1.

Instrumenti plačanja u međunarodnom platnom prometu

U platnom prometu sa inostranstvom upotrebljava se veoma širok spektar

različitih instrumenata plačanja, od kojih treba pomenuti sledeće: bankarska
doznaka, dokumentarni akreditiv, dokumentarna inkaso naplata, menica, ček,
kreditno pismo, kreditna karta i bankarska garancija.

1.1. Bankarska doznaka – Bankarska se doznaka koristi najpretežnije

za nerobna plačanja a u robnom prometu, po pravilu za plačanja več primljene
pošiljke. Doznaka je pismeni ili telegrafski bankarski nalog, izdat od jedne
banke drugoj banci, u inostranstvu, da određenom pravnom ili fizičkom licu –
koristniku doznake, isplati u nalog navedeni iznos određene valute. Bankarska
doznaka sadrži: iznos doznake i valute u kojoj če se isplata izvršiti, ime
korisnika, ime nalogodavca, svrha doznake, eventualne uslove za isplatu i
lauzulu o pokriću banci za izvršenu doznaku u inostranstvu.
U babankarskoj praksi javljaju se sledeće vrste doznaka:
- doznake iz zemlje u inostranstvu;
- doznake iz inostranstva radi isplate u našoj zemlji;
- uslovna i bezuslovna doznaka, zavisno dali se isplata slovljava
nekim predhodnim radnjama ili ne;
- robna i nerobna doznaka, zavisno od osnova plačanja;
- doznaka na konveribilnu valutu;
- doznaka na klirinšku obračunsku valutu;
- obična i telegrafska doznaka.
Izvršavanje doznaka preko teleksa ili telegrama obično je snabdevano
telegrafskim ključom. Telegrafski ključ služi za proveru autentičnosti i
ispavnosti bančinog naloga i banke ga ugovaraju prilikom ugovaranja
korespodentskih odnosa.
Doznake iz inostranstva po nedobnom osnovu u kotist fizičkih lica mogu
da prispevaju preko banaka sa velikim ovlašćenjem ilji međunarodnim
poštanskim uputnicama preko pošte. Te doznake se likvidiraju:
1. isplatom dinarske protivuvrednosti korisniku, u gotovu na blagajni
banke ili poštanskom uputnicom,
2. odobrenjem deviza korisniku na deviznom računu ili deviznom
štednom ulogu i

3
 3. isplatom dinarske protivuvrednosti kotisniku po međunarodnoj
poštanskoj uputnici ili odobrenjem te dinarske porivuvrednosti žiro –
računa njegove banke radi isplate korisniku.

1.2. Dokumentarni akreditiv – Dokumentarni akreditiv u poslovima

sa inostranstvom jedan je od najznačajnijih instreumenata plačanja u spoljno –
trgovinskom prometu. Dokumentarni akretiv osigurava prodavcu naplatu
izvezne robe prema uslovima iz kupoprodajnog ugovora, a kupcu osigurava od
eventualnih zloupotreba prilikom isporuke ugovorene robe.
Kod dokumentarnog akreditiva javljaju se sledeči učesnici:
1. Nalogodavac akreditiva – to je obično kupac – uvoznik;
2. Akreditivna banka – to je banka koja otvara akretitiv po nalogu
nalogodavca;
3. Korsitnik akredeitiva – to je po pravilu prodavac robe – izvoznik;
4. Avizirajuča ili noticifirajuča – to je posrednička banka koja po nalogu
akreditiva banke obaveštava korisnika da je u njegovu korist otvoren
dokumentarki akreditiv ali ne peuzima nikakve obaveze za isplatu;
5. Potvrđujuća ili konfirmirajuća banka – to je banka koja po nalogu
akreditivne banke obaveštava korisnika akreditiv i istovremeno
potvrđuje da če mu bezuslovno isplatiti iznos otvorenog akreditiva uz
uslov da korisnik ispuni sve uslove iz akreditiva;
6. Negocirajuča banka – to je banka u zemlji izvoznika – prodavca robe
koja po nalogu akreditivne banke prihvata dokumenta navedena
akreditivu i negocira menicu, tj. Otkupljuje menicu i zajedno sa
dokumentima dostavlja je akreditivnoj banci.

Javljaju se sledeče vrste akreditiva:

1. Prema pravcu uvoza i izvoza: odlazeći ili nostro (domači uvoznici
otvaraju akreditiv u korist inostranih prodavaca) i dolazeči ili loro
(inostrani kupci otvaraju akreditiv u korist domačih izvoznika i korisnika)
2. Prema čvrstini obaveza koju uzima na sebe treča banka: potvrđeni i
nepotvrđeni. Ako korisnik akreditiva obavešrava treča banka da je
otvoren akreditiv a ne preuzima nikakvu obavezu za isplatu to je
nepotvrđeni akreditiv i tada banka odgovara samo za autentičnost uslova
iz akreditiva.

4
 3. Prema čvrstini obaveza koje na sebe preuzima akreditivna banka,
akreditivi mogu da budu opozivi i neopozivi. Glavna karakteristika
neopozivog akreditiva je da akreditivna banka preuzima sopstvenu
odgovornost za isplatu ako su dokumenta podneta u roku važenja
akreditiva.
4. Prema momentu kada se vrši isplata postoje akreditivi po viđenju i
terminski akreditivi.Kod akreditiva po viđenju korisnik može da koristi
sredstva odmah posle blagovremeno podnetih dokumenata, a kod
terminskog, to se uslovljava za određeni rok posle podošenja dokumenata.
5. Prema mestu isplate javljaju se akreditivi domicilirani u zemlji i
inostranstvu. Akreditiv domiciliran u zemlji se otvara kod banke
izvoznika. Ako se isplata obavlja kod banke uvoznika u inostranstvu tada
je akreditiv domiciliran u inostranstvu.
6. Prema mogučnosti prenosa akreditiva na novog korisnika postoje
prenosivi i neprenosivi akreditiv.
7. Prema mogučnosti obnavljanja postoje obični i revolving (rotativni)
akreditiv. Kod običnog akreditiva akreditiv se gasi po završenom poslu,
dok se kod revolving akreditiva, po iskoriščenju suma ponovo obnavlja na
prvobitni iznos.
8. Prema načinu obezbeđenja u bankarskoj se praksi javlja i menični –
akcentni dokumentarni akreditiv. Primenjuje se uglavnom kod prodaje
robe na kredit u inostranstvu.

1.3. Dokumentarna inkaso naplata – To je bankarski posao u

kome se banka pojavljuje kao posrednik između poverioca i dužnika. U
spoljnotrgovinskoj praksi izvozno-uvozna preduzeča dolaze u posed akceptata,
rimesa, utovarenih, skladišnih i drugih dokumena po robnom osnovu. Domača
banka preuzima ova dokumenta na inkaso i po realizaciji protivuvrednost
isplačuje korisnicima. U poslovima inkasa javljaju se takođe i određena
dokumenta po nerobnom prometu, kao što su: čekovi, uputnici, bonovi, akcije,
kamatni i dividendnii kuponi, štedne knjižice i sl.
Nalozi za inkaso obično sadrže instrukcije u vezi sa naplatom, koje banka
nalogodavca strikno isveštava a po potrebi ih saopštava banci korespodentu
preko koje še se u inostranstvu izvršiti naplata. Javljaju se: nostro ikaso poslovi
i loro inkaso poslovi.
Inkasao poslovi predstavljaju za banku vrstu komisionih poslova koje ona rado
obavlja. Za obavljanje ovih poslova banka naplačuje svoju inkaso proviziju.
5
 1.4. Menica – Menica, plativa u devizi u spoljnotrgovinskom
poslovanju pojavljuje se veoma često kao instrument plačanja i kao sredstva za
obezbeđenje plačanja. Osnovne funkcije, bitni elementi i poslovanje sa
menicom več su objašnjene kod domačeg platnog prometa.
Kod trasiranje i vučenje menice, prema Ženevskoj konvenciji, ima osam bitnih
elemenata:
1. Naznačenje u meničnom slogu da se radi o menici. Na jeziku na kome je
menica sastavljena;
2. Bezuslovna naredba da se isplati određeni iznos novca. Radi sigurnosti,
novčani iznos ispisuje se obično ciframa i slovima. Ako su ispisani
različiti iznosi, manji iznos se smatra važečem;
3. Ime lica koje treba da plati menicu. To lice se naziva trast, koji pristupa
meničnoj obavezi izjavom primam priznajem i potpisujem koji stavlja na
menicu. Ta izjava se naziva akcept. Od momenta kada akceptira menicu
trast postaje acceptant;
4. Naznačenje roka plačanja. Menica se može izdati na određeni dan, na
određeno vreme od izdanja, po viđenju i na određeno vreme po viđenju;
5. Mesto gde treba platiti menicu. Menica se po pravilu plača u mesto
trastova domicila. Menica koja je plativa izvan trastovog domicila naziva
se domicilirana menica;
6. Ime lica kome se treba platiti ili po čijoj naredbi treba platiti. To lice se
naziva remitent ili korisnik;
7. Naznačenje dana i mesta izdanja menice. Ako na menici nije označeno
mesto izdanja, smatra se da je izdata u mestu koje je ispisano pored imena
izdavaoca menice;
8. Potpis lica koje je izdalo menicu. To se lice naziva trasant ili izdavalac
menice. Trasant može izdati menicu, s tim da se plati po njegovoj menici.
Menica u kojoj je trasant izdavalac zove se sopstvena menica.

1.5. Ček – Osnovne funkcije, bitni elementi i poslovanje sa čekom več

je objačnjeno kod domačeg platnog prometa.
U međunarodnom platnom prometu ček najčešče se upotrebljava u
putničkom prometu. Javljaju se uglavnom: bankarski, putnički i privatni ili lični
ček.
Bankarski ček je ček koji izdaje inostrana banka i trasara ga na drugu
inostranu banku. Obično se javljaju dve vrste bankarskih čekova:
6
 1. Čekovi koje inostrana banka vuče na drugu inostranu banku u istoj ili
drugoj zemlji u inostranstvu i
2. Bankarski čekovi koje inostrana banka vuče na jugoslovensku banku.
Bankarski čekovi mogu da glase na konvertibilnevalute, na kliriniške
valute i na dinare
Putničke ili travelles čekove izdaju poznate svetske banke i turističko –
putničke organizacije, poznaju se po tome što glase na okrugle iznose utisnute
na licu čeka. Prilikom kupovine ovih čekova kupac stavlja svoj prvi potpis na
licu čeka, najčešče u gornjem levom uglu, pri prezentaciji radi isplate vlasnik
čeka stavlja svoj drugi potpis, najčešče u donjem levom uglu, i to u prosustvu
bančinog šalterskog službenika.
Na privatnim ili ličnim čekovima izdavaoci su inostrane firme, ustanove
ili fizička lica, a trasati mogu da budu banke ili druga pravna lica. Da bi se ovi
čekovi mogli upotrebljavati u platnom prometu sa inostranstvom moraju biti
certificirani odnosno potvrđeni ili otvoreni od banke trasata. Jedini uslov za
realizaciju čeka je da su potpisi ispod klazule ispravni. Kada na čeku nema
klauzule o njegovom certificiranju radi se o ličnim – necertificiranim čekovima.
U ovom slučaju takvi čekovi ne pružaju posebnu sigurnost, te ih banke po
primitku ne isplačuju več obično doznačuju banci na koju glase, na inkaso.
Funkcije i poslovanje sa kreditnim pismom i kreditnom kartom ranije su
več objašnjeni. Kod kreditnog pisma u platnom prometu sa inostranstvom
odnosi među bankama su obično uređeni reciprocitetnim sporazumom.

1.6. Bankarska garancija – Bankarska garancija se u

međunarodnom platnom prometu razvila iz bankarskog jemstva. Ona se uz ček,
akreditiv, doznaku i menicu razvila kod specifičnih i složenih poslova, u kojima
se javlja veča opasnost od rizika neizvršenja ugovora od strane poslovnog
partnera.
Bankarska garancija je poseban instrument osiguranja plačanja ili
izvršenja ugovorenih obaveza o roku, kojim banka garantuje korisniku
bankarske garancije, da če njen komitent o ugovorenom roku izvršiti sve
preuzete obaveze navedene u bankarskoj garanciji prema korisniku garancije i
ukoliko in on ne izvrši, da če ih izvršiti sama banka. Obaveze banke u
bankarskoj garanciji može da bude uža i šira od obaveza u osnovnom poslu.
Ona može da obuhvati, pored ugovorene obaveze glavnog nosioca obaveze, i
naknadu ugovorene štete korisniku garancije koja nastaje neizvršenjem obaveza
od strane nosioca ugovorene obaveze.
7
 Kod bankarske garancije se javljaju sledeča lica: nalogodavac garancije
– dužnik, banka koja izdaje garanciju – garant i korisnik garancije – poverilac.
Kod garancije se može pojaviti i više lica, gde u izdvajanju garancije posreduje
i inostrana banka – korespodent ili se oped osnocne bankarske garancije traži i
super – garancija neke druge banke.
Bankarska garancija se redovno izdaje u pismenom obliku. Pored naziva
i sedišta banke koja izdaje garanciju i naziva i sedišta korisnika garancije bitno
je navesti što detaljnije predmet, obim i vreme trajanja garancije.
Prema vrsti obaveze koja se garantuje garancije se dele na: platežne i
činidbene. Platežne gararancije se odnose na obavezu plačanja određenje sume
novca ili otplatu kredita, a činidbene garancije garantuju izvršenje posla –
radnje na koju se obavezao glavni dužnik.
Sa gledišta načina izvršenja same obaveze banke, namene i drugih
specifičnosti, bankarske garancije se dele na:
1. Obične garancije kod koje banka garantuje da če izvršiti obavezu
ukoliko to njen komitet – nalogodavac ne učini;
2. Solidarne garancije kod koje komitet banke – nalogodavac i banka –
garant odgovaraju solidarno i gde korisnik garancije može, prema
slobodnom nahođenju, da traži izvršenje obaveze bilo od nalogodavca
ili od banke – garanta;
3. Neposredne garancije koje domača banka izdaje direktno u korist
korisnika garancije;
4. Posredne garancije, kod kojih domača banka izdaje garancije
posredstvom inostranog korisnika garancije;
5. Notificirane ili nepotvrđene garancije, kod kojih inostrana banka –
korespodent sama saopstava korisniku, a ne preuzima nikakvu
obavezu;
6. Konfirmirana garantija – koju izdaje inostrani korespodent po nalogu
domače banke, kao sopstvenu garantiju, obično na bazi kontra
garantije dužnikove banke;
7. Bezuslovne garantije, koje ne sadrže posebne uslove i isplative su na
prvi poziv korisnika;
8. Uslovne garancije, koje sadrže uslov koji korisnik mora predhodno da
ispuni;
9. Nostro garancije, koje izdaju domače banke kako u poslovima izvoza,
tako i u poslovima uvoza;
10. Loro garancije, koje izdaju inostrane banke u korist domačeg lica
8
 U platnom prometu sa inostranstvom pojavljuju se i super – garancije,
koje predstavljaju dodatno osiguranje kroz određenu super – garanciju
određene jače banke.