PRAVO EU

(UVOD U EU)
PITANJA IZ PREDMETA PRAVO
EVROPSKE UNIJE – PET POGLAVLJA

I. OSNIVAČKI UGOVORI EVROPSKIH

ZAJEDNICA (UNIJE) I NJIHOVE IZMENE;
II. ORGANI EVROPSKIH ZAJEDNICA (UNIJE);
III. PRAVNI IZVORI EVROPSKIH ZAJEDNICA
(UNIJE);
IV. USLOVI ZA ČLANSTVO U EU;
V. EU – ZANIMLJIVA GEOGRAFIJA.
I. OSNIVAČKI UGOVORI
EVROPSKIH ZAJEDNICA (UNIJE) I
NJIHOVE IZMENE
1. NAVEDI OSNIVAČKE UGOVORE
EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOV
ZAJEDNIČKI CILJ:

 UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE

ZAJEDNICE ZA UGALJ I ČELIK (1951) – PARISKI
UGOVOR;
 UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE
ZAJEDNICE ZA ATOMSKU ENERGIJU (1957);
 UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE
EKONOMSKE ZAJEDNICE - EEZ (1957)
(RIMSKI UGOVORI);
 CILJ: EKONOMSKI - STVARANJE
ZAJEDNIČKOG TRŽIŠTA.
2. KAKAV JE PRAVNI ODNOS IZMEĐU
OSNIVAČKIH UGOVORA?

 NA OSNOVU UGOVORA STVORENE TRI

ZAJEDNICE, SVAKA SA SOPSTVENIM
ORGANIMA I PRAVNIM SUBJEKTIVITETOM;
 UGOVOROM IZ 1967. GODINE OBJEDINJENI
ORGANI ZAJEDNICE(Savet Ministara, Evropska
Komisija, Evropski Parlament i Evropski Sud –
Sud pravde), ALI JE SVAKA ZAJEDNICA
SAČUVALA SVOJ POSEBAN PRAVNI
SUBJEKTIVITET.
3. NAVEDI IZMENE OSNIVAČKIH
UGOVORA EVROPSKIH ZAJEDNICA
(UNIJE):

 JEDINSTVENI EVROPSKI AKT (1986);

 SPORAZUM U MASTRIHTU (1992);
 SPORAZUM U AMSTERDAMU (1997);
 SPORAZUM U NICI (2001).
4. KOJI SU OSNOVNI CILJEVI
JEDINSTVENOG EVROPSKOG AKTA?

 DALJA EKONOMSKA INTEGRACIJA:

STVARANJE JEDINSTVENOG
(UNUTRAŠNJEG) UMESTO
ZAJEDNIČKOG TRŽIŠTA (“oblast bez
unutrašnjih granica u kojoj je osiguran
slobodan promet roba, usluga i kapitala»);
 JAČANJE MEĐUNARODNOG POLOŽAJA
ZAJEDNICE.
5. KOJE JE OSNOVNO OBELEŽJE
SPORAZUMA U MASTRIHTU(1992)?

 PROGLAŠENA EVROPSKA UNIJA –

PRELAZNA INSTITUCIONALNA FORMA
NA PUTU KA EKONOMSKOJ,
MONETARNOJ I POLITIČKOJ UNIJI TRI
ZAJEDNICE.
6. DA LI SU PROGLAŠENJEM
EVROPSKE UNIJE PRESTALE DA
POSTOJE TRI ZAJEDNICE?

 NISU. EVROPSKA UNIJA, KAO

PRELAZNA FORMA, JOŠ UVEK NEMA
POSEBAN PRAVNI SUBJEKTIVITET, NITI
POSEBNE ORGANE, VEĆ IH
“POZAMJLJUJE” OD TRI ZAJEDNICE.
7. NAVEDI ELEMENTE EKONOMSKE I
MONETARNE UNIJE PREMA
SPORAZUMU IZ MASTRIHTA:

 USKLAĐIVANJE EKONOMSKIH POLITIKA, U

CILJU STABILNOSTI CENA, SMANJENJA
INFLACIJE I KAMATNIH STOPA, KAO I
OGRANIČENJA BUDŽETSKOG DEFICITA;
 JEDINSTVENI EVROPSKI MONETARNI SISTEM
(CENTRALNA EVROPSKA BANKA I
NACIONALNE CENTRALNE BANKE);
 JEDINSTVENA VALUTA (EURO) OD 1.01.2002.
8. NAVEDI ELEMENTE POLITIČKE
UNIJE PREMA SPORAZUMU IZ
MASTRIHTA:

 U POLITIČKOM SMISLU, EVROPSKA UNIJA SE

ZASNIVA NA TRI STUBA:
1. DALJE INSTITUCIONALNO JAČANJE
POSTOJEĆEG KOMUNITARNOG OKVIRA –
DUBINSKO PROŠIRIVANJE POSTOJEĆIH
NADLEŽNOSTI TRI ZAJEDNICE;
2. STVARANJE ZAJEDNIČKE ODBRAMBENE I
SPOLJNE POLITIKE;
3. SARADNJA U OBLASTI PRAVOSUĐA I
UNUTRAŠNJIH POSLOVA.
9. ŠTA ZNAČI POJAM “GRAĐANSTVA
UNIJE” UVEDENOG SPORAZUMOM IZ
MASTRIHTA?

 SVAKI DRŽAVLJANIN DRŽAVE ČLANICE JE

ISTOVREMENO I DRŽAVLJANIN UNIJE, KOJI IMA PRAVO
NA:
1. SLOBODNO KRETANJE I NASTANJIVANJE U SVIM
DRŽAVAMA ČLANICAMA;
2. DIPLOMATSKU I KONZULARNU ZAŠTITU SVAKE
ZEMLJE ČLANICE KADA BORAVI U INOSTRANSTVU;
3. PRAVO GLASA NA LOKALNIM IZBORIMA I IZBORIMA ZA
EVROPSKI PARLAMENT, KADA IMA PREBIVALIŠTE U
DRŽAVI ČLANICI ČIJI NIJE DRŽAVLJANIN;
4. PRAVO OBRAĆANJA E. OBMDUSMANU I E.
PARLAMENTU RADI ZAŠTITE SVOJIH PRAVA.
10. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA
SPORAZUMA U AMSTERDAMU (1997):

 DALJE INSTITUCIONALNO JAČANJE U

DRUGOM I TREĆEM STUBU POLITIČKE UNIJE
(ZAJEDNIČKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA
POLITIKA, SARADNJA U OBLASTI PRAVOSUĐA
I UNUTRAŠNJIH POSLOVA);
 RAZRADA IDEJE “BLIŽE SARADNJE“
(FLEKSIBILNOG POVEZIVANJA) POJEDINIH
DRŽAVA ČLANICA.
11. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA
SPORAZUMA U NICI (2001):

 KAO POSLEDICA PRIJEMA DESET NOVIH

ČLANOVA OD 1.05 .2004., NOVI NAČIN
OBRAČUNAVANJA GLASOVA U SAVETU
MINISTARA I EVROPSKOJ KOMISIJI I
RASPODELE MANDATA U EVROPSKOM
PARLAMENTU.
12. NAVEDI OSNOVNE ELEMENTE
NACRTA SPORAZUMA O USTAVU EU:

 STUPANJEM SPORAZUMA NA SNAGU PRESTAJU DA

VAŽE OSNIVAČKI UGOVORI I NJIHOVE IZMENE –
ZAMENJUJE IH SPORAZUM O USTAVU EU;
 STUPANJEM SPORAZUMA NA SNAGU PRESTAJU DA
POSTOJE TRI ZAJEDNICE – NASLEDNIK EVROPSKA
UNIJA SA PUNIM PRAVNIM SUBJEKTIVITETOM;
 NOVI NAČIN OBRAČUNAVANJA GLASOVA U SAVETU
MINISTARA;
 NOVI SASTAV EVROPSKE KOMISIJE;
 NOVI ORGAN – PREDSEDNIK SAVETA MINISTARA
(PREDSEDNIK UNIJE).
II. ORGANI EVROPSKIH ZAJEDNICA
(UNIJE)
1. NAVEDI POLITIČKE ORGANE UNIJE:

 EVROPSKI SAVET (UVEDEN

SPORAZUMOM IZ MASTRIHTA);
 SAVET MINISTARA;
 EVROPSKA KOMISIJA;
 EVROPSKI PARLAMENT.
2. NAVEDI OSTALE ORGANE UNIJE:

 SUD PRAVDE (EVROPSKI SUD);

 FINANSIJSKI SUD.
3. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA,
NADLEŽNOSTI I SASTAV EVROPSKOG
SAVETA:

 USTANOVLJEN MASTRIHTSKIM SPORAZUMOM

KAO NAJVIŠE POLITIČKO TELO UNIJE;
 UTVRĐUJE STRATEŠKE SMERNICE ZA DALJI
RAZVOJ UNIJE, KOJE POTOM RAZRAĐUJU
SAVET MINISTARA I KOMISIJA;
 ČINE GA ŠEFOVI DRŽAVA I VLADA DRŽAVA
ČLANICA;
 NEMA ZAKONODAVNIH OVLAŠĆENJA.
4. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA
SAVETA MINISTARA:

 GLAVNI ORGAN ODLUČIVANJA I ZAKONODAVNI

ORGAN EU;
 ISKLJUČIVO NADLEŽAN ZA DRUGA DVA STUBA
POLITIČKE UNIJE ( STVARANJE ZAJEDNIČKE
ODBRAMBENE I BEZBEDNOSNE POLITIKE,
SARADNJA U OBLASTI PRAVOSUĐA I
UNUTRAŠNJIH POSLOVA);
 SVAKA DRŽAVA ČLANICA PREDSTAVLJENA U
SAVETU, ALI NEMA ISTI BROJ GLASOVA;
 BROJ GLASOVA U NAČELU ZAVISI OD BROJA
STANOVNIKA DRŽAVE (IPAK NIJE STROGO
PROPORCIONALAN, JER SE VODI RAČUNA O
INTERESIMA MANJE NASELJENIH DRŽAVA).
5. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI
SAVETA MINISTARA:

1. DONOSI PROPISE EU (samostalno ili zajedno

sa Parlamentom);
2. ZAKLJUČUJE MEĐUNARODNE UGOVORE SA
TREĆIM DRŽAVAMA I MEĐUNARODNIM
ORGANIZACIJAMA;
3. ODOBRAVA BUDŽET EU (zajedno sa
Parlamentom);
4. FORMULIŠE ZAJEDNIČKU SPOLJNU I
BEZBEDNOSNU POLITIKU EU;
5. USKLAĐUJE SARADNJU NACIONALNIH
SUDOVA I POLICIJE U KRIVIČNIM STVARIMA.
6. KO SU ČLANOVI SAVETA
MINISTARA?

 SVAKA DRŽAVA PO JEDNOG PREDSTAVNIKA U

SAVETU – MINISTAR U NACIONALNOJ VLADI
(imaju ovlašćenja da donose i potpisuju odluke
koje obavezuju njihove nacionalne vlade);
 STRUKTURA SAVETA DINAMIČNA, A NE
STATIČNA: koji će ministar iz nacionalne vlade
zastupati vladu u savetu zavisi od prirode stvari
koja se raspravlja;
 MASTRIHTSKI SPORAZUM : o pojedinim
pitanjima iz delokruga Saveta odlučuje Savet u
sastavu šefova država i vlada, ne ministri.
7. KAKO SE GLASA U SAVETU
MINISTARA?

 ODLUKE SE NAJČEŠĆE DONOSE

KVALIFIKOVANOM VEĆINOM (62 GLASA -
71,3% OD SVIH GLASOVA);
 DONOŠENJE ODLUKE PROSTOM VEĆINOM
IZUZETAK - UGLAVNOM O PROCEDURALNIM
PITANJIMA;
 U POJEDINIM OBLASTIMA (npr, zaključivanje
ugovora sa trećim državama i međunarodnim
orgnizacijama, prijem u članstvo Unije)
ODLUKE SE DONOSE KONSENSUSOM (u
praksi, ovaj princip slabi).
8. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA
EVROPSKE KOMISIJE:

 KLJUČNI OPERATIVNI ORGAN U IZGRADNJI

PRVOG STUBA POLITIČKE UNIJE
(PRODUBLJIVANJE POSTOJEĆIH
NADLEŽNOSTI UNIJE);
 POLITIČKI NEZAVISAN ORGAN KOJI SE STARA
O OSTVARIVANJU INTERESA UNIJE KAO
CELINE, A NE O INTERESIMA POJEDINIH
DRŽAVA - ČLANICA UNIJE (IZRAŽEN
NADNACIONALNI, FEDERALNI KARAKTER);
 U POLITIČKO SMISLU, KOMISIJA ODGOVARA
EVROPSKOM PARLAMENTU.
9. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI
EVROPSKE KOMISIJE:

1. INICIRA DONOŠENJE PROPISA I DRUGIH

MERA SAVETU MINISTARA I EVROPSKOM
PARLAMENTU U CILJU DEFINISANJA
POLITIKE UNIJE U RAZLIČITIM OBLASTIMA
KOJA SU U NJENOJ NADLEŽNOSTI;
2. STARA SE O PRIMENI UTVRĐENIH POLITIKA I
BUDŽETA UNIJE;
3. STARA SE O PRIMENI PROPISA UNIJE
(ZAJEDNO SA EVROPSKIM SUDOM);
4. PREDSTAVLJA EU NA MEĐUNARODNOJ SCENI.
10. NAVEDI SASTAV EVROPSKE
KOMISIJE:

 DVADESET ČLANOVA - “KOMESARA” (OD 1.05. 2004. –

TRIDESET ČLANOVA) KOJI POKRIVAJU RAZLIČITE
RESORE – MORAJU BITI DRŽAVLJANI ČLANICA UNIJE;
MANDAT PET GODINA, SA MOGUĆNOŠĆU REIZBORA;.

 RASPODELU RESORA VRIŠI PREDSEDNIK KOMISIJE

(resori se mogu menjati u toku trajanja mandata);

 SVAKA DRŽAVA-ČLANICA MOŽE IMATI NAJVIŠE DVA

DRŽAVLJANA U KOMISIJI (u praksi, Nemačka,
Francuska, Španija, Italija i Velika Britanija imaju po dva
člana, ostali po jedan);

 BROJ ČLANOVA KOMISIJE MOŽE SE MENJATI NA

OSNOVU KONSENSUSA DRŽAVA ČLANICA.
11. NAVEDI POSTUPAK IZBORA
ČLANOVA EVROPSKE KOMISIJE:

1. VLADE DRŽAVA-ČLANICA, NAKON

KONSULTACIJA SA EVROPSKIM PARLAMENTOM,
IMENUJU KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA
KOMISIJE;
2. KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA , NAKON
KONSULTACIJA SA SVIM DRŽAVAMA-ČLANICAMA,
PREDLAŽE KANDIDATE ZA ČLANOVE KOMISIJE;
3. PARLAMENT DAJE SAGLASNOST NA IZBOR
CELOG TELA EN BLOC, NAKON SASLUŠANJA
SVIH PREDLOŽENIH ČLANOVA KOMISIJE;
4. FORMALNO IMENOVANJE PREDSEDNIKA I
ČLANOVA KOMISIJE NA OSNOVU SPORAZUMA
SVIH DRŽAVA ČLANICA.
12. KAKO ODLUČUJE EVROPSKA
KOMISIJA?

 PROSTOM VEĆINOM GLASOVA, IZA

ZATVORENIH VRATA;
 ČESTA PRAKSA “PISMENOG
POSTUPKA” (određeni predlog cirkuliše u
pismenom obliku između svih komesara,
ako u datom roku niko ne uloži prigovor,
odluka se smatra usvojenom).
13. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA
EVROPSKOG PARLAMENTA:

 ČLANOVI PARLAMENTA DIREKTNO IZABRANI

SA MANDATOM OD PET GODINA – NISU
VEZANI INSTRUKCIJAMA SVOJIH
NACIONALNIH VLADA I PARLAMENATA;
 NE POSTOJI JEDNOOBRAZNI IZBORNI
POSTUPAK– SVAKA DRŽAVA-ČLANICA BIRA
SVOJ IZBORNI SISTEM;
 NE POSTOJI SISTEM POLITIČKO PARTIJSKOG
ORGANIZOVANJA NA NIVOU UNIJE –
POSLANICI U PARLAMENTU PREDSTAVNICI
NACIONALNIH, A NE “EVROPSKIH” PARTIJA;
 SVAKA DRŽAVA ČLANICA DUŽNA DA
OBEZBEDI PASIVNO I AKTIVNO BIRAČKO
DRŽAVLJANIMA DRUGE DRŽAVE ČLANICE
KOJI IMAJU PREBIVALIŠTE U TOJ DRŽAVI
(GRAĐANSTVO UNIJE).
14. NAVEDI OSNOVNE NADLEŽNOSTI
EVROPSKOG PARLAMENTA:

1. DONOSI PROPISE UNIJE, ZAJEDNO SA

SAVETOM MINISTARA (zakonodavna
nadležnost);
2. VRŠI DEMOKRATSKI NADZOR SVIH
DRUGIH ORGANA UNIJE;
3. ZAJEDNO SA SAVETOM DONOSI
BUDŽET EU (na kraju procedure, usvaja
ili odbacuje budžet u celosti).
15. KAKO SE ODLUČUJE U
EVROPSKOM PARLAMENTU?

1. OSNOVNO PRAVILO – PROSTA VEĆINA

OD UKUPNOG BROJA GLASOVA;
2. IZUZETNO, ZA POJEDINA PITANJA
PREDVIĐEN KVALIFIKOVAN NAČIN
ODLUČIVANJA
16. NAVEDI OSNOVNA NADLEŽNOSTI
EVROPSKOG SUDA:

ZAJEDNO SA KOMISIJOM, OBEZBEĐUJE

JEDNOOBRAZNU PRIMENU PRAVA EU NA VIŠE
NAČINA:
 DAVANJEM SAVETODAVNIH MIŠLJENJA (NPR.
PRILIKOM ZAKLJUČIVANJA MEĐUNARODNIH
SPORAZUMA);
 ODLUČIVANJEM O PRETHODNOM PITANJU U
SPORU KOJI JE POKRENUT PRED
NACIONALNIM SUDOM;
 ODLUČIVANJEM PO TUŽBI U SPORU KOJI JE
POKRENUT PRED EVROPSKIM SUDOM.
17. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA I
NADLEŽNOSTI FINANSIJSKOG SUDA:

 DOBIO STATUS ORGANA UNIJE NA

OSNOVU SPORAZUMA U
MASTRIHTU;
 NIJE SUD NEGO REVIZORSKO
TELO KOJE KONTROLIŠE PRIHODE
I RASHODE UNIJE;
 PODNOSI GODIŠNJE IZVEŠTAJE
SAVETU I PARLAMENTU.
18. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA I
NADLEŽNOSTI EVROPSKOG
OMBDUSMANA:

 NEZAVISNI NARODNI ADVOKAT, ADVOKAT

GRAĐANA UNIJE, OSNOVAN MASTRIHTSKIM
SPORAZUMOM
 IMENUJE GA EVROPSKI PARLAMENT NA
PERIOD OD PET GODINA, SA MOGUĆNOŠĆU
REIZBORA;
 POSTUPA, NA SOPSTVENU INICIJATIVU, ILI PO
PRITUŽBAMA GRAĐANA, PROTIV
NEZAKONITOG ILI NEPRAVILOG POSTUPANJA
ORGANA UNIJE.
III. PRAVNI IZVORI EVROPSKIH
ZAJEDNICA (UNIJE)
1. NAVEDI OSNOVNA OBELEŽJA
PRAVA EU:

 POSEBNO I AUTONOMNO U ODNOSU NA

MEĐUNARODNO PRAVO I PRAVO
DRŽAVA ČLANICA;
 PRAVO SA VIŠOM PRAVNOM SNAGOM U
ODNOSU NA PRAVO DRŽAVA ČLANICA;
 NEPOSREDNO (DIREKTNO) PRIMENJIVO
NA CELOM PROSTORU ZAJEDNICE, NA
DRŽAVE ČLANICE, FIZIČKA I PRAVNA
LICA.
2. NAVEDI OSNOVNE PRINCIPE
PRAVA EU:

 SUBSIDIJARNOST;
 PROPORICIONALNOST;
 FLEKSIBILNOST;
3. KOJA SU OBELEŽJA
SUBSIDIJARNOSTI KAO PRAVNOG
PRINCIPA EU?

 USTAVNO NAČELO NA OSNOVU

MASTRIHTSKOG SPORAZUMA;
 ORGANI UNIJE DONOSE PROPIS ZA
UREĐENJE ODREĐENOG PITANJA SAMO
UKOLIKO SE CILJ KOJI SE ŽELI
OSTVARITI TIM PROPISOM NE MOŽE
BOLJE I EFIKASNIJE OSTVARITI
PROPISIMA DRŽAVA ČLANICA.
4. KOJA SU OBELEŽJA
PROPORCIONALNOSTI KAO
PRAVNOG PRINCIPA EU?

 AKTIMA ORGANA UNIJE MOGU SE

SUŽAVATI ILI OGRANIČAVATI PRAVA
GRAĐANA UNIJE SAMO POD DVA
KULUMATIVNA USLOVA:
1. OGRANIČENJE SLUŽI NEKOM
LEGITIMNOM CILJU;
2. OGRANIČENJE JE PROPORCIONALNO
CILJU KOJI SE NJIME ŽELI POSTIĆI.
5. KOJA SU OBELEŽJA
FLEKSIBILNOSTI KAO PRAVNOG
PRINCIPA EU?

BLIŽA SARADNJA IZMEĐU POJEDINIH DRŽAVA

DOZVOLJENA POD SLEDEĆIM USLOVIMA:
 U SLUŽBI PROMOCIJE CILJEVA UNIJE I ZAŠTITE NJENIH
INTERESA;
 POŠTUJE PRINCIPE UTVRĐENE OSNIVAČKIM
UGOVORIMA;
 CILJ SARADNJE NE MOŽE DA SE OSTVARI POSTOJEĆIM
MEHANIZMIMA UNIJE ;
 SARADNJA OBUHVATA VEĆINU DRŽAVA ČLANICA;
 POŠTUJE POSTOJEĆI PRAVNI POREDAK UNIJE (acquis
communautaire);
 POŠTUJE NADLEŽNOST, PRAVA I OBAVEZE DRŽAVA
KOJE NISU OBUHVAĆENE SARADNJOM;
 OSTAJU OTVORENE ZA NJIHOVO KASNIJE UČEŠĆE.
6. NAVEDI PRIMARNE IZVORE PRAVA
EU:

 OSNIVAČKI UGOVORI;
 KONVENCIJE IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA;
 UGOVORI (SPORAZUMI) UNIJE SA
TREĆIM DRŽAVAMA I MEĐUNARODNIM
ORGANIZACIJAMA.
7. NAVEDI SEKUNDARNE IZVORE
PRAVA EU:

AKTI KOJE DONOSE SAVET, KOMISIJA I

PARLAMENT:
 PRAVILA (UREDBE);
 UPUTSTVA (DIREKTIVE);
 ODLUKE;
 PREPORUKE I MIŠLJENJA.
8. KOJA SU OSNOVNA OBELEŽJA
PRAVILA (UREDBE) KAO
SEKUNDARNOG IZVORA PRAVA EU?

 OPŠTI PRAVNI AKTI KOJI OBAVEZUJU U

CELOSTI I DIREKTNO SE PRIMENJUJU U
DRŽAVAMA ČLANICAMA;
 PRAVILA SAVETA MINISTARA (SAM ILI
ZAJEDNO SA PARLAMENTOM) -
OSNOVNA PRAVILA;
 PRAVILA KOMISIJE – PRIMENJUJUĆA
PRAVILA.
9. KOJA SU OSNOVNA OBELEŽJA
UPUTSTVA (DIREKTIVE) KAO
SEKUNDARNOG IZVORA PRAVA EU?

 OPŠTI PRAVNI AKTI KOJI OBAVEZUJU DRŽAVE

ČLANICE U POGLEDU CILJA I SADRŽINE
DIREKTIVE, ALI OSTAVLJAJU NA DISKRECIJU
DRŽAVAMA NAČIN OSTVARIVANJA TOG CILJA.
 ZA RAZLIKU OD PRAVILA, NE PRIMENJUJU SE
NEPOSREDNO, VEĆ SE PRVO INKORPORIRAJU
U NACIONALNI PRAVNI SISTEM.
 KAO I PRAVILA, MORAJU SE PRIMENITI U
CELOSTI, NA NAČIN KOJI OSIGURAVA NJIHOVU
EFIKASNU PRIMENU.
IV. USLOVI ZA ČLANSTVO U EU
1. KOJI SU OSNOVNI USLOVI ZA
ČLANSTVO U EU?

 SVAKA EVROPSKA DRŽAVA KOJA

POŠTUJE SLEDEĆA NAČELA MOŽE
POSTATI ČLANICA UNIJE:
- SLOBODA I DEMOKRATIJA,
- POŠTOVANJA LJUDSKIH PRAVA I
OSNOVNIH SLOBODA,
- VLADAVINA PRAVA.
2. KOJI SU DODATNI USLOVI ZA
ČLANSTVO U EU UTVRĐENI NA
SAMITU U KOPENHAGENU (1993)?

 POLITIČKI USLOV: STABILNOST INSTITUCIJA

KOJI GARANTUJU DEMOKRATIJU, PRAVNU
DRŽAVU, ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I
OSNOVNIH SLOBODA I ZAŠTITU MANJINA;

 EKONOMSKI USLOV: POSTOJANJE

FUNKCIONALNE TRŽIŠNE EKONOMIJE KOJA
MOŽE DA IZDRŽI SLOBODNU UTAKMICU U EU;

 INSTITUCIONALNI USLOV: SPOSOBNOST

ORGANA DRŽAVE DA PRIMENJUJU PRAVNI
SISTEM EU (acquis communautaire).
3. KOJI SU DODATNI USLOVI ZA
ČLANSTVO U EU UTVRĐENI NA
SAMITU U ESENU (1994)?

 REGIONALNA SARADNJA I SARADNJA SA

SUSEDNIM DRŽAVAMA (OBAVEZE REGULISANE
SPORAZUMOM STABILIZACIJI I
PRIDRUŽIVANJU);
 UNIJA SEBI NAMETNULA I DODATNI USLOV ZA
ZEMLJE JUGOISTOČNE EVROPE:
 SPOSOBNOST UNIJE DA PRIHVATI NOVE
ČLANOVE, ZADŽAVAJUĆI ISTOVREMENO
MOMENTUM EVROPSKE INTEGRACIJE.
4. KOJA SU OSNOVNA OBELEŽJA
SPORAZUMA O STABILIZACIJI I
PRIDRUŽIVANJU?

 NOVA GENERACIJA SPORAZUMA O STABILIZACIJI ZA

Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Makedoniju i
Srbiju i Crnu Goru;

 ZAKLJUČENJEM SPORAZUMA POTVRĐUJE SE STATUS

POTENCIJALNOG KANDIDATA ZA ČLANSTVO;

 SPORAZUMOM SE UREĐUJU POLITIČKE, EKONOMSKE I

DRUGE OBAVEZE KANDIDATA ZA ČLANA UNIJE I
USTANOVLJAVA MEHANIZAM TESNE SARADNJE U
ISPUNJENJU SPORAZUMA;

 ZA STUPANJE NA SNAGU SPORAZUMA NUŽNA

RATIFIKACIJA U SVIM ZEMLJAMA ČLANICAMA
5. NAVEDI POSTUPAK ZA ČLANSTVO
U EU ZA ZEMLJE ZAPADNOG
BALKANA:

1. Iskazana želja za članstvo u Evropskoj

Uniji;
2. Uspostavljanje mehanizma stalnog
dijaloga za izradu studije izvodljivosti o
zaključenju sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju (feasibility study);
3. Pregovori o uslovima za zaključenje
sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju;
4. Zaključenje sporazuma;
5. Ratifikacija sporazuma u svakoj zemlji
članici;
NAVEDI POSTUPAK ZA ČLANSTVO U
EU ZA ZEMLJE ZAPADNOG BALKANA:

6. Zahtev za punopravnim članstvom;

7. Savet Ministara, nakon konsultacija sa
Komisijom i dobijene saglasnosti od
Evropskog Parlamenta, donosi odluku o
prijemu u članstvo;
7.1. Evropski Parlament daje saglasnost većinom
od apsolutnog broja poslaničkih glasova;
7.2. Savet Ministara odlučuje jednoglasno;
8. Sporazum stupa na snagu nakon ratifikacije
u svim državama EU i državi kandidatu.
V. EU – ZANIMLJIVA GEOGRAFIJA
1. KOJI SE DATUM SLAVI KAO DAN
EVROPE?

A. 9. MAJ;

B. 29. NOVEMBAR (DAN REPUBLIKE);

C. 31. FEBRUAR;
1. KAKO SE ZOVE HIMNA EVROPSKE
UNIJE?

A. “ODA RADOSTI”;

B. “HEJ SLOVENI”;

C. “ I TEBE SAM SIT KAFANO”.

PRAVILA ISPITNOG OCENJIVANJA:

 Ispit (kolokvijum) se održava pismeno i

traje jedan sat ( 60 minuta);

 Ispit se sastoji od deset kratkih pitanja, iz

pet poglavlja;

 Za prelaznu ocenu na ispitu ( šest),

neophodno je da studenti odgovore tačno
na šest pitanja, pod uslovom da imaju
tačan odgovor na bar po jedno pitanje u
svakom od pet poglavlja.
LITERATURA ZA ISPIT:
Skripta: “Pravo Evropske unije”, Fakultet
za uslužni biznis, Novi Sad, sledeća
poglavlja:
«Nastanak i transformacija Evropske
ekonomske zajednice», str. 20-38;
«Politicki organi» - str. 10-33; «Evropski
sud i finansijski sud», str. 51-62, 80-81;
«Izvori komunitarnog prava», str. 60-95;
«Sirenje EU»: str. 77-87; «Odnos SR
Jugoslavije i Evropske Unije», str. 314-319,
«Pakt stabilnosti», str. 319-326.
KONTAKT INFORMACIJE:

DRAGAN GOLUBOVIC
DRAGAN@ICNL.ORG.HU

JELENA ŠOGOROV
JSOGOROV@YAHOO.COM