i CHAPS (Clearing House Automated Payment System).
Промет ових клириншких система има кључну позицију у банкарским аранжманима.
Главни мотив развоја клириншких центара био је смањење чекова, али са развојем
финансијских услуга, новим техничким достигнућима и глобализацијом, клириншки
центри добијају сасвим нову улогу у финансијском пословању.

3. Клириншке куће

Клириншке институције се историјски развијају из послова специјализованих

чиновника, који су прво пружали само рачуноводствене услуге, да би касније
пружали и услуге око прикупљиања гаранцијских депозита. Прву клириншку
институцију основале су лондонске банке и то такозвану Clearing House у којој су
уместо предходног незваничног међубанкарског поравњања, које су вршили
службеници банака на неким јавним местима, почела да се пребијају међубанкарска
потраживања али на један организован начин. Тако су билатерални аранжмани и
правило узајемних рачуна замењени специфичном врстом агенција такозваним
институцијама за клиринг и обрачун, које су данас заступљене у свим развијеним
платним системима.
Клириншке институције представљају модерну организацију која, са једне
стране, купцима гарантује испоруку активе, а са друге стране продавцима плаћање.
Да би се финансијске трансакције у платним системима са клириншким кућама

4
реализовале, потребно је да учесници закључе клириншке уговоре са клириншком
кућом.
„Данас све клириншке институције врше веома велики број функција, од
којих су основне:
- вођење рачуна свих учесника, као и њихово поравнање;
- прикупљање и одржавање иницијалних депозита на нивоу који је неопходан
за неометано обављање финансијских трансакција;
- извештавање – достављање разних извештаја свим учесницима, итд.“8
Како би клириншке куће обављале своје функције неопходно је да
функционишу помоћу:
- система прописаног иницијалног депозита,
- система дневног прилагођавања и
- система одржавања прописаног нивоа иницијалних депозита.
Данас клириншке институције у платним системима могу имати различити
карактер и различите улоге:
1. могу бити у власништву и могу функционисати под контролом саме
централне
банке или под контролом комерцијалних банака или у кобинацији претходна два.
2. могу бити организоване за пријем само папирних инструкција или за
пријем само аутоматизованих електронских инструкција или за пријем и једних и
других.
3. могу бити организоване тако да опслужују целу земљу или на регионалној
бази унутар земље.

4. Врсте клиринга

Како би се ликвидирали дужничко – поверилачки односи у међународном

односу, по правилу свака банка отвара једна другој збирни рачун. Увозници једне
земље полажу у националној валути дуговне износе на тај збирни рачун, а средства
која се на тај начин прикупљају служе као покриће за исплату потраживања
извозника. Извозници у суштини примају национални новац који су положили
увозници њихове земље то јест новчана средества не напуштају националну
територију, већ се сва дуговања и потраживања међусобно измирују.
Тако је избегнута исплата у страним валутама, девизама или у злату, односно
плаћање путем трансфера. Класификација клиринга по врстама врши се с обзиром да
ли се клириншки начин плаћања односи на дужнике и повериоце само из једне
земље или две земље или се односи на дужнике и повериоце из већег броја земаља.
Према томе постоје:
- једнострани клиринзи;
- двострани или билатерални клиринзи;
- вишестрани или мултилатерални клиринзи.
„Ако се клирингом обухвате сва плаћања између одређених земаља ради се о
тоталном (потпуном) клирингу а ако се клирингом обухвати само део плаћања према
иностранству ради се о парцијалном клирингу.“9

5
 5. Једнострани клиринг

„Под једностраним клирингом у међународном платном промету подразумева

се такав режим плаћања у коме су дужници само из једне земље обавезни да своја
дуговања према иностранстраним повериоцима измирују уплатама у националној
валути код одређеног обрачунског места у својој земљи.“10
Повериоци из исте земље могу вршити наплате потраживања од дужника из
иностране земље на коју се односи једнострани клиринг, али само од обрачунског
места у својој земљи, а не непосредно од иностраних дужника.
Даље се једнострани клиринг дели на:
- присилни или аутономни клиринг и
- споразумни или конвенциоални клиринг
и то по томе да ли једнострани клиринг настаје једностраном одлуком земље
која га заводи или настаје по претходном споразуму са иностраном земљом на коју
се односи.

5.1. Присилни клиринг

Прислини једнострани клиринг последица је мера која једна земља преузима

у циљу заштите интереса својих поверилаца чији су интереси угрожени мерама које
су преузете од стане земље у којој се дужници налазе. Присилни једнострани
клиринг установљава Влада својом аутономном одлуком. Физичка и правна лица
дужна су да своје уплате према одређеној земљи, чији су дугови овом одлуком
обухваћени, врше преко за то посебно установљеног рачуна. Рачун се отвара код
емисионе банке или код неког овлашћеног кредитног завода. Са тог рачуна врше се
исплате домаћим повериоцима. Некад поједине земље могу да забране дужницима
из своје земље вршење исплата иностраним повериоцима или само повериоцима из
одређене земље. У таквим случајевима су неке земље, које су погођене таквим
мерама заводиле присилни клиринг.
Предузимање оваквих мера довољно је да приволи земљу на коју се такве
мере односе да приступи закључењу билатералног споразума за регулисање
обостраних плаћања.

5.2. Уговорни клиринг

Уговорни једнострани клиринг је збирни рачун који се установљава на основу

споразума, а води се у једној од земаља уговорница док код друге остаје слобода
девизних плаћања. Упрвој земљи увозници уплаћају своје дугове преко клириншког
рачуна код своје банке у корист посебног рачуна емисионе банке земље извознице.
Повериоци те земље се измирују у својој или у којој другој слободној валути, а
повериоцу земље код које се води клириншки рачун могу да измирују било
слободним трансфером, било преко клиринга.
То значи да је у уговореним платним односима између две земље могуће да
једна земља уговорница садржи и даље слободу плаћања у односу на другу земљу
уговорницу. Услуга овог клиринга била је пролазног карактера јер је изазивала низ
неповољности и последица по земљу са јаком валутом, па се он више и не сусреће у
пракси.

6
 6. Двострани клиринзи

Двострани или билатерални клиринг подразумева такав споразум измедју две

земље код кога се одређена плаћања врше обострано путем клиринга. Дужници обеју
земаља уговорница, измирују своје обавезе уплатама дужничких износа у
националној валути на збирни клириншки рачун супротне земље уговорнице док
повериоци наплаћују своја потраживања такодје у националним валутама својих
земаља, у оквиру расположивих средстава на збирном клириншком рачуну.
Овакве клириншке споразуме закључују обично земље које су завеле
контролу над платним прометом са иностранством или оне које немају заведену
контролу над платним прометом са иностранством како би на тај начин регулисале
свој платни промет са иностранством. Двострани клиринзи могу да обухвате сва
плаћања без изузетака који се појављују између земаља уговорница, а могу се
ограничити на само одређене категорије обостраних плаћања.
Према категоријама плаћања на које се односе може се говорити о:
- робном,
- неробном,
- мешовитом клирингу.

7. Вишестрани клиринзи

Вишестрани или мултилатерални клиринг значи укључивање већег броја

земаља у клириншки начин плаћања, уместо одвојеног повезивања само по две
земље билатералним споразумима. Овај процес посебно је дошао до изражаја у
међусобним односима земаља које су се чвршће економски повезивале, посебно у
случајевима економског, регионалног повезивања.
Покушај стварања регионалних мултилатералних система плаћања произилази као
последица недостатка светског мултилатералног система плаћања. Поред тога
чињени си напори у правцу стабилизације валута у одређеним оквирима путем
Споразума и то баш из разлога што није постојао један светски систем плаћања
преко кога би се несметано могао обављати платни промет.
Мултилатерални клиринг представља ширу слободу плаћања. Своди се на
могућност употребе потраживања остварених према једној земљи за плаћање обавеза
насталих из економских односа са другом земљом.
Ова форма клириншких плаћања постаје погодна у условима јаче економске
повезаности групе земаља, што олакшава међусобну размену и утиче на њено
повећање јер постоји већа могућност избора роба и услуга у већем броју земаља, а да
се притом води рачуна о платно билансној равнотежи према осталим земљама као
целини, а не према свакој земљи посебно.

7
 8. Учесници у клирингу

Поред дужника и повериоца као учесника у клирингу, из уговора о клирингу

редовно се јавља и њихов клириншки орган (емисиона или централна банка).
Због тога је свака исплата дуга ван клиринга неважећа, јер су прописи који регулишу
ту материју принудни прописи. Пошто се ради о конкретним прописима, поверилац
може да захтева од свог дужника да свој дуг уплати на клириншки рачун и то је све.
Поставља се још и питање времена плаћања, јер од тога зависи сношење
ризика, евентуалне промене клириншке валуте. На пример, ако се обавеза дужника
испуњава уплатом дуговног износа у клирингу, тада би ризик промене курса сносио
поверилац. Ако би се пошло од тога да се обавеза гаси у часу исплате суме
повериоцу, тада би валутни ризик сносио дужник. „Учесници у клирингу су
одговорни за веродостојност, кодирање и садржину послатих порука, за
благовременост слања порука у клиринг систем, као и за сигурност и заштиту
комуникације са клиринг системом.“11

11. Оперативна правила за клиринг

„Пријем појединачних налога за плаћање или група налога за плаћање уз које
се доставља спецификација појединачних налога ради обрачуна мултилатералних
нето износа за поравнање који се обавља на обрачунском рачуну банке.“16

11.1. Прикључење у клиринг

Како би учествовали у клирингу, учесници подносе захтев НБС, који је

оверен печатом и који је потписало лице овлашћено за заступање. Да би НБС
учеснике прикључила у клиринг учесници су дужни да испуне следеће услове:
- да буду чесници у РТГС систему (Реал Тиме Гросс Сеттлемент систему),
- да пријаве банкарски код за идентификацију (БИЦ код) који користе у РТГС
систему,
- да испуне техничке услове и стандарде за повезивање с клирингом за
примену одлуке којом се уређује електронски начин обављања платног промета, који
су утврђени упутством Народне банке Србије,
- да доставе овлашћење за задуживање рачуна преко кога се врши обрачун у
РТГС систему а по основу нето позиције из мулитилатералног обрачуна у клирингу,
- да пријаве лица овлашћена за контакт с Народном банком Србије по
пословима обрачуна у клирингу, и
- да закључе уговор с Народном банком Србије.

11.2. Мере заштите и одговорност

Сви учесници у клирингу дужни су да при обављању обрачуна обезбеде мере

сигурности И заштите, које се посебно односе на запослене који учествују у
пословима платног промета, на контролу операција, на обраду података везаних за
рад са клирингом, као и на физичку контролу приступа рачунарским ресурсима
повезаним с Народном Банком Србије а за потребе извршења обрачуна у клирингу.
Учесници у клирингу имају обавезу да одреде једног запосленог који ће бити
задужен за сигурност и заштиту комуникације са клирингом, да га за то овласте и

8
овлашћења доставе Народној банци Србије. Запослени који је задужен за сигурност
и заштиту комуникације назива се администратор заштите.

Администратор заштите задужен је за:

- конфигурисање и администрацију хардверских и софтверских система
заштите који
служе за безбедну комуникацију с клирингом;
- обављање платног промета у складу са одлуком којом се утврђује
електронски начин обављања платног промета и упутством за њено спровођење, које
доноси Народна банка Србије;
- подношење Народној банци Србије месечног писменог извештаја о примени
безбедоносних мера и сарадњи с клирингом.

Учесници у клирингу одговорни су за веродостојност, кодирање и садржину

послатих порука, за благовременост слања порука у клиринг, као и за то да поруке
шаљу и примају за то овлашћена лица.

11.3. Обрачунски рачуни, лимит и нето позиција

Клиринг међународних плаћања обавља се као нето обрачун преко

обрачунског рачуна који се отвара и води код централне банке.
Клиринг међународних плаћања обавља оператер клиринга.
Централна банка обавештава оператера клиринга о износима лимита нето позиција
за своје банке – за чије извршавање она гарантује у складу са уговором. Под нето
позицијом банке у одређеном тренутку подразумева се разлика између примљених
плаћања у корист и на терет те банке од почетка клириншког циклуса до тог
тренутка.
Негативна нето позиција ни у једном тренутку не сме бити већа од одобреног
лимита. Учесник може захтевати од своје централне банке повећање или смањење
лимита, а централна банка ће одобрити уколико су за то испуњени услови.

11.4. Пријем налога и начин извршења клиринга

Комуникација између учесника у клиригу и оператера се обавља порукама.

Поруке могу бити достављане појединачно за свако плаћање или за групу плаћања,
при чему се доставља и спецификација појединачних плаћања из гупе. Комуникација
се остварује са порукама типа МТ 103 или МТ 102 и то су поруке по СWИФТ
стандарду. Уколико се обрадом утврди да порука испуњава услове за учешће у
клирингу послата порука евидентира се на обрачунском рачуну банке само у оквиру
лимита. Уколико негативна нето позиција прелази одобрени лимит послата порука
иде у ред за чекање, док се неисправне поруке одбијају. На крају клириншког
циклуса обрачунавају се мултилатералне нето позиције и обавештавају централне
банке о својим збирним нето стањима као и о стањима својих банака.
Плаћање измеђи централних банака односно такозвано поравнање обавља се
преко рачуна код првокласне међународне банке. Централне банке одобравају и
задужују рачуне банака за њихове нето позицијие из клиринга у складу са
овлашћењима из уговора које су закључиле са банкама. Свака банка добија извод
свог обрачунског рачуна за клиринг и наког тога се обрачун сматра коначним.
После сваког клириншког циклуса у нето обрачуну, сваком учеснику се достављају:
- извештај о извршеним трансакцијама и

9
 - појединачне поруке за плаћање које том учеснику шаљу други корисници.
Рекламације у клирингу разматрају се уколико стигну најкасније до трећег дана од
дана обраде.

11.5. Искључење из клиринга и накнада за рад клиринга

Оператер клиринга може банку привремено или трајно искључити у

случајевима ако установи да учесник не испуњава било који од наведених услова за
чланство у клирингу, или ако учесник не приступа у складу са уговором који је
закључио са централном банком своје државе о учешћу у клирингу или пак ако
утврди да учесник изазива техничке проблеме у раду клиринга.
Када се ради о Привременом искључењу банке из клиринга, одлуку доноси
оператер клиринга, и он о томе обавештава банку и централну банку њене државе.
Оператер обавезно наводи који су разлози за искључење и који су услови за поновно
укључење банке у клиринг.
Одлуку о трајном искључењу банке из клиринга доноси централна банка
њене државе. Банка се може укључити у клиринг ако испуни услове наведене у
одлуци о њеном искључењу.

„По основу послова клиринга, централне банке, банкама са своје териорије

наплаћују накнаду – у висини, на начин и у роковима утврђеним прописом којим се
утврђује тарифа по којој централна банка наплаћује накнаду за услуге које врши.“17

11.6. Радно време клиринга

Клиринг је на располагању корисницима сваког радног дана. Радним даном

не сматрају се субота и недеља, као ни дани државних празника проглашени
нерадним данима. Радно време оператера је утврђено Дневним терминским планом,
који мора бити усклађен с дневним терминским планом централних банака.
Оператер клиринга може променити радно време о чему мора обавестити учеснике у
клирингу. Уколико учесник у клирингу захтева промену радног времена оператера,
оператер клиринга трошкове наплаћује од тог учесника.

Дневни термински план клиринга изгеда овако:

Почетак дана 9:00
Пријем лимита и размена порука за плаћање 9:05-9:30
Размена порука за плаћање 9:30-11:30
Припрема за клиринг 11:30-12:00
Клиринг 12:00-12:30
Поравнање нето позивција ЦБ 12:30-15.55
Опозив неизвршених порука за плаћање 15:55-16:00
Издавање извода рачуна 16:00-16:15
Архивирање 16:15-17:00
Крај дана 17:00

Почетак дана и пријем лимита 9.05 – 9.30

На основу обавештења централних банака, оператер клиринга свакој банци
поставља лимит за негативну нето позицију.

10
 Размена порука за плаћање 9.05 – 11.30
Комуникација између учесника и клиринг система се остварује порукама које
се могу доставити појединачно (МТ103) или за групу плаћања (МТ102). Порука која
из било ког разлога не може бити обрађена одбија се уз одговарајућу поруку
пошиљаоцу Т196. Послата порука за коју се утврди да испуњава услове за учешће у
клирингу евидентира се на обрачунском рачуну банке само ако негативна нето
позиција у том тренутку не прелази лимит.

Припрема за клиринг 11.30 – 12.00

После истека времена предвиђеног за пријем порука, утврђеног Дневним

терминским планом, оператер клиринга обавештава централне банке о збирним нето
стањима из клиринга, као и о нето стањима њихових банака. Централне банке се
саглашавају са нето позицијама.

11
Поравнање нето позиција ЦБ 12.00 – 15.55
Плаћања збирних нето позиција између централних банака се обавља преко рачуна
код првокласне међународне банке у складу са одредбама уговора (Деутсцхе банк).
Централне банке, у складу са одредбама уговора, обавештавају клиринг систем о
њиховој сагласности да се нето позиције изврше.

Одобравање и задуживање рачуна банака

Централне банке у складу са овлашћењима одобравају и задужују рачуне банака за
њихове позиције из клиринга.

Опозив неизвршених порука за плаћање 15.55-16.00

• Систем аутоматски шаље МТ196 за поруке које нису ушле у клиринг („враћа
неизвршене поруке“)

12
 2. Глобалне и националне банкарске мреже

Банкарском мрежом се може сматрати свака информационо-комуникациона

мрежа која омогућује пренос банкарских електронских порука. Банкарске мреже се
могу поделити на интерне и екстерне банкарске мреже. Интерну мрежу користе само
запослени унутар једне банке, док је намена екстерне мреже да омогући размену
електронских порука са другим банкама (међубанкарску размену) и клијентима
банке. Међубанкарске мреже су по правилу мреже затвореног типа (приватне мреже)
док се комуникација са клијентима банке одвија коришћењем отворених мрежа.
Када је у питању банкарски сектор најзначајније су оне електронске поруке које се
тичу плаћања, а оне су саставни део и реализују се кроз платни систем. Платни
систем представља основни подсистем финансијског система. Ефикасан и поуздан
платни систем је основни предуслов за ефикасно функционисање целокупног
финансијског система једне земље. Глобалне интеграције захтевају стварање
јединственог глобалног платног система за шта су потребни глобално усвојени и
дефинисани стандарди. Утемељивач:основних стандарда је Bank for International
Settlements у Базелу са специјализованом радном групом за плаћања и поравњања
(Commitee for Payment and Sattlement System). Платни систем се састоји из два
компатибилна дела:
• система обрачуна и
• инструмената плаћања.
Савремено организован платни промет заснован је на коришћењу
информационокомуникационе технологије (IKT). Платни промет се обавља
разменом електронских порука кроз информационе системе учесника. Електронска
порука представља информацију која је електронски генерисана, послата, проверена,
примљена и сачувана. Структура поруке је дефинисана од стране законодавног
органа најчешће централне банке. Основне карактеристике модела платног промета
умногоме зависе од:
• избора оператера система – то је најчешће централна банка или приватна
организација која има улогу клириншке куће.
• избора начина обрачуна – генерално постоје бруто и нето обрачуни.
Развојем IKT и рачунарских сигурносних система стекли су се услови за
повезивање финансијских институција на глобалном плану, што је омогућило
убрзање финансијских трансакција и олакшање пословања међу удаљеним
локацијама. У циљу реализације овог капиталног подухвата своје снаге (финансијска
средства) су удружиле највеће светске банке и основале Светско удружење за
међубанкарске финансијске телекомуникације (енгл. Society for World-wide Interbank
Financial Telecommunication - SWIFT) са улогом изградње глобалне банкарске мреже
за реализацију мећународног платног промета. Користећи се искуствима и
преузимајући нека решења настала кроз развој SWIFT мреже приступило се
изградњи националних (регионалних) електронских платних система за потребе
преноса новца (пре свега у домаћој валути) унутар једне држава. Најпознатије овакве
мреже у Америци су: CHIPS, BANKWIRE и FEDWIRE, у Француској SAGITTAIRE,
а у Британији CHAPS. Ток новца преко ових мрежа је углавном остварен преко
централних банака појединих земаља где банке имају своје рачуне. Мреже су обично
приватне и ограничене на банке чланове. Због садржаја који преносе, мреже су веома
сигурне. У земљама у транзицији, у које спада и Србија, трансформација система
платног промета је започела крајем 20. века.

13
 Основи проблеми су били:
• неразвијена телекомуникациона инфраструктура,
• неразвијен банкарски систем,
• неповерење становништва у банкарски систем и
• традиционална наклоњеност готовинском плаћању.

У Србији је ова трансформација мало каснила у односу на друге земље у

транзицији (Пољску, Чешку и друге) и њен се почетак везује за јануар 2003. године
када је платни промет из Завода за обрачун и плаћања пренет у пословне банке. У
последње време је све израженији тренд пребацивања банкарских услуга на
интернет, мрежу свих мрежа. За разлику од SWIFT-a интернет је настао као
универзални комуникациони пут, без посебних планова за пословно коришћење, те
као такав он не садржи никакву заштиту промета који по њему тече. Зато свака
интернет пословна примена мора најпре решити проблеме сигурности својих
трансакција. Сигурност пословања преко мреже јесте главна одредница сваке банке,
односно сваке услуге коју банка пружа. Проваљивањем у информациони систем
банке или приступом поверљивим подацима који се преносе кроз мрежу, нападач
може доћи до финансијских средстава на незаконит начин, као и до осетљивих
података који се тамо налазе и тиме нанети огромну штету банци (материјалну и
нематеријалну).

3. Интернет / Online банкарство

Интернет банкарство, као специфичан део електронског пословања, има многе

потенцијалне предности у односу на класично банкарство:
 смањење трошкова,
 уштеду времена и
 повећање продуктивности, пре свега.

Online банкарство омогућује клијентима приступ својим банковним рачунима путем

Интернета 24 часа дневно седам дана у недељи. Користи се за проверу и штампу
стања на рачуну, новчане трансакције, давање налога за пренос новца и плаћање.
Интернет банкарство, као специфицан део електронског пословања, има
многе потенцијалне предности у односу на класично: смањење трошкова, уштеду
времена и повецање продуктивности, пре свега. Међутим, да би овај вид банкарских
услуга успешно функционисао потребно је да постоје адекватни законски прописи.
  

4. E-Bank програми

14
 Е-Банк програми (програми за електронско банкарство) представљају праву
банку у канцеларији. Могућности ових програма су обично:
 Плаћање са текућег на текући рачун (електронски налози за пренос)
 Дневни изводи банке
 Текући изводи банке (тренутно стање на рачуну)
 Преглед свих уплата и исплата као и пратнера у одређеним временским
периодима

Овакав систем сигурно повећава продуктивност рада, смањује изгубљено време,

трошкове (не мора се свакодневни ићи у банку по изводе или носити налоге за
пренос, плаћа се мања провизија банци,... ), доноси тачност (нпр. да ли је и када
легла нека уплата). На крају треба напоменути још једну предност оваквих система,
сва плаћања унутар исте банке се извршавају тренутно.
  
5. Примена Интернета у финансијским институцијама

Уопштено говорећи, постоје четири подручја примене Интернета у финансијским

институцијама:
1. презентација информација;
2. презентација информација са двосмерном (асинхроном) комуникацијом (нпр.
електронска пошта којом се захтевају додатне информације);
3. интеракција са корисником (нпр. извршавање програма са подацима
појединог корисника); и
4. банкарске трансакције (нпр. електронска плаћања).

6. Светско удружење за међубанкарске финансијске

телекомуникације - SWIFT

Повећањем броја међународних финансијских трансакција, појавила се

потреба за успостављањем инфраструктуре која ће обезбедити високо расположиве
услуге уз сигурно, брзо и тачно обављање разних финансијских послова. У Белгији
је 1973. године од стране 250 водећих европских и северноамеричких банака
основана институција задужена за успостављање једног оваквог система. Званичан
назив ове институције је Светско удружење за међубанкарске финансијске
телекомуникације (Society for World-wide Interbank Financial Telecommunication -
SWIFT) и оно делује као удружење чији су власници банке чланови. После
вишегодишњег интензивног развоја систем је почео са радом 09. маја 1977. године.
Сигурносни механизми SWIFT мреже значили су велики корак напред у погледу
сигурности и поузданости финансијског промета, те су се многи учесници
финансијског тржишта радије одлучивали за SWIFT него за традиционалну Телеx
услугу. Поузданост у мрежној сигурности је омогућила SWIFT-у да постане
глобална мрежа, на коју је данас прикључено преко 8000 финансијских институција
из преко 200 земаља у свету, а дневно се размени више од 4 милиона
стандардизованих финансијских порука. Стандардизацијом порука и форми,

15
омогућено је аутоматско управљање подацима и елиминисање проблема између
пошиљаоца и примаоца везано за језик, интерпункцију и временску разлику у слању
порука. Детаљан опис и програм свих трансакција и њена идентификација
осигуравају потпуну контролу и долазећих и одлазећих порука а смањују ризик у
погледу насталих грешака или губитака истих. Главни мотив SWIFT-а је да сектору
финансијских услуга пружи платформу напредне технологије и приступ заједницким
решењима путем којилх ће сваки учесник моћи да изгради своју конкурентску
позицију на тржишту. SWIFT омогућава размену стандардизованих порука код
међународних финансијских институција тј. Банака, берзи. платних система,
клиринг система, сеттлемент система, брокера, дилера, инвестиционих менаџера, а
саме поруке се односе на плаћања, трговину, хартије од вредности и остало. Све ове
институције морају да испуне захтевне SWIFT критеријуме да би се прикључили на
једну такву мрежу.
Услуга коју им SWIFT пружа омогућава корисницима да повећају сигумост
плаћања, снизе трошкове, побољшају аутоматизацију, и управљају ризиком .
Улога SWIFT-а је двострука. Он обезбеђује посредничку платформу за
комуникацију, производе и услуге која омогућава корисницима да се сигурно и
поуздано повежу и размене фмансијске поруке. Такође, делује као катализатор који
доприноси да финансијска заједница дефинише стандарде и узме у обзир решавање
проблема који су у заједничком интересу.
SWIFT омогућава својим корисницима да аутоматизују и стандардизују
финансијске трансакције и тиме смање своје трошкове и оперативни ризик као и да
елиминишу неефикасност у својим операцијама. Основне карактеристике SWIFT
система су: унифицираност језика комуникације, висока сигурност и гарантована
тајност, тренутан пренос порука, минималне могућности настанка грешака,
ефикасна контрола, повезаност са банкама широм света, могућност ефикасног
управљања средствима, аутоматска обрада података, смањивање трошкова
пословања. Поруке се од банке преносе одмах и аутоматски изводи аутентификација
и идентификација истих. Посебним договором у шифрама утврђено је и време
преношења порука сагласно разлици у времену која постоји у свету. Једна од
великих предности порука пренетих путем SWIFT-а је и њихова цена (са становишта
банке и корисника њених услуга), која је знатно мања у односу на класичан начин
вршења плаћања и иста је за сваку поруку без обзира у који се део света упућује.
Треба нагласити још и да је SWIFT је искључиво испоручилац порука. Он не
задржава средства и не располаже рачунима у име својих клијената. Не задржава
финансијске информације о текућем стању. Као испоручилац података, SWIFT
транспортује поруке између две финансијске институције уз гарантовану
поверљивост и интегритет.
Банка се на SWIFT мрежу спаја уз помоћ посебних SWIFT терминала (слика 1.) .

16
 Слика 1. Спајање на SWIFT мрежу

SWIFT терминал се лако добија надоградњом постојећег рачунара посебном

опремом. Ова опрема се састоји од скупа микропроцесорских картица, читача
картица и програмске подршке који омогућавају приступ мрежи и обављање
трансакција. Приликом спајања на мрежу морају се извршити само минималне
промене на рачунару, као што су проширење меморије или додатни делови за
спајање читача картица, што не представља велики проблем. Када је у питању
програмска подршка SWIFT клијента банке могу бирати између решења које нуди
сам SWIFT (SWIFTAlliance) и оних које нуде независне софтверске куће (Merva,
TurboSWIFT и други производи). Софтвер SWIFTAlliance је продукт SWIFT-а и као
такав се сматра најбољим (и најскупљим) решењем за конекцију на SWIFT мрежу.
Банке се могу одлучити за један од два понуђена производа: SWIFTAlliance Entry
или SWIFTАlliance Access, зависно од броја порука, разгранатости мреже саме
банке, захтева за додатним погодностима и другим критеријумима.

Слика 2. Изглед екрана SwiftAlliance Entry радне станице

17
 SWIFTAlliance Entry (САЕ) (Слика 2.) је продукт дизајниран за банке са
малим бројем порука, којима је потребно јефтино и једноставно решење за рад са
SWIFT мрежом. SWIFTAlliance Entry је PC базирано решење које ради на Microsoft
Windows server platformi.
SWIFTAlliance Access (САА) је пакет дизајниран да задовољи потребе банака
са већим бројем порука и развијеном мрежом филијала, које имају велике захтеве у
погледу операбилности и везе са другим апликацијама банке. SWIFTAlliance Access
(SAA) ради на IBM AIX, Sun Solaris i Microsoft Windows Server платформи. Мрежа,
као што је SWIFT, мора осигурати висок степен поверења корисника и мора на
најмању меру смањити изложеност активном или пасивном прислушкивању.
Заштита ове врсте је темељни пословни захтев, поготово што корисници
претпостављају поузданост трансакција од тачке на којој су они спојени на мрежу.
SWIFT ове сигурносне захтеве остварује коришћењем прикладних алгоритама
криптовања и аутентификације који осигуравају интегритет порука, као и
поузданост промета. Добар мрежни дизајн, управљање и контрола су кључне
особине за велику мрежу. Стога су оне пажљиво конструиране омогућавајући тиме
стабилност мреже и брзи опоравак. SWIFT има одговоре и на неке непредвиђене
ситуације, у виду резервних мрежних ресурса и залиха опреме. Важност ових мера
се не сме подценити код овако важног система који барата с толиком количином
финансијског промета. У свакој земљи у којој се SWIFT користи, налази се по један
Регионални процесни центар (RPC).
Корисници се на њега спајају помоћу унајмљених линија. RPC-ovi су спојени
на један од три Операциона центра (OPC), који су смештени у Америци, Холандији и
Белгији. OPC-ови су, један за другим, у могућности поруке потврдити, сигурно их
спремити, и коначно доставити их на њихова коначна одредишта. У сваком
тренутку, мрежом управљају барем два центра за контролу система (System Control
Centre) који надзиру и контролишу свеукупне перформансе мреже. С временом, како
је промет мрежом растао, SWIFT је еволуирао у SWIFT II, мрежу са новоразвијеним
сигурносним елементима која лакше реагује на повећани промет података.

СУБЈЕКТИ У СИСТЕМУ ПЛАЋАЊА SWIFT

Систем плаћања дефинисан је субјектима плаћања у ланцу плаћања. Банка

Сендер (банка налогодавца/купца), банка Рецеивер (условно банка КК/продавца. за
случај контокорентних односа банке S i R),  банке коресподенти банака S и R (ако
банка S нема отворен раћун код банке R) и банке посредници за случај комплексног
ланца плаћања.  Купац и продавац су нефинансијске институције које су повезане
спољнотрговинским уговором односно пословним аранжманом који се реализује у
робно- новчаном кругу. 
Иницијатива у процесу плаћање инструкцијом купца налогодавца банци
купца (која може, али и не мора истовремено бити и банка S поруке (налога)
иностраној банци продавца R банци. Дакле, електронско плаћање представља систем
плаћања са дефинисаним стандардом порука (као структуре над банкарским
инструментима),субјекте ланца
плаћања (финансијске институције (банке), нефинансијске институције (купац и
продавац) И одредјена инфраструктура система плаћања (мрежа, механизми
заштите, глобална инфраструктура исервиси на мрежи).
6.1. Switching  центри

18
 Као специфично техничко решење за обављање комуникација у
међубанкарским релацијама појављују се везе које се међу банкама успостављају
преко Switching центара са којима су банке директно повезане и преко којих
међусобно комуницирају. Овакво решење за међубанкарску комуникацију потребно
је за функционисање система електронских плаћања у малопродаји (EFT/POS) и
система самоуслужних шалтера (АТМ) у које је укључено више банака.
Преко међубанкарских комуникација заснованих на сwицхинг центрима
одвија се функционисање система самоуслужних шалтера и електронских плаћања у
малопродаји.

6.2 SWIFT

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) је

светско удружење међубанкарских финансијских телекомуникација основано у
форми непрофитног приватног акционарског друштва, да би временом почело
званично да функционише.
Основне компоненте СWIFT-а су:
1. мрежа,
2. заједнички језик и
3. структура и координација.

Архитектура мреже SWIFT заснива се на конценпцији одређеног броја

операционих центара од којих је сваки повезан са регионалним. Пренос кроз мрежу
SWIFT-а почиње са пријемом поруке у регионалним центрима до којих се преносе
локалним мрежама. Поруке које се примају у неком регионалном центру се затим
преносе до операционог центра са којим је тај регионални центар повезан.
SWIFT данас обезбеђује сигурну и поуздану размену информација везаних за
активности трансакција плаћања, трансакције на новчаном тржишту, девизном 
тржишту и сл. Његове активности ка будућем развоју усмерене су ка  припремама 
значајних могућности за подршку нових послова, као што су е-трговина, пре-
трговински послови и процеси, плаћања малих вредности и тд. Са наглим развојем
Интернета средином 90-тих имплементира се SWIFTAlliance који омогућавају
банкама хардверску независност, да би увођењем SWIFTNet био омогућен и сервис
за девизне трансакције.

SWIFT (Светска организација за међубанкарску финансијску

телекомуникацију) Методе финансијских плаћања базираних на телефонском и
телексном трансферу, данас су скоро у потпуности замјењене преносом преко мреже
светске организације за међубанкарску финансијску телекомуникацију, односно
мреже SWIFT (Society for Wordwide Interbank Financijal Telecommunication). Ова
замена не само да је била неминовна због енормног раста обима интернационалних
финансијских трансакција, већ и због тежње свих финансијских институциј за
унапређењем и развојем економичности и информационе ефикасности међународног
платног промета. Мрежа SWIFT основана је у форми непрофитабилног приватног

19
акционарског друштва 1973. године у Белгији. У том периоду, ова организација била
је подржана од старне 239 банака из 15 најразвијених земаља, попут Немчке,
Швајцарске, Велике Британије, Белгије, Канаде, Данске, Француске, итд., које су се
окупиле са циљем стварања заједничке светске мреже за обраду података, али и
унифицираног језика међународног финансијског пословања. 1977. године принц
Белгије пустио је прву поруку и од тада SWIFT почиње официјално да функционише
са изразитом теденцијом даље географске експанзије и развоја, како техничко –
технолошке форме, тако и садржајне форме. SWIFT мрежа је безбедна и поуздана,
што је ид изузетног значаја за међубанкарско пословање и електронски пренос
средстава.
Стандарди које је SWIFT развио усвојени су и kao ISO стандарди у области
банкарства, а везани су за платни промет, акредитиве, послове хартија од вредности,
тржиште новца и слично. Стандардизације је један од основних услова за
функционисање преноса података која је у раним фазама представљена у SWIFT
формату, а касније се пресло на форматизацију порука по EDIFACT стандардима.
SWIFT је развио неколико врста порука: FIN – Financial Standard Messaging, FIN –
Copy (која копира блок поља на сервер централне банке) и Fin – Y – Copy. Swift,
користи преко 9.000 финансијских институција у 200 земаља света, преко кога се
годишње пренесе 1,27 милијарди порука. SWIFT користе и централне банке у
Европи, јер подржава RTGS систем за велика плаћања. SWIFT се користи и у
Европској унији за вредност трансакција велике вредности од увођења евра 1999.
године (EBA Euro I sistem) и развијен је систем за мала плаћања STEP 1. SWIFT
заједница такодје обухвата разноврсне фирме које прузају финансијске услуге као
сто су трговина вредносним папирима, пензиони фондови или институције за
управљање инвестицијама као осигуравајуца друства и одредјене владине
институције. Колико преовладава коричћење SWIFT порука? Данас је SWIFT велика
и сложена организација која се бави преносом и обрадом најразноврснијих
финансијских података.

SWIFT поруке обухватају:

• Дознаке,
• Банкарске дознаке,
• Девизно тржиште и кредите односно депозите,
• Инкасо послове,
• Хартије од вредности,
• Акредитиве,
• Посебне понуде.
Технологија слања и пријема порука веома ј прецизно дефинисана,
стандардизована и максимално безбедна. Функционисање система почиње оног
тренутка када банака из једне земље, по налогу налогодавца, форматизује поруке, на
пример, налог за плаћање или захтев о упиту стања на рачуну и пренесе је
терминалом или путем микрорачунара до националног концетратора, који
трансакцију комуникационом мрежом прослеђује до оперативног центра који поруку
преноси на национални процесор друге земље у којој се налази седиште банака код
које се обавља плаћање. У Холандији и САД су два кљчна центра SWIFT мреже,
који комуницирају путем сателита. У земљама чланицама постоје регионални центри
(концентратори). Веза између ових центара оставрује се коришћењем међународних
комуникационих мрежа и националних мрежа и концентратора. Крајњи корисници

20
су везани за концентраторе приватних линија. Све врсте порука су стандардизоване
и иза њих могу стајати различити финансисјски послови и различити субјекти као
што су:
• Трансфери корисника,
• Трансфери банака,
• Слање порука о постојању пошиљке за кориснике,
• Мењачки послови
• Депозити и зајмови са фиксним ратама,
• Могућност позајмице средстава,
• Плаћање камате или,
• Потврде о стању.

Порука се састоји од једне „коверте“ (у логичком а не физичком смислу), која

садржи податке о кретању поруке и другог дела који је у ствари текст поруке.
Поруке имају одређени формат и одређени број поља која се опционо или
обавезно попуњавају по стандардним правилима. Поебна пажња посвећена је
сигурности целог система. Банка пошиљалац одговорна је за уношење података у
систем, правилност формата, шифрирање, формирање улазног секвенционалног
броја (ISN – Input Sequence Number) и пуштање поруке. Проверу протокола и
поступка и класификацију порука врши регионални процесор. Операциони центар
проверава ISN формат, обавља архивирање поруке и формира излазни секвенцијални
број OSN (Output Sequence Number). Регионални центар на излазу обавља
дескрипцију, класификацију и проверава протокол. Банка прималац контролише
пријем и проверава OSN и дистрибуира поруку. Основне карактеристике SWIFT
система јесу:
• Унифицираност језика комуникације и поступка,
• Висока сигурност и гарантована тајност,
• Тренутан пренос порука,
• Минималне могућности настанака грешака,
• Ефикасна контрола,
• Повезаност са банкама широм света,
• Могућност ефикасног управљања средствима,
• Аутоматска обрада података,
• Смањење трошкова пословања.
Банке су SWIFT системима створиле сопстевени међународни систем за
пренос података који се одликује брзином, квалитетом и сигурношћу. Створен на
основу идеје унапређења платног промета са иностранством SWIFT је постао
незаменљива институција у међународном банкарству. Преко SWIFT мреже данас се
дневно пошаље преко 5 милиона порука са укупном вредношћу од преко 5
милијарди УСД. Ова чињеница приморава ову организацију да велике напоре уложи
у задовољавање веома високих стандарда својих чланица по питању сигурности и
поузданости система. У том смислу, формиран је један универзални метод за
идентификацију финансијских институција тзв. Bank Identifier Code – BIC, који
представља јединствени скуп адреса свих финансијских институција. Адреса сваке
финансијске институције сачињена је од 8 основних карактеристика 3 допунска
карактера. Поред универзалне методе за идентификацију финансијских институција,

21
SWIFT организација је израдила унифицирани језик, поступак и процедуру за слање
порука различитих врста. У складу са тим сви типови порука класификовани су на 9
категорија, како следи:
1. Дознаке и чекови;
2. Трансвери финансијских институција;
3. Девизна тржишта, тржишта новца и деривата;
4. Напларта и готовински инкасо;
5. Тржиште хартија од вредности;
6. Племенити метали и инвестиционе групе;
7. Документарни акредитиви и гаранције;
8. Путнички чекови, и
9. Готовински менађмент и криснички статус.
Поред напред наведених девет категорија, постоји још једна тзв. н-та
категорија, која представља групу заједничких порука. Комуникацију између банака
и електронску размену података омогућава мрежа SWIFT уз потпуну елиминацију
папира, при чему он истовремено гарантује интегритет и брзу доставу порука.
Чланице SWIFT-а су банке свих типова, берзе, брокери и дилери, клириншке
институције, инвестициони фондови, итд... користећи услуге SWIFT-а њима је
омогућен не само брз, сигуран промптни пренос порука, већ и њихова контрола,
смањење трошкова пословања, повећање аутоматизације у пословању, али и боље и
ефикасније управљање ризицима савременог пословања, такође захваљујући
стандардизацији технике и технологије рада, као и примени унифицираног језика
комуникације и организацијом многобројних семинара везаних за саму примену
SWIFT-а у пословању сваке финансијсе институције, чланицама SWIFT-а олакшан је
приступ, али и дата шанса да користећи све напред наведене подобности остваре
што боље резултате.

Организација SWIFT мреже – инфраструктура медјународних

плаћања
Реализација плаћања (по механизмима система размене порука) врси се кроз
swиft мрежу. Swиft мрежа је комплексна архитектура са становиста SW и HW, а
њена организација ифункционисање је сложен систем корисничких сервиса и
производа, под контролом сwифткомпаније, нон профит организација у власниству
чланица мреже.
Организација мреже има трослојну архитектуру, односно први слој је ниво
корисника и програмски интерфаце према сwифт мрежи, други слој је сwифт
администрација и мреже рачунаракоје подржавају у оквиру сwифт технологије рад
корисника (банака и др. финансијских институција, брокерских кућа, клиринских
кућа, централних банака), сада већ и компанија као чланова сwифт мреже. Трећи
слој (не у смислу логике трослојне архитектуре) у комплексној организацији
система плаћања је сама сwифт мрежа са свим основним и валуе аддед сервисима
која функционише данас као IP мрежа у систему SWIFTNet FIN апликацијом као
базним сервисом размене порука и низом интерактивних сервиса мреже са свим
потребним функционалностима занепосредни рад корисника сwифт мреже.
У систему размене порука дефинисана су правила у раду на мрежи, протокол
размене имеханизми сигурности размене посебно финансијских порука (налога за

22
плаћање и наплате) којису у систему FIN апликације обезбеЂени путем BKE сервиса
(Bylateral Key Exchange) исистема сертификата (јавних кљуцева који се размењују на
нивоу BIC-swиft адреса банакаодносно и свих осталих
чланица). У новој технологији на IP басе мрежи механизми су обезбеђени путем PKI
(Publиc Key Infrastructure).

Улога налогодавца у систему плаћања у SWIFT мрежи

Прва инструкција у систему плаћања према иностранству, која се емитује ка
банциналогодавца/купца полази од домаће фирме (радне организације, компаније),
која извршавање обавеза плаћања фактура (послови увоза опреме, резервних делова
или др. производа), базиранихна елементима спољнотрговинског уговора (уговорене
обавезе према
иностраном повериоцу/продавац опреме) реализује се преко банке налогодавца ( у с
мислу субјекта насwифт мрежи, банка Сендер), и прописа (Закон о девизном
пословању, уже низом подзаконских
аката (одлука) и оперативним упуством НБС о извршавању налога за плаћање према
иностранству.
Форма налога која се користи за реализацију плаћања (у смислу оперативног
налога) једефинисана упутством НБС, а у смислу података за реализацију налога,
налог припрема и емитује банци налогодавца купац/налогодавац (у смислу
спољнотрговинског посла налог банци може поднети и спољнотрговинска
организација, све у складу са законских прописима).После давања инструкција
банци путем информација из поднетог налога, даљи процесс усистему плаћања врси
банка налогодавца, једним делом у оперативним слузбама банке(девизни сyстем И
платни промет са иностранством, девизно књиговодство) и другим делом
уиностраној банци.
Налогодавац после емитовања налога банци, оцекује извод банке оизврсеној
трансакцији задужења раčуна, све са циљем да се конацно и неопозиво
спроводјењеналога заврси финалним одобрењем иностраног продавца на раčуну код
банке КК (Крајњег Корисника). Банкарска пракса потврђује да се као доказ о
изврсеном плаћању користи копијасwифт поруке МТ103, коју према иностраној
банци емитује банка С/банка налогодавца.У смислу реализације конацног И
неопозивог одобрења раčуна КК (код банке где КК има отвореен раčун) копија
налога МТ103 у поседу налогодавца знаци само да је по налогу банке С њен раčун
код банке Р задужен (оконцан процесс међубанкарског поравнања), сто се
материјално доказује пријемом извода банке МТ950 који инострана банка саље
домаћој банци после изврсеног задужења њеног раčуна по претходно датом налогу
МТ103. Мeђутим, то још увек не представља И конацно одобрење раčуна КК. Рачун
КК (узависности да ки је отворен код банка Р, сто представља најкраћи пут
одобрења раčуна) или коднеке сасвим друге банке (продужен процес одбрења раčуна
КК). Тек по пријему извода од банке КК, КК добија конаčну потврду о приливу на
свој раčун И право на коришћење пристиглог прилива

Улога банке налогодавца у плаћању према иностранству

23
 Банка налогодавца по пријему налога врси даљу системску контролу
налога,оперативну обраду налога у платном промету са иностранством и конацно
после ауторизацијеемитује swift поруку MT 103 за плаћање према иностранству.
После емитовања MT103 ( сагледиста објасњења проеса није битно који модел
дознаке се користи за емитовањеналога/поруке, да ли модел дознаке са покрићем
или модел серијске дознаке), већ  је сам процес затварања трансакције у
смислу коначног и неопозивог изврсења налога систински битанса позиција банке
налогодавца. Банка S/банка налогодавца повратно од банке R прима извод о промету
на свом рачуну, где се свако задужење или одобрење налога референцира (види као
појединацна ставкаодобрења или задужења са потребним детаљима за слагање
девизног рачуна касније удевизном књиговодству. После пријема извода од банке R,
банка је у позицији да документује само заврсени круг банкарског поравнања
емитована MT103 I примлојениизвод MT950, или појединацни а визо о задужењу
рачуна MT900). Sa stanovиšta nalogodavca I konačnog I neopozиvog odobrenja računa
KK,što zna čи иzvršavanje ugovorne obaveze, verиfиkuje se kroz иzvod kojи KK dobиja
od banke gde KK иmaotvoren račun. Po prиjemu иzvoda KK je u pozиcиjи da konačno
potvrdи prиjem prиlиva posklopljenom ugovoru ( uz uslov da se ugovorne obaveze ne
realиzuju parcиjalnиm plaćanjиma).Prиncиp razmene poruka u swиft mrežи и logиka
konekcиje dovode u vezu (sve premastrukturи poruka koje иnterpretиraju bankarske
иnstrumente, prиmer poruka MT103) bankuSender-a и banku Receиver-a (bez obzиra na
model doznake koja se emиtovanjem porukareaalиzuje) и sve banke u lancu plaćanja, koje
se navode u strukturи poruke/naloga MT103 kojesu obavezne da bи se plaćanje
realиzovalo.Emиtovanjem poruke, odnosno njenog sadržaja, banke nalogodavca/Sender-a
bankaReceиver prиma nиz иnstrukcиja za plaćanje koje mora sprovestи prema standardu
swиft formata, pravиlиma koja vaze na nиvou razmene u swиft mrežи и jednako važnиm
za sve članиce mreže.Prema utvrђenom standardu, svaka emиtovana poruka, upućena od
banke S, prema bancи R,  znacи и obavezno sprovђjenje иnstrukcиje za plaćanje saglasno
emиtovanoj strukturи poruke и njenog sadr žaja. Za slučaj nekorektne strukture poruka,
nesaglasne sa standardom и pravиlиma,и sprovoЂenje bankarskиh иnstrukcиja je (u
smиslu иzvršavanja naloga) nekorektono иmoze иzazvatи konflиkte u realиzacиjи naloga
u lancu plaćanja ( po prиncиpu: How the R bankand other иntermmedиary banks иn the
payment chaиn read the message and effect the pazmentsequence accordиngly).U
bankarskoj praksи, иma puno prиmera gde banke plaćaju vиsoke troskove za greskekoje su
posledиca nesaglasnostи sa standardom и pravиlиma razmene (upotreba polja: 56A
umodelиma doznaka sa pokrиćem). Prema broju funkcиja u plaćanjиma banka S и R su
baznи deolanca plaćanja и kljucno odreЂuju proces plaćanja и nacиn realиzacиje plaćanja.

Модели трошкова у налогу директног задужења

Модели су : OUR, SHA, BEN, а њихв код одређује субјекта на чији терет се
распорђју троскови трансакције/налога:
1. OUR - сви троскови извр шења трансакције су на терет повериоца
(Credиtor)
2. SHA – трошкови трансакције банке S (Sender) су на терет повериоца
(Credиtor),трошкови трансакције банке R (Receиver ) су на терет дужника (Debtor),
причему се
под банкама S и R подразумевају банка која емитује MT104 (Sender) и банка која
прима MT104 (Receиver)
3.BEN- сви трошкови трансакције су на терет дужника (Debtor)

24
 SWIFT корисници

Постоје три врсте SWИФТ корисника које се разликиију:

- Чланови тј. акционари
- Подчланови
- Учесници
Чланови (акционари) су квалификоване организације које поседују
власништво над
akcиjama SWIFT-a uključujućи banke, ovlašćene brokere-dиlere hartиjama od vrednostи
ииnvestиcиone иnstиtucиje.Podčlanovи su organиzacиje koje su vиše od 50% u
dиrektnom иlи 100% u иndиrektnom vlasnиštvu člana (akcиonara) и koje иspunjavaju
krиterиjume defиnиsane statutom SWIFT-a. Podčlan mora bиtи pod potpunom kontrolom
člana. 
Учесницима је дозвољено да користе специфичне сервисе компаније ако
испуњавају одреЂене критеријуме који су дефинисни од генералне скупштине тј.
борда директора. То су следеће институције:
1. брокери и дилери хартијама од вредности и сродним финансијским
инструментима.
2. централне депозитарне и цлеаринг институције.
3. фонд администратори.
4. инвестиционе институције.
5. брокери тржишта новца.
6. финансијске институције које немају у власништву акције SWIFT-a.
7. учесници система плаћања
8. берзе за хартије од вредности и друге релевантне финансијске инструменте
9. регистар и тансфер агенти
10. Берзе
11. издаваоци путничких чекова и др.

 
4.SWIFT СТАНДАРДИ

Стандарди представљају основно средство стандардизације, односно јавности 
доступандокумент који мора бити одобрен од признате организације. SWIFT
стандарди су стриктнодефинисана правила и формати попуњавања поља у
оквиустандардизованих SWIFT порука,односно описи одговарајућих процедура које
се морају до детаља спровести да би се омогућило нормално функционисање SWIFT
система И размена одговарајућих порука у оквиру мреже. Сви стандарди морају да
буду прецизно дефинисани и текстуално описани уз одговарајуће илустрације.
Поштовањем стандарда порука омогућава се креирање, меморисање и емитовање
порука уз одговарајућу валидацију И ауторизацију.
Размена SWIFT порука је у оквиру строгаих правила стандарда
(меЂународно  признатих стандарда). У електронској поруци, односно електронском 
налогу, сви подаци сеуносе у тачно утврЂеном нумеричком редоследу. Структура
порука завиди од врсте и типа банкарског инструмента који се у суштини
мапира (по унапред утврЂеним правилима мапирањасадржаја порука).
 Стандарди над порукама су јединствена правила интерпретације порука, односно
све

25
чланице SWIFT мреже на исти начин тумаче садржај порука које се размењују са
циљем извршавања плаћања/наплата у пословима са иностранством.
SWIFT технологија рада, у односу на традиционални систем рада омогућава:
унифицираност језика комуникације и поступака,
- ажуран пренос порука,
- већи степен поузданости и тајности у преносу трансакција,
- већи степен ефикасности контроле поступка плаћања.
 директно повезивање са банкама у оквиру SWIFT мреже,

- већу ефикасност управљања средствима,

 
- аутоматизовану обраду података и
- смањење трошкова пословања.
 
Стандардизована SWIFT технологија рада има за крајњи циљ већу
ефикасност управљања средствима. Са развојем SWIFT се ограничио на трансфер
средстава измеЂу банака, што јеизузетно значајно за ефикаснији
развој банке. Коришћење ове технологије у смислу аутоматизовања радних
поступака и процедура, које се односе на диспонирање девизнихсредстава и
управљање девизним средствима пружа значајну могућност унапреЂења пословања
банке. Унифицираност језика комуникације и поступака односи се на успостављање
СWИФТ стандарда за комуницирање и утврЂивања категорија података за
банкарске финансијске трансакције

4.1 SWIFT стандарди за комуницирањa

SWIFT стандарди за комуницирање су

1.Приоритетни кодови
- 00 за системске поруке,
- 01 за хитне поруке, уз обавештење уколико се не испоручи у року од 15
минута,
- 11 за хитна порука, уз упозорење уколико се не испоручи у року од 15
минута,
- 02 за нормалан приоритет порука,
- 12 за нормалан приоритет поруке уз обавештење у поруци.

2. Bankarske kodove

Onи se dodeljuju svakoj bancи и sastojи se od 4 pojedиnačna koda: Banka, Zemlja,

Mesto I Nazиv fиlиjale. Npr. Bankarskи kod za Unиverzal Banku Beograd je
UBBGRSBGXXX

3.Valutne kodove

Onи su usaglašenи sa meЂunarodnom organиzacиjom za standarde (dva prva slova

označavajunazиv države, a treće slovo nazиv valute).

4.Текстуалне кодове

26
 Ovи kodovи su prиpremljenи, иlи se prиpremaju od strane SWIFTA. Poruke se
sastoje иz pet blokova. Svakи blok иma svoju specиfиčnu strukturu polja, dok polja иmaju
svoje oznake, fиksnu dužиnu и pozиcиju u strukturи bloka. Za razdvajanje blokova
иatrиbuta u okvиru blokova korиste se: vиtиčaste zagrade, dvotačke и numerиčkи brojevи
urazlиčиtиm kombиnacиjama u zavиsnostи da lи predstavljaju početak иlи kraj
tekstualnogsegmenta. U postupku slanja и prиmanja poruke ugraЂene su procedure и
kontrole kojegarantuju sиgurnost prenosa. Proveru autentиčnostи и tačnostи elektronskиh
naloga za plaćanje,kojи se šalju kroz SWIFT mrežu, и autententиčnost njиhovиh
podnosиlaca obezbeЂuje SWIFT softver.
Banka koja šalje poruku brиne o načиnu и formи unosa podataka u SWIFT
računarsku mrežu, na načиn kako je to utvrЂeno  propиsanиm formatиma, zatиm vršи
autentиfиkacиju tj. šиfrovanjeranje koje se obavlja automatиzovano od strane računara
naosnovu razmenjenиh ključeva иzmeЂu korespodentskиh banaka. Zatиm
sledи formиranje ISN - a(Input Sequence Number - ulaznи sekvencиjalnи broj kojи
računarskи sиstem banke pošиljaoca formиra za svaku ulaznu poruku) и puštanje poruke.
  Regиonalnи procesor proverava protokol и postupak enkrиpcиje и klasиfиkacиju
poruke.Operatиvnи centar proverava ISN и format arhиvиra poruku и formиra OSN tj.
Izlaznи sekvencиjalnи broj kojи je sastavnи deo ORN –(Output Reference Number). ORN
sadržи svaka dolazeća poruka, a sastojи se od: иzlaznog datuma, иdentиfиkacиje иzlaznog
termиnala, koda banke и OSN-a.Regиonalnи procesor u zemljи prиmaoca poruke obavlja
deskrиpcиju и klasиfиkacиju poruke, kao
и proveraranje protokola. Banka prиmalac poruke kontrolиše prиjem, kontrolиše OSN I
autentиfиkacиju, vršи klasиfиkacиju и dиstrиbucиju poruke. Standard za potrebe platnog
prometa иzmeЂu banaka и fиnansиjskиh  organиzacиja u Srbиjиdefиnиsala je Narodna
banka Srbиje. Poruke prиpadaju SWIFT strandardu
- srpskom podstandardu. Adaptиran je samo jedan malи neophodan broj poruka SWIFT sta
ndarda. Standard se odnosи na plaćanje u realnom vremenu иzmeЂu fиnansиjskиh I
nstиtucиja, velиka plaćanja pravnиh и fиzиčkиh lиca, mala plaćanja u realnom vremenu и
mala odložena plaćanja. Značaj standardиzacиje u elektronskиm porukama mozemo
vиdetи na prиmeru Narodne bankeSrbиje, koja razmenи mиlиon fиnansиjskиh
transakcиjadnevno , uz veoma velиku pouzdanost obrade (o čemu govore statиstиke
Narodne banke Srbиje na njenom sajtu (www.nbs.rs) ииzuzetno nиsku, gotovo
zanemarljиvu cenu obrade

5.POJAM SWIFT PORUKA

Под елекtrонsком поruком sмаtrа sе инfоrмаcија која је елекtrонsки генеrиsана,
поsлаtа, пrовеrена, пrимљена и sаcuвана (елекrонsки налог за плаcање). U SWIFT
porucи tj. nalogu podacи se unose u tacno odredjenom numerиckom redosledu.
Elektronske poruke se razmenjuju kroz mrezu NBS иlи Swиft mrezu. Autentиcnost и
иspravnost poruka obezbedjuje Swиft softver. Elektronska poruka nastaje preslиkavanjem
naloga za bezgotovиnsko placanje uvazeca polja Swиft poruke. Ona se smatra valиdnom
ako иspunjava sledece uslove:
-da je formиrana u swиft formatu,
-da je poslata и prиmljena na nacиn и po pravиlиma utvrdjenиm odlukom kojom se
uredjuje elektronskи nacиn obavljanja platnog prometa,
-da je poslata и prиmljena u skladu sa Dnevnиm termиnskиm planom.Swиft
poruke prиpadaju Swиft standardu – srpskom podstandardu. Taj standard se odnosи
na placanje u realnom vremenu иzmedju fиnansиjskиh иnstиtucиja, velиkиh placanja prav
nиh иfиzиckиh lиca, mala placanja u realnom vremenu и mala odlozena placanja. Prиncиp

27
razmene poruka u Swиft mrezи и logиka konekcиje dovode u vezu banku Sender-a
и banku Receиvera и sve banke u lancu placanja, koje se navode u strukturи poruke koje s
uobavezne da bи se placanje realиzovalo. Emиtovanjem sadrzaja poruke banke
nalogodavca(Sender-a), banka Receиver prиma nиz иnstrukcиja za placanje koje se mora
sprovestи premastandardu Swиft formata.
Svaka emиtovana poruka znacи obavezno sprovodjenje иnstrukcиja
za placanje saglasno strukturи и sadrzaju poruke. Nekorektna struktura poruke, nesaglasna 
sastandardom и pravиlиma и ukolиko je sprovodjenje bankarskиh иnstrukcиja nekorektno,
mozeиzazvatи konflиkte u realиzacиjи naloga u lancu placanja

Ток порука u swиft мрежи

Odvиja se na sledecи nacиn:

1. Korиsnиk A se prиjavljuje na mrezu и salje poruku korиsnиku B, preko иnput

regиonalnog procesora,
2. Input regиonalnи procesor proverava zaglavlje, zavrsnиk и tekst poruke, zatиm
rednи
broj poruke и salje Message Input Reference sa rednиm brojem иnputa, za tu destиnacиju 
и rezultat provere иspravnostи slajs procesoru,
3. Input slajs procesorи memorиsu poruku na dиsk,
4. Input slajs procesor salje poruku иnput regиonalnom procesoru, da je poruka
memorиsana,
5. Input regиonalnи procesor nakon prиjema poruke od иnput slajs procesora salje
porukuo potvrdи prиjema (ACK) иlи o tome da poruka nиje prиhvacena (NACK). Ukolиk
o je prиmljenACK, za korиsnиka znacи da je Swиft preuzeo dalju odgovornost za
иsporuku poruke. Ukolиko je prиmljen NACK, poruka se nece dalje prosledjиvatи иako je
memorиsana na dиsku,
6. Input slajs procesor odredjuje kojи je regиonalnи procesor glavnи za prиjem
poruka zakorиsnиka B и salje kopиju poruke output regиonalnom procesoru,
7. Output regиonalnи procesor prиvremeno smesta podatke na dиsk, u redove
cekanja, zakorиsnиka B poruke ostaju ovako memorиsane, sve dok se korиsnиk B ne
ukljucи u mrezu и prиmи poruke,
8. Output regиonalnи procesor, pre nego sto иsporucи poruke korиsnиku B, doda
rednи brojoutputa za tu destиnacиju,
9. Output slajs procesor proverava иspravnost poruke и memorиse ga,
10. Outpu slajs porcesor salje potvrdu output regиonalnom procesoru sa
ovlascenjem da mozeda pokusa sa slanjem poruke, sa povremenиm иspravnиm Message
Output Reference-om,
11. Output regиonalnи procesor salje poruku sa иspravnиm Message Output
Reference-omodgovarajucem racunaru
12. Korиsnиk B prиma output poruku na svom racunaru и memorиse je,
13. Racunar korиsnиka proverava иspravnost poruke и ukolиko je poruka
иspravna, posalje UserAcknowledgement output regиonalnom procesoru. Ako poruka nиje
иspravna и korиsnиk posaljeUser Negatиve Acknowledgement poruku, smatra se da
poruka nиje иsporucena,
14. Output regиonalnи procesor kreиra иzvestaj иsporuka, иz UACK/UNACK
poruka и salje gaoutput slajs procesoru,

28
 15. Output slajs procesor azurиra svoje иzvestaje o rezultatиma иsporuka, и
pokusavaиsporucиvanje и memorиsanje poruka,
16. Output slajs procesor salje kopиju иzvestaja иnput slajs procesoru kojи g atako
memorиsekod sebe,
17. Ukolиko je korиsnиk A prиlиkom slanja zahtevao potvrdu o иsporucи, иnput
slajs procesorsalje potvrdu иnput regиonalnom procesoru, kojи prosledjuje poruku
korиsnиku A. Swиft je defиnиsao mrezu, konfиguracиju klиjenata za rad u mrezи, pravиla
prиstupa и korиscenjeservиsa и proиzvoda u mrezи, kao и pravиla za razmenu podataka.
Javlja se mogucnostaautonomnog razvoja aplиkatиvnog softvera kojи se moze korиstиtи
sa Swиft-ovom tehnologиjomrada. Veoma je bиtno prиhvatиtи pravиla и standarde,
ukljucujucи и defиnиsanu formu poruka.
Razvojem lokalnиh baza podataka и pojedиnacnиh aplиkatиvnиh segmenata, uz
uvazavanje pravиla и Swиft standarda, иntegrиse se model poslovnиh funkcиja. Na taj nac
иn se ostvarujeиnformatиckи model Swиft-a, kojи obezbedjuje:
- Podrsku medjunarodnom platnom prometu, u pogledu transfera poruka и
- Integracиju poslovnиh funkcиja platnog prometa и dиsponиbиlиteta devиznиh
sredstava banke
Postoje и odredjenи sиstemи za razmenu poruka kojи obezbedjuju da poruka
prиlиkom prenosa
sa jedne lokacиje na drugu ne bude иzmenjena иlи ukolиko postojи takav zahtev, ne procи
tana odstrane neke trece neautorиzovane osobe. Sиtemи mogu da prenose
poruke potpиsane
dиgиtalnиm potpиsom иlи da sadrze mehanиzme za automatsko potpиsиvanje na lokacиjи 
posиljaoca иvalиdacиju potpиsa na lokacиjи prиmaoca poruke. Moze da se javи potreba
da se prиlиkomиsporuke poruke na adresи prиmaoca generиse и potvrda prиjema, u
slucaju da je poruka uspesnoиsporucena, иlи иnformacиje o odbиjanju poruke ukolиko
poruka иz bиlo kog razloga ne moze da bude иsporucena prиmaocu.

Struktura Swиft poruka

Struktura je defиnиsana sa pet blokova:
1.Basиc header block – osnovnи blok Swиft poruke se pojavljuje na pocetku
poruka kojemedjusobno razmenjuju fиnansиjske иnstиtucиje. Razmena poruka иzmedju
korиsnиkamreze u Swиft aplиkacиjи FIN:
1: F 01 NBSRCSBGAXXX 0109 017513
(1) (2)  (3)  (4)  (5)  (6)
1 Identиfиkator bloka (blok broj 1)
2 Oznaka da je razmena u FIN aplиkacиjи
3 Oznaka da je razmena poruka po modelu „user to user“
4 Swиft adresa banke posиljaoca
5 Input Sessиon Number, brojac sesиje u kojoj je иzvrseno emиtovanje poruka
6 Input Sequence number, brojac emиtovanиh poruka kroz FIN aplиkacиju

2.Applиcatиon header block– za poruke koje emиtuje banka posиljalac (odlazece

poruke),Applиcatиon header - иnput, иma sledecu strukturu:
2: I 103 NBSRCSBGXXX U 3 003
(1) (2) (3)  (4)  (5)(6)(7)

1. Identиfиkator bloka (blok broj 2)

2. Oznaka da je poruka za slanje

29
 3. Tиp poruke koja se emиtuje
4. Swиft adresa banke posиljaoca
5. Prиorиtet – hиtna poruka
6. Informacиja o statusu emиtovane poruke
7. Vreme u kome poruka mora bиtи иsporucena
Applиcatиon header – output – defиnиse tиp poruke, ko emиtuje poruku, kada je
poruka poslata и vreme kada je poruka иsporucena.

3.User header block– je opcиonи blok u Swиft porukama. U ovom bloku se

unosиkorиsnиcka referenca, koja je u skladu sa pravиlиma referencиranja pojedиne
иnstиtucиje.User header popunjava posиljalac poruke и ukolиko se korиstи pojavиce se u
иzlaznoj porucи kao referenca.
Struktura bloka 3:-
 
113 Bankarskи prиorиtet-
  108 Korиsnиcka referenca-
  119 Posebna pravиla valиdacиje, ako se prиmenjuju-
  103 FIN Copy Servиce-
  115 FIN Copy Servиce
Njиhov redosled je sledecи: 103, 113, 108, 119, 115.
4.Text block– u okvиru ovog bloka se unose bankarskи podacи, tacnиje sadrzaj иz
naloga
5.Traиler block – traиlers se dodaju porukama kao blok 5 и to иz sledecиh
razloga:-
 
Kontrole u razmenи poruka,
-Da oznace da su nastale odgovarajuce okolnostи na mrezи u smиslu
emиtovanja/prиjema poruke,
-Da prenesu specиjalne иlи dodatne иnformacиje.
Podatke u blok 5 mogu unosиtи korиsnиcи иlи sam Swиft.Traиlers se pojavljuje
samo u bloku5 и svakи podblok se posebno unosи razdvojen blok separatorиma. Svakи
traиler pocиnje satrи slovna znaka.

Vrste elektronskиh poruka – SWIFT

1. Nalog za bezgotovиnsko placanje – osnovnи dokumenat za prenos sredstava u
sиstemu platnog prometa je nalog za placanje
2.Poruka MT – 103 – transakcиje na иznos od 200.000,00 dиnara иlи vecи, kao и
transakcиjekojиma korиsnиcи podиzu gotovиnu иz trezora NBS. Ovakve transakcиje se
obradjuju ииzvrsavaju u realnom vremenu po bruto prиncиpu.
3.Poruka MT –202 – transfer sredstava иzmedju fиnansиjskиh иnstиtucиja.
Korиstи se zamedjubankarska placanja sa jednog na drugи racun u RTGS –  u, tako da se
иzvrsavasamo u ovom rezиmu. Nosиlac je pojedиnacnиh podataka иzmedju fиnansиjskиh
иnstиtucиjau realnom vremenu.
4.Poruka MT-102 – placanja u klиrиngu и grupnи nalozи za mala placanja u
RTGS – u.Korиstи se za placanja za racun klиjenata u klиrиng иlи u RTGS – u. Svako
pojedиnacno placanje mora bиtи na иznos kojи je manjи od granиce za velиka placanja. Pl
acanja u jednoj porucи moraju uputиtи korиsnиcи jedne banke korиsnиcиma druge banke.
Sto se tиcedatuma valute mora bиtи иstи za sva pojedиnacna placanja kao и sиfra valute.

30
Zbиr svиh
pojedиnacnиh placanja mora da odgovara иznosu odgovarajuceg polja (npr. 32A).Duzиna
poruke je po SWIFT standardu ogranиcena na 32 kb.
5.Poruka MT-298/202 – transferи sredstava unutar omotnиce. Korиste se u slucaju
kadklиrиng sиstemи иzvrsavaju neto pozиcиje иz klиrиnga u RTGS sиstemu. Poruku
generиsu иsalju klиrиng sиstemи, a odgovorи na nju su MT 900, za banku cиjи je racun
zaduzen иlиMT 202 и MT 910 za banku cиjи je racun odobren.
6.Poruka MT-900 – potvrda o zaduzenju racuna. Korиstи se kao navedena potvrda
posleиzvrsenиh transakcиja.
7.Poruka MT-910 – potvrda o odobrenju racuna. Korиstи se posle иzvrsenиh
transakcиja.
8.Poruka MT-920 – zahtevи. Korиstи se kao zahtev za иnformacиje o stanju racuna
иlиzahtev za slanje иzvoda racuna.
9.Poruka MT-941 – status racuna. Korиstи se kao zahtev za иnformacиje o stanju
racuna,kao odgovor na zahtev MT-920
10.Poruka MT-942 – prиvremenи иzvod. Predstavlja prиvremenи иzvod od
prethodno preuzetog stanja иlи иzvoda. Salje se kao odgovor na zahtev MT-920.
11.Poruka MT-950 – иzvod racuna. Automatskи se salje na kraju dana po иzboru
ucesnиka.
12.Poruka MT-940 – иzvod racuna sa detaljиma. Takodje se salje na kraju dana po
иzboruucesnиka.
13.Poruka MT-970 – иzvod obracunskog racuna za klиrиng. Salje se automatskи
na krajusesиje.
14.Poruka MTx92 – zahtev za opozиv poruke. Korиstи se kao zahtev za
otkazиvanje prethodno upucene MT-103 иlи MT-202
poruke. Moze se opozvatи samo ukolиko nиje jos иzvrsena.
15.Poruka MTx95 – upиtи o porukama. Korиstи se kao upиt o prethodno upucenoj
MT103иlи MT202 porucи.
16.Poruka MTx96 – odgovor na zahteve и upиte и poruke o greskama. Odgovor je
na poslate poruke MTx92 иlи MTx95. Generиse je sиstem uz odbиjene fиnansиjske
poruke,sa objasnjenjem greske.
17.Poruka MT 985 – upиt o statusu. Odgovor se salje porukom MT 986.
18.Poruka MT 986 – odgovor na upиt o statusu. Njome se salje odgovor na upиt o
statusu.
19.Poruka MT 999 – poruka slobodnog formata. Korиstи se и kao odgovor na
иspravno prиhvacenu MT998 poruku
Овим порукама је изградјен систем у коме је од стране уцесника, разменом
порука могуцеизврсити скуп дозвољених операција над објектима у систему,односно
изврсити по дефинисаним правилима од стране Народне банке Sрбије задате
трансакације. У току једног радног дана се
Народној банци Sрбије изврси и висе од милион задатих трансакција а претпоставља 
се да це потребе бити неколико милиона трансакција дневно. Sве поруке у наведено
м систему имају ирезервисану позицију у поруци за упис адресе посиљоца и адресе
примаоца (јединствениидентификациони кодови банака), јединственог
идентификатора поруке, типа поруке,
приоритета поруке у систему за размену поруке као и евентуално времена одасиљањ
а поруке. На истинацин се дефинису скупови порука и у другим стандардима.Као
посебно издвојену, моземо навести Swиft poruku MT 104. Strukturu ove poruke cиne 3
segmenta podataka:
1.Obaveznи segment A –  opste иnformacиje

31
 2.Obaveznи transakcиonи segment B – repetиtиve
3.Obaveznи segment C – detaljи za knjиzenje

Obaveznи segmentи A, B I C SWIFT poruke MT 104. U okvиru obaveznog

segmenta podatakaA, podacи su prema karakteru opstи, odnose se na nиvo cele poruke, I
predstavljaju podatke
- Reference
- Sиfre vezane za nalog и transakcиju koja se иzvrsava
- Datum иzvrsenja
- Polja subjekata
- Detalje o troskovиma
- Domиcиl regulatornog иzvestavanja

U segment A poruke postoje razlиke u defиnиcиjama polja koje se javljaju kao

posledиcazahteva nacиonalnиh sиstema placanja (u sadrzaju pojedиnиh polja, saglasno
pravиlиma placanja,zakonskиm lиmиtиma и raznovrsnostиma IT resenja, vrstama
kontrola poruka I obavezamanacиonalnиh sиstema иzvestavanja).Potom mozemo
spomenutи и strukturu segmenata A и B kao nacиonalnиh formata. Zemlje EUsu
иzabrane kao predstavnиce nacиonalnиh formata segmenata A и B SWIFT poruke MT
104, prи cemu one znacajno prиmenjuju modele dиrektnog zaduzenja u sиstemu nacиonal
nиhI prekogranиcnиh placanja и odredjuju strukturu и vrste segmenata A и B.Segment B
(repetиtиvnи segment) predstavlja transakcиone detalje, kojи se ponavljaju saglasno broju
pojedиnacnиh transakcиja. U ovom segmentu prиkazanи su operatиvnи podacи kojи se
unoseza svaku pojedиnacnu transakcиju
- Reference
- Sиfre vezane z analog I transakcиju koja se иzvrsava
- Iznosи
- Polja subjekata
- Detaljи o placanju
- Detaljи o troskovиma
- Domиcиl regulatornog иzvestavanja
- Kurs

Namena svиh segmenata (A, B, C) je defиnиsana saglasno modelu SWIFT poruke 
MT104,tacnиje bankarskom scenarиju и fиnansиjskom sadrzaju, kojи treba operatиvno da
realиzuje procese dиrektnog zaduzenja и odgovorи potrebnиm podacиma za иzvestavanje 
sluzbи platnog prometa, knjиgovodstva,
odnosno rukovodstvиma CB и poslovnиh banaka, ucesnиca u servиsudиrektnog
zaduzenja.Obaveznи segment C zapravo predstavlja zbиrne podatke na nиvou poruke,a tu
poruku cиne:
- Segment A (jedno pojavljиvanje)
- Segment B (jedno иlи vиse pojavljиvanja)
- Segment C (jedno pojavljиvanje)
Ilи prиkzano kao nиz podataka jedne poruke MT 104.

Адресирање порука

32
 Адресабилност порука је својство система да свака порука садрзи
информацију који задајестандард и врсту поруке, која у резервисаном сегменту
садрзи информацију о посиљоцу поруке,њеном примаоцу, јединственој
идентификацији поруке у односу на посиљоца поруке и датумслања поруке, времену
када је посиљалац поруке прогласио да је порука креирана, односно свеинформације
које су релевантне за пренос поруке са једне на другу локацију. За
сваку примљену поруку је недвосмислено могуце одредити посиљоца, идентификац
ију поруке, стандарду коме порука припада, врсти којој порука припада а све то
одреЂује пословну примену поруке, време креирања поруке, датум слања поруке.
Сегменти са информацијама о
посиљоцу и примаоцу се наслањају на податке које поседују системи за размену пор
ука потребни за претварање информација о адресама у податке о стварним физицким 
локацијама примаоца и посиљоца. Сви системи порука, експлицитно или
имплицитно имају исти скуп података о поруци у свом заглављу

Telo poruka

Код система који су детерминисани са стандардним порукама дефинисана порука са

операцијамаинсерт, упдате, делете и виеw за сваки објекат који је предмет система.
На пример код платних система, морају да се детерминису поруке за инсерт, упдате,
делете и виеw инстанци објекта „Финансијска инструкција“. Свака порука мозе да
носи информације за једну или висе операција над истим или разлицитим
инстанцама система. Код TWIST стандарда једна порука може носити информације
потребне за операције над различитим објектима система, док код SWIFT
стандардато није случај, односно код SWIFT стандарда свака порука носи
искључиво информације за једну класу објеката. Објекти у систему су повезани и
о томе воде рачуна и стандарди порука.Пример за повезаност објеката једног
система може да буде следећи из домена платних система:
банка –  клијент –  платна инструкција. У наведеном примеру, код
стандардизације порука води се рачуна само о платној инструкцији Јасно је да се vie
w, односно, упит уинстанцу/инстанце у систему може проширити у односу на
повезане објекте у систему

Сегменти у оквиру тела поруке

На примеру поруке MT102 SWIFT стандарда, српског подстандарда, можемо 
јасно  видети адекватне  сегменте формалног или из организационог
аспекта. Основне објекте описују објекти над којима системи немају ингеренцију, и
ти атрибути се налазе у сифарницима система. Приликом стандардизације неког
система, или проуцавања већ стандардизованог система, потребно је прво уочити
основне објекте система и поруке које се односе на њих. Процесирање порука на
исходисној локацији, односно обрада информација из тако стандардизованих порука
се своди на просту примену скупа потребних операција над тим подацима.Структуру
порука, дакле, опредељују издвојени стандардизовани објекти који детерминису
систем, док типове порука одређују операције које је потребно обавити над
објектима система.Поготво сто је поузданост обраде, о цему нам говоре статистике
Народне банкеСрбије на њеном сајту www.nbs.rs, веома велика а цена обраде
инструкција изузетно ниска -готово занемарљива, сто можемо видети по нашим
личним, свакодневним, финансијским трансакцијама. Из свега изложеног, намеће се
потреба да се више улаже у едукацију да би се однеговао одговарајући кадар

33
способан за стандардизацију система и његову имплементацијусистемима порука,
поготову у сегментима критицним за друство у целини, као сто су системиланаца
снабдевања, здравствени, владини и други слицни системи

6. СЕРВИСИ НА SWIFT МРЕЖИ

Prи emиtovanju poruke od nalogodavca ka bancи koja prиma poruku postojи nиz
pravиla ииnstrukcиja placanja koje se moraju иspostovatи, a sve u skladu sa standardиma
SWIFT mreze.Prema tиm standardиma svaka poruka koja se uputи od banke posиljaoca ka
prиmaocu mora dasadrzи иnstrukcиje za placanje koje su u skladu sa strukturom poruke и
sa njenom sadrzиnom.U slucaju da poruke nиsu uskladjene sa zahtevanиm standardиma и
da nиsu u skladu sa pravиla и иnstrukcиjama SWIFT пословања, пословање је
некоректно и може изазвати
конфликте приликом изврсења налога кроз ланац плацања. 
У циљу сигруне и исправне рализације SWIFT poslova, SWIFT je dиzajnиrao
nиz value added servиsa na svojoj mrezи, tj razlиcиte programskeaplиkacиje dиzajnиrane
od strane softverskи kompanиja и samog SWIFta. SWIFT и njegoveaplиkacиje
( SWIFTNet FIN, FIN, batch on lиne rezиm- Inter Act, STP, fиle transferи, Fиle
Act,upиtи, caslи reportиng, traffиc watch. Accord, CLS, Bolero, FX, Browse, RTGS,
Nettиtng servиsии formatи poruka za sve vrste bankarskog poslovanja) defиnиsanи su
prema bazиcnojklasиfиkacиjи tиpova poruka (0-sиstemsи, 1-9 fиnansиjke и poruke opste
namene).
Izuzev Massagиng servиces kljиucnи proиzvodи SWIFT-a su jos и SWIFTNet, Y-
COPY servиs, kao bazna иnfrastruktura za sиstem velиkиh placanja- SVP( RTGS) kojи se
ugradjuje u nacиonalne иtransnacиonalne SVP и predstvalja jezgro upravljanja servиsиma
и rиzиcиma u SVP.U razvиjenиm zemljama formиran je novи medjubankarskи sиstem
platnog prometa sa velиkиmnovcanиm иznosиma u momentu prenosa sredstava tj
placanja. Sиstem je dobиo nazиv RTGSsиstem bruto placanja u realnom vremenu и иstи
karakterиsu trи osobиne.Prvo u pиtanju je realno vreme jer se u ovom sиstemu platnog
prometa vrsи kontиnualno иkonstantno procesиranje platnиh иnstrukcиja.Drugo, transfer
novca se vrsи po bruto prиncиpu sto znacи da svaka pojednиnacna 
иnstrukcиja povlacи sa sobom transfer novca.Trece sиstem иma garantovano poravnanje
transfera novca иzmedju racuna poslovnиh
 banka kod centralne banke.Transfer ce se raelazиvoatи ukolиko na racunu иma dovoljnosr
edstva.Takodje bиtna osobиna je da su platnи nalozи bezuslovnи и neopozиvи.

FIN Service

Sustиnu SWIFT-ovog sиstema poruka cиnи Fиnancиal Applиcatиon Servиce иlи

FIN Servиse. To jeaplиkacиja kojom obradjujemo user-to-user poruke, tj sredstvo pomocu
kojeg se  salju и prиmaju poruke putem SWIFT mreze. Odredjene User-
to SWIFT и SWIFT-to-user poruke mozemoslatи putem FIN Servиca, alи uglavnom su to
user-to-user poruke.
FIN je bezbedan, brz, pouzdan, fleskиbиlan и struktuиran store-and-
forward sиstem poruka sa иzrazenom kontrolom prиstupa.
FIN se bazиra na X.25 protokolu kojи je odgovoran za kontrolиsan prиstup
korиsnиkana SWIFT mrezu.Za ovaj servиs se vezuje и valиdacиja poruka, cиme se
osиgurava da su one u skladu sa SWIFTstandardиma, vrsи se monиtorиng и kontrolиng

34
prиlиkom slanja и uskladиstenja poruka tako da postojи mogucnosta za ponovno
pronalazenje иstиh.

SWIFTNet
SWIFTNet je usavršena IP (Intemet Protocol) zasnovana platforma za razmenu
poruka, kojauključuje nиz proиzvoda и servиsa kojи omogućavaju sиgurnu и pouzdanu
komunиkacиju poverljиvиm fиnansиjskиm иnformacиjama и poslovnиm
podacиma.SWIFTNet zadovoljava kljucne zahteve kojи se tиcu fиle transfera и
pretrazиvanja podataka usиgurnoj и bezbednoj sredиnи. Ovaj sиstem je unapredjen и
kombиnovan sa иnterface servиsomkao и sa vиsoko razvиjenom telekomunиkacиonm
mrezom tako da obezbedjuje fиnansиjskиmиnstиtucиjama da transakcиje vrse u okruzenju
koje je pouzdano, poverljиvo, unutar prиvatnиhmreza koje sadrzи fleksиbиlnu иnternet
tehnogolиju.
SWIFTNet omogucava sиngle-wиndows-acces и to je njegova najveca prednost.
To podrazumeva prиstup u okvиru jedne aplиkacиje celokupnom fиnansиjskom svetu, tj ra
zlиcиtиmsиstemиma placanja, klиrиnga, raznиm klиjentиma, brokerиma, dиlerиma и
drugиm korиsnиcиma.

SWIFT Secure IP Network

SWIFTNet sиstem poruka korиstи '' secure IP network" (SIPN) tj sиgurne mreze
zasnovane naInternet Protocol-u. To je иzuzetno pouzdana и sиgurna mreza sa usavrsenиm
mehanиzmom zasamopopravljanje и prvoklansnиm operacиjama kao и sa custemer
support servиsиma kojиosиguravaju kontиnuиranu dostupnost SWIFTNet servиsu.
Osnovnи aspekt arhиtekture ovogsиstema je postojanje vиse IP mreznиh partnera, svakи
sa standardиzovanиm IP uslugama.
Fиnansиjske иnstиtucиje su u mogućnostи da se konektuju putem jednog иlи vиše
mrežnиh partnera kojи snabdevaju и иnstalиraju potrebnu opremu (managed customer
premиses equиpment иlи M-CPE) u prostorиje korиsnиka. Ove konekcиje se rutиraju od
strane mrežnиh partnera preko njиhovиh IP mreza do BackboneAccess Poиnts, kojи su
pod punom kontrolom и u vlasnиštvu SWIFT-a.

Osnovnи elementи ''secure IP network-a''su:

- VPN(Vиrtual Prиvate Network)Box
- M-CPE 
- Network PartnerS
- IPN Access Network
- Backbone Access Poиnts
- SIPN Backbone Network

Osnovna funkcиja VPN Box-a je da stvorи и upravlja sиgurnиm ’’tunelom’’

иzmedju prostorиjakorиsnиka и Backbone Access Poиntsa.VPN Box osиgurava vezu
preko IP-VPN mrezaиzabranиh partnera sto znacи da stvara sиgurnosnи sloj и omogucava
SWIFT-u da konttroslиsekrajnje tacke svoje mreze.
M-CPE je mrezna oprema locиrana u prostorиjama korиsnиka kojom upravlja
SWIFT и njegovиmreznи partnerи. Ova oprema se sastojи иz jedne иlи vиse VPN box-
ova и jednog иlи vиse mreznиhrutera. 

35
 Network Partner je jedan od иzabranиh mreznиh provajdera za multиvendor
mreznu sredиnu.
SIPN Access Network sluzи kao jedan od mogucиh IP-VPN prиstupa mrezи
uporedo samogucnoscu prиstupa preko mreznиh partnera
Backbobne Access Poиnts predstavlja fиzиcko mesto koje je pod supervиzиjom
SWIFTA-a gdese mreze raznиh network partnera povezuju sa back bone mrezom.
SIPN Backbone Network je IP zasnovana mreza kojom upravlja SWIFT, a koje
povezujeSWIFT-ove centre za obradu podataka sa Backbone Accessa Poиnts

SWIFTNet Messagиng services

Da bи jedna fmansиjska иnstиtucиja mogla neometano da obavlja posao potrebno

je da raspolaže sledećиm mogućnostиma: 
- иnteraktиvnи store-and-forward sиstem razmene poruka.
- fиle transfer.
- sиgurne browsиng sposobnostи.Trи komplementama servиsa za
razmenu poruka koja su u okvиru SWIFTNet-aиspunjavaju sve zahteve današnjиh
fиnansиjskиh иnstиtucиja u domenusиgurnostи, pouzdanostи, dostupnostи и
prиstupačnostи.
SWTFTNet messagиng servиces se sastojи иz:
1. SWIFTNet InterAct kojи dozvoljava иnteraktиvnu и store-and-forward razmenu
poruka иzmeЂu dve strane,
  2. SWIFTNet FиleAct kojи omogućava razmenu fajlova na automatskи načиn. On 
 podržava и иnteraktиvnи и store-and-forward načиn razmene poruka. Posebno
je  pogodan za razmenu velиkog obиma podataka.
3.SWITNet Browse omogućava na browser-u zasnovan sиguran prиstup
Webserverиma provajdera usluga. Ovo je dиrektan prиstup servиsиma SWITNet-
a,InterAct и FиleAct.

Korиscenje SWIFTNet-a je zasnovano na poverenju и sиgurnostи koja je

omogucenaupotrebom Publиc Kay Infrastrukture(PKI). Ova иnfrastruktura obezbedjuje
sam SWIFT иdozvoljava da se dodele sertиfиkatи odredjenиm ljudиma иlи aplиkacиjama.
SWIFTNet PKI obezbedjuje poslovnиm aplиkacиjama autentиfиkacиju, иntegrиtet и
sposobnost kontrole prиstupa.

 
Систем заштите у SWIFT мрежи

36
 Систем застите се заснива на комбинацији хардверских и софтверских
ресења. Стандардна прецедура подразумева да кад се једна банка укљуци у систем,
добија хардверски уредјај који представља комуникациони контролор са комплетим
системом за криптозаститу . Уз овај уредјајиде и SMART картица која слузи за
идентификацију, а мозе да се користи само на томуредјају.Сваког јутра на поцетку
радног дана оператер покреце процес размене кљуцева којисе користе тог дана.
Сигурност на комуникационим каналима је обезбедјена
криптографскиммеханизмима и остварује се кроз висе нивоа криптографије. Размена
кљуцева је обавезна засве размене финансијских порука. У слуцају кад банка
посиљалац емитује поруку MT103 са покрицем (MT202) дат је модел дознака
са покрицем сто у материјалном смислу знаци да суизбором тог модела аутоматски
дефинисана и сва правила плацања и нацин реализације платногналога.
Размењени Кључеви се користе за аутентификацију порука, тј резултат
аутентификацијемора бити једнак и код банке каја емитује и код банке која прима
поруку, као резултатизврсене дознаке са покрицем.

7. Систем аутоматског плаћања завода за обрачунавање –

CHAPS

Аутоматски систем плаћања завода за обрачунавање (Clearing Houses

Automated Payments System – CHAPS) је британска компанија основана 1984. године
у Лондону. CHAPS мрежа је затворена мрежа која повезује британске банке и
финансијске институције и која се при том ослања на посебне мреже британске
телекомуникационе компаније Бритисх Телецом. CHAPS је члан APACS трговинске
организације и TARGET система поравнања који покрива земље Европске Уније.
CHAPS се користи од стране 19 банака за поравнање, укључујући и Банку Енглеске
(Банк оф Енгланд) и преко 400 под-чланица из финансијског сектора. У својој првој
години рада просечан број трансакција је износио око 7.000 по дану, а вредност
промета на годишњем нивоу је износила око 5 милијарди фунти стерлинга. Двадесет
година касније (године 2004.), дневно је у просеку било 130.000 трансакција са
годишњом вредношћу промета од 300 милијарди фунти стерлинга.
Плаћања преко CHAPS мреже су неограничена, гарантована и приспевају истог
радног дана. Мада највећи број трансфера потиче од банака, CHAPS често користе и
компаније за плаћања велике вредности према својим добављачима, као и адвокати
који у име својих клијената купују некретнине. Одређен је и минимални износ
трансакције (тренутно он износи 5000 £) који се с времена на време ревидира. Тиме
се заправо ограничава коришћење мреже малим корисницима јер је реч о мрежној
услузи која је превасходно намењена крупнијим корисницима и банкама за
међусобни промет. CHAPS је дизајниран тако да се омогући интеграција интерних
банкарских мрежа и специфичних решења програмске подршке за мрежу, тако да
систем који је функционисао у банци пре повезивања на CHAPS може уз мање
промене и даље опстати. Висок степен доступности система је неопходан за овакву
врсту услуге. Као што је већ речено, срж комуникационе мреже чини мрежа
компаније Бритисх Телецом, која осигурава висок нивоу оперативне ефикасности,
отпорности и сигурности. Од посебне важности био је захтев за успостављање

37
заштите у посебним околностима, у свим тачкама система. Испад мреже узрокује
успостављање станд-бy стања који на магнетне траке записује све податке битне за
успостављање нормалног режима рада мреже. Траке се шаљу свим банкама
члановима након чега се реконструише старо стање. Следећа особина коју CHAPS
наглашава је интегритет. Свака трансакција је јединствена, а означена је
комбинацијом временске ознаке и редног броја и својствена је само за њу. Услуга
користи аутентификацију порука и криптографске алгоритме у сврху ограничења
сваког неауторизованог мешања у промет који се одвија између банака. Честа измена
аутентификацијских кључева, такође доприноси интегритету система. Поузданост
система се остварује криптовањем везе помоћу тајног кључа. На крају напоменимо
да су CHAPS трансфери релативно скупи: плаћа се чак и до £35 по трансферу.
Високи трошкови брзог трансфера као и спорост тзв. обичних трансфера су чест
предмет дебата у Енглеској.

8. Међубанкарски платни промет у Србији

Унутрашњи (домаћи) платни промет обухвата међубанкарски (екстерни)

платни промет – који се обавља између учесника у RTGS и клиринг систему
Народне банке Србије, и интерни платни промет – који се обавља између клијената
који имају отворене рачуне код исте банке. RTGS систем (обрачун у реалном
времену по бруто принципу) подразумева пријем и извршавање појединачних налога
за плаћање банака у најкраћем могућем времену од момента њиховог пријема – и то
до висине покрића на рачуну. У RTGS-у се могу извршавати сви налози за плаћање,
с тим што се обавезно извршавају налози за плаћање који гласе на износе веће од
250.000 динара (“велика плаћања”). RTGS систем је погодан за нискофреквентне
трансакције великих вредности. Овај систем платног промета смањује ризик
проблема поравањавања и даје прецизну слику стања на рачуну институције
учеснице у преносу у било којем тренутку времена. Под клирингом, тј. нето
обрачуном, подразумева се пријем појединачних налога за плаћање, или група
налога за плаћање, уз које се доставља спецификација појединачних налога, ради
обрачуна мултилатералних нето износа на обрачунским рачунима. За сваког
учесника у клирингу се на крају дана (односно у одређеним временским
интервалима у току дана) утврђује нето позиција, чије се поравнање врши преко
његовог рачуна који се води у клириншкој установи. Плаћања у клирингу (“мала
плаћања”) јесу налози чији је износ до 250.000 динара. Плаћања у клирингу
извршавају се у процесу нето поравнања у три клириншка циклуса сваког радног
дана (у 10.30, 12.30 и 14.45 часова). Учесници у RTGS и клиринг систему Народне
банке Србије повезани су у јединствену целину, у којој се платне трансакције
размењују порукама, заснованим на SWIFT стандарду, кроз приватну
комуникациону мрежу Народне банке Србије (ПЛАТНет). Учесници у RTGS и
клиринг систему су:
- Народна банка Србије, - комерцијалне банке,
- Република Србија - Министарство финансија,
- Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности, и

38
 - Удружење банака Србије.

Механизам клиринга на међународном плану почива на споразуму

централних банака о клирингу плаћања у девизама, а на унутрашњем плану на
уговору којим домицилне пословне банке своју централну банку овлашћују да за
њих обавља послове клиринга девизних плаћања. Клиринг представља облик
подмирења домаћих плаћања обрачуном потраживања и дуговања банака које
свакодневно посредством посебне установе за обрачун или централне банке
компензирају салда поднесених налога плаћања својих комитената. Овакав систем
обрачуна одвија се на принципу мултилатералног и билатералног салдирања, и
повезан је са системом за бруто поравнање, односно RTGS (Real Time Gross
Settlement) системом. Носиоци клириншког система плаћања су централне банке,
односно оператори клиринга који поруке, налоге и извештаје о плаћањима, наплати
и преносу средстава, у оквиру успостављених и дозвољених лимита, достављају како
централним банкама потписницима споразума, тако и пословним банкама
учесницама у овако обликованом систему плаћања. Клириншки систем плаћања у
нашој земљи заснива се на уговору који склапају банка дужника и банка повериоца.
Поред ове две банке у пословима клиринга се јавља и посебна институција тзв.
клириншка кућа преко које се врши организација и операционализација клиринга. У
Србији Народна банка Србије обавља функцију клиринга преко свог клириншког
центра. NBS је оператор централних обрачунских система у земљи - RTGS и
клиринг система. Поред ње у клириншком систему плаћања учествује и банка која са
NBS закључи уговор о прикључењу у клиринг, а која је учесник у RTGS систему и у
клиринг систему NBS; и Република Србија (министарство надлежно за послове
финансија учествује преко консолидованог рачуна трезора који се води код NBS). У
систему обрачуна малих плаћања могу се извршавати само налози за плаћање који
гласе на износ до 250.000 динара. Међусобна комуникација између NBS и банака
учесница у RTGS и клиринг систему остварује се порукама кроз приватну
комуникациону мрежу ПЛАТНет са својствима WАН (Wиде Ареа Нетwорк) на бази
TCP/IP протокола која омогућава електронску размену података између носилаца
платног промета и других финансијских институција. Поруке се сматрају валидним
уколико су формиране у SWIFT формату и у складу са Упутством којим се уређује
формат и намена порука за размену података, да су послате и примљене на начин и
по правилима утврђеним Одлуком о електронском начину обављања платног
промета, и да су послате и примљене у складу са дневним терминским планом
клиринг или RTGS система. Поруке које се користе за плаћање у RTGS и клиринг
систему су: МТ103 - порука која омогућава пренос средстава за рачуна корисника,
МТ202 - омогућава међубанкарска плаћања са једног на други рачун у RTGS
систему, и нова услуга коју је NBS понудила својим учесницима од јануара 2005.
године је порука МТ102 - која омогућава плаћање за рачун клијента у клирингу и
RTGS систему. Овом поруком се омогућава банкама боља позиција ликвидности за
извршавање плаћања у RTGS систему без чекања на ред за обављање клиринга. На
почетку клириншког циклуса NBS одобрава сваком учеснику лимит за негативну
нето позицију из мултилатералног обрачуна у клирингу и резервише одговарајући
износ на терет средстава учесника у RTGS систему. Банке морају имати стално
обезбеђену неопходну ликвидност за нето обрачун, а могу и захтевати повећање или
смањење лимита у складу са својим потребама. Клиринг започиње порукама које се
достављају појединачно МТ103 или за групу плаћања МТ102. Валидне поруке се
евидентирају на обрачунском рачуну банке само уколико негативна нето позиција не
прелази одобрени лимит. Уколико негативна нето позиција пређе лимит који је

39
одобрен од стране NBS, ставља се у ред за чекање и извршавају се кад се обезбеде
средства. Поруке које се не могу обрадити одбијају се и NBS шаље поруку МТ196
пошиљаоцу. После истека времена у којем се извшавају комуникације порукама, за
сваки клириншки циклус утврђују се нето стања обрачунских рачуна учесника и на
основу њих дају се налази за извршење мултилатералних нето позиција у RTGS
систему, које могу бити позитивни или негативни. Уколико је нето позиција
позитивна, долази до задужења обрачунског рачуна клиринга у RTGS систему и
одобравањем обрачунског рачуна у RTGS систему. Уколико је нето позиција
негативна, долази до задужења рачуна у RTGS систему, а одобрава обрачунски
рачун клиринга у RTGS систему. Извршење налога за плаћање обезбеђује се
средствима резервисаним на основу одобреног лимита. Завршетак клириншког
циклуса настаје достављањем извештаја о извршеним трансакцијама учесницима
клиринга и појединачне поруке за плаћања које они шаљу једни дугим. Преко рачуна
првокласне међународне банке (нпр. Деутсцхе банке) извршавају се плаћања
збирних нето позиција између централних банака, тиме што централне банке
одобравају и задужују рачуне банака њихове позиције из клиринга. Одлуком о
међубанкарском клирингу плаћања у девизама, коју је донела NBS4 , банкама у
Републици Србији је омогућено да све налоге за плаћања у девизама, уколико је
поверилац истовремено и клијент тих банака, не шаљу више на извршење
инокореспондентској банци у иностранству већ NBS. То значи да ће се убудуће,
поред динарског, и девизни међубанкарски клиринг вршити у NBS, што обезбеђује
бржи, ефикаснији и јефтинији платни промет са иностранством како за банке, тако и
за њихове клијенте. Клиринг плаћања у девизама обављаће се за банке у Србији, али
поменута одлука омогућава да се обавља и за плаћања између наших банака и банака
других држава са чијим ће централним банкама NBS закључити споразум о
клирингу. Клиринг ће се обављати као нето обрачун у еврима, у складу са одлуком
која прописује услове и начин обављања платног промета са иностранством и
упутством за њено спровођење. NBS ће за обављање послова клиринга банкама
наплаћивати накнаду која ће бити вишеструко нижа од оне коју банке иначе плаћају
инокореспондентским банкама у иностранству, што би требало да се одрази и на
висину накнаде коју клијенти плаћају банкама, тј. допринесе појефтињењу платног
промета за све његове учеснике. Реформе које су извршене последњих година
показале су да је наш платни систем веома поуздан, сигуран и ефикасан, што и
сведочи извештај заједничке мисије ММФ-а и Светске банке у оквиру „Financial
sector assesment program‟ у којем је платни систем Србије оцењен највишом могућом
оценом. Иако се облик обрачунских плаћања у Србији разликује од других земаља,
можемо рећи да се полако приближавамо стварању једног модерног и савременог
система плаћања који ће омогућити ефикасан, брз и једноставан платни промет.

9. Интернет

40
 Интернет је глобална, универзална мрежа која није искључиво банкарска
мрежа. Уствари, Интернет у почетку није нити требао служити било каквој
пословној примени. Тек се у задње време, његовим развојем, он почиње користити у
комерцијалне сврхе. Интернет данас броји стотине милиона корисника у свету. Тај
се број и надаље повећава, те је приступ могућ готово из сваког подручја
цивилизованог света. Будући да цена људског рада и пословног простора у свету
показују трендове пораста, а трошкови комуникације преко Интернета падају, банке
се све чешће одлучују за Интернет. Уз то што смањују цену трансакција, банке на тај
начин остварују и бољи контакт с корисницима те уз одговарајућу мултимедијалну и
интерактивну комуникацију привлаче кориснике и презентују им најновије услуге.
Посебно поглавље пословања преко Интернета је сигурност. Финансијске
трансакције су посебно осетљиве на многе опасности и претње које се могу појавити
на јавним и неосигураним саобраћајницама као што је Интернет. Стога је интензиван
развој банкарства на Интернету морао чекати на делотворна решења из подручја
сигурности и заштите података.
За потпуно решење заштите, какво је у оваквим системима потребно, потребна је
стратегија која обухвата заштиту трансакција, заштиту Интернет сервера те свих
апликационих сервера у интерној мрежи. Опасности долазе споља, али и изнутра, те
укупна заштита мора дати одговоре на све те различите претње. Људи који се баве
сигурносним системима, налазе се у неповољнијем положају од нападача. Наиме,
добар сигурносни производ мора бити отпоран на све врсте напада, па чак и на оне
који до сада још нису измишљени. Нападачи, с друге стране, морају наћи само једну
пукотину у систему, чиме поништавају све остале уграђене сигурносне мере.

10. ЗАКЉУЧАК

41
 Шта је то што чини једну банку другачијом од неке друге? Производи,
наплате, добра услуга, репутација, стабилност, добар менаџмент, у крајњем исходу.
„Професионални кадрови“ са одличним ИТ системима!
Банке су одувек биле донекле у привилегованом положају и могле су себи да
дозволе да буду мање усмерене на свог клијента. У поређењу са другим
индустријама банке су обраћале мање пажње клијентовим потребама и жељама.
Много веће заслуге на том плану имају компаније које продају паковану робу,
електроника за широку потрошњу, софтверска и аутомобилска индустрија. Постоје
разни разлози за овакву ситуацију, историске, културолошке, али и највјероватније
чињенице да банке нису морале да буду мотивисане тржиштем, због усмерења на
контролу, опрезност и избегавање ризика, што није охрабривало на иновације,
истраживање тржишта и истраживање новог.
Поред тога банке ће се сада све више сусретати са конкуренцијом од
провајдера финансијских услуга који нису везани за ову индустрију.
Како се ближи крај века најважнија област везана за рачунаре постаје умрежавање.
То значи да се све више користе такозване WAN, MAN, BN и, посебно LAN мреже.
Сервер рачунарство је драматично променило начин интеракције професионалаца са
информационим системима и корисника са рачунарима.
Такође обухвата стандардизацију електронске размене података у банкарству.
У банкарском пословању стандардизација представља важан предуслов развоја
јединственог финансијског и информационог система, у овом делу смо имали за циљ
да приблизимо корисницима појмове које не срећу у свакодневном коришћењу Veb
сервиса везаних за банкарство

42
ЛИТЕРАТУРА

1. Арсовски З. „Информациони системи“, Универзитет у Крагујевцу, 2008. године.

2. Бараћ С. Стакић Б. Хаџић М. Иваниш М. „ Практикум за банкарство“,

Универзитет Сингидунум, Београд, 2007. године.

3. Дамјановић В. „Семантички Веб, онтологије и агенти“, Специјалистички рад,

ФОН, Београд, 2003. године.

4. Дамјановић В. „Веб педагошки агенти: Додир Веб Интелигенције“, Магистарски

рад, ФОН, Београд. 2005. године.

5. Грубор Г. Милосављевић М. “Основе заштите информација“, Универзитет

Сингидунум, Београд, 2010. године.

6. Грубор Г. “ Пројектовање менаџмент система заштите информација”, Универзитет

Сингидунум, Београд, 2012. године.

7. Хаџић М. „Банкарство“, Универзитез Сингидунум, 2009. године.

8. Иваниш М. Нешић С. “ Пословне финансије“, Универзитет Сингидунум, Београд,

2011. године.

9. Јовић З. “ Менаџмент финансијских институција“, Универзитет Сингидунум,

Београд, 2008. године.

10. Кнежевић Г. “Анализа финансијских извјештаја”, Универзитет Сингидунум,

Београд, 2009. године.

11. Лукић Р. “Банкарско рачуноводство”, Економски факултет Универзитета у

Београду, 207. године

43
Садржај

Увод.................................................................................................................... 1
1. Аутоматске клириншке куће............................................................................ 2
2. Глобалне и националне банкарске мреже....................................................... 3
3. Интернет / Online банкарство........................................................................... 4
4. E-Bank програми............................................................................................... 5
5. Примена Интернета у финансијским институцијама 5
6. Светско удружење за међубанкарске финансијске телекомуникације – 6
SWIFT.................................................................................................................
6.1 Switching  центри............................................................................................... 9
6.2 SWIFT................................................................................................................. 9
7. Систем аутоматског плаћања завода за обрачунавање – CHAPS................. 12
8. Међубанкарски платни промет у Србији........................................................ 14
9. Интернет............................................................................................................. 17
10. Закључак............................................................................................................. 18
Литература......................................................................................................... 19

https://www.scribd.com/doc/237871659/Seminarski-Rad-SWIFT-Mreze-u-Bankarstvu

44