Савет Европе

Међународна организација регионалног

карактера
Основан 5. маја 1949. године – 10 држава
оснивача
Седиште у Стразбуру
47 чланица
Циљ – широм Европе развија заједничке
демократске принципе, владавину права и
заштиту људских права
Најзначајнији документ – Европска
конвенција за заштиту људских права и
основних слобода од 1950. године
Савет Европе - органи
Парламентарна скупштина СЕ

 318 посланика - бирани или постављени од стране

националних парламената из редова њихових посланика
 Свака земља - између 2 и 18 представника, зависно од броја
становника
 Састав делегација одсликава однос политичких партија у
њационалним парламентима
 Пет политичких група:
 Социјалнистича група (SOC),
 Група народних странака Европе (EPP/CD),
 Група европских конзервативаца (EC),
 Група либерала, демократа и реформиста (LDR), и
 Група уједињене левице Европе (UEL).
 Неки чланови скупштине не припадају ни једној од ових група.
Савет Европе - органи
Комитет министара СЕ

Оперативни орган СЕ
Састављен од
 министара спољних послова држава уговорница или
 њихових сталних дипломатских представника у
Стразбуру
Установљава политику СЕ, одобрава буџет и
програм активности
Савет Европе - органи
Конгрес локалних и регионалних власти
Европе

Место за разматрање локалних и регионалних

проблема и изражавање ставова владама
Саветодавно тело за Комитет министара и
Парламентарну скупштину СЕ о свим аспектима
локалних и регионалних политика
Конгрес је подељен у два већа
 Веће локалних власти
 Веће региона
Савет Европе - органи
Комесар за људска права
Независна институција СЕ са мандатом да
промовише људска права и њихово поштовање у
земљама уговорницама СЕ

Конференција међународних невладиних

организација
Међународне невладине организације које имају
партиципативни статус у СЕ.
Европски суд за људска права
-историјат-
Установљен Европском конвенцијом 1950. године
С радом почео 1959. године када је његову надлежност
признало 8 држава уговорница ЕКЉП
Седиште у Стразбуру
Први наддржавни суд са надлежношћу да суди државама за
повреде људских права и слобода
Раскид са традиционалном неефикасношћу међународног
права
Функције:
 Филтрирање представки
 Посредовање у постизању пријатељског поравнања
 Прикупљање доказа
 Пресуђивање
Европски суд за људска права
-историјат-
 Пре Протокола 11 – три органа:
 Европска комисија за људска права
 Издавала правно необавезујуће мишљење у форми извештаја констатујући да ли
је било повреде права
 Ако би Комисија установила повреду, почињали би покушаји да се постигне
пријатељско поравнање “водећи рачуна о постојању људских права”
 Европски суд за људска права
 Надлежност Суда није била обавезна - подносилац представке није имао право
да се обрати Суду осим уколико је тужена држава ратификовала Протокол 9
 Суду могли да се обрате (у року од 3 месеца од достављања извештаја Комисије
Комитету министара):
 Комисија
 Тужена држава
 Држава чији је држављанин жртва повреде

 Комитет министара
 Одлучивао о случајевима који у року од 3 месеца не буду изнети пред Суд
 Временом се развила пракса да он усваја извештаје Комисије без уласка у
меритум
Европски суд за људска права
-историјат-
После Протокола 11 (1998):
Укида се Комисија
Комитету се одузимају надлежност у одлучивању
ЕСЉП постаје суд са сталном надлежношћу –
преузима функције које су претходно вршила три
органа
Заштита постаје ефикаснија – појединци могу
директно да упућују представке Суду
Стална, јединствена и обавезна надлежност
Организација ЕСЉП
-судије-
47 судија
Услови:
 Високи морални захтеви
 Услови за обављање високих судијских звања – признати
правни стручњаци
 Држављанство није услов, чак не мора бити држављанин
државе чланице СЕ
Нису представници државе – обављају службу у личном
својству
Забрањена активност неспојива са захтевима независности
и непристрасности
Заклетва: “Заклињем се да ћу своју дужност судије вршити
часно, независно и непристрасно и да ћу чувати тајност
свих расправа”
Организација ЕСЉП
-судије-
Начин избора:
Држава чланица предлаже 3 кандидата
ПС СЕ бира судију већином гласова
Начин састављања кандидатских листа –
дискрециона власт влада држава чланица
Поткомисија за избор судија испитује кандидате и
проверава њихову изједначеност (дешавало се да
листа буде одбачена јер се сматрало да је држава
желела да изигра процедуру предлажући личности
различитих и несразмерних квалитета)
Професије – професори, високе судијске функције
Организација ЕСЉП
-судије-
Трајање мандата судија
9 година
Без могућности реизбора

Престанак мандата
Навршење 70. године живота
Разрешење – одлуком 2/3 судија
 Оставка
 Судија више не испуњава услове прописане за избор
Организација ЕСЉП
-структура-
6 формација:
Општа седница
Одељења
Судија појединац
Одбори
Већа
Велико веће
Организација ЕСЉП
-структура-
Општа седница
Чине је све судије
Одлуке о административним питањима
 Избор председника и потпредседника Суда (3 године)
 Образује већа

 Бира председнике већа (2 године)

 Усваја пословник

 Бира секретара суда

Организација ЕСЉП
-структура-
Одељење
Јединица унутрашње, административне
организације Суда
5 одељења
Сваки судија се додељује једном одељењу
Критеријум – уједначена заступљеност географских
региона, правних система и родна равноправност
Већа се формирају у оквиру одељења
Организација ЕСЉП
-структура-
Судија појединац
Судијска формација
Испитује прихватљивост појединачне представке
Проглашава представку неприхватљивом
Ако представку прогласи прихватљивом, прослеђује
је одбору или већу на даљи поступак
Организација ЕСЉП
-структура-
Одбори
3 судије
Испитује прихватљивост појединачне представке
Проглашава представку неприхватљивом
Ако представку прогласи прихватљивом, може
донети одлуку о суштини спора “ако је питање које
је предмет спора такво да се односи на тумачење
или примену Конвенције или протокола уз њу и већ
је разјашњено у устаљеној пракси Суда”
Организација ЕСЉП
-структура-
Веће
7 судија (увек у састав већа улази судија који је
изабран на предлог тужене државе или судија ad
hoc)
Одлучује мериторно о појединачним представкама
Може у сваком тренутку да одбаци представку као
неприхватљиву
Испитује међудржавне представке (прихватљивост
и у меритуму)
Организација ЕСЉП
-структура-
 Велико веће
 17 судија (не могу у састав ВВ ући судије које су судиле у првом степену
изузев судије који је изабран са листе државе против које је представка
поднета)
 Судећа надлежност
 Веће може донети одлуку да се одриче своје надлежности у корист
Великог већа ако се покрене неко озбиљно питање од значаја за тумачење
Конвенције или протокола, или ако решење питања пред већем може да доведе
до резултата који није у сагласности с неком претходно донетом пресудом Суда
 Жалбом против пресуде већа – било која странка у спору може да захтева да се
спор изнесе пред Велико веће у року од три месеца од доношења пресуде (ако је
важно за тумачење или примену Конвенције или се покреће озбиљно питање од
општег значаја)
 Саветодавна надлежност
 Правна питања везана за тумачење Конвенције или протокола
 На захтев Комитета министара
 Протокол 16 – саветодавно мишљење на захтев највишег суда државе уговорнице
– ступио на снагу, за сада само 10 држава прихватило Протокол 16
Надлежност ЕСЉП
Процесне претпоставке:
 Претпоставке које се тичу странака
 Активна процесна легитимација
 Пасивна процесна легитимација
 Претпоставке које се тичу Суда
 Месна надлежност
 Стварна надлежност
 Временска надлежност
 Претпоставке које се тичу саме ствари
 Исцрпљеност унутрашњих правних лекова
 Благовременост поднеска
 Формална уредност поднеска
 Ne bis in idem
 Неоснован и злоупотребљавајући поднесак
 Значајније оштећење
Активна процесна легитимација – ко
може да поднесе представку?
Појединачне представке
 Физичко лице
 Невладина организација – шире значење – свако правно
лице које не располаже јавноправним овлашћењима
(предузећа, синдикати, верска удружења, политичке странке,
хуманитарне организације, удружења грађана)
 Група лица – неформална удружења - лица која деле
заједничке интересе (нпр. Белгијски језички случај – представка
324 родитеља који су у име своје франкофоне деце тражили
образовање на француском језику у фламанском региону)
 Ако тврде да су жртве повреде права – само ако постоји лични
интерес и непосредна веза између лица и чина кршења права
 није дозвољен actio popularis или апстрактна контрола
усклађености домаћих прописа са Конвенцијом
 Нема услова у погледу држављанства, пребивалишта или пословне
способности
Активна процесна легитимација
Статус жртве – постепено проширен
 Могуће жртве – када постоји опасност да се дође под удар
закона за који се претпоставља да је у нескладу с Европском
конвенцијом
 Подносиоци представке морају да увере Суд да постоји
реалан ризик да се самим прописом доводи у питање неко
њихово конвенцијско право, и без доношења појединачног
акта
 Норис против Ирске – жртва повреде је хомосексуалац који
је указао на ирско законодавство које је криминализовало
приватни сагласни сексуални однос између особа истог пола –
у питању је жртва јер је он самом чињеницом остварења својих
сексуалних потреба обухваћен кривичноправним нормама
Активна процесна легитимација
Посредне жртве – лица која трпе штету због повреде
права трећег или која би имала лични интерес да се
оконча кршење конвенцијских права
Два услова да би се неко сматрао посредном жртвом:
 Да постоји непосредна жртва (стварна или могућа)
 Да постоји блиска и лична веза између непосредне и
посредне жртве (однос родитељ-дете, супружници, али и
ујак-нећак)
 Случај Курт против Турске – подносилац представке
мајка чији је син нестао – истицала повреду члана 2, 3, 5
и 13 у име сина и члана 3 у своје име због претрпљеног
бола услед његовог губитка
Активна процесна легитимација
Смрт подносиоца представке - наследници могу
наставити са поступком уколико имају интерес да
се утврди повреда Конвенције
Случај X. против Француске – родитељи
хемофиличара који је био заражен вирусом ХИВ
могли су да наставе поступак покренут у циљу
накнаде штете услед непоштовања разумних
рокова у суђењу и после смрти њиховог сина,
првобитног подносиоца представке
Активна процесна легитимација
 Међудржавне представке
 Држављанство није битан услов – може се поднети против друге државе
за кршење права страних држављана или чак држављана тужене државе
 Нека врста actio popularis – држава која подноси представку поступа у
општем интересу
 Не постоји услов жртве повреде права – држава која покреће поступак
не мора бити жртва понашања друге државе, нити мора да именује
конкретна лица која су жртве наводног кршења конвенцијских права
 Довољно је указати на законодавство или административну праксу друге
државе уговорнице Конвенције која није у складу са Конвенцијом
 Ирска против Уједињеног Kраљевства
 Кипар против Турске
 Грузија против Русије
 Украјина против Русије
Пасивна процесна легитимација
Држава уговорница ЕКЉП
Међународне организације немају пасивну процесну
легитимацију (ЕУ)
Члан 1 ЕКЉП: “Високе стране уговорнице признају
свим особама које су у њиховој надлежности права и
слободе одређене главом 1 Конвенције”
Држава је одговорна за рад својих
 Законодавних, извршних и судских органа
 Јединица територијалне децентрализације
 Предузећа и установа које врше јавне службе
 Чак и када је до повреде дошло на територији неке друге
државе, која није део конвенцијског система, ако је то
последица радње органа државе уговорнице Конвенције
Пасивна процесна легитимација
Држава не одговара за акте приватних субјеката
Ипак, постоје позитивне обавезе државе –
држава има обавезу да се стара да не дође до
повреде права из ЕКЉП активношћу приватних
субјеката који делују на њеној територији –
 обавеза спречавања повреде и
обавеза спровођења истраге и кажњавања
одговорних лица
Месна надлежност
Територија држава уговорница
Наводи садржани у представци су се одиграли
 на територији државе чланице
 На подручју на које је држава чланица својом
декларацијом проширила дејство ЕКЉП
 У границама стране државе али под дејством органа
државе чланице – критеријум “ефективне војне контроле”
 Случај Лоизиду против Турске – ЕСЉП је прогласио
Турску одговорном због онемогућавања држављанке
грчког Кипра да оствари своје право својине на оном делу
острва који је био под турском војном контролом
Месна надлежност
Вантериторијална примена ЕКЉП
Случај Кипар против Турске – критеријум ефективне
контроле
Случај Банковић – појам правног простора Високих
страна уговорница –ЕКЉП је регионални
инструмент и није замишљена да се примењује
широм света, чак ни када је у питању понашање
страна уговорница
Случај Иса против Турске – ЕСЉП прихватио
представку која се односила на поступке турске
војске у северном Ираку, дакле изван правног
простора ЕКЉП
Стварна надлежност
Одређена је скупом права и слобода зајемчених
ЕКЉП и протоколима
Права и слободе:
Апсолутна права
Релативна права
Посредна права - на њих је могуће позвати се само
у вези са неким другим правом гарантованим
Конвенцијом
 Право на делотворан правни лек
 Забрана дискриминације
Временска надлежност
Обухвата повреде права након ступања ЕКЉП на
снагу у конкретној држави уговорници

Изузетак: чињенице које су се одиграле пре

ступања на снагу ЕКЉП – ако су у питању
континуиране повреде које још увек трају пошто
је ЕКЉП ступила на снагу (нпр. неразумно дуго
суђење које је почело пре ступања ЕКЉП на снагу,
али се поступак наставио пошто је ЕКЉП постала
обавезујућа за дату државу уговорницу )
Исцрпљеност домаћих правних
лекова
Супсидијарност европског механизма у односу на
унутрашњи
Пре обраћања ЕСЉП – мора се ићи до највише домаће
инстанце у захтеву за заштиту повређеног права
Ако постоје алтернативни процесни механизми – постоји
обавеза употребе само једног од њих
Овај услов је привременог карактера – ЕСЉП ће поново
испитати исту представку пошто лице безуспешно исцрпи
сва унутрашња правна средства
Изузетак: када су правни лекови неделотворни – ако је
на основу претходне и устаљене судске праксе тај вид
заштите осуђен на неуспех, као и уколико су унутрашњи
правни лекови неефикасни или неадекватни имајући у
виду природу учињене повреде
Благовременост представке
Рок од 6 месеци од дана доношења
правноснажне одлуке

Ако правни поредак не пружа ефикасан

и делотворан правни лек – 6 месеци од
тренутка када је одлуком или радњом
државног органа начињена повреда
права из Конвенције
Уредност представке
Представка мора да буде потписана
ЕСЉП не поступа по представкама које су
анонимне
Ако подносилац представке има интерес да му се
идентитет не открива, он ипак мора навести своје
податке али има право да захтева поштовање
њихове тајности (означава се иницијалима или
обичним словом)
Правило ne bis in idem
ЕСЉП не поступа по

представци која је истоветна у својој суштини са

представком коју је Суд већ разматрао

Представци која је већ поднета некој другој

међународној инстанци, а не садржи нове чињенице
 Очигледно неоснована
представка
Представка је очигледно неоснована ако
 наведене чињенице ни по чему не представљају
повреду ЕКЉП и
 када се не износе докази у прилог изнетим
тврдњама

ЕСЉП пре уласка у меритум спора испитује да ли

наведене чињенице одају prima facie утисак
повреде права из Конвенције
 Злоупотребљавајуће
представке
Представка је злоупотребљавајућа

Када се њом жели постићи неки други циљ од

оног због којег је ЕКЉП усвојена

Када је представка неозбиљна или има за циљ

да изложи шиканирању

Када садржи провокације или увреде.

Значајније оштећење
Нов услов – Протокол 14
Ако подносилац није претрпео значајнију повреду
права
ЕСЉП може одбити да расправља о предмету који се
сматра минорним у односу на остале – циљ је
растерећење Суда
Повреда права мора досегнути одређени степен
озбиљности да би била разматрана пред
међународним телом
Испуњеност услова се испитује од случаја до случаја
– зависи од
 субјективног доживљаја повреде и
 од објективних околности случаја
Значајније оштећење
Случај Ђусти – елементи које ЕСЉП узима у
обзир:
Природа повређеног права
Озбиљност повреде
Потенцијалне последице повреде на личне
околности подносиоца
Резултат поступка пред домаћим судом
Финансијски утицај који предмет има по
подносиоца представке
Поступак пред ЕСЉП
Две врсте поступка:

Поступак по индивидуалној
представци

Међудржавни спорови
Форма представке
Писана форма
Странка мора имати заступника на свим јавним
расправама у којима одлучује веће, осим уколико
председник већа изузетно допусти подносиоцу да сам
изнесе случај
Заступник мора бити адвокат који има право да се
бави адвокатуром у било којој држави уговорници
Конвенције, које има боравиште на територији једне
од уговорница
Изузетно, то може бити свако друго лице које одобри
председник већа, уколико поседује довољно знања о
пракси ЕСЉП
Државе уговорнице заступају агенти
Садржина представке
Сажето изложени чињенични наводи
Прецизна изјава о наводним повредама
Конвенције и релевантним аргументима
Прецизна изјава о испуњености критеријума за
прихватљивост представке
Подноси се копија свих релевантних одлука
домаћих органа и других докумената
Ограничење – 20 страна текста
Садржина представке
Пре ступања на снагу Пословника о раду Суда из 2016.
године – stop the clock представка – ако истиче рок
од 6 месеци а странка нема времена да припреми
представку
Укратко се наводи на које поступке државе се
подносилац жали, а касније се шаље потпуна
документација
То се више не примењује
Релевантан је датум слања пошиљке а не датум
пријема
Препорука: на дан истека рока обавестити Суд о томе
да је пошиљка послата (факсом, мејлом, телефоном)
Употреба језика
Два службена језика – енглески и француски

Писмена упућена Суду пре тренутка прихватања

представке могу бити на службеном језику неке
од држава уговорница

Након доношења одлуке о прихватљивости

представке – сва писмена се пишу на службеним
језицима Суда
Процедура за доношење пилот
пресуда
Пилот пресуде – пресуде које се баве великом
групом идентичних предмета
Када чињенице изнете у представци указују на
постојање структуралних или системских
проблема у држави уговорници, а који могу
довести до сличних представки у будућности
Овај поступак покреће ЕСЉП
На иницијативу странака у поступку
На своју иницијативу
Процедура за доношење пилот
пресуда
Представке одређене за пилот процедуру су
приоритетне представке
Суд утврђује да ли је било повреде ЕКЉП, указује на
природу структуралних и системских проблема и
предлаже тип мере коју уговорница треба да предузме
Суд одређује рок у коме ће мера бити спроведена
О усвајању пилот пресуде се обавештава
 Комите министара
 Парламентарна скупштина СЕ
 Генерални секретар
 Комесар за људска права
Пријатељско поравнање
Када се представка прогласи прихватљивом,
секретар Суда ступа у контакт са странкама ради
постизања пријатељског поравнања

Преговори о поравнању су поверљиве природе

Ако секретар Суда обавести веће да је поравнање

постигнуто, предмет се брише са листе
Пресуда
Коначна – без могућности преиспитивања
Изузетак – ако се открије нова чињеница која по
својој природи може имати одлучујући утицај на
спор
Ако није била позната странкама
Нити се може претпоставити да је могла бити
позната странкама у тренутку изрицања пресуде
Рок за подношење захтева – 6 месеци од тренутка
сазнања за ту чињеницу
Пресуда
Већином гласова
Издвојено мишљење судије – ако се не слаже са
донетом пресудом
Изјава о неслагању – ако се не слаже са
образложењем пресуде
Захтев за тумачење пресуде – у року од годину
дана од изрицања пресуде – изворно веће одлучује
пресудом
Извршење пресуда
Врсте мера које се налажу пресудом:
Правично задовољење
Индивидуалне мере
Опште мере
Правично задовољење
Суд може досудити
Накнаду материјалне штете
Накнаду нематеријалне штете за претрпљени бол
Накнаду трошкова које је лице имало пред домаћим
судовима и пред ЕСЉП

Износи обично не прелазе 10.000 евра

Изузетно – за повреду члана 1 Протокола 1 ЕСЉП
досудио 100.000 евра (Алард против Шведске), а за
повреду права на правично суђење и права на
имовину чак 1.900.000 евра (Јукос против Русије)
Правично задовољење
Држава треба да изврши пресуду у разумном року
– од случаја Мореира де Азеведо против
Португалије – 3 месеца
Ако држава прекорачи рок – зарачунава се затезна
камата
Оперативни део пресуде којом се од државе тражи
да плати износ директно је примењив у домаћем
правном систему – не захтева се доношење
додатног решења о извршењу
Индивидуалне мере
Досуђују се када новчани износ не може да
исправи последице повреде
Додатне мере:
Понављање домаћег судског поступка
Уништење информација које су настале
незаконитим радњама
Враћање на посао радника државне службе који је
незаконито добио отказ
Остварење контакта између детета и једног
родитеља
Повлачење налога за изручење
Опште мере
Код системских повреда

Врсте општих мера:

Измена закона
Доношење амандмана на устав
Промена прецедентног права у англо-саксонском
правном систему
Надзирање извршења пресуда
Улогу имају:

ЕСЉП

Комитет министара

ПС СЕ
Надзирање извршења пресуда
ЕСЉП:

Контролише плаћање правичне накнаде

Усваја другу пресуду о повреди која је настала

неизвршењем првобитне пресуде
Надзирање извршења пресуда
Комитет министара:
 Чим пресуда постане коначна прослеђује се Комитету
министара који је класификује под
 стандардан надзор или
 појачан надзор (ако се захтева доношење хитних индивидуалних
мера или код пилот пресуда)
 Држава против које је пресуда донета доноси акциони план
који подноси Комитету, а потом и акциони извештај
 Комитет министара може усвојити привремене резолуције
током поступка надзора
 Надзор се окончава предузимањем мере, када Комитет усваја
финалну резолуцију
 Ако је мера била усвајање закона – Комитет тражи доказ о
ефикасности такве мере, проучавањем судске праксе неколико
година по доношењу пресуде
Надзирање извршења пресуда
Парламентарна скупштина СЕ:
Дискусија и постављање питања на седницама ПС
На једном од четири годишња заседања налази се и
извештај о извршењу пресуда
Министар правде државе може бити позван да пред
члановима ПС СЕ објасни поступање своје владе
Препорука Комитету миниатсра о суспензији
чланских права
Искључење из чланства