Poziv Slovenima

Mihail Bakunjin
1848

Poziv Slovenima predstavlja izraz Bakunjinovih stavova nastalih usled iznenaenja i razoarenja
zbog neuspeha revolucije iz 1848. godine. Kao prvo, on veruje da je buroazija samu sebe razotkrila kao
izriito protivrevolucionarnu silu, te da budue nade za revoluciju poivaju na radnitvu. Kao drugo,
veruje da je osnovni uslov za revoluciju pad Austrijskog carstva i osnivanje federacije slobodnih slovenskih
republika na prostoru srednje i istone Evrope. Kao tree, veruje da e se seljatvo, a pogotovo rusko
seljatvo, ispostaviti kljunom sila u izvoenju konane i uspene revolucije. Pominjui Bakunjinov poziv
za rasputanje Habzburke monarhije i Ruskog carstva, E.H. Kar dodaje: Zbog toga, ako ni zbog ega
drugog, Poziv Slovenima predstavlja prekretnicu u evropskoj istoriji. Bila je to prva prilika kada je, ravno
sedamdeset godina pre novembra 1918, upuen javni poziv na unitenje Austrijskog carstva i izgradnju
novih slovenskih drava na njegovim ruevinama.
Uhapen i zatoen u Austriji zbog uea u propaloj revoluciji iz marta 1848, Bakunjin najzad biva
isporuen ruskim vlastima. U Petropavlovskoj tvravi, u kojoj je svojevremeno, izmeu ostalih, tamnovao
i Dostojevski, Bakunjina su, kao ruskog plemia, pozvali da napie priznanje caru Nikolaju I, ne kao zloinac svom sudiji, ve kao sin svom duhovnom ocu. Ovde uvrteni pasusi ve nagovetavaju Bakunjinovo
potonje zagovaranje anarhistike strategije.
Ovaj rad najavljuje mnoge od njegovih kasnijih anarhistikih ideja o neophodnosti revolucije, o seljatvu kao revolucionarnoj snazi, o ruenju buroaskog drutvenog poretka, o antiparlamentarizmu i
federalizmu. Kako god, ono to je napisao u svom priznanju caru, pogotovo planovi za diktaturu, mogu
se delom pripisati blankistikim idejama pod ijim je uticajem jo uvek bio, a delom i njegovom pokuaju
da pronae formulacije koje bi mogle biti razumljive, a moda ak i prijemive caru. Kako Venturi pie:
Kada je privremena privrenost blankistikoj vrsti diktature prestala [Bakunjin] postaje anarhista.

Brao! Kucnuo je as odluke. Na vama je da se otvoreno izjasnite kamo ete: jeste li za razrueni
stari svet, koji biste ipak da poduprete jo na neko vreme, ili ste za novi svet, onaj to svie i to
pripada pokoljenjima i vekovima to e doi. Na vama je i da odluite da li budunost treba da bude
u vaim rukama ili ponovo elite da utonete u grob nemoi, u tminu pustih snova, u pakao ropstva.
Od vaeg izbora zavisi sudbina ostalih naroda koji vape za osloboenjem. Vaa e ih odluka podstai
da ka svom cilju grabe hitrim korakom i bez zadrki, ili e se ovaj cilj koji nikad ne moe iileti
ponovo izgubiti u beskonanoj daljini.
Ceo je svet nestrpljivo i bez daha upro oi u vas. Vaa e odluka odrediti ostvarenje njegovih nada i
sudbina koje e ili nastupiti vrlo brzo, ili odleprati u daleku i neizvesnu budunost. Bie to na vau
korist ili tetu, a ljudi e vas imati ili hvaliti ili proklinjati; odluite se!
Svet se deli na dva tabora: revolucija na jednoj, protivrevolucija na drugoj strani. Izbor pred vama
je jasan. Svako mora da izabere svoj tabor, i vi i mi. Nema sredinjeg puta. Oni koji pokazuju na njega
ili su prevareni ili prevaranti.
Prevareni su ako veruju u la da moemo mirno i sigurno jedriti ka svom cilju ukoliko malo popustimo obema zaraenim stranama, ne bismo li ih nekako umirili i tako spreili izbijanje sukoba koji
jeste neizbean koliko i nuan.
Prevaranti su ako pokuavaju da vas ubede da, u skladu sa diplomatskom taktikom, neko vreme
valja ostati neopredeljen, da biste se docnije priklonili jaoj strani, postaravi se da budete na linom
dobitku uz pomo onih kojima ste sami pomogli.
Brao, ne nasedajte na diplomatske podvale. Upravo je diplomatija upropastila Poljsku. I vama se
sprema isto. ta vam poruuje diplomatska prevara? Da vam moe pomoi da savladate svoje protivnike. Ali, zar ne vidite da ste, umesto da se vi sluite njome, sami postali obino oruje u rukama
diplomata, sredstvo koje koriste da poraze sopstvene neprijatelje? Jednom kada ih se ratosiljaju, okomie se na vas, sada same i slabe, pa e vam glave turiti u jaram. Zar je ne vidite, tu sramnu taktiku,
tu prevaru u slubi protivrevolucije? Zar ne znate staro geslo svih tlaitelja: Zavadi pa vladaj?
2

ta se uopte i moglo oekivati od diplomatije? Moe li ona porei svoje poreklo, koje nije nita
drugo do stara despotija? Moe li ona imati ma koje druge interese za borbu do onih koje duguje
svom poreklu? Moe li ona raditi na stvaranju novog sveta, koji e joj znaiti prokletstvo i smrt?
Nikada. Pogledajte slobodno to lice iskrivljeno od zla, dvolinosti i izdaje, pa e vas obuzeti najdublji
oseaj gaenja.
Odbaciete je, jer istina se nikada ne raa iz lai. Evnusi nikada nisu postigli nita zbilja veliko; sloboda
se jedino slobodom da osvojiti.
Imali ste jak razlog da proklinjete tu staru nemaku politiku, koja zasluuje vau opravdanu mrnju,
jer jedino to vam je ona ikad elela jeste propast. Vekovima vas je ona drala u lancima i, jo i pre
Frankfurta, ironino odgovarala na vaa opravdana nadanja i pozive a u Beu se radovala rasputanju Prakog kongresa. No, ne dajte da vas nasamare, dobro sluajte. Ta stara politika koju osuujemo,
koju proklinjemo kao i vi, protiv koje se zaklinjemo na stranu osvetu, ta politika nikada nee postati deo
budueg nemakog ivlja. To nije nemaka revolucija, niti deo nemake demokratije. U pitanju je obina
politika starog dravnog ureenja, politika kneevskog prava, aristokrata i svakojakih povlaenih
ljudi. U pitanju je politika kamarila i generala kojima one upravljaju kao da su ratne maine. Politika
je to na ijem krahu radimo svi mi to nas pokree duh mladosti i budunosti, svi oni koji e rado
prihvatiti ruku demokrata svih zemalja, ne bismo li se zajedno, tesno udrueni, borili za opte dobro,
za budunost sveg ivlja.
Svi reakcionari rade slono na svom ravom cilju; ne bi li i mi trebalo da inimo isto za nau pravednu stvar? Kada se uroti reakcija iz cele Evrope, kada dela bez ogranienja, kroz organizaciju koja
je pripremljena polako i s panjom, irei se celom zemljom, revolucija bi sebi trebala stvoriti silu koja
e biti u stanju da se toj reakciji odupre.
Sveta je dunost svih nas, vojnika revolucije, demokrata svih zemalja, da zdruimo snage, da se nagodimo i organizujemo.
Na prvi znak ivota revolucije, kao to znate, dolo je do dugog izliva mrnje prema staroj politici
ugnjetaa, dugog krika saoseanja i ljubavi prema svim potlaenim narodima.
Narodi koje su toliko dugo vodili lasom diplomatije napokon su postali svesni svog sramnog poloaja.
Shvatili su da blagostanja naroda ne moe biti sve dok, ma gde u Evropi, postoji makar jedan narod
upregnut u jaram; da sloboda naroda, da bi bila osvojena igde, mora biti osvojena svugde. I, po prvi put,
narodi su u jedan glas zatraili istinsku i potpunu slobodu, slobodu bez zadrki, izuzetaka i ogranienja.
Dole sa tlaiteljima! zaorilo se sa svih strana. iveli potlaeni, Poljaci, Italijani, svi! Taku na osvajake
ratove, nita do poslednjeg, najveeg rata, rata revolucije za osloboenje svih naroda! Dole sa uskim granicama to ih silom namee kongres tiranina, prema takozvanim istorijskim, geografskim, trgovakim
i stratekim potrebama! Ne bi trebalo biti drugih granica do onih koje istovremeno odgovaraju i prirodi i pravu, u demokratskom duhu granica koje e sami narodi slobodne volje odrediti, prema svojim
nacionalnim naklonostima. Takav je poao pokli u sve narode.
Brao! uste li onda taj uzvieni krik? Ba onde, u Beu, seate li se? uli ste ga i razumeli onomad
kada ste, jo uvek se borei sa drugima za opti spas, sred nemakih barikada podigli onu veliku slovensku
barikadu nad kojom se vijorio va nacionalni barjak, sa porukom: Naoj buduoj Slobodi!
Kako je velianstven, kako divan bio taj pokret to je zahvatio celu Evropu i naterao je na drhtaj!
Pokrenuti revolucionarnim duhom, Italijani, Poljaci, Sloveni, Nemci, Maari, Vlasi iz Austrije i Vlasi
iz Turske svi oni to su se patili pod jarmom tuinskih sila ustali su, obuzeti radou i nadom.
Najsmeliji snovi bili su na pragu da budu ostvareni. Narodi su videli kako se veliki kamen koji im je
vekovima stajao nad nezavisnou napokon otkotrljava u daljinu, kao odgurnut nevidljivom rukom.
Zaarani peat bio je razbijen, a zmaj to je uvao setnu tromost tolikih ivih mrtvaca leao je smrtno
ranjen, grei se u svojim mukama. Stara politika kraljeva iilila je; raala se nova politika, politika
naroda.
3

Revolucija je, u svojoj svemoi, zahtevala ruenje despotskih drava; ruenje Pruskog carstva, koje je
ostavilo jedan deo Poljske; ruenje Austrijskog carstva, te zveri sastavljene od razliitih naroda koji su svi
zajedno okovani prevarom i zloinom; ruenje Osmanskog carstva, u kojem je sedamsto hiljada Osmanlija
zbilo i gazilo dvanaest miliona Slovena, Vlaha i Grka; i najzad, ruenje poslednjeg despotskog utoita,
poslednje lopovsko utvrenje makijavelizma i diplomatije, Rusko carstvo, ne bi li tri velika naroda koja
su toliko dugo bili zatoena u njenim granicama, Velikorusi, Malorusi i Poljaci, napokon osloboeni i
preputeni sami sebi, mogli da prue svoje slobodne ruke ostaloj slovenskoj brai.
Dakle, ruenje, prevrat i novo ustrojstvo za celu severnu i istonu Evropu, slobodna Italija i kao krajnji
rezultat Opta federacija evropskih republika.
Zatim smo se nali u Pragu, kao braa koja su se, nakon duge zadrke, okupila da kau kako im
se putevi nikada vie nee razii. Pod jakim uticajem zajednikih istorijskih i krvnih veza, zakleli
smo se da nikad vie ne dopustimo da nas sudbine podele. Proklinjui despotsku politiku ije smo
rtve bili toliko dugo, sami smo utvrdili svoje pravo na potpunu nezavisnost. Obeali smo sebi da
e ova nezavisnost pripadati svim slovenskim narodima. Priznali smo samostalnost eha i Hrvata.
Odbacili smo besmislene tvrdnje [parlamenta] Frankfurta, koji je sada postao predmet sprdnje Evrope,
a koji je eleo da nas sve naini Nemcima, i bratski smo pruili ruke nemakom narodu, demokratskoj
Nemakoj. U ime Slovena iz Maarske, ponudili smo bratski savez Maarima, tim ljutim neprijateljima
nae rase, koji su sa ukupno nekih etiri miliona stanovnika eleli da porobe osam miliona Slovena.
U svom dogovoru za osloboenje, nismo zaboravili ni na onu nau brau to jecaju pod turskom
vlau. Sveano smo osudili zloinaku politiku koja je u tri navrata delila Poljsku, a sada bi da opet
podera to alosno pare to je od nje ostalo. Izrazili smo jaku elju da brzo vidimo vaskrsnue tog
plemenitog i svetomuenikog naroda kao znak spasenja svih nas. Najzad, uputili smo snaan poziv
velikom ruskom narodu kojem je, jedinom od Slovena, polo za rukom da sauva svoje nacionalno
bie. Preklinjali smo Ruse da ozbiljno porazmisle o onome to jako dobro znaju da im narodnost i
veliina nita ne vrede sve dok sami ne budu slobodni, sve dok doputaju da njihova snaga bude iba
za nesretnu Poljsku i stalna opasnost za evropsku civilizaciju.
To je ono to smo uradili i to smo, zajedno sa demokratama svih zemalja, traili: Slobodu, Jednakost, Bratstvo naroda u okviru kojeg se slovenski ivalj, ovako slobodan i u bratskim odnosima sa
svima, ali ujedinjen u jedan blii savez izmeu sebe, uskoro moe preobraziti u ogromnu demokratsku
dravu.
Dva su znaajna pitanja sama od sebe izbila u prvi plan sa prvim danima prolea! Drutveno pitanje
s jedne, i pitanje nezavisnosti svih naroda, narodnog osloboenja s druge strane, oznaavajui osloboenje iznutra i spolja. Nije to bilo tek par pojedinaca, niti neka partija. Bio je to zadivljuju nagon
masa, koje su ova dva pitanja izdigle iznad svih ostalih i zahtevale njihovo neodlono reavanje. Svi su
shvatili da je demokratija ista la u trenutku kada je velika veina stanovnitva srozana na ivot u nematini i kada je, liena obrazovanja, slobodnog vremena i hleba, osuena da bude potpira monika
i bogataa. Drutvena revolucija, dakle, javlja se kao prirodna posledica politike revolucije. Jednako,
postalo je jasno da sve dok postoji makar jedan progonjen narod u Evropi, odluna i potpuna pobeda demokratije nee nigde biti mogua. Ugnjetavanje jednog jeste ugnjetavanje svih, ne moemo da
krimo slobodu jednog oveka a da ne krimo slobodu svih nas. Drutveno pitanje, izuzetno sloeno
pitanje, puno opasnosti i bremenito od oluja u najavi, ne moe biti reeno nekom ranije pripremljenom teorijom, niti bilo kakvim izolovanim sistemom. Njegovo reenje trai dobru volju i jednodunu
saradnju. Ono trai da svi verujemo u pravo na jednaku slobodu svih. Valja nam promeniti dananje
materijalne i moralne uslove ivota ako bismo da izvrnemo tumbe ovaj urueni drutveni svet koji je
onemoao, postalo sterilan i nesposoban da sadri ili izdri toliko veliku koliinu slobode. Moramo
najpre proistiti svoju atmosferu i u potpunosti preobratiti svoje okruenje, jer ono nam kvari nago-

ne i volju time to nam stee srce i um. Sledstveno tome, drutveno pitanje postaje prvo i najvanije
pitanje potpunog drutvenog prevrata.

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Mihail Bakunjin
Poziv Slovenima
1848
http://theanarchistlibrary.org/library/michail-bakunin-appeal-to-the-slavs
Naslov originala: Appeal to the Slavs Predgovor: Sem Dolgov Prevod: Mile od Umu, maj 2013
anarhisticka-biblioteka.net