KAKO DO SUDA U STRAZBURU?

- POSTUPAK PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA –

Ratifikacijom Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda 26. decembra 2003. godine Srbija i Crna Gora, koja je stupila na
snagu 3. januara 2004. godine, se obavezala da e obezbediti punu primenu odredaba ovog me unarodnog ugovora, da e uskladiti svoje
zakonodavstvo sa standardima predvi enim Konvencijom i da e njeni organi u punoj meri poštovati me unarodne norme. Istovremeno je
prihvatila i oblik nadzora nad ispunjavanjem preuzetih obaveza koji predvi a Konvencija, odnosno prihvatila je obaveznu nadležnost Evropskog
suda za ljudska prava ije se sedište nalazi u sedištu Saveta Evrope u Strazburu u Francuskoj.
Pojedinci kojima su prekršena neka od osnovnih prava i koji svoje pravo ne mogu da ostvare pred doma im pravosudnim i upravnim organima
mogu se obratiti ovom sudu pred kojim mogu biti stranka u postupku ravnopravno sa državom i na taj na in do i do ispunjenja svojih
zajem enih prava. Me utim, da bi pojedinac ostvario mogu nost da Evropski sud za ljudska prava razmatra njegovu pojedina nu predstavku
neophodno je da prethodno ispuni neke uslove koje predvi a Konvencija.

1. VREMENSKO VAŽENJE EVROPSKE KONVENCIJE

Obaveze koje ustanovljava Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda za državu nastaju posle ratifikacije, tako da
gra ani tek od tog trenutka sti u pravo da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava. Štaviše, predstavke se moraju odnositi na kršenje prava
koje se desilo nakon što je Konvencija stupila na snagu za našu državu, jer e u suprotnom predstavka biti odba ena kao neprihvatljiva.
Izuzetno, Sud e prihvatiti predstavku ukoliko kršenje prava koje se dogosilo pre ratifikacije Konvencije i dalje proizvodi posledice koje bi mogle
biti u suprotnosti sa obavezama države iz Konvencije.

2. ZA KOJE PRAVO SE MOŽE TRAŽITI ZAŠTITA OD EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA (nadležnost ratione materiae)?

Pojedinac može tražiti zaštitu samo onog navodno prekršenog prava koje je priznato i garantovano Evropskom konvencijom ili njenim
protokolima 1, 4, 6, 7, 12 i 13. Prava i slobode priznata i garantovana Evropskom konvencijom su:
- pravo na život;
- zabrana mu enja, ne ove nog ili ponižavaju eg postupanja;
- zabrana ropstva i prinudnog rada;
- pravo na slobodu i sigurnost;
- pravo na pravi no su enje,
- kažnjavanje samo na osnovu zakona;
- pravo na poštovanje privatnog i porodi nog života;
- sloboda misli, savesti i veroispovesti;
- sloboda izražavanja;
- sloboda okupljanja i udruživanja;
- pravo na sklapanje braka,
- pravo na delotvorni pravni lek;
- zabrana diskriminacije u primeni odredaba Evropske konvencije.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 1 su:
- pravo na neometano uživanje svoje imovine;
- pravo na obrazovanje;
- pravo na slobodne izbore.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 4 su:
- zabrana kazne zatvora za dug;
- sloboda kretanja;
- zabrana proterivanja sopstvenih državljana;
- zabrana grupnog proterivanja stranaca.
Pravo priznato i garantovano Protokolom broj 6 je:
- pravo da niko ne bude osu en na smrtnu kaznu ili pogubljen.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 7 su:
- zaštita u postupku proterivanja stranaca;
- pravo na žalbu u krivi nim stvarima;
- pravo na naknadu za pogrešnu osudu;
- pravo da se ne bude su en ili kažnjen dvaput u istoj stvari;
- jednakost supružnika.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 12 su:
- zabrana svih oblika diskriminacije u ostvarivanju bilo kojeg prava, a ne samo onih koja su priznata Evropskom konvencijom.
Prava priznata i garantovana Protokolom broj 13 su:
- zabrana osude na smrtnu kaznu ili pogubljenja u svim okolnostima.

Za podnošenje predstavke nije potrebno da je podnosilac usled kršenja nekog prava pretrpeo bilo kakvu štetu, ve samo da je žrtva kršenja
nekog prava iz Konvencije. Šteta je važna samo u postupku poravnanja ili naknade.
Posebno treba imati u vidu da prilikom deponovanja instrumenta ratifikacije država može staviti rezervu na neku pojedina nu odredbu
Konvencije u obimu u kojem neki zakon nije saglasan sa tom odredbom. Pre nego što prihvati predstavku Sud e ustanoviti da li ovakve
rezerve postoje i da li one isklju uju mogu nost da se raspravlja o konkretnom slu aju.
Srbija i Crna Gora stavila je slede e rezerve:
- na primenu odredbe lana 5. stav 1. ta ka c) i stav 3. Konvencije u vezi sa pravilima o obaveznom pritvoru iz lana 142. stav 1. Zakonika o
krivi nom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 70/2001, 68/2002) nisu saglasna sa ovim odredbama;
- na primenu odredbe lana 5. stav 1. ta ka c) i lana 6. stav 1. i 3. u vezi sa postupkom pred prekršajnim organima koji je regulisan lanovima
75-321. Zakona o prekršajima Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98,
65/2001) i lanovima 61-225. Zakona o prekršajima Republike Crne Gore (“Sl. list RCG”, br. 25/94, 29/94, 38/96, 48/99) koji su nesaglasni sa
navedenim odredbama Konvencije;
- na primenu lana 6. stav 1. (pravo na javnu raspravu) u vezi sa odredbom lana 32. Zakona o upravnim sporovima (Sl. list SRJ, br. 46/96) koji
predvi a da se, po pravilu, ne održavaju javne rasprave u upravnim sporovima pred sudovima, pa je u tom delu nesaglasan sa navedenom
odredbom;
- na primenu lana 13. u vezi sa primenom pravnih lekova koji su u nadležnosti Suda Srbije i Crne Gore, sve dok taj Sud ne po ne sa radom, u
skladu sa lanom 46-50. Ustavne povelje.
injenica da je Srbija i Crna Gora stavila navedene rezerve u praksi zna i da one isklju uju mogu nost da Sud raspravlja o slu ajevima kršenja
prava po navedenim odredbama.

3. ŠTA SE MOŽE TRAŽITI OD EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA?

Evropski sud za ljudska prava je potpuno nezavistan u radu i ne prestavlja neku višu instancu u odnosu na doma e sudove pa se od njega ne
može tražiti da preina i, poništi ili ukine odluku doma eg sudskog ili upravnog organa niti da svojom odlukom podnosiocu predstavke dodeli
neko pravo koje mu je uskra eno. Od Suda se može tražiti samo da ustanovi da li je u konkretnom slu aju prekršeno neko pravo podnosioca
predstavke i da odlu i na koji na in e ošte eni dobiti zadovoljenje ili odgovaraju u naknadu zbog štete koja mu je na taj na in u injena. On
tako e može da ukaže državi koja su zakonska rešenja u njenom zakonodavstvu nesaglasna sa Konvencijom i da joj naloži u kom delu i kako
treba da izmeni praksu rada državnih organa.

4. KO MOŽE PODNETI PREDSTAVKU EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA?

Predstavku mogu podneti pojedinac, nevladina organizacija ili grupa lica koji tvrde da su žrtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili
protokolima uz nju, u injene od strane države. Pravo na podnošenje predstavki ne odnosi se samo na državljane naše zemlje, ve ono pripada
svakome (strancu, licu bez državljanstva) ko je pod jurisdikcijom naše države i ko pokaže da mu je pravo uskra eno. To zna i i da naši
državljani mogu podneti tužbu Sudu protiv neke druge države koja je ratifikovala Konvenciju ukoliko se nalaze u nadležnosti te države i ukoliko
pokažu da im je ona uskratila ili povredila neko pravo iz Konvencije. Dopušteno je da podnosilac predstavke bude advokat, pravni zastupnik
žrtve ukoliko pokaže da je ovlaš en da predstavlja stranku pred Sudom. Tako e, nevladina organizacija može se pojaviti kao punomo nik žrtve
i zastupati je pred Sudom, a pravo pojavljivanja pred Sudom imaju i sindikati, crkve, privatne asocijacije ili profesionalna udruženja pod uslovom
da pokažu ko su njihovi lanovi i navedu pravni osnov po kome imaju ovlaš enje da zastupaju svoje lanstvo.
Sud ne prihvata anonimne predstavke, ali žalilac – ošte eni može prilikom podnošenja predstavke tražiti da se njegov identitet ne otkriva. Pošto
je u pitanju odstupanje od pravila da je u postupku pred Sudom mogu javni pristup informacijama, Sud e odlu iti da li predstavka može biti
“anonimna” samo u izuzetnim i valjano obrazloženim slu ajevima.
Podnosilac predstavke treba da pokaže da ima legitimni interes da se pojavi kao stranka jer je mogu a žrtva povrede nekog prava. Nije
dopuštena tužba u opštem interesu, odnosno stranka ne može da bude pojedinac koji se javlja u ime svih potencijalno ugroženih (actio
popularis). U praksi Suda je dozvoljeno da, ako žrtva iz nakog opravdanog razloga ne može da se obrati Sudu, to u ini lan njegove porodice.
Postupak mogu da pokrenu i pojedinci koji trpe zbog kršenja prava njihovih srodnika od strane države koju tuže, ali moraju da argumentuju i
prilože dokaze koji potvr uju ovakvu tvrdnju (indirektne žrtve). To su u praksi naj eš e supružnik, dete ili drugi srodnik žrtve, a po pravilu oni se
pojavljuju pred Sudom ako je žrtva mrtva ili ako u toku razmatranja predstavke podnosilac umre.
Dozvoljeno je da se u postupku pojave i lice ili grupa koji tvrde da su ve izloženi ili postoji velika izvesnost da e biti izloženi dejstvu nekih
državnih akata ili prakse nekih državnih organa i da e im na taj na in biti povre ena neka od zagarantovanih prava (potencijalne žrtve).

5. ROK ZA PODNOŠENJE PREDSTAVKE

Žalilac mora podneti predstavku u roku od šest meseci od dana kada je povodom njegovog predmeta u doma em postupku doneta
pravnosnažna odluka. Rok po inje da te e od momenta kada podnosilac iskoristi sve doma e pravne lekove. Ako presuda o predmetu pred
doma im sudom nije objavljena javno, rok po inje da te e od dana kada je pravnosnažna odluka dostavljena stranci. Ako stranka u postupku
pred doma im sudom nije znala da se desilo kršenje prava predvi enog Konvencijom, pa kasnije sazna nove injenice, rok se ra una od
trenutka kada je stranka došla do takvog saznanja.

6. DOMA I PRAVNI LEKOVI

Pre nego što se obrati Evropskom sudu, stranka mora da iscrpi sve pravne lekove koji joj stoje na raspolaganju u unutrašnjem zakonodavstvu.
Me utim, ak iako nisu iskoriš eni svi doma i pravni lekovi, Sud može prihvatiti predstavku ukoliko podnosilac dokaže da su pravni lekovi
nedostupni ili da bi upotreba pravnih lekova bila neefikasna ili da bi trajala neopravdano dugo. Dostupnost pravnog leka podrazumeva
mogu nost da se ošte eni, ukoliko mu je neko pravo povredio organ uprave ili sud, obrati žalbom ili prigovorom višem upravnom organu ili
višem sudu koji e biti nezavisni od organa koji odlu uje u prvom stepenu. Dostupnost se oceljuje i sa stanovišta koliko njegova upotreba
materijalno iscpljuje potencijalnu žrtvu, pa se smatra da pravni lek nije dostupan ako iziskuje velike troškove. Pravni lek je efikasan samo ako
donosi rezultate odnosno ako izvršni organi stvarno postupaju prema odluci suda ili drugog nadležnog organa. Tužena država ima obavezu da
dokaže da podnosilac predstavke nije iskoristio sve raspoložive pravne lekove a imao je pristup delotvornom pravnom leku.

7. PODNOŠENJE NOVE PREDSTAVKE KOJA JE ISTA KAO NEKA RANIJA?

Isti podnosilac se ne može ponovo pojaviti pred Sudom i pozivati se na iste injenice. Ako predstavka sadrži nove injenice koje nisu bile
poznate u vreme podnošenja prethodne predstavke, Sud može odlu iti da ponovo razmotri stvar ako podnosilac dokaže da i posle upotrebe
svih unutrašnjih pravnih lekova kršenje prava nije ispravljeno u okviru doma eg zakonodavstva.

8. PODNOŠENJE PREDSTAVKE KOJA JE ISTA KAO PREDSTAVKA KOJA JE VE PODNETA NEKOJ DRUGOJ ME UNARODNOJ
INSTANCI?

Sud ne postupa po pojedina noj predstavci ako je ona ve podnošena nekoj drugoj me unarodnoj instanci radi ispitivanja. Sud e uzeti u
razmatranje predmet samo ako se pokaže da su se od momenta kada je stvar razmatrana u nekoj drugoj me unarodnoj instanci pojavile nove
injenice koje mogu da budu od zna aja za odlu ivanje.

9. OSTALI SLU AJEVI KADA SE PREDSTAVKA PROGLAŠAVA NEPRIHVATLJIVOM

Sud proglašava neprihvatljivom predstavku koja je nespojiva sa odredbama Konvencije ili protokola uz nju. To zna i da e se pojedina na
predstavka prihvatiti samo ako podnosilac navodi da mu je prekršeno neko pravo koje je priznato Konvencijom i ako je prekršilac država ili neki
njen organ pod ijom je on jurisdikcijom. Tužena može biti samo država, jer nisu prihvatljive predstavke podnete protiv pojedinaca ili nevladinih
organizacija.
Sud proglašava neprihvatljivom i predstavku koja je o igledno neosnovana, odnosno ako ona ve na prvi pogled ne ukazuje ni na kakvu
mogu nost da je neko pravo povre eno, izme u ostalog i zbog toga što nisu priloženi nikakvi dokazi ili zato što navodi podnosioca, ak i da su
ta ni, ne bi nikako mogli da se kvalifikuju kao kršenje nekog prava iz Evropske konvencije.
Odbacuje se kao neprihvatljiva i svaka predstavka koja predstavlja zloupotrebu prava na predstavku. Po ovom osnovu e se odbaciti
predstavke kojima podnosilac želi da ostvari li no zadovoljenje, šikaniranje drugih, publicitet, promovisanje svoje politike ili propagandno
delovanje, kao i predstavka koja sadrži o igledno neistinite navode ili uvredljive formulacije. Tako e, nereagovanje podnosioca na zahteve
Suda i nedostavljanje traženih podataka i informacija ili dopune predmeta kao i povreda na ela poverljivosti u odre enim fazama postupka
tako e može biti osnov za odbacivanje predstavke.

10. POSTUPAK POSLE DONOŠENJA ODLUKE O PRIHVATLJIVOSTI PREDSTAVKE

Pošto predstavku oglasi prihvatljivom, Sud ima dve mogu nosti: da se stavi na raspolaganje stranama u sporu u ciju postizanja prijateljskog
poravnanja u kom slu aju je postupak poverljive prirode ili da nastavi ispitivanje i raspravljanje predmeta koje se okon ava obavezuju om
presudom. Konvencija ne zahteva usmena ro išta ali ve e ima ovlaš enje da odlu i da li e zakazati ro ište ili e se voditi samo pismena
rasprava.

11. ZASTUPANJE PRED SUDOM, JEZIK SUDA I TROŠKOVI POSTUPKA

Predstavku Evropskom sudu gra anin može podneti sam ili preko svog zastupnika, a zastupanje je obavezno na svakom ro ištu kada to sud
odredi ili za radnje u postupku nakon donošenja odluke o prihvatanju predstavke. Celokupna prepiska sa podnosiocem predstavke ili njegovim
zastupnicima odvija se na jednom od službenih jezika Suda, engleskom ili francuskom. Predsednik ve a može odobriti i prepisku na jednom od
službenih jezika tužene države. Kada se predmet proglasi prihvatljivim tako e se koristi jedan od službenih jezika Suda koji zastupnik ili
podnosilac predstavke mora poznavati u dovoljnoj meri, osim ako predsednik ve a ne odobri nastavak upotrebe jezika stranaka koji nije u
sležbenoj upotrebi Suda. Ako je takvo odobrenje dato, stranka koja je to zahtevala obezbe uje o svom trošku tuma a ili prevodioca na engleski
ili francuski jezik.
Da bi se obezbedila jednakost stranaka pred Sudom i lakši pristup pojedinaca koji su žrtve kršenja nekog prava Sudu, Poslovnik Suda
predvideo je da na zahtev podnosioca predstavke ili po sopstvenoj inicijativi, predsednik ve a može da odlu i da stranka koristi besplatnu
pravnu pomo . U tom slu aju podnosilac predstavke mora da dokaže da nema dovoljno sredstava da nadoknadi potrebne troškove. Naknada u
tom slu aju pokriva troškove advokatskih usluga ili troškove zastupnika, ali i troškove puta i drugih izdataka koji se odnose na postupak.

12. DEJSTVO ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

Evropski sud je, u pravom smislu te re i, sudski organ i njegove odluke obavezuju državu koja je prihvatila njegovu nadležnost. Ako sud na e
da je država kršila ljudska prava obaveza e je da preduzme mere da bi obezbedila pravni lek kojim e se kršenje onemogu iti a može zahtevati
od države i da izmeni zakonodavstvo ili praksu. Ako Sud utvrdi da je povre eno pravo podnosioca predstavke može doneti odluku o pravi nom
zadovoljenju ošte enog.
Presude ovog suda su pravnosnažne kada stranke izjave da ne e zahtevati da se predmet iznese pred Veliko ve e ili tri meseca posle
donošenja presude ako se ne zatraži da se predmet iznee pred Veliko ve e ili kada zahtev za obra anje Velikom ve u bude odbijen. Odluka
Velikog ve a je odmah po donošenju pravnosnažna. Presuda se, osim strankama i neposredno zainteresovanim licima, prosle uje i Komitetu
ministara koji nadzire izvršenje presude. U slu aju da država ne ispuni obaveze koje su joj naložene sudskom presudom, Komitet ministara
može doneti odluku o suspenziji lanstva države ili ak o njenom isklju enju iz lanstva Saveta Evrope.

13. FORMA PREDSTAVKE

Evropski sud za ljudska prava

European Court of Human Rights

Savet Evrope
Strazbur, Francuska
Counsil of Europe
Strasbourg, France

PREDSTAVKA
APPLICATION

Na osnovu lana 34 Evropske konvencije o ljudskim pravima

i Pravila br. 45 i 47 Poslovnika Suda
under Article 34 of the European Convention on Human Rights
and Rules 45 and 47 of the Rules of Court

VAŽNO: Ova predstavka je formalni pravni dokument i može uticati na Vaša prava i obaveze
IMPORTANT: This application is a formal legal document and maz affect zour rights and obligations.

I. STRANKE
THE PARTIES

A. PODNOSILAC PREDSTAVKE
THE APPLICANT

(Popuniti podatke podnosioca predstavke i zastupnika, ukoliko ga ima)

(Full in the following details of the applicant and the representative, if any)

1. Prezime……………………………… 2. Ime(na)…………………………………
Surname First name(s)

2. Pol: Muški/ženski
Sex: male/female
3. Državljanstvo……………………….. 4. Zanimanje………………………………
Nationality Occupation

5. Datum i mesto ro enja …………………………………………………………………..

Date and place of birth

6. Adresa prebivališta ………………………………………………………………………

Permanent address

7. Telefon …………………………………………………………………………………..
Tel. No.

8. Adresa boravišta (ako je razli ita od one pod ta kom 6)………………………………...

Present address (if different from the one in line 6)

9. Ime zastupnika…………………………………………………………………………...
Name of representative

10. Zanimanje zastupnika…………………………………………………………………..

Occupation of representative

11. Adresa zastupnika………………………………………………………………………

Address of representative

12. Telefon…………………………….. Faks……………………………………

Tel. No. Fax No.

B. VISOKA STRANA UGOVORNICA

THE HIGH CONTRASTING PARTY

(Popuniti ime države(a) protiv koje(ih) se podnosi predstavka)

(Fill in the name of the State(s) against which the application is directed)

13. …………………………………………………………………………………………..

II. IZJAVA I INJENICAMA

STATEMENT OF THE FACTS

14.

III. IZJAVA O NAVODNOM(IM) KRŠENJU(IMA) KONVENCIJE I/ILI PROTOKOLA I O BITNIM ARGUMENTIMA

STATEMENT OF ALLEGED VIOLATION(S) OF THE CONVENTION AND/OR PROTOCOLS AND OF RELEVANT ARGUMENTS

15.

IV. IZJAVA U VEZI LANA 35. STAV 1 KONVENCIJE

STATEMENT RELATIVE TO ARTICLE 35 § 1 OF THE CONVENTION

(Ukoliko je potrebno za svaku žalbu

ponaosob dati podatke u ta kama
od 16 do 18 na posebnom papiru)
(If necessary, give the details mentioned
below under points 16 to 18 on a separate
sheet for each separate complaint)
16. Pravnosnažna odluka
(datum, sud ili organ i priroda odluke)…………………………………………………
Final decision
(date, court or authority and nature of decision)

17. Druge odluke

(navesti hronološkim redom, datum, sud
ili drugi organ i priroda svake odluke)…………………………………………………
Other decisions
(list in chronological order, giving date,
court or authority and nature
of decision for each of them)

18. Da li postoji neki drugi pravni lek koji

Vam stoji na raspolaganju a koji niste upotrebili?
Ako postoji, objasnite
zašto ga niste upotrebili………………………………………………………………
Is there or was there any other appeal or other remedy
available to you which you have not used?
If so, explain why you have not used it
V. IZJAVA O CILJU PODNESKA I OKVIRNI
ZAHTEV ZA PRAVI NO ZADOVOLJENJE
STATEMENT OF THE OBJECT OF THE APPLICATION
AND PROVISIONAL CLAIMS FOR JUST SATISFACTION

19. …………………………………………………………………………………………..

VI. IZJAVA O OSTALIM

ME UNARODNIM POSTUPCIMA
STATEMENT CONCERNING OTHER
INTERNATIONAL PROCEEDINGS

20. Da li ste podneli gore navedene žalbe

nekom drugom sistemu me unarodne istrage
ili poravnanja. Ako jeste, napišite pune podatke……………………………………….
Have you submmitted the above complaints to
any other procedure of international investigation
or settlement? If so, give full details.

VII. LISTA DOKUMENATA

LIST OF DOCUMENTS

(Ne originalna dokumenta, samo fotokopije)

(No original documents, only photocopies)

(Uklju iti kopije svih odluka koje se odnose

na delove IV i VI. Ukoliko nemate kopije
dokumenata, trebalo bi ih nabaviti. Ako ne
možete da ih nabavite objasnite zašto.
Dokumenti koje priložite ne e Vam biti vra eni.)
(Include copies of all decisions referred
to in Parts IV and VI above. If you do not
have copies, you should obtain them.
If you cannot obtain them, axolain why not.
No documents will be returned to you.)

21. a) ……………………………………………………………………………………….

b) ……………………………………………………………………………………….

c) ……………………………………………………………………………………….

VIII. IZJAVA I POTPIS

DECLARATION AND SIGNATURE

Ovde potvr ujem da su, prema mom najboljem znanju i uverenju,

svi podaci koje sam izneo/la u ovoj predstavci ta ne.
I hereby declare that, to the best of my knowledge and belief, the
information I have given in the present application form is correct.

Mesto ………………………………………………………………………………….
Place

Datum …………………………………………………………………………………
Date

(Potpis podnosioca predstavke ili njegovog zastupnika)

(Signature of the applicant or of the representative)