Платни промет можемо класификовати:

 На основу начина плаћања

 На основу врсте плаћања
 На основу места плаћања

1. Шта обухвата друштвено организован платни промет:

 пријем налога за плћање са рачуна
 контролу исправности налога за плаћање
 извршавање налога за плаћање, односно трансфер средстава са рачуна на рачун
 обавештавање учесника у платном промету о извршеном плаћању

2. На којим начелима се заснива обављање платног промета?

 јединственој и рационалној технологији обављања платног промета
 рационалној мрежи организационих јединица носилаца платног промета
 примени међународних и домаћих финансијских стандарда у извршавању платног промета
 јединственој комуникационој мрежи за пренос средстава и обраду података у платном
промету
 брзом, сигурном и рационалном преносу средстава између учесника у платном промету
 слободном располагању средствима на рачуну
 обезбеђивању финансијских података и њиховој обради

3. Које услове треба да испуњава носилац платног промета да би добио овлашћење за

обављање платног промета:
 да има отворен жиро рачун код НБС
 да води своје пословање у складу са савезним законима и другим актима НБС
 да одржава своју ликвидност и да води успешно пословање
 да има ажурно и уредно књиговодство рачуна депонената, као и позитивно мишљење
ревизора
 да располаже савременом информационом технологијом за електронска плаћања
 да располаже стандардизованим , системским, комуникационим и апликативним програмом
за обављање платног промета са могућношћу повезивања са апликативним системом НБС и
коначно
 да располаже менаџментом и особљем за обављање платног промета

4. Акредитив је : инструмент плаћања којим клијент даје налог банци код које има отворен
рачун да одређена средства, уз одређене услове , стави на располагање одређеном правном
или физичком лицу код исте или друге банке.

5. Чек треба да садржи следеће основне елементе:

 означење да је чек, написано у самом слогу исправе
 безусловни упут да се плати одрежена свота новца из трасантовог покрића
 име онога који треба да плати (трасат)
 место где треба платити
 означење дана и места издања чека
 потпис онога који је чек издао (трасант)

6. Yуба картица је дебитна картица, а Динацард је и дебитна и кредитна.

7. Погрешним одбијањем налога за плаћање сматра се његово одбијање и поред тога:
 што је одредишна банка обавештена да је прималац – дужник дао овлашћење за трансфер
задужења
 што је одредишној банци извршена адекватна идентификација назива и броја рачуна
примаоца – дужника
 што прималац – дужник има покриће на рачуну

1
8. Међубанкарска плаћања обављају се преко обрачунски рачуна банака на следеће
начине:
 као бруто обрачун – обрачун у реалном времену по бруто принципу РТГС
 као нето обрачун – клиринг

9. Две основне методе регулисања монетарне стабилности у којима главну улогу има
платни систем у земљи:
 Једна је када се на монетарно стање делује путем обавезних резерви које пословне банке
држе код централне банке
 Друга метода је регулисање монетарне стабилности представњају операције централне
банке на отвореном тржишту

10. НБ у платном промету се може појавити :

 као корисник платног систем
 као члан платног система
 у улози обезбеђивања услуга плаћања
као чувар јавних интереса

11. Бруто обрачун РТГС – обрачун у реалном времену по бруто принципу обавља се
следећим дневним термин планом:
почетак времена 8.30 – 9.00
размена порука за плаћање 9.00 – 17.30
размена порука за плаћање за следећи дан 16.30-17.30
опозив неизвршених порука за плаћања 17.30-17.35
издавање извода рачуна 17.35-18.00
архивирање 18.00-20.00
крај дана 20.00

12. Радно време клиринга утврђено је следећим дневним термин планом:

почетак времена 8.30 – 9.00
размена порука за плаћање за први циклус 9.00 – 11.00
клиринг ( први циклус) 11.00 – 11.30
размена порука за плаћање за други циклус 11.30-13.30
клиринг (други циклус) 13.30-14.00
размена порука за плаћање за трећи последњи циклус 14.00-16.00
припрема за трећи, последњи циклус 16.00-16.15
клиринг (трећи, последњи циклус) 16.15-16.30
размена порука за плаћање за следећи дан 16.30-17.30
опозив неизвршених порука за плаћања 17.30-17.35
издавање извода рачуна 17.35-18.00
архивирање 18.00-20.00
крај дана 20.00

13. Обрачунска плаћања су :

1. Поравњање тј.компезација-
2. Уступања потраживања тј.цесија-
3. Упућивања тј.асигнација-
4. Пренос хартија од вредности

Компезација може бити са правног аспекта законска ,судска и уговорена а са аспекта броја
клијената билатерална и мултилатерална.

14. Услови за законску компезацију су :

 узајамност потраживања , односно обавеза
 истоветност (једнородност) потраживања , односно обавеза

2
 доспелост потраживања, односно обавеза
 изјава једне од страна да жели да изврши поравнање

Цесија је уступање птраживања односно преноса права потраживања са повериоца на друго

лице

15. Посебни облици уступања потраживања према закону о облигационим односима су :

 уступање уместо испуњења или ради наплаћивања
 уступање ради обезбеђења

16. Која се потраживања не могу цедирати:

 потраживања чије је преношење забрањено законом
 потраживања која потичу из забрањених уговора
 споредне тражбине, уколико се не пренесу заједно са главним потраживањем
 потраживања која су везана за лићност повериоца
 потраживања која потичу из уговора из чије природе произилази да нису преносиве

17. Шта представља асигнација : обрачунско плаћање којим једно лице, упутилац (асигнант)
овлашћује друго лице, упућеника (асигнат) да за његов рачун измири обавезутрећем лицу,
примаоцу упута /асигнатар).

Девизни послови јесу послови у земњи са иностранством

18. У светској привреди постоје следећи системи међународних плаћања:
 слободно девизна плаћања (конвертибилан систем плаћања)
 клириншка плаћања
 плаћања путем компензација

19. У којој валути се воде рачуни коресподентских банака : у некој конвертибилној валути
или валути једне од земаља у којој односне банке имају своје седиште.

20. Основне карактеристике савременог банкарства које опредељују међународна

плаћања су:
 концентрација банкарства и дерегулација његовог пословања
 срашћивање банкарског и индустријског капитала
 укидање међусобне конкуренције и стварање финансијских монопола
 стварање персоналне уније између власника монопола и владајућих кругова у држави

21. У теорији и пракси девизни послови се деле на :

 промптне девизне послове
 терминске девизне послове
 своп девизне послове
 арбитражне девизне послове

22. Арбитражни девизни послови се ефективно номинују као послови код трговања у којима
се закључавање послова купопродаје девиза остварује без преузимања ризика и под појмом
арбитраже.

23. Девизне резерве земље компунују се од:

 потраживања на рачунима у иностранству НБС овлашћених банака и других домаћих лица
 хартије од вредности које гласе на стране јединице којима располаже НБС , овлашћене
банке и предузећа
 монетарно злато
 ефективни страни новац

3
24. У оквиру кредитних односа са иностранством банке врше следеће послове:
 узимају и дају такозване робне кредите, узимају кредите у иностранству за увоз робе и
услуга и дају кредите иностранству за износ робе и услуга
 узимају и дају финансијске кредите
 узимају иностране краткорочне кредите за послове са иностранством кредитних линија
 прибављају средства издавањем обвезница на иностраном финансијском тржишту
 прибављају средства иностраном финансијском тржишту, рефинансирањем потраживања по
одобреним кредитима у иностранству
 примају и дају сепозите, и дају и узимају гаранције, супергаранције и друге облике јемства у
односима са иностранством

25. Шта је ЛИБОР : Евроноте вуку краткорочне каматне стопе , које се обрачунавају на
принципу шестомесечне камате на лондонском интербанкарском тржишту – тзв. – ЛИБОР.

26. депозитни сертификати-јесу репрезентантна специфичних вредносних папира.Битне

одлуке ове хартије су:трансфербилност,задоволјавајући степен ликвидности,већа каматна
стопа у односу на класичне депозите,висока новчана деномирност.

27. НОW рачуни- репрезентују специјане рачуне код банака и штедионица,који обезбеђују
камату и могућност аутоматског повлачења средстава депозитара.
28. споразумни(аражмани)о рекуповини хартија-аранжмани репрезентују иновациони
инструмент новчаног тржишта и прикупљања слободних новчаних средстава.
29. свип аранжмани-представља нову могућност за утврђивање салда на рачунима комитената
и иструмент банке за мобилизацију слободних новчаних ресурса
30. депозитни рачуни новчаног тржишта-репрезентује иновациони финансијски инструмент
мобилизације слободних новчаних средстава и утврђивање компетивне позије банака у
развијеним земљама.Код ових рачуна опредељује се минимални ниво депозита.
31. мешовити фондови новчаног тржишта-репрезентује квалитативно нове краткорочне
фин.инструм.за прикупљање дисперзиране штедње која се улаже у квалитетне банкарске
сертификате и вредносне папире фирми са високим бонитетом .
32. овердрафт аранжмани-рефлектује кредитне линије банке за штедише и трансакторе.

ИИ КОЛОКВИЈУМ

33. Документарни акредитив у ширем и ужем смислу.

У ширем значењу међународни документарни акредитив је уговор, споразум или утемељење на

основу ког банка, која отвара акредитив по налогу свог комитента (налогодавца) преузима
обавезу да ће извршити плаћање кориснику акредитива (трећем лицу) или пак овластити неку
другу банку да изврши плаћање уз подношење писменог документа. Акредитив у ужем смислу
представља правни однос који се успоставља између акредитива банке и корисника акредитива.

Која лица учествују у послу акредитива?

У послу акредитива учествују најмање три лица и то: налогодавац, акредитивна банка и
корисник.

Авизирајућа банка има функцију да обавести корисника акредитива да је акредитив отворен у

нјегову корист, при чему му саопштава услове под којима је отворен.

34. Врсте међународног акредитива су: ностро и лоро акредитиви, опозиви и неопозиви,
потврђени и непотврђени, преносиви и непреносиви, акредитиви домицилирани у земљи и
иностранству, ротативни, акцептни и стенд бај (станд бy) акредитив.

4
35. Акцептни докуметарни акредатив:
Код ацеп.акредат.корисник акредетива, у замену за уредно поднета акцептна документа
добија акцепт на меници,коју је вукао на акредитвну банку или налогодавца већ према
акредитивним условима.

36. У документарном инкасу учествују следећа лица: налогодавац, доставна банка –

ремитент, инкасо банка.

37. У обављању инкасо послова јављају се следећи учесници: продавац – извозник, банка
продавац – извозника, банка наплате у иностранству, купац увозник.

38. Учесници у реализацији банкарске дознаке су:

 налогодавац који даје налог својој пословној банци да исплати одређени износ кориснику,
 пословна банка као посредник који извршава налог самостално или преко свог
коресподента у земљи корисника,
 банка коресподент који извршава налоге по инструкцији банке посредника и
 корисник као физичко или правно лице коме банка коресподент врши исплату његовог
потраживања.

39. Код система универзалних кредитних карти у пракси се као издавач кредитних карти
јављају:
 стручна удружења,
 кредитна одељења куповних центара,
 кредитни институти или пословне банке
 друштва кредитних карата која су најчешће тада ограничена на само поједине привредне
бранше
 универзална друштва за кредитне картице
40. Врсте кредитних писама су:
Ностро и лоро кред.писма
Трговачка писмо, на обично и циркуларно.

41. Трговачко кредитно писмо:

Трговачко кредитно писмо је специфично по томе што корисник овлашћен да на банку која је
издала писмо вуче меницу коју потом са робним документима подноси на исплату.
42. Карактеристике меница у европским правним системима су:
 меница је ХОВ , која гласи на одређену суму новца, чији су инструменти, форма, пренос и
исплата прописани нормама меничног права
 право које је у њој инкорпорирано не може се без писмене исправе пренети на другога, нити
остварити
 меница спада ред облигационих ХОВ , јер су потраживања која су у њој инкорпорирана
облигационо правне природе
 меница је презентациона ХОВ
 менична обавеза је строго апстрактна обавеза
 менична обавеза сваког меничног потписника је самостална обавеза
 меница је строго формална ХОВ
 меничног дужника обавезује само оно што је изричито унето у меничну исправу
 меницом се заснива строга обавеза дужника

43. Менична начела су: начело писмености или формалности; начело инкорпорације; начело
фиксне меничне обавезе; начело меничне сигурности; начело меничне солидарности;
начело меничне непосредности и начело меничне самосталности.
44. Сви менични елементи се могу сврстати у три групе и то:
 битни менични елементи
 претпостављено битни менични елементи

5
 небитни менични елементи

45. Битни менични елементи су:

 означење исправе као менице
 безусловни налог да се плати одређена сума новца
 име онога који треба да плати
 означење доспелости менице
 означење места плаћања
 име онога коме се и по чијој се наредби мора платити
 означење датума и места издавања менице
 потпис онога који је издао меницу
46. Претпостављено битни менични елементи су:
 назначење доспелости
 место плаћања
 место издања менице
47. До престанка меничних права и обавеза може доћи из следећих разлога:
 испуњење меничне обавезе, тј. исплата меничне своте
 застарелости
 новација (пренос) меничне обавезе
 поништење менице
 опроштај дуга
 компезација
 нестанак менице
 конфузија
 пропуштање обавезних меничних радњи
48. У банкарској и пословној пракси најчешће се појављују: трасирана, сопствена, бланко,
домицилирана, потпуна и трасирана меница по сопственој наредби.

49. Чековна начела су:

 начело писмености,
 начело инкорпорације
 начело фиксне чековне обавезе
 начело строгости
 начело самосталности
 начело непосредности
50. У чековном праву постоји три врсте тужби:
 тужба из основног посла
 регресна тужба
 тужба због неоснованог богаћења
51. У зависности од критеријума поделе, банкарске гаранције се могу поделити у четири
групе:
 према врсти посла чије извршење се обезбеђује
 према условима који треба да буду испуњени да би се гарантни износ
 према зависности банкарске гаранције од основног посла
 према броју банака које учествују у гаранцијском послу

52. Подела банкарске гаранције према врсти уговора чије се извршење обезбеђује
гаранцијом:
 лицитациона гаранција
 гаранција за добро извршење посла
 гаранцција за враћање аванса

53. Шта је ризик девизних курсева ?

Ризик девизних курсева (валутни ризик) можемо да дефинишемо као ризик од промене у
имовини, приходима и кинкурентској позицији банке због осцилација у висини курсева.

6
54. Карактеристике економске изложености валутном ризику су:
 да настаје пре економске трансакције и обично одређује да ли ће до ње доћи
 да је везана за реалне а не номиналне промене курсева
 да се генерално може рећи да се не појављује у финансијским извештајима
 да може да утиче на домаћу продају у домаћој валути
 да тежи да има различите временске распоне
55. Методи и инструменти неутралисања и покривања валутних ризика су:
 структурисање пласмана у девизама у складу са девизним изворима
 превремено и закаснело измиривање обавеза и наплата у страној валути
 паралелни кредити
 симулирајући кредити
 своп аранжмани
 термински уговори
 валутне опције
 сложене валуте

56. Дефиниција електронског новца

Електронски новац се дефинише као специфична ''монетрна информација'' која се путем
електронских импулса у ''реалном времену'' преноси између трансактора који обављају
плаћање.

57. Које су основне погодности које пружа електронски начин плаћања

То су:
 уравнотежује платни систем
 уклапа се у постојећу банкарску праксу
 функционише на исти начин као и папирни чек, само у електронској форми и са мање
потребних корака
 направљен је да одговори потребама банака и корисника њихових услуга користећи њихове
методе техничког обезбеђења сигурности
 могу да га користе сви који већ имају отворен текући рачун

58. Смарт или паметна картица је микрорачунар величине стандардне банкарске картице
која у себи садржи:
 једно или више интегрисаних кола, међу којима се налази и микропроцесор
 меморију типа ЕПРОМ или ЕЕПРОМ за смештање програма и података
 кориснички интерфејс
 ''Паметна картица'' је пластифицирана картица која има уграђен чип са интегрисаним колом.

59. Шта је ЕДИ ?

ЕДИ (Електронска размена података) је размена структурираних комерцијалних података
између рачунара засебних фирми, извршена без мануелне интервенције, електронскимпутем,
посредством стандардизованих порука које замењују традиционалне папирне комерцијалне
документе.

60. У широкој лепези циљева који фирме опредељују за увођење електронске размене
података најчешће се наводе:
 смањење трошкова обраде папирне документације
 смањење обима људских грешака у обради података
 бржа и боља информисаност и достава информација
 ефикасније управљање новчаним средствима
 могућност побољшаног управљања залихама
 побољшано управљање транспортом и дистрибуцијом
 поједностављење и убрзање царинских процедура
 повећање продуктивности

7
 превазилажење језичких баријера и проблема рада у различитим временским зонама
61. Шта обухвата УН/ЕДИФАЦТ стандард ?
 Скуп УН/ЕДИФАЦТ стандард обухвата:
 поруке УНСМ
 каталоге елемената из којих се граде ове поруке
 кодне листе елемената података који се приказују у шифрираном облику
 упутства и правила за развој и имплементацију ових стандарда
 УН/ЕДИФАЦТ су правила Уједињених нација за електронску размену података у области
администрације, трговине и транспорта, која обухватају скуп међународних стандарда,
каталога и упутстава за ЕДИ , нарочито оних која се односе на трговање робом и услугама
између независних, аутоматизованих информационих система.

62. Који су главни носиоци међународне стандаризације за ЕДИ ?

 То су:
 УН/ЕЦЕ
 међународна организација за стандардизацију ИСО и
 међународни саветодавни комитет за телеграфију и телефонију, ЦЦИТТ
63. Стандардизација треба да :
 идентификује постојеће стандарде: националне, међународне, европске, гранске
 идентификује доносиоце стандарда, као и методологију израде
 идентификује стандарде за пројектовање информационог система
 утврди приоритете преузимања међународних стандарда, правну регулативу
 утврди стратегију преузимања међународних и регионалних стандарда

64. ЕДИ обухвата 4 основна процеса:

 стандардизацију процедура комунуникација
 форматизовање података у поруке које се размењују између рачунара
 пренос порука

65. Разлике између менице и чека су :

 чек је искључиво средство плаћања, а меница пре свега средство кредита, затим есконта и
ретко плаћања
 трасат код чека може бити само банка што није случај код менице
 за сваки чек мора постојати код банке трасата осигурано ликвидно покриће у новцу, што
није случај код менице
 чек може гласити на доносиоца, што није случај код менице, где ремитент мора бити
одређен по имену
 сви чекови доспевају по виђењу , док код менице има више начина доспећа
 код чека постоји установа опозива, што код менице није случај
 код чека нема установе акцепта, интервенције, умножавања за разлику од менице
 чекови се могу домицилирати, за разлику од менице
 чекови не могу имати клаузулу о камати, што није случај код менице
 код чека се може одбити делимична исплата што није случај код менице
 код чека нема заложног индосамента, за разлику од менице
 не може се издати бланко-чек, за разлику од бланко-менице која има велику примену
 код издавања чека се не плаћа порез, такса за разлику од меница

66. Хомебанкинг – се дефинише као систем за директно коришћење банкарских услуга из

куће, пошто, омогућава непосредан трансфер средстава, информација и налога путем
телефонске мреже, дакле без писања пратећих докумената.
67. Он – лине – банкарство представља обављање трансакција директном везом клијента и
банке уз помоћ специјализованог софтвера.
68. Интернет банкарство или сајбер банкарство представља обављање банкарског пословања
из куће посредством Интернета.

8
69. Особине Е-чека су:
 може да се моментално размени између двеју страна
 повећава број и квалитет функција које банка нуди корисницима текућих рачуна
 даје могућност да се управља банкарским трансакцијама, али је довољно сигуран да се
може користити преко Интернета
 пружа неограничену могућност преноса информација, али је ипак довољно контролисан
 значајно смањује могућност проневера
 пружа могућност аутоматске верификације садржаја и важности
 могуће је сторнирати и стање на рачуну вратити у претходно
 минимизира почетне издатке за банку јер софтвер и хардвер нису преттерано скупи
 одговара свим постојећим индустријским стандардима

70. Врсте банкарских дознака су: ностро и лоро, робне и неробне, условне и безусловне,
конвертибилне и клириншке, обичне и телеграфске.

71. Учесници код кредитног писма су:

 налогодавац издавања кредитног писма
 банка издавалац кредитног писма
 банка исплатилац кредитног писма
 корисник кредитног писма – правно или физичко лице

72. Врсте кредитног писма су: ностро и лоро, трговачко, обично и циркуларно.

73. Меничне радње су:

 издавање менице
 акцептирање менице
 менични авал
 интервенција
 пренос (индосирање) менице
 презентација менице
 исплата менице
 умножавање менице

74. У англосаксонском праву постоје две врсте менице:

 бил оф еxцханге (вучена)
 промиссорy ноте (сопствена)

75. Чек је: хартија од вредности којом њен издавалац даје налог трасату да лицу одређеном у
чеку исплати назначену своту новца из трансантовог покрића.

76. Чековне радње су: издавање чека, пренос чека, авалирање чека, презентирање чека,
исплата чековне суме, опозивање чека, протест, нотификација чека, регрес.

77. Врсте чекова:

 готовински
 барирани
 циркуларни
 документарни
 акредитивни
 визирани
 цертифицирани

78. Трансакциона изложеност се може дефинисати као изложеност која може да доведе до
тога да се не оствари планирана зарада у финансијским трансакцијама у којима продајна

9
цена и трошкови нису у истој валути, због супротних промена у вредности курса у односу
на курс коришћен код утврђивања цене.

10
III КОЛОКВИЈУМ

79. Топ –доwн приступ: пословни модел, апликациони модел, модел података, мрежни модел,
технолошки .

80. Ниво мрезе преузима поруке генерисане на предходном нивоу и изврсава 3 функције
пре него сто порука предје на наредни ниво:
 преводи дестинацију поруке у адресу која је разумљива за мрежу
 ако постоји неколико могућих путања кроз мрежу којима порука може да иде, он
одлучује која ће то путања бити
 сакупља информације о броју порука које сваки корисник шаље

80. A.Ниво података 3 функције:

 1.одређује ко може да преноси поруке и у које време
 2.одређује како прималац препознаје где порука почиње а где се завршава
 3.одређује како прималац препознаје и исправља грешке у преносу.

НОС – мрежни оперативни систем је софтвер који контролише мрежу. 2 дела:

1.НОС за сервер – омогућава рад сервера за датотеке базе података и штампаче.
2.НОС за клијента – обезбеђује ниво података и мрежни ниво.
Модем – је акроним за модулатор – демодулатор који претвара дигиталне сигнале у аналогне и
обрнуто. Могуће је превести аналогне звучне податке у дигиталне, ради преноса преко
рачунарске мреже, уз помоћу уређаја CODEC.

81. Дигитални пренос има 5 предности у односу на аналогни пренос:

 производи мање грешака – пошто су подаци бинарни, и лакше је открити и исправити
грешке
 ефикаснији је
 допушта виши степен преноса
 сигурнији је јер се лакше кодира
 лакше се интегришу звук, видео и подаци на истом воду.

82. Постоје три основне компоненте рачунарске мреже:

 Хост рачунар или сервер
 Клијент
 Вод преко кога иду поруке

83. Кључни фактори клијент –сервер архитектуре :

 У клијент сервер архиктетури, обрада која производи захтеве апликационих програма за
подацима може бити и на серверу и на клијенту
 Подаци се могу чувати и претраживати и на клијент радној станици и на заједничком
серверу
 Мрежа ове архитектуре мора бити оспособљена да транспортује ове захтеве до уадаљеног
сервера,омогућавајући да они локални буду испуњени да би остали на клијент раднољ
станици за обраду.

84. Циљеви стварања рацунарских комуникационих мреза су:

 смањење времена , напора и трошкова који су потребни за извршење различитих пословних
задатака
 чување пословних података у њиховом извору и њихово брзо ширење
 подржавање побољшане менадзмент контроле организације

11
85. Развој интегралног финансијског информационог система претпоставља
успостављање медјусобних веза измедју следецих финансијских субјеката:
 Народне банке Србије
 пореске управе
 клириншких кућа
 пословних банака
 берзе и берзанских посредника
 управе за јавна плаћања
 комисије за ХОВ
 удружење банака
 тржишта новца
 централног регистра и депоа ХОВ

86. Два основна типа мрежних апликација су:

Гроупwаре (омогућава групама људи да раде заједно,било да су лоцирани у истој канцеларији
или негде у свету)
Информатион хигхwаy или интернет

87. Гроупwаре има 4 основна облика, и то:

 е-маил (електронска пошта)
 системи за подршку групи
 видеконференције
 гроупwаре базиран на документима

88. Стратегијом развоја ФИС –а предвиђено је да НБС буде носилац развоја четри
кључна информацина подсистема:
 Подсистем платног промета
 Монетарно кредитни подсистем
 Девизног подсистема
 Контролног подсистема

89. Циљ иновирања информационог система НБС је обезбедјивање потпуних и

правовремених информација за потребе:
 ефикасност функционисања монетарно-кредитних послова и економских односа са
иностранством
 потпунијег и ефикаснијег праћења финансијског стања и пословања банака
 рационалнијег и ефикаснијег рада свих финансијских субјеката
 пружање података свим релевантним корисницима на свим нивоима одлучивања
 активног учешћа НБС у развоју ФИС-а , уз остварење интеграције информационог система
НБС и информационих система финансијских субјеката, уз јединствену примену концепта
развоја, стандардизације и комуникационе повезаности.

90. Планет мрежу пружа четри врсте сервиса:

 извршни мрежни систем
 општи транспортни сервис
 сервис електронског плаћања
 информативни сервис

88.a.Физичко повезивање може да буде успостављено са: 1.Приватном мрежом

НБС(ТЦП/ИП) 2.SWIFT мрежом (СИТА).
88.b.Апликативно повезивање врши се преко: 1.филе адаптера 2.АПИ-а 3.Партиципанат
wоркплаце-а 4. SWIFT терминала.

12
91. Систем застите електронског платног промета треба да задовољи следеце захтеве:
 аутентичност страна у комуникацији
 заштиту интегритета порука
 немогућност накнадног порицања реализоване трансакције
 заштиту тајности података

92. Пројекти циљеви Централног регистра хартија од вредности су:

 укључивање у међународне финансијске токове
 стварање јединствене институције за послове који се односе на ХОВ по међународним
стандардима
 пружање финансујских сервиса по међународним стандардима
 имплементација нове рачунарско-комуникационе технологије применом савремених
решења
 примена најсавременијих решења из домена заштите информационих система

93. Функције новцаног поравнања у Беоклирингу су:

 отварање и администрирање новчаних рачуна чланова ЦР ХОВ Беоклиринга
 израчунавање укупних новчаних обавеза и потраживања насталих по основу послова са
ХОВ
 утврђивање стања новчаних обавеза и потраживања по извршеним трансакцијама са ХОВ
 новчани обрачун по основу трансакција са ХОВ
 директан увид чланова Беоклиринга у стање новчаних обавеза и потраживања по основу
послова са ХОВ
 извештавање о стању на новчаним рачунима чланова Беоклиринга

94. Разлог за формирање вентралног регистра ХОВ као клириншке куће (БЕОКЛИРИНГ)
је оснивање јединствене институције за :
 регистровање свих ХОВ
 клиринг и салдирање новчаних трансакција по основу послова са ХОВ
 клиринг и салдирање ХОВ
 извршење трансакција по основу принципа ДвП

95. Чланови БЕОКЛИРИНГА су: банке, цустодy банке, овлашћене банке, берзански
посредници, НБС, РС, берза, друштва за управљање фондовима, стране депозитне
клириншке организације.

96. Правне основе функционисање централног регистра ХОВ су:

 закон о тржишту ХОВ
 одлука о начину вођења центарлног регистра
 упуства о начину поступања централног регистра.

97. Послови са хартијама од вредности који се обављају преко система Беоклиринга су:
 Укнижавање емитованих хов
 Имобилизација материјализованих хов
 Отварање и администрирање рачуна хов
 Клиринг и салдирање хов
 Прекнижавање хов
 Извештавање о стању на рачунима хов
 Упис заложног на хов
 Промене података о имаоцима рачуна хов

98. Техничке основе пројектованог решења беокрилинга су:

 Отворене платформе и архитектура
 Комуникационна ТЦП/ИП инфраструктура и ПКИ технологија

13
 Широка доступнн сервис корисницима преко свих расположивих комуникационих канала

99. Код регистра података о бонитету правних лица НБС обавља следеце послове:
 води регистар података о бонитету правних лица, који садржи изворне и изведене податке,
стандардизоване показатеље и документе о бонитету правних лица
 води порегистар статусних података о правним лицима
 води подрегистар рачуноводствених извештаја и извештаја о пословању правних лица
 прибавља и преузима податке о бонитету правних лица од надлежних органа
 обрађује, ажурира и складишти документе и податке о бонитету правних лица
 израђује извештаје о бонитету и води документациону базу тих извештаја
 даје корисницима податке о бонитету правних лица и извештаја о бонитету
 чува податке о бонитету правних лица.

100. Први системи међубанкарским трансакцијама јављају се у форми:

Аутоматских клириншких кућа,електронских клириншких кућа SWITCH центара

Које функције врше клириншке иституције?

 Вођење рачуна свих учесника и њихово поравњање
 Прикупљање и одржавање иницијалних депозита на нивоу који је неопходан за
неометано обављање финан.трасакција
 Извештавање

101. Клиринске институције у платним системима могу имати веома разлицити

карактер и разлиците улоге:
 оне могу бити у власништву и могу функционисати под контролом саме централне банке,
или под контролом комерцијалних банака или , пак, у комбинацији претходна два
 оне могу бити организоване за пријем само папирних инструкција, или за пријем само
аутоматизованих електронских инструкција или, пак, за пријем и9 једних и других.
 клириншке институције могу бити организоване тако да опслужују целу земљу, или на
регионалној бази унутар земље.

102. Клиринско обрацунски систем у себи интегрисе следеце подсистеме:

 систем рачуна банака
 систем за бруто обрачун у реалном времену
 систем за нето обрачун
 комуникациони подсистем

103. Основне карактеридтике система СWИФТ јесу:

 унифицираност језика комуникације и поступака,

 висока сигурност и гарантована тајност,
 тренутан пренос порука,
 минималне могућности настанка грешака,
 ефикасна контрола,
 повезаност са банкама широм света,
 могућност ефикасног управљања средствима,
 аутоматска обрада података,
 смањења трошкова пословања.

104. СWИФТ поруке обухватају: дознаке, банкарске дознаке, девизно тржиште и кредите
односно депозите, инкасо послове, ХОВ, акредитиве, посебне понуде.

105. Како функционише технологија слања и пријем порука?

14
Веома је прецизно дефинисана,стандардизована и максимално безбедна.Почиње оног тренутка
када банка из једне земље ,по налогу налогодавца,форматизује поруку тј ,.налог за плаћање или
захтев и пренесе је је терминалом или путем микрорачунара до националног концентратора,који
трансакцију комуникационом мрежом прослеђује до оперативног центра који преноси на
национални процесор друге земље у којој се налази седиште банке код које се обавља плаћање.

106. Типови порука класификовани су на следеце категорије:

дознаке и цекове,трансфери финанс.институц.,девизна трзис.,трзисте новца и
деривати,наплата и готовински инкасо,трзисте ХОВ,племенити метали и инвестиционе
групе,докуме.акреди. и гаранције,путницки цекови и готовински менадзмент и корисницки
статус.

107. Процедура међубанкарског обрачуна и поравњања деле се на:

 Билетерални коросподенски аранжман
 Нето поравњање
 Бруто поравњање

НЕТО ОБРАЧУН: врши процесирање малих плаћања и омогућава груписање, сортирање и

изарачунавање нето позиције сваке банке. Процес се одвија по принципу мултилатералног и
билатералног салдирања и повезан је са системом за бруто поравнање.
Подела нето обрачуна према врсти плаћања: 1.НО вирманским налогом 2.НО чекова 3.НО
хартија од вредности.

108. БРУТО ОБРАЧУН Систем за бруто обрачун је дизајниран да процесира

индивидуална плаћања великих вредности у реалном времену која могу да изазаову
велике системске ризике.

109. Процедура међубанкарског обрачуна и поравнања дели се на: 1.билатерални

коресподенски аранжман 2.нето поравнање 3.бруто поравнање.
110. 3 модела бруто обрачуна: модел са могућношћу коришћења прекорачења, без
дневног прекорачења, модел редова чекања.

111. Платни систем у земљи укљуцује три главна процеса:

 иницирање плаћања путем испостављеног налога банци да пренесе средства
 пренос и размена налога за плаћање између банака
 међубанкарско поравњање

112. Основна обележја новог начина обављања платног промета:

рачуни правних и физичких лица се отварају у банкама; појава нових инструмената
платног промета; плаћање са рачуна до висине покрића уз могућност прекорачења; нова
структура рачуна; нови рачуни за уплату јавних прихода; измиривање обавеза дужника
из свих средтава дужника и нов начин принудне наплате; изузимање из надлежности
НБС појединих послова; појава нове институције агента и посредничке банке.

113. Предности преласка на трзисни платни промет:

 функционисање ефикасног, поузданог и јефтинијег платног промета
 остваривање учешћа готовине у новчаној маси од максимално 8%
 остваривање учешћа полуготовинског платног промета у укупном платном промету до
максимално 20%
 изградња савременог, тржишног безготовинског платног промета, компатибилног са
Европским платним прометом
 остваривањем ових циљева избегава се прање новца, утаја пореза и новчане малверзације

15
Налози за плаћање извршавају се према :датуму доспећа,редоследу пријема,прописаном
редоследу

114. Ако на рацун клијента нема довољно средстава за изврсење свих примљених
налога за плацање, налози се изврсавају према редоследу происаном Законом о
платном промету, и то:
 у првом реду приоритета су: налози за принудну наплату пореза, доприноса, царина и
других јавних прихода на основу извршних решења пореских, царинских и других
надлежних органа и налози које дају сами клијенти за плаћање тих обавеза према времену
пријема налога
 у другом реду приоритета су налози за које је законом утврђен приоритет у наплати, а то су:
налози које банке издају на основу извршних наслова , законских и других овлашћења и
наплате услуга платног промета према времену пријема
 у трећем реду приоритета су: налози поверилаца за наплату доспелих хартија од вредности
и других инструмената обезбеђења плаћања по основу отворених акредитива, других
акцептираних инструмената платног промета, уговорних или појединачних овлашћења,
према времену пријема појединих налога за наплату
 у четвртом реду проритета су : налози које издају клијенти – власници рачуна, према датуму
доспећа, односно према времену пријема, ако датум доспећа није назначен

115. Пре свих приоритета изврсавају се налози за исправку гресака у изврсавању

трансакција плацања и поврацај тудјих средстава и то:
 када је рачун клијената задужен, а трансфер није извршен (повраћај на рачун клијента)
 када је исплаћен већи износ (повраћај клијенту) или мањи износ (додатно задужење рачуна
клијента)
 када је плаћање извршено погрешном примаоцу (повраћај са рачуна тог примаоца на рачун
банчиног клијента)
 у случају када је банка поступила са крајњом непажњом и при том дозначила средства
неком другом примаоцу, дужна је да дозначи средства правом примаоцу и има право да се
рефундира од примаоца којем је тај износ грешком исплаћен

116. Основна обележја банкарског сектора у БИХ су:

 Минимум банкаског капитала
 Стране банке
 Осигурање депозита

117. Недостаци Цурренцy Боард-а су:

 ЦББИХ не учествује у обезбеђивању ликвидности банкарског сектора
 ЦББИХ не финансира будзет
 курс се не користи као средство за средство за усклађивање економских поремећаја

117.a.Кључне особине Цурренцy Борда:

1. Фиксни курс 2.Пуно покриће у конвертибилној валути 3.КМ је била стабилна у односу на
ДЕМ и евро 4.Инфлација је била ниска и стабилна.

118. Банка задаје поруку у корист зиро рацуна Хрватске народне банке кад се обављају
следеце врсте послова:
 враћање ломбардног кредита
 враћање средстава по рео аранжману
 куповина благајничких записа ХНБ –а
 враћање краткорочног кредита за ликвидност
 продаја девиза
 продаја ефективног страног новца
 продаја девиза по уговору о обавези реоткупа

16
 издвајање обавезне резерве по обрачуну

ПП у Македонији: Метод обрачуна великих плаћања РТГС У НБМ базиран је на ЦМА А.Б
решењу, а размена података се обавља преко СWИФТ мреже и користи В облик. Порука се прво
преноси до клириншке куће, а шаље се пријемној банци после обрачуна трансфера. Као
комуникациони канал банке могу да користе СИТА мрежу или ВПН преко Мактелеком-а који
обезбеђује три виртуелна канала. Канали могу да се
користе за жиро клиринг, РТГС и међубанкарско тржиште новца.

ПП у Хрватској: 2 међубанкарска ентитета: 1.Хрватски систем великих плаћања (ХСВП)

за извршење међубанкарских плаћања и књижења на рачунима банака у реалном времену по
бруто принципу и 2. Национални клириншки систем (НКС) за извршење малих плаћања, где
се обрачун извршава на нето мултилатералној основи. Налози за плаћање и остали оперативни
послови везани за обрачун преко ХСВП-а обављају се преко СWИФТ-а.
Порука МТ 202 представља електронски налог за пренос безготовинског новца између
финансијских институција.
ХНБ задаје поруку МТ202 у корист жиро рачуна банке кад се обављају следеће врсте
послова: одобрење ломбардног кредита, одобрење средстава по репо аранжману, враћање
благајничких записа ХНБ, превремени откуп благајничких записа ХНБ, одобрење краткорочног
кредита за ликвидност, куповина девиза...
Банка задаје поруку МТ202 у корист жиро рачуна ХНБ кад се обављају следеће врсте
послова: враћање ломбардног кредита, враћање средстава по репо аранжману, куповина
благајничких записа ХНБ, враћање краткорочног кредита за ликвидност, продаја девиза, продаја
ефективног страног новца...
ХНБ иницира директни трансфер на терет главног рачуна учесника с ознаком приоритета
0 у следећим случајевима: на основу налога банке, законских прописа, поравнања нето
позиције из НКС-а, враћање средстава банке претходно издвојених за осигурање покрића у
обрачуну бреко НКС-а, извршења основа за наплату.

ПП у Словенији: Реформа платног система у Словенији од самог почетка била је орјентисана

ка таргет систему. 2 фазе развоја: 1.пренос рачуна обавезних резерви банка из агенције за
платни промет у Централну банку 2.припрема банака за укључивање у нови систем плаћања.
ПП Словеније од маја 1998. заснован је на РТГС систему, који је повезан са СWИФТ мрежом.
Сигурност података обезбеђена је захваљујући двојној аутентификацији и билетерајној размени
кључева.

СИСТЕМ ОБРАЧУНА У РЕЗВИЈЕНИМ ТРЖИШНИМ ЕКОНОМИЈАМА

Различитост ових модела састоји се у: 1.избору оператера система 2.избору врсте обрачуна
3.избору могућности коришћења интрадневног кредитирања.
ПП у САД - велика система обрачуна пп: 1. Федwире –2.CHIPS-a
ПП ЈАПАНА Када је рец о елек.преносу средстава и обради, данас у Јапан егзистирају два
водеца он-лине система:
БОЈ-НЕТ И ЗЕНГИН СYСТЕМ
119. Механизми управљања ризицима код CHIPS-a система, који се односе на
аранзмане базиране на системима мултилатералних обрацуна, у себи укјлуцује 5
основних елемената и то:
 кредитни механизам
 систем покрића
 лимит прекорачења
 механизам елиминације могућности извршења налога преко максималног системског
ризика и
 правила о подели губитака

120. Сви иструменти плаћања су стандардизовани и деле се на:

 инструменте за плаћања у земљи и иностранству

17
  инструменти за документирана и недокументирана плаћања
 инструменти за комерцијална и некомерцијална међубанкарска плаћања
 инстументи за електронско плаћање

121. Само функционисање ТАРГЕТ система заснива се на поштовању втсе принципа од

којих су највазнији:
 принцип тржишности – по коме се ТАРГЕТ систем користи у циљу смањења системског
ризика за сва плаћања у еврима , иако је само коришћење ТАРГЕТ система обавезно једино
за плаћања која су директно повезана са операцијама монетарне политике Европске уније
 принцип неопозивости- према коме су налози за плаћање у ТАРГЕТ систему неопозиви,
што је и у складу са националним правилима сваког појединачног ТРГС система
 принцип финалности – према коме ТАРГЕТ систем обезбеђује интрадневну финалност
обрачуна налога за плаћање код централне банке, чиме елиминише ризик обрачуна између
чланова својствен осталим механизмима плаћања.

122. Постоје два критеријума за добијање приступа ТАРГЕТ система:

 Према првом,основном критеријуму ,приступ таргет систему могу имати све кредитне
институције, инвестиционе фирме, клириншке куће....
 Други додатни критеријум су:
1. Исти третман кредитних институција које су регистроване у земљи и њиховим
филијалима у др.земљама Европске уније
2. Испуњеност захтева за адекватном финансијском снагом ,минималним бројем
трансакција
3. Обавеза чланица да налоге за плаћање у еврима искључиво шаљу и примају преко
ТАРГЕТ система

18
1.Типови порука класификовани су на следеце категорије:
дознаке и цекове,трансфери финанс.институц.,девизна трзис.,трзисте новца и
деривати,наплата и готовински инкасо,трзисте ХОВ,племенити метали и инвестиционе
групе,докуме.акреди. и гаранције,путницки цекови и готовински менадзмент и корисницки
статус.

2. Платнет мреза пруза следеце врсте сервиса:

Изврсни мрезни сyстем,опсти транспорни сервис,сервис електронског плацања и
информантни сервис.

3. Техницке основе пројектованог ресења БЕОКЛИРИНГ-а су:

 отворена платформа И архитектура,
 комуникациони ТЦП/ИП инфраструктура и ПКИ технол.
 И сирока доступан сервис корисницима преко свих располозивих комуник.канала.

4. Који су типови мрезних апликација?

Гроупwарw и информатион хигхwаy или интернет

5. СВИ ИНСТРУМЕНТИ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ СУ СТАНДАРДИЗОВАНИ И ДЕЛЕ СЕ

НА:
 Иструм.за плацање у земљи и са иностранством,
 иструменти за документарна и недокументарна плацања,
 ист.за комер. И неком.медјуб.плацања,
 иструм.за електр. плаца.

6.постоје следеце мрезне архитектуре:

 хост –базиране архитектуре
 клијент-базираним мрежама
 клијент –сервер мрежама

7. Стратегијом развоја ФИС-а предвидјено је да НБС буде носилац развоја цетири

инф.подсистема:
 подсистема платног промета,
 монетарно-кредитни подсистема,
 девизног посистема и
 контролног подсистема за праћење пословања банака.

8. У функционалном смислу планет мрезу цине неколико сегмената

базични сегмент,интерни сегмент и екстерни сегмент

9. Чланови беоклириринга су
Чланови БЕОКЛИРИНГА су: банке, цустодy банке, овлашћене банке, берзански посредници,
НБС, РС, берза, друштва за управљање фондовима, стране депозитне клириншке организације.

10.Клиринске институције у платним системима могу имати веома разлицити карактер и

разлиците улоге:
 оне могу бити у власништву и могу функционисати под контролом саме централне банке,
или под контролом комерцијалних банака или , пак, у комбинацији претходна два
 оне могу бити организоване за пријем само папирних инструкција, или за пријем само
аутоматизованих електронских инструкција или, пак, за пријем и9 једних и других.
 клириншке институције могу бити организоване тако да опслужују целу земљу, или на
регионалној бази унутар земље.

11. Платни систем у земљи укљуцује три главна процеса:

19
  иницирање плаћања путем испостављеног налога банци да пренесе средства
 пренос и размена налога за плаћање између банака
 међубанкарско поравњање

12. Када је рец о елек.преносу средстава и обради, данас у Јапан егзистирају два водеца
он-лине система:
БОЈ-НЕТ И ЗЕНГИН СYСТЕМ

13.Најзначајније организације за израду стандарда су:

УН/ЕЦЕ,ИСО и ЦЦИТТ

14.Апликативно повезивање у планет мрежу врши се преко:

Филе адаптер,Апи-а,партиципанат wоркплаце и СWИФТА терминали.

15.Правне основе функционисање централног регистра ХОВ су:

 закон о тржишту ХОВ
 одлука о начину вођења центарлног регистра
 упуства о начину поступања централног регистра.

16.Које функције врше клириншке иституције?

 Вођење рачуна свих учесника и њихово поравњање
 Прикупљање и одржавање иницијалних депозита на нивоу који је неопходан за
неометано обављање финан.трасакција
 Извештавање

17.Како функционише технологија слања и пријем порука?

Веома је прецизно дефинисана,стандардизована и максимално безбедна.Почиње оног тренутка
када банка из једне земље ,по налогу налогодавца,форматизује поруку тј ,.налог за плаћање или
захтев и пренесе је је терминалом или путем микрорачунара до националног концентратора,који
трансакцију комуникационом мрежом прослеђује до оперативног центра који преноси на
национални процесор друге земље у којој се налази седиште банке код које се обавља плаћање.

18..Да би спречила проблем у вези недостатка средстава на рачунима резерви ЦББХ прати
следеће показатеље:
 могућност непосредног прекорачења рачуна
 налог за плаћање који гласи на веома велики износ
 серија узастопних налога за плаћања између учесника
 свако веће закашњење у плаћању представља упозорење да се банци не дозволи да врши
прекомерно повлачење средстава са свог рачуна резерви.

19.Хрватска народна банка задаје поруке МТ202 у корист жиро-рачуна банке,када се

обављају следеће врсте послова:
 одобрење ломбардног кредита
 одобрење средстава по репо аражману
 враћање благајничких записа ХНБ-а
 превремени откуп благајничкизаписа ХНБ-а
 одобрења краткорочног кредита за ликвидност
 куповина девиза

20
21