MEĐUDRŽAVNI ORGANI: EVROPSKI

SAVET I SAVET EU

Prof.dr Zoran
Radivojević
Pravni fakultet u Nišu
SADRŽAJ

 INSTITUCIONALNI OKVIR EU
 EVROPSKI SAVET
 SAVET
Institucionalni okvir EU

 Glavni organi ili institucije EU:

1. Evropski savet
2. Savet
3. Komisija
4. Evropski parlament
5. Sud pravde
6. Računovodstveni sud
Organi EU - podela

Politički Pravosudni
organi organi

Evropski Evropski Računovodstveni

savet
Savet Komisija
Parlament
Sud pravde
sud

Zadatak: stvaranje Zadatak: rešavanje

političkog i pravnog sporova primenom
poretka EU prava
Organi EU – podela (2)

Organi u kojima države članice

Organi medjudržavne nisu predstavljene
saradnje

Komisija
Evropski savet
Evropski parlament

Savet Sud pravde

Računovodstveni sud

Zadatak: zaštita interesa Zadatak: zaštita interesa

država članica Evropske unije
SAVETODAVNI I FINANSIJSKI ORGANI

 savetodavni organi:
- Ekonomski i socijalni komitet
- Komitet regiona
 finansijski organi:
- Evropska centralna banka
- Evropska investiciona banka
Evropski savet – poreklo i razvoj

 institucionalni začetak: povremeni sastanci šefova

država i vlada (1969-1974)
 redovan oblik organizovanja: samit u Parizu i Pariski
kominike (1974)
 dalji razvoj: Londonska deklaracija (1977) i
Deklaracija u Študgartu (1983)
 ugovorna osnova: Jedinstveni evropski akt (1986)
 sadašnji oblik: Ugovor iz Mastrihta (1992)
Evropski savet - sastav

 redovni sastav: šefovi država ili vlada zemalja

članica i predsednik Komisije
 Lisabonski ugovor: predsednik ES
 pomoćni sastav: ministri inostranih poslova država
članica i potpresednik Komisije
 Lisabonski ugovor: Visoki predstavnik za spoljne
poslove i bezbedonsonu politiku
 transformacija u ’’obični’’ Savet: šefovi država ili
vlada bez predsednika Komisije
Evropski savet – sastanci i
predsedavanje

 sastaje se najmanje dva puta godišnje

 u praksi se sastaje četiri puta godišnje
 Lisabonski ugovor: dva puta svakih šest meseci
 mogućnost održavanja vanrednih sastanaka
 predsedavala država koja vrši šetomesečnu funkciju
predsedavajućeg Saveta
 Lisabonski ugovor: predsedava predsednik Evropskog saveta
 Sastanci traju dva dana i sastoje se od neformalnih razgovora i
plenarne sednice
 sa svakog sastanka predsednik Evropskog saveta podnosi
izveštaj Evropskom parlamentu
Evropski savet – način odlučivanja

 Ugovori iz Mastrihta, Amsterdama i Nice ne

regulišu odlučivanje (tzv.korisna praznina)
 Lisabonski ugovor: konsenzus
(usaglašavanje) bez formalnog glasanja kao
pravilo
 Izuzeci: jednoglasnost za najvažnija pitanja,
kvalifikovana većina kada je predviđena i
obična većina za proceduralna pitanja
Evropski savet - nadležnost
 Opšta nadležnost:
- obezbeđenje neophodnih podsticaja za razvoj EU
- utvrđivanje opštih političkih smernica
 Posebne nadležnosti:
- ekonomska i monetarna politika (razmatranje nacrta opštih
smernica;usvajanje zaključaka o pravcima ekonomske politike i
politike zapošljavanja; odlučivanje o ispunjenosti uslova za
uvođenje evra)
- zajednička spoljna i bezbedonosna politika (utvrđivanje
principa i opštih smernica)
- saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova (davanje
podsticaja za dalji razvoj saradnje)
Evropski savet - funkcije

 podsticanje razvoja EU i utvrđivanje

prioretieta
 političko usmeravanje
 ocena postignutog stepena razvoja
 koordinacija
 rešavanje sporova
Evropski savet – ostale novine koje
predviđa Lisabonski ugovor

 izbor, razrešenje i učešće u radu Visokog

predstavnika Unije za spoljne poslove i
bezbedonosnu politiku
 predlaganje kandidata za predsednika Komisije
 odlučivanje o formacijama Saveta
 promena zakonodavnog postupka i načina
odlučivanja u Savetu
 ovlašćenje da donosi obavezujuće odluke
Savet – poreklo i naziv

 Specijalni savet ministara EZUČ (Pariski ugovor),

Savet EEZ i Savet EVROATOM-a (Rimski ugovor)
 Savet Evropskih zajednica (Ugovor o spajanju)
 Savet (Ugovor iz Mastrihta, Amsterdama i Nice)
 Savet EU (odluka Saveta)
 Savet ministara (Ugovor o Ustavu za Evropu)
 Savet (Lisabonski ugovor)
Savet - sastav

 predstavnici država članica na nivou ministara

 opšti (generalni) savet: ministri inostranih poslova
 sektorski (funkcionalni, tehnički) saveti: resorni
ministri za pitanja na dnevnom redu
 ’’Džambo’’ savet: ministri spoljnih poslova sa
resornim ministrom ili više resornih ministara
 Lisabonski ugovor: Savet za opšte poslove i Savet
za spoljne poslove kao obavezne formacije uz
mogućnost da Evropski savet osnuje druge formacije
Savet - unutrašnja organizacija
 Generalni sekretarijat:
- generalni sekretar
- generalni direktorati
- pravna služba
 Pomoćni savetodavni organi:
- Komitet stalnih predstavnika država članica (COREPER I i II)
- Ekonomsko-finansijski komitet
- Politički komitet za zajedničku spoljnu i bezbedosnu politiku
- Koordinacioni komitet za unutrašnje poslove
Savet – način rada

 sednice se održavaju više od sto puta godišnje

 zaseda u Briselu, ali se tri sednice moraju održati u
Luksemburgu
 vanredne i hitne sednice u roku od 48 časova
 sednicama rukovodi predsedavajući
 funkcija predsedavajućeg traje šest meseci
 sistem ’’trojke’’: sadašnji predsedavajući, budući
predsedavajući i Visoki predstavnik za spoljnu i
bezbedonosnu politiku
 Predsedavanje Savetom po
Lisabonskom ugovoru

 Savetom za spoljne poslove predsedava Visoki

predstavnik Unije
 ostalim formacijama predsedavaju ministri članica na
osnovu sistema jednake rotacije
 oblik i način primene ovog sistema određuje
Evropski savet
 mogući model novog sistema trojke:
- predsedavanje Savetom se poverava grupi od tri
države u trajanju od 18 meseci
- unutar tog perioda svaka država predsedava 6
meseci uz pomoć preostale dve države
Savet – zadaci predsedavajućeg

 sazivanje sednica
 pripremanje sednica i predloga dnevnog reda
 rukovođenje raspravom
 posredovanje (medijacija)
 sprovođenje glasanja
 potpisivanje svih akata
 podnošenje izveštaja
 predstavljanje na međunarodnom planu
Savet - nadležnost

Vrste nadležnosti

Zakonodavna funkcija

Izvršna nadležnost

Budzetska ovlašćenja

Spoljni odnosi

Organizaciona pitanja
I politička koordinacija

ZSBP i PPS
Savet – zakonodavna funkcija

 glavni zakonodavac EU
 oblici vršenja zakonodavne funkcije:
- samostalno (u najvećem broju slučajeva,posebno u
II i III stubu)
- zajedno sa Evropskim parlamentom (postupci
konsultovanja, saradnje, davanja saglasnosti i
saodlučivanja)
- prenošenjem (delegiranjem) Komisiji uz
obrazovanje komiteta koji prate vršenje prenetih
ovlašćenja (tzv.komitologija)
Savet – izvršna nadležnost

 pravilo:
- Komisija ima izvršnu nadležnost i donosi izvršne
akte
- vlade država članica sprovode komunitarno pravo
- Savet vršenje izvršne funkcije poverava Komisiji
 posebni slučajevi:
- Savet zadržava za sebe izvršna ovlašćenja
- Savet donosi izvršne akte u vezi sa opštim
normama koje usvaja
Savet – budžetska ovlašćenja

 podeljena nadležnost između Saveta i Evropskog

parlamenta
 Savet utvrđuje predlog budžeta i visinu obaveznih
troškova
 Evropski parlament prihvata ili odbija u celosti
predloženi budžet i konačno odlučuje o neobaveznim
troškovima
 Lisabonski ugovor: celokupni budžet zajednički
usvajaju Savet i Evropski parlament
Savet – spoljni odnosi

 zaključenje međunarodnih ugovora sa trećim

državama i međunarodnim organizacijama
- odobrava početak pregovora i daje mandat
Komisiji za njihovo vođenje
- donosi konačnu odluku o zaključenju
(odobravanju) ugovora
 zastupanje EU na međunarodnom planu u
odnosu na treće subjekte
Savet – organizaciona pitanja

 odlučivanje o raspisivanju izbora za Evropski

parlament
 odlučivanje o izmeni broja članova Komisije,
broja sudija i pravobranioca Suda pravde
 imenovanje sudija Računovodstvenog suda
 imenovanje članova pomoćnih organa EU
(Ekonomski i socijalni komitet i Komitet
regiona)
Savet – politička koordinacija

 obezbeđuje usklađenost spoljnje politike

Unije kao celine, spoljnih odnosa,
bezbednosti, privrede i razvoja
 obezbeđuje usklađivanje opštih ekonomskih
politika država članica
Savet – zajednička spoljna i
bezbedonosna politika i policijska i
pravosudna saradnja

 donosi zajedničke stavove, akcije i mere i

razmenjuje sve informacije u oblasti ZSBP
 usvaja zajedničke stavove i akcije, kao i
tehničke konvencije o pitanjima PPS koje
dostavlja državama radi konačnog
prihvatanja
Savet - odlučivanje

Prosta (apsolutna)
većina

Sistemi
odlučivanja
Kvalifikovana
Jednoglasnost
većina
Savet – odlučivanje prostom većinom

 ’’Savet donosi odluke većinom glasova svojih

članova, osim ako ugovorom nije drugačije
predviđeno’’
 broj predviđenih odstupanja toliko je veliki da prosta
većina nije pravilo, već predstavlja izuzetak
 prostom većinom glasa se o proceduralnim i
tehničkim pitanjima
 važi princip jedna država-jedan glas
Savet – odlučivanje kvalifikovanom
većinom

 osnovni način odlučivanja posle ugovora iz Mastrihta i Amsterdama u

okviru I stuba
 ponderisano glasanje-načelo odmeravanja glasova
 broj glasova kojima članice raspolažu kreće se od 29 (Nemačka,
Francuska, Italija i V.Britanija), preko 27 (Španija i Poljska), 14
(Rumunija),13 (Holandija), 12 (Belgija, Grčka, Portugalija, Mađarska i
Češka), 10 (Austrija i Švedska i Bugarska), 7 (Danska, Finska, Irska,
Slovačka i Litvanija), 4 (Letonija, Slovenija, Estonija, Kipar i
Luksemburg), pa sve do 3 (Malta)
 kvalifikovana većina potrebna za donošenje odluke 169 od 237
glasova
 u II i III stubu manji broj odluka se donosi kvalifikovanom većinom
Savet – jednoglasno odlučivanje

 izuzetak u I stubu i pravilo u II i III stubu

 nema ponderisanog glasanja, već važi
princip jedna država-jedan glas
 uzdržavanje od glasanja ne sprečava
donošenje odluke
 jednoglasnost znači da nema nikog ’’protiv’’,
a ne da su svi ’’za’’
Savet – jednoglasno odlučivanje (2)

 zadržana za najvažnija pitanja od značaja za

suverenost država
 Luksemburška formula (Amsterdamski
kompromis) omogućava članici da se pozove
na važne državne interese i spreči donošenje
odluke kvalifikovanom većinom
 u okviru II i III stuba ublažena kroz tzv.
konstruktivno uzdržavanje
Odlučivanje u Savetu prema
Lisabonskom ugovoru

 kvalifikovana većina osnovni način glasanja

 napušten sistem ponderacije glasova
 kod kvalifikovane većine uvedeno načelo
jedna država-jedan glas
Struktura kvalifikovane većine

 kada se odlučuje ne predlog Komisije uvodi

se sistem tzv.dvostruke većine:
- da glasa 55% članova Saveta
- da obuhvata najmanje 15 država članica
- da predstavljaju 65% stanovništva
 sistem se zasniva na dva kriterijuma:
- broj država članiva
- procenat stanovništva
Kvalifikovana većina (supervećina)

 kada Savet odlučuje bez predloga Komisije ili

Visokog predstavnika Unije potrebna:
- većina koju čini 72% članova Saveta
- da preedstavljaju države u kojima živi
najmanje 65% stanovništva Unije
Širenje pitanja o kojima se odlučuje
kvalifikovanom većinom

 četrdeset novih oblasti:

- poljoprivreda
- ribarstvo
- energetika
- turizam
- civilna zaštita
- sport
- strukturni fondovi
- socijalno osiguranje radnika migranata
- sloboda kretanja samozaposlenih lica
Smanjenje broja akata koje Savet
donosi jednoglasno

 jednoglasnost zadržana za najbitnija pitanja:

- oblast zajedničke spoljne politike
- oblast politike bezbednosti
- oporezivanje i fiskalna politika
- socijalna politika
Savet – ostale novine koje predviđa
Lisabonski ugovor

 redovni zakonodavni postupak

 posebni zakonodavni postupci
 javnost zakonodavnog postupka