PLATNI PROMET

SA INOSTRANSTVOM
vežbe
 Šta je platni promet?
• Platni promet (engl. payments system, njem.
Zahlungsverkehr) predstavlja sva plaćanja između
pravnih i fizičkih lica sa svrhom podmirenja duga, tj.
naplate dugova. Manjim delom je gotovinski, a
najvećim delom obavlja se knjižnim prenosom novčanih
svota od dužnika – sa računa na račun.
• Zakon o platnom prometu

 Uplate dnevnih pazara

 Plaćanje faktura dobavljačima
 Isplate plata
 Uzimanje izvoda tekućih računa i sl.

http://www.kombank.com/platni-promet
 Vrste platnog prometa
1. Prema mestu plaćanja

• Unutrašnji:
• Interni
• Međubankarski (RTGS i kliring)
• Međunarodni

2. Prema načinu plaćanja

• Neposredni
• Posredni

3. Prema vrsti plaćanja

• Gotovinski
• Bezgotovinski
• E-banking
 Banke rezidenti mogu sa bankama -
nerezidentima imati razvijene odnose:

a) korespondentske ili

b) kontokorentne.
Korespondentski odnosi - imaju međusobno razmenjena kontrolna
dokumenta:
- ovlašćenje za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom
- izveštaj o radu uključujući poslednji godišnji izveštaj tj.
bilans banke
- listu potpisa ovlašćenih lica
- spisak korespondenata i kontokorenata
- štampanu tarifu naknada za usluge u poslovima sa
inostranstvom
- razmenjene teleks i SWIFT ključeve.

Kontokorentni odnosi - banka iz jedne zemlje pored razmenjenih

kontrolnih dokumenata daje i ovlašćenje da druga banka u
inostranstvu u svojim knjigama otvori tekući račun
(kontokorentni račun) na ime prve banke
 INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA
INOSTRANSTVOM

Partneri vrše plaćanja/naplate preko svojih banaka putem

sledećih instrumenata:
a) Međunarodnog dokumentarnog akreditiva
b) Bankarskih doznaka
c) Međunarodnog dokumentarnog inkasa
d) Međunarodnog čeka (bankarski, putni, privatni)
e) Međunarodnog kreditnog pisma
f) Instrumenti bezgotovinskog plaćanja
1. Međunarodni dokumentarni akreditiv

U poslovanju po dokumentarnim akreditivima

pojavljuju se najmanje ___
3 učesnika, i to:

a) nalogodavac

b) korisnik akreditiva

c) banka
 PODELA AKREDITIVA:

Prema pravcu kretanja robe izvoz - uvoz (uvozni - nostro i izvozni - loro)

Prema mogućnosti prenosa - prenosivi i neprenosivi

Prema momentu slanja pokrića u inostranstvo - pokriveni i nepokriveni

Podela po mestu plaćanja: domicilirani u zemlji i domicilirani u inostranstvu, itd.

Prema čvrstini obaveze u koju ulazi akreditivna banka - opozivi i neopozivi

Prema čvrstini obaveze u koju ulazi treća banka koja učestvuje u poslu – potvrđeni i
nepotvrđeni
 Međunarodni dokumentarni akreditiv
 Instrument plaćanja i sredstvo obezbeđenja u
plaćanjima sa inostranstvom

 Međunarodni dokumentarni akreditiv kao instrument

plaćanja:
- štiti interese kako prodavca tako i kupca
- uslovna je obaveza banke da plati.

 Način poslovanja putem dokumentarnog akreditiva

internacionalno je rešen putem Jedoobraznih pravila i
običaja za dokumentarne akreditive, koja je MTK u
Parizu objavila 1933. godine.
 2.Bankarska doznaka
 Instrument platnog prometa sa inostranstvom kojim poslovna
banka nalogodavca daje pismeni nalog svome korespondentu u
inostranstvu da određenom pravnom ili fizičkom licu isplati iznos
naveden u nalogu na određeni datum.

 Bankarska doznaka - najstariji instrument međunarodnog platnog

prometa (plaćanja koja rezultiraju iz nerobnih transakcija, kod
plaćanja avansa i kod robnog plaćanja u poslovima kod kojih ne
postoji opasnost rizika već puno poverenje između ugovornih
strana).
 Bankarska doznaka
 Doznake se mogu podeliti:
o prema pravcu kretanja sredstava na: nostro - plaćanje u
inostranstvo i loro – naplata iz inostranstva
o prema tome šta se plaća na: robne i nerobne
o prema postojanju nekog dodatnog uslova na: uslovne i
bezuslovne.
 Učesnici:
a) nalogodavac
b) poslovna banka
c) banka korespodent
d) korisnik
 3. Međunarodni dokumentarni inkaso
 Dokumentarni inkaso - bankarski posao kod koga
banka preuzima obavezu da po nalogu i za račun svog
klijenta (prodavca - principal) naplati novčano
potraživanja koje ovaj ima prema trećem licu (kupcu -
trasatu) uz istovremenu predaju određenih
dokumenata, dok se klijent (principal) obavezuje da za
to plati banci proviziju i troškove koje je imala
prilikom izvršenja dobijenog naloga i instrukcija.

 Vrste dokumentarnog inkasa:

- čisti inkaso (za nerobna plaćanja)
- dokumentarni inkaso (za robna plaćanje).
 Međunarodni dokumentarni inkaso

Učesnici u dokumentarnom inkasu su:

a) principal
b) dostavna banka – remitent
c) inkaso banka.

Za regulisanje MDI MTK - Pariz donela je

1956. godine Jednoobrazna međunarodna
pravila za dokumentarne naplate – inkaso.
 4. Međunarodni ček
 Ček je strogo formalna hartija od vrednosti kojom trasant daje bezuslovni nalog
trasatu (banci ili pošti) da plati određeni iznos po viđenju, naznačenom korisniku
remitentu ili donosiocu ili nekom drugom licu po naredbi remitenta.
 Vrste čekova:
 Putni
 Bankarski
 Privatni.

 Učesnici kod čeka su:

a) trasant – izdavalac čeka glavni dužnik
b) trasat – banka kod koje izdavalac ima pokriće
c) remitent – imalac čeka
 Naša zemlja je prihvatila Ženevsku konvenciju o čeku - donet je Zakonu o čeku
 5. Međunarodno kreditno pismo
• Kreditno pismo je nalog koji jedna banka izdaje drugoj banci sa sedištem u
inostranstvu da korisniku isprave isplati odjednom ili sukcesivno izvesnu sumu novca
(GOTOVINSKI ILI BEZGOTOVINSKI).

 Za razliku od dokumentarnog akreditiva, kreditno pismo je uvek neprenosiva

isprava.

 Dokumentarni akreditiv - sredstvo plaćanja i sredstvo za obezbeđenje tog

plaćanja
Kreditno pismo - sredstvo plaćanja u međunarodnom prometu

 Vrste kreditnog pisma:

 loro i nostro kreditno pismo,
 obično i cirkularno,
 klirinško (sve ređe) i konvertibilno pismo,
 trgovačko kreditno pismo, itd.
 Međunarodno kreditno pismo

Kao učesnici u kreditnom pismu pojavljuju se:

 banka asignant
 izdavalac kreditnog pisma
 banka asignant-upućenik i
 korisnik kreditnog pisma

U bankarskoj praksi kreditno pismo sadrži sledeće bitne elemente:

 naziv (firma) izdavaoca kreditnog pisma
 naziv (firma) banke koja vrši isplatu
 naziv (firma) korisnika, odnosno njegovo ime i prezime
 visina novčane sume na koju kreditno pismo glasi
 dan izdavanja i rok važenja
 redni broj i potpis ovlašćenog lica banke izdavaoca sa štambiljem
Narodna banka Srbije (NBS) je operator četiri
platna sistema:

• RTGS NBS sistema,

• Kliring NBS sistema,
• Međunarodnog i međubankarskog kliringa
sistema u devizama [...]i
• DinaCard kliring sistema.

https://www.nbs.rs/internet/latinica/35/sistem/index.html
 KLIRING
 Kliring međunarodnih plaćanja obavlja se za banke sa sedištem u
Republici Srbiji i za banke sa sedištem na teritoriji države, sa
čijom je centralnom bankom Narodna banka Srbije zaključila
sporazum o neto obračunu međunarodnih plaćanja.

 Vrste kliringa:
- jednostrani klirinzi
- dvostrani ili bilateralni
- višestrani ili multilaterarni.
 RTGS sistem (obračun u realnom vremenu po bruto
principu) podrazumeva prijem i izvršavanje
pojedinačnih naloga za plaćanje banaka u najkraćem
mogućem vremenu od momenta njihovog prijema – i to
do visine pokrića na računu.

 U RTGS-u se mogu izvršavati svi nalozi za plaćanje, s

tim što se obavezno izvršavaju nalozi za plaćanje koji
glase na iznose veće od 300.000 dinara (“velika
plaćanja”), a što je utvrđeno operativnim pravilima za
RTGS i kliring.
• Kliring, tj. neto obračun, podrazumeva prijem
pojedinačnih naloga za plaćanje, ili grupa naloga za
plaćanje, uz koje se dostavlja specifikacija
pojedinačnih naloga, radi obračuna multilateralnih
neto iznosa na obračunskim računima. Nakon toga, za
svakog učesnika u kliringu utvrđuje se neto pozicija,
čije se poravnanje vrši preko njegovog žiro-računa.

• Plaćanja u kliringu (“mala plaćanja”) jesu nalozi čiji je

iznos do 300.000 dinara.

• Plaćanja u kliringu izvršavaju se u procesu neto

poravnanja u tri klirinška ciklusa svakog radnog dana
(u 10.30, 12.30 i 14.45 časova).
 Učesnici u kliringu međunarodnih plaćanja:

 centralne banke potpisnice sporazuma

 banke koje sa svojom centralnom bankom potpisnicom
sporazuma potpišu ugovor o učestvovanju u obračunu
međunarodnih plaćanja.

Učesnici u kliringu su odgovorni za verodostojnost, kodiranje i

sadržinu poslatih poruka, za blagovremenost slanja poruka u
kliring sistem, kao i za sigurnost i zaštitu komunikacije sa kliring
sistemom.
ZAŠTO “DA” za kliring međunarodnog plaćanja?

 Efikasnost
 Isti način za devizna plaćanja u zemlji (u skladu sa propisima)
 Manji troškovi
 Troškovi se plaćaju u zemlji
 Mogućnost saradnje sa drugim zemljama regiona
 Priprema za Evropske integracije (SEPA)
 Podrška slobodnoj trgovini (CEFTA).
Hvala na pažnji!