Radnja se odvija u 14.

Veku
Prva scena smeštena je u dvorani palate napuljskog kralja. Huan je pod maskom. Izabela je
vojvotkinja (kako nije kraljica ako joj je muž napuljski kralj?). Kad Izabela hoće da donese
svetlo Huan priznaje da on nije vojvoda i ona zove stražu. Izabela neprekidno ponavlja kako
je izgubila čast, a ne znam o kakvoj časti govori kad je ona svakako varala muža, samo je
shvatila kako ga je prevarila sa nekim drugim. Don Pedro je španski izaslanik. Naređuje kralj
da ubiju uljeza, ali Huan zamoli da ostane sam s Pedrom kako bi dokazao svoje junaštvo, da
bi se s njim sukobio. Kad ostali odu, on mu se pokazuje kao njegov bratanac. Saznaje se da je
otac poslao Huana iz Španije, gde je isto obeščašćivao žene u Napolj. Huan kaže kako neće
nikome da se izvinjava, i kaže stricu da radi s njim šta mu je volja, ali ovaj ga naravno
pomiluje i pošalje u Milano, Huan obećava da će otići tamo, ali kao za sebe promrlja da će
otići u Španiju. Odlazi niz balkon, a Pedro kaže kralju kako mu je pobegao, ali kako Izabela
kaže da ju je obeščastio vojvoda Oktavio. Kralj naredi Pedru da utamniči Izabelu. U sl. Sceni
Oktavio njegovom slugi Ripiju priča o svojoj ljubavi prema Izabeli. Nije mi jasno da li je ona
uopšte kraljeva žena, jer Ripio priča o braku između njih Oktavia i Izabele. Pedro kaže kad
ode po Oktavia da ga je optužila Izabela. U sledećoj sceni se premeštamo kod ribarke Tizbee.
Ona se hvali kako je ljubav nikad nije dotakla. Ona kaže kako pazi da je ljubav ne dotakne.
Ona kaže da se smeje onima koje mori ljubav. Kaže kako za njom žude mnogi muškarci ali
ona je nezainteresovana. Ona se čak ponosi time kako je bezdušna i kako su muke tih
muškaraca njena slava. Vidi da se neko davi, da ga neko spasava iz vode. To je Huan, a taj ko
ga izvlači je Katalinon. On je sobar. Tizba će im zajedno sa ostalim ribarima pružiti pomoć,
dati im presvlaku, dati hranu. Huan kaže Katalinonu kako će već te večeri biti njegova
Tizbea. Promena. Dvor – razgovaraju kralj i Don Gonsalo. Izgleda da je Don Huan kraljev
sin, i sad kralj hoće da oženi Huana s ćerkom tog Don Gonsala. Sl. Scena opet Huan i
Katalinon, hoće Don Huan da im ovaj ukrade dva konja da pobegnu, ali planira da pre toga
bude s Tisbeom. Vidim da se dosta prave poređenja sa svetom antike, proveriti da li je to
jedinstven primer, ili je jedna od karakteristika (konkretan primer – don huan upoređuje sebe
s enejom koji je na isti način didoni ,,zahvalio’’ za gostoprimstvo). U sledećoj sceni izlazi
Katalinon, a ulazi Tizbea i ona i Don Huan jedno drugom izjavljuju ljubav. Don Huan joj
obećava kako će je oženiti. On ,,obeščasti’’ tizbeu, a potom joj zapali tu kolibu – ona pravi
poređenje s plamenom koji se razbuktao u njenom srcu i njenoj duši. Na wiki kaže kako
tizbea hoće da se baci u more, i ovi ribari koji joj gase požar slute to, ali ne piše u didaskaliji
da se bacila. Nije Huan kraljevski sin – to sam shvatila na početku drugog čina, i Izabela nije
udata. Kralj je saznao od onog Huanovog strica šta je Huan uradio na napuljskom dvoru, i
hoće da ga pošalje u izgnanstvo, ali ne zna šta da radi kad ga je već ,,obećao’’ Don
Gonsalovoj ćerki. Dolazi vojvoda Oktavio, kralj mu objasni da zna kako je nevin i kaže mu
kako će mu dati za ženu ćerku don Gonsalovu i javiti napuljskom kralju da treba da se vrati
Oktavio na funkciju. Oktavio, koliko sam shvatila, nije svestan da je za njegove nevolje kriv
don huan, a to je ono od čega je strepeo huanov otac. U Sevilji se Don Huan sastaje sa svojim
drugom, La Motom. Taj je skoro isti kao on, ali je sad zaljubljen u Anu. Odmah i Huan poželi
da bude sa njom i zato šalje Katalinona da prati markiza do njene kuće. Don Huan umesto
markiza primi pismo u kojem Ana poziva markiza da dođe kod nje. Treba na sebi da ima
ogrtač jarke boje. Don Huan prenosi poruku markizu, ali pogrešnu, da dođe kasnije, u 11 ili
12 sati. U međuvremenu mu njegov otac mu prenosi odlukuu kralja da treba da ode u
izgnanstvo u Lebrihu, na šta se Don Huan potpuno oglušuje. Huan odlazi kod Ane, bude sa
njom, njen otac ih uhvati, ali ga on ubije i beži, Katalinon vraća markizu ogrtač, i zbog
ogrtača kasnije iste noći hapse markiza misleći da je on taj ko je obeščastio anu i ubio Don
Konsala. Kralj osuđuje markiza na smrt. Sledeće što radi Huan je da upadne kao gost na
svadbu devojke Aminte i njenog muža Batrisija.
Treći i poslednji čin: Don Huan kaže Batrisiju da je on već bio s Amintom. Batrisio prepušta
Amintu Don Huanu ali kaže da on više ne želi da živi. Onda u pola noći odlazi kod Aminte,
izjavljuje joj ljubav i objašnjava detaljno ko je, misleći da će ona pasti na njegove titule itd.
On je ubedi da se brak može poništiti ako nije pričešćivan i ona mu odgovori da pita Batrisija
da ga poništi. On mu traži da se zakune i on se zaklinje. Kaže da ga kazni bog ako slaže, da
nastrada od ljudske ruke. Odlaze sa scene i izlaze Izabela i Fabio, sluga. Izabela kaže kako
nikad neće prežaliti izgubljenu čast; pridružuje joj se na sceni Tizbea. Ona kaže Izabeli da
može da je uzme ako joj treba družbenica, jer ona hoće da ode kod kralja da traži pravdu.
Izabela ne pristaje, njih dve odlaze, izlaze Huan i Katalinan.Oni nailaze na grob Don Gonsala
i don huan ga ismeva tako što kaže da će ga te večeri čekati u svojoj kući na dvoboju. Kad
stignu do tog stana koji je iznajmio Don Huan, sednu da večeraju ali neko lupa na vratima.
Huan šalje Katalinana da vidi ko je, ovaj se vraća preplašen, Huan uzme svećnjak i odlazi
sam, kad ono, tamo je Don Gonsalo. Kaže da je on gost pozvani na večeru. Posle večere, sto
se rasklanja, i Don Huan kaže da njih dvojicu ostave same. Gonsalo kaže Huanu da te večeri
dođe u 10 u kapelu. Nakon njegovog odlaska, Huan ostaje prestravljen, ali se teši time da ako
se ne plaši nikoga živog, ne treba da se plaši ni mrtvog, i kaže da će te večeri kad ode u
kapelu zadiviti čitavu Sevilju svojom hrabrošću. U međuvremenu Oktavio traži od kralja da
mu dozvoli da izazove na dvoboj don Huana, ali kralj to ne dopušta – Don Huan je njegov
dvorjanin, i on traži da se prema njemu zato ponašaju s poštovanjem. Još od sve muke dolazi
u Sevilju Aminta, koja slučajno sreće Oktavia i kaže mu da traži Don Huana, predstavlja se
kao njegova žena. U toj situaciji Oktavio vidi priliku da se osveti Huanu i kaže Aminti da se
u dvorcu već odvija njena svadba. U sl. Sceni Huan i Katalinan stižu u crkvu. Sačekuje ih
Gonsalo. Za večeru im serviraju guje i škorpione, u pozadini se čuje pesma koja govori o
tome kako uvek dođe vreme za naplatu svakog duga (pošto je Katalinan uvek govorio kako
će bog kazniti Huana, i Huan mu uvek odgovarao da mu je dao dug rok za plaćanje). Kako
umire Don Huan: uzima ga Don Gonsalo za ruku, i bukvalno ga sažeže svojom vatrom, don
Huan moli da mu dozvole da se ispovedi, ali Don Gonsalo kaže da je kasno i on pada mrtav.
S druge strane dolazi prvo Beatrisio, a zatim i Izabela i Tizbea da se žale na Don Huanovo
ponašanje, a zatim i markiz od La Mote i Aminta zbunjena koja traži svog muža. Ulazi
Katalinan i prenosi vest o Don Huanovoj smrti, kao i njegovu poruku da čast nije oduzeo Ani
jer je ona na vreme shvatila da je to on. Završava se tako što Oktavio ženi Izabelu; La Mota
Anu a Batrisio Amintu.