da se, po pravilu, protiv njih vodi jedinstveni prekrajni postupak.

Ipak, i u odnosu na ova pravilo postoje izuzeci, kada se postupci protiv njih mogu voditi odvojeno, i to samo aka za to postoje zakonski razlozi. U prvoj grupi sluajeva, ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu ne moe pokrenuti postupak, postupak de se pokrenuti i sprovesti samo protiv pravnog lica. Ako je pravno lice prestalo da postoji ill postoje druge pravne smetnje za voenje postupka, postupak de se pokrenuti i sprovesti samo protiv odgovornog , lica u pravnom licu. To je sluaj kad je iskljuena odgovornost pravnog lica za sve prekraje ( Republika Srbija, dravni organi, organi teritorijalne autonomije, grad I jedinice lokalne samouprave), a propisom kojim se odreuje prekraj je predvieno da de za taj prekraj odgovarati samo odgovorno lice u tim organima (lan 17. ZOP). Delegiranje mesne nadlenosti je prenoenje mesne nadlenosti sa jednog, inae nadlenog suda, na drugi mesno nenadleni sud iz razloga sto je nadleni sud iz pravnih (izuzedem sudija onemogudeno je suenje) i stvarnih razloga (elementarne nepogode) spreen da postupa u odreenom predmetu. Delegiranje se moe odnositi samo na mesnu, a ne i stvarnu nadlenost. O razlozima spreenosti mesno nadleni sud obavetava Vii prekrsajni sud koji odreuje drugi stvarno nadleni sud za suenje. Na nenadlenost sud moe biti upozoren, all je prvenstvena obaveza suda da po slubenoj dunosti vodi racuna o svojoj stvarnoj i mesnoj nadlenosti I im primeti da nije nadlean da se reenjem oglasi nenadlenim i odmah po njegovoj pravosnanosti predmet dostavi nadlenom sudu ili drugom nadlenom organu, po njegovoj proceni. Meutim, aka sud kome je predmet dostavljen, takoe, smatra sebe nenadlenim, nede se modi oglasiti nenadlenim, ved moe pokrenuti postupak za reenje sukoba nadlenosti pred Viim prekrajnim sudom, koji o tome reava. Obaveza je sudova ili organa u sukobu oko nadlenosti da preduzmu one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih organa nadlenih za voenje prekrajnog postupka reava Ustavni sud Srbije, a sukob nadlenosti izmeu organa uprave koji vode prekrajni postupak reava se po optim pravilima za reavanje sukoba nadlenosti organa uprave (lan 101. ZOP).

28. IZUZEE
Objektivnost ili nepristrasnost je kvalitet koji se trai od sudije koji uestvuje u prekrajnom postupku. Sudija ne sme da ima bilo kakav lini interes za reenje prekrajne stvari. Izmeu njega i stranaka ili prekrajne stvari ne sme da postoji neka veza koja bi izazvala neku sumnju u objektivnost. Izuzede se tako pojavljuje kao institut prekrajno-procesnog prava kojim se iz prekrajnog postupka odstranjuje sudija za prekraje ili drugi uesnik postupka (zapisniar, tuma, vetak) zbog sumnje u njegovu nepristrasnost. Postoje dve vrste izuzeda: a) obavezno iskljuenje sudije, za koje su razlozi precizno odreeni u Zakonu, a takvi su da ved sami po sebi ukazuju da mora biti obavezno zamenjen drugim sudijom i b) izuzede u irem smislu koje izazivaju razlozi relativno manjeg znaaja koji nisu taksativno nabrojani u Zakonu I koji su navedeni samo paualno. Osnovi obaveznog iskljuenja sudije u prekrajnom postupku taksativno navedeni u Zakonu (lan 102. ZOP) su: da je oteden prekrajem, da mu je okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik okrivljenog pravnog lica, podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, otedeni ili njegov zakonski zastupnik, odnosno punomodnik, brani drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbinskom srodstvu do drugog stepena,

da je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica, braniocem okrivljenog, slubenim licem koje je u ime ovladenog organa podnelo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili otedenim u odnosu staratelja, staranika,usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika, da je u istom predmetu kao slubeno lice u ime ovladenog organa podneo zahtev za pokretanja prekrajnog postupka ili je uestvovao kao predstavnik okrivljenog pravnog lica, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik ili punomodnik otedenog, ili je sasluan kao svedok ili kao vetak i da je u istom predmetu uestvovao u donoenju prvostepene presude.

Razlozi za izuzede u irem smislu se u Zakonu taksativno ne navode, ved se uopteno istie da ce se sudija izuzeti ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. To mogu biti razliiti lini i imovinski razlozi (dunicki ili poverilaki odnosi, verenitvo, veliko prijateljstvo i dr.). Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku im sazna da postoji bilo koji od konkretno navedenih razloga za izuzede duan je da prekine svaki rad na prekrajnom predmetu i odmah obavesti predsednika suda koji ce za postupanje odrediti drugog sudiju. Ako se, pak, radi o izuzedu predsednika suda on ce odrediti sebi zamenika izmeu sudija tog suda. Ako je predsednik suda u isto vreme i jedini sudija u tom sudu ili aka iz drugih razloga ne moe da sebi odredi zamenika iz istog suda zatraice od predsednika vieg prekrajnog suda da delegira drugog sudiju. Ukoliko sudija sam uoi da postoje neki od razloga paualnog karaktera za izuzede, obavestice o tome predsednika prekrajnog suda ili aka ne postoji mogucnost za zamenu u tom sudu obavestide predsednika Vieg prekrajnog suda. U ovim sluajevima se ne radi o pravom izuzedu, vet o preraspodeli poslova u sudu, koja se vri internim aktom. Izuzede u pravom smislu mogu traiti stranke, odnosno okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Stranke mogu podneti zahtev za izuzede sve do donoenja presude, odnosno reenja o prekraju, dok se zahtev za izuzede predsednika i sudije Vieg prekrajnog veda moe podneti u albi na prvostepenu presudu. Stranka moe traiti izuzede samo poimenino odreenog sudije koji u predmetu postupa. U zahtevu stranka je duna da navede razloge za izuzede kao dokaze na osnovu kojih smatra da postoji neki od zakonom propisanih razloga. Kad sudija, koji uestvuje u prekrajnom postupku, sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzede mora odmah obustaviti rad na predmetu i ako se radi o izuzedu iz paualnih razloga, do donoenja reenja o izuzedu da preduzme samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Ove zakonske odredbe, kojima se reava pitanje izuzeda sudija koji postupaju u prekrajnom postupku,shodno se primenjuju i na slubena lica koja vode prekrajni postupak u organu uprave, na zapisniare, tumae i vetake. O izuzedu zapisniara, tumaa i vetaka odluuje sudija koji vodi prekrajni postupak. Osnovno pravilo kod reavanja zahteva za izuzede je da o njemu odluuje predsednik suda, a ako se trai izuzede predsednika suda, reenje donosi predsednik Vieg prekrajnog suda. Ako se trai izuzede sudije Vieg prekrajnog suda reenje donosi predsednik istog suda, a aka se trai izuzede predsednika Vieg prekrajnog suda reenje donosi Vrhovni sud Srbije. Da bi se zahtev za izuzede reio, prethodno je potrebno da se pribavi izjava od lica ije se izuzede trai, a po potrebi se mogu sprovesti i druge potrebne radnje.

29. PREKRAJNO PROCESNE STRANKE

Prekrajno-procesno pravo, kao deo prekrajnog prava, pretpostavlja postojanje procesnih stranaka, kao nosilaca osnovnih funkcija u postupku. Procesne stranke imaju sva prava i dunosti koje su potrebne da bi bili ostvareni zadaci prekrajnog postupka. Procesne stranke su okrivljeni i nadleni organ za pokretanje

prekrsajnog postupka. Uz ove glavne stranke kao uesnici u prekrajnom postupku pojavljuju se jo i branilac i otedeni.

29.1. Okrivljeni
Okrivljeni je glavni subjekat prekrajnog postupka, tj. lice protiv koga se vodi prekrajni postupak. Kao okrivljeni moe se smatrati svako lice koje po zakonu moe biti odgovorno za prekraj, tj. lice koje se zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka izvodi pred sud ili organ uprave da bi se utvrdilo da Ii je to lice izvrilo prekraj i da Ii je ono za taj prekraj odgovorno i da li postoje uslovi da mu za taj prekraj bude izreena prekrajna sankcija predviena zakonom. Okrivljeni u prekrajnom postupku ima sva prava koja ima i svaki drugi okrivljeni u nekom drugom postupku. To su, najpre, pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviena zakonom, a posebno da se brani sam (materijalna odbrana) ili uz strunu pomoc branioca (formalna odbrana). Sva ova, kao i druga prava, omoguduju okrivljenom da bude aktivna strana u postupku. Poloaj okrivljenog u postupku je jednak poloaju drugih prekrajno-procesnih stranaka. Ova jednakost se ostvaruje, izmeu ostalog, i na nain da se on ne srnatra krivim dok se to ne utvrdi pravosnanom odlukom. Odbranu okrivljenog obavljaju i sudija za prekraje i drugi dravni organi koji uestvuju u prekrajnorn postupku. Utvrujudi materijalnu istinu oni su obavezni da s jednakom panjom ispituju i utvruju injenice koje mu idu u korist. Pravo okrivljenog je da mu se prui mogudnost da bude ispitan, to mu prua ansu da iznosi injenice koje mu idu u korist. Bez ispitivanja okrivljenog organ za prekraje ne moe doneti reenje o prekraju. Od ovog pravila postoji izuzetak samo kad se reenje donosi u skradenom postupku. Okrivljeni ima i pravo da prilikom prvog ispitivanja bude upoznat sa prekrajnom stvari koja mu se stavlja na teret, sa zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka i dokazima koji ga terete. S obzirom da se na taj nain stvara pretpostavka za odbranu okrivljeni, znajudi time se tereti, moe da ostvaruje pravo na odbranu za koje mora da ima i odgovarajude vreme za pripremu. Pravo okrivljenog da bude pouen da ima pravo na branioca je nerazdvojni deo prava na odbranu. Okrivljenog u postupku brani advokat koga moe zameniti advokatski pripravnik. Branilac moe da preduzme sve radnje koje moe da preduzme I okrivljeni, jer se pravo na odbranu izvodi iz prava okrivljenog. U pravilu okrivljeni uzima advokata i daje mu pismeno ili usmeno, kod nadlenog organa, punomodje koje advokat predaje sudu. Okrivljeni ima pravo da opozove punomodje time se gasi pravo na formalnu odbranu. Pored okrivljenog, advokata u njegovom interesu mogu angaovati i njegovi bliski srodnici. Prava okrivljenog pretpostavljaju i postojanje odreenih obaveza. Tako je okrivljeni duan da se pojavi pred nadlenim organom u postupku, osim u izuzetnim situacijama koji su zakonom propisani. Prisustvo okrivljenog se u predvienim situacijama moe obezbediti i prinudnim putem, a radi mogudeg komuniciranja okrivljeni je duan da obavesti organ postupka o svakoj promeni prebivalita, boravita i adrese. Jedna od specificnosti prekrajnog postupka je i mogudnost da se kao okrivljeni pojavi i pravno lice, i to kako domade, tako i strano. S obzirorn da je pravno lice fikcija, ill skup fizikih lica, ono u prekrajnom postupku uestvuje preko predstavnika. To je lice koje je ovladeno da predstavlja pravno lice na osnovu zakona, akta nadlenog dravnog organa, statuta ili drugog opteg akta.Predstavnik pravnog lica u jednom postupku moe biti samo jedno lice.

Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica moe biti odreeno lice koje upravlja predstavnitvom ili drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u Republici Srbiji, ukoliko za taj posao nije odreeno neko drugo lice. U angaovanju predstavnika postoje ogranienja i to: da predstavnik ne moe biti lice koje je u istoj stvari pozvano kao svedok, odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti prekraj i lice koje istie da je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja. Okrivljeno pravno lice je duno da odredi drugog predstavnika umesto prethodno izuzetog u roku od osam dana pod pretnjom izricanja novane kazne. Pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu mogu angaovati zajednikog branioca, ako meu njima nema sukoba interesa, ili da svaki za sebe ima svog branioca.

29.2. Oteeni
Otedeni je fiziko ili pravno lice ije je neko lino ili imovinsko pravo povreeno ili ugroeno prekrajem. Otedeni ima niz prava od kojih su Zakonom predviena slededa: da podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrajnog postupka (u zahtevu se navodi identitet uinioca prekraja, injenice iz kojih proizilazi da je odreeno lice uinilo odreeni prekraj i osnove iz kojih to proizilazi) , da podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinsko-pravni zahtev za naknadu tete ili povradaj stvari, da izjavljuje albu na presudu, odnosno reenje doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Prekraj moe biti povezan sa imovinsko-pravnim zahtevom, u kom sluaju se u jedinstvenom postupku reavaju i prekrajna stvar i pitanje naknade tete priinjene prekrajem. Tako se postupa kada takvo reenje ne dovodi do odugovlaenja postupka. U pokrenutom postupku otedeni se moe pojaviti i kao svedok ijim sasluanjem nadleni organ moe dodi do novih injenica o izvrenom prekraju i uiniocu. Otedeni u pokrenutom postupku moe imati zakonskog zastupnika ili punomodnika. Zakonski zastupnik se pojavljuje kad je otedeni maloletno lice ili lice lieno poslovne sposobnosti. Prava i interese otedenog pravnog lica u postupku zastupa ovladeni predstavnik tog lica ili punomodnik. Punomodnik je lice preko koga otedeni i njegov zakonski zastupnik mogu vriti svoja prava u postupku. Prema tome, punomodnika moe da ima procesno sposoban otedeni i zakonski zastupnik procesno nesposobnog lica. Ujedno, ta lica samostalno odIuuju da Ii de angaovati punomodnika.

30. JAVNI TUILAC I DRUGI ORGANI OVLAENI NA POKRETANJE PREKRAJNOG POSTUPKA

Javni tuilac je stranka u prekrajnom postupku, u principu izjednaen sa okrivljenim, ali i poseban upravno-pravosudni dravni organ kome pripadaju I odreena prava i dunosti definisane Zakonom. Javni tuilac: preduzima mere radi otkrivanja, pronalaenja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje uinilaca prekraja i uspeno voenje prekrajnog po stupka pred sudom i nadlenim organom uprave, podnosi zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka, albu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda, odnosno nadIenog organa uprave, preduzima druge radnje na koje je ovladcen Zakonom o prekrajima I posebnim propisima.

Javni tuilac radi u optem interesu, ali su pored njega za pokretanje prekrajnog postupka nadleni jos otedeni i drugi ovladeni organ. Da ne bi dolo do sukoba nadlenosti, Zakonom je predvieno kojim redosledom se moe pokrenuti prekrajni postupak. Ako je javni tuilac podneo zahtev za pokretanje postupka on je u tom postupku i stvarno nadlean za postupanje. Isto tako je nadlean za postupanje ako je prvi od navedenih ovladenih subjekata podneo zahtev, po principu prvenstva. Ako javni tuzilac odustane od zahteva za pokretanje postupka, postupak de se nastaviti po zahtevu nekog od navedenih subjekata koji je, takoe, podneo zahtev, ali posle javnog tuioca. O svom odustanku od zahteva javni tuilac je duan da obavesti, u roku od osam dana od odustajanja, otedenog ili drugo ovladeno lice, da bi oni mogli da nastave postupak. Ako su oni ved podneli zahtev, postupak se nastavlja po tom zahtevu. Pored javnog tuioca i otedenog, zahtev za pokretanje prekrajnog postupka moe podneti i drugi nadleni organ u postupku koji se vodi pred nadlenim organom uprave. Koji je to organ zavisi od toga o kojem prekraju se radi. Taj organ u postupku ima sva prava koja ima i javni tuilac kao stranka u postupku, osim onih prava koja javnom tuiocu pripadaju kao dravnom organu.

31. PODNESCI U PREKRSAJNOM POSTUPKU

Podnesci (zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave) su saoptenja kojima se stranke i druga ovladena lica obradaju organima koji su nadleni za voenje prekrajnog postupka. Podnesci se nadlenom organu podnose u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik. Oni moraju biti jasni i razumljivi i sadravati sve okolnosti potrebne da bi se po njima moglo postupati. Ako je podnesak neuredan, u smislu ovih zahteva, organ koji vodi postupak de naloiti podnosiocu podneska da ga ispravi ili dopuni u odreenom roku, ali ne kasnije od 15 dana. Nepostupanje po nalogu ima za posledicu odbacivanje podneska kao neurednog. Ako je podnesak u pisanoj formi, on se predaje neposredno organu kome je naslovljen ili se alje putem pote. Ako su obavetenja kratka i hitna mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom potom ili na dugi odgovarajudi nain. Slubenik koji je na neki od ovih naina primio obavetenje duan je da o tome naini zabeleku i priloi je u spis predmeta.

32. ZAPISNICI U PREKRSAJNOM POSTUPKU

Zapisnik u prekrajnom postupku je pismeno beleenje preduzete prekrajno procesne radnje koja je preduzeta od strane organa nadlenog za voenje postupka. Zapisnikom se nastoji sauvati autentinost obavljene prekrsajno-procesne radnje. Radi ostvarenja tog cilja Zakonom je predviena obaveza nadlenog organa da o svakoj radnji preduzetoj u toku postupka sastavi zapisnik I neposredno i istovremeno sa obavljanjem radnje. Ako to nije mogude odmah,zapisnik de se sastaviti neposredno posle toga. Zapisnik pie zapisniar, osim aka se vri pretresanje stana ili lica ili kada se procesna radnja preduzima van slubenih prostorija prvostepenog organa, a zapisniar se ne moe blagovremeno obezbediti. Kada zapisnik pie zapisniar,zapisnik se sastavlja tako da lice koje preduzima radnju u postupku kazuje glasno zapisniaru ta de se uneti u zapisnik. Licu koje se sasluava moe se dozvoliti da samo diktira odgovore u zapisnik. U zapisnik se unosi naziv suda, mesta gde se vri procesna radnja, dan i as kada je radnja zapoeta i zavrena, imena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznaenje prekrajne stvari po kojoj se radnja

preduzima. Zapisnik, takode, treba da sadri sve bitne podatke o toku i sadrini preduzete radnje. U zapisnik se u pripovedakoj formi unosi bitna sadrina datih iskaza i izjava. Pitanja se ne unose u zapisnik, osim aka je to potrebno da se bolje razume odgovor ispitanika. Ako su prilikom preduzimanja neke procesne radnje oduzeti predmeti ill spisi, to se obavezno naznauje u zapisniku, a oduzete stvari se prikljuuju zapisniku ili se navodi mesta gde se one nalaze. Zapisnik se mora voditi uredno, u njemu se ne sme nista brisati, dodavati, menjati. U sluaju precrtavanja ta mesta moraju ostati itka, kako bi se u sluaju sumnje mogla utvrditi autentinost. Preinaenja, prepravke, ispravke i dodaci se unose na kraj zapisnika i moraju biti overeni od lica koja potpisuju zapisnik. Ispitano ill sasluano lice i lica koja su po zakonu obavezna da prisustvuju radnjama u prekrajnom postupku, kao i okrivljeni, branilac ili otedeni, imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita. Zapisnik potpisuje ispitano, odnosno sasluano lice. Ako se zapisnik sastoji od vie stranica potpisade svaku stranicu. Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaiprsta desne ruke, a zapisniar ispod toga upisuje njegovo ime i prezime. Ako se zbog nemogudnosti, prethodnog stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak kaiprsta leve ruke, to de se precizno navesti u zapisniku. U sluaju nedostatka obe ruke to lica ce proitati zapisnik, a nepismenom licu de se proitati zapisnik. Takoe, se u zapisnik unosi odbijanje potpisivanja zapisnika ili stavljanja otiska uz navoenje razloga odbijanja. U slucaju prekida radnje u zapisniku se navodi vreme prekida i nastavka radnje. Zapisnik treba da sadri i primedbe na sadrinu, aka ih je bilo, I na kraju zapisnik potpisuju sudija i zapisniar.

33. ROKOVI I VRACANJE U PREDASNJE STANJE

U prekrajno-procesnom pravu rok je odreeni razmak vremena u kome se procesna radnja mora, treba ili ne sme preduzeti. Od roka treba razlikovati roite, tj. dan i as kad se radnja preduzima. Rokovi su vremenski intervali ije precizno odreivanje omoguduje pravilno i celishodno odvijanje prekrajnog postupka. Postoje razliiti rokovi i razni naini njihovog sistematizovanja, od kojih se istie samo nekoliko. Rokovi, najpre, mogu biti zakonski (ije je trajanje odreeno zakonom i koji se ne mogu menjati) i rokovi organa za voenje prekrajnog postupka (koje odreuje nadleni organ postupka). Prema posledicama koje nastupaju usled proputanja, rokovi mogu biti prekluzivni i instruktivni. Prekluzivni su oni cije propustanje dovodi do gubitka prava na preduzimanje odreene prekrajno-procesne radnje. Instruktivnim rokovima je doputeno preduzimanje neke procesne delatnosti, ali njihovim proputanjem ne dolazi do gubitka tog prava. Rokovi mogu biti vezani za materijalno pravo (rok zastarelosti) ili za procesno pravo (rok za albu). Kod rokova mogu da se pojave specifne situacije vezane za nain i mesto predaje podnesaka, koje se Zakonom posebno reguliu. Tako, ako je izjava nekog od uesnika u prekrajnom postupku vezana za odreeni rok, smatra se da je data u roku ako je dostavljena ovladenom licu pre isteka roka. Ako je takva izjava upudena preko pote, preporuenom poiljkom ill telegrafskim putem, dan predaje poti se smatra danom predaje nadlenom organu. Predaja poiljke vojnoj poti u mestu gde ne postoji redovna posta, smatra se kao predaja preporuene poiljke poti. Ako je podnesak, zbog neznanja ili zbog oigledne omake podnosioca, predat ill upuden nadlenom organu pre isteka roka, pa tom organu stigne posle isteka roka, smatrade se da je taj podnesak podnesen blagovremeno. Za rok je bitno da se zna vreme njegovog poetka i zavretka, koliko vremenskih jedinica traje i kojom vremenskom jedinicom se odreuje. Rokovi u prekrajnom postupku se raunaju na sate, dane, mesece i godine. Sat ili dan dostavljanja ill saoptenja izjave ne uraunava se u rok. Kao poetak roka rauna se prvi

naredni sat ill dan. Kao jedan dan smatraju se 24 casa, a mesec se rauna po kalendarskom vremenu. Rokovi odreeni mesecima ill godinama zavravaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovaraju danu kada je rok poeo. Ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. Ako poslednji dan pada u dane dravnog praznika, ill u nedelju ill u neki drugi dan kad nadleni organ ne radi, rok istie protekom narednog radnog dana. Povradaj u preanje stanje (restitutio in integrum) je institut prekrajnog postupka kojim se otklanjaju tetne posledice koje nastupaju propustanjem roka od strane odreenog procesnog subjekta zbog razloga koji se ne mogu uraunati u njegovu krivicu. Te tetne posledice se sastoje u gubljenju prava ije ostvarenje je vezano za rok. No, poto bi koridenje ovog pravnog sredstva moglo dovesti i do odreenih zloupotreba, Zakonom su precizno odreeni uslovi za njegovu primenu. Sud ill organ uprave koji vodi prekrajni postupak de reenjem dozvoliti vradanje u preanje stanje radi izjave albe okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu albe na odluku. Zakon ne odreuje koji su razlozi opravdani, vec to kao faktiko pitanje preputa nadlenom organu na odluku (trajk radnika, bolest okrivljenog, pogreno data informacija i dr.). Pravo na vradanje u preasnje stanje je dozvoljeno samo okrivljenom, i to ako u roku od osam dana od prestanka uzroka zbog koga je propustio rok podnese molbu za povradaj u preanje stanje i istovremeno sa molbom preda i albu. Protekom mesec dana od dana proputanja roka prestaje pravo na traenje vradanja u preanje stanje i to se smatra apsolutnom nemogudnodu. Molba za vradanje u predanje stanje se predaje organu koji je doneo prvostepenu odluku, koji o molbi i odluuje, ali ta molba ne zadrava izvrenje odluke. Organ kome je podneta molba, ipak moe da zastane sa izvrenjem odluke do donosenja konane odluke po molbi. Ako prvostepeni organ dozvoli vradanje u preanje stanje, albu de sa spisima predmeta dostaviti na reavanje Viem prekrajnom sudu. Protiv reenja o dozvoli vradanja nije dozvoljena alba, ali je ona dozvoljena protiv reenja kojim se ono ne dozvoljava. Prvostepeni organ de albu na negativno reenje i albu na odluku, iji rok je proputen, dostaviti na reavanje Viem prekrajnom sudu. Ako Vii prekrajni sud dozvoli vradanje u preanje stanje, istom presudom de odluiti i o albi protiv prvostepene odluke. Dakle, prvostepeni organ odluuje samo o dozvoljenosti molbe za vradanje u preanje stanje, a meritorno o albi protiv odluke prvostepenog organa o samom prekraju odluuje Vii prekrajni sud.