Baruh Spinoza

1632-1637
ta je aksiomatski metod?
ta oznaava u filozofiji izraz clare et
distincti?
ta je dualizam?
Da li je Dekart dualista ili monista?
Kako je Dekart definisao supstanciju?
Kako Spinoza definie supstanciju?
Da li je sto supstancija (po Dekartu ili
Spinozi)?
Objasni pojam causa sui (uzrok samog
sebe)?
Kako Spinoza razume Boga?
ta je panteizam?
ta Spinoza podrazumeva pod
atributima?
ta Spinoza kae za moduse?
ta je determinizam?


Tematika "Etike"
Glavno Spinozino delo nosi naziv "Etika". Spinoza je smatrao da odgovor na pitanje u
emu se sastoji ljudska srea, zavisi od odgovora na pitanju u emu se sastoji ljudska
sutina. Meutim, kako bismo odgovorili na pitanje u emu se sastoji ljudska sutina,
moramo odgovoriti na jedno optije pitanje: ta je priroda. Zato? Zato to je ovek,
prema Spinozi, samo jedno prirodno bie izmeu ostalih prirodnih bia. Prema tome,
sutina oveka mora biti sagledana u kontekstu celine prirode.
Izloi podelu filozofije kod stoika!








Utoliko, redosled filozofskih problema kojima se Spinoza bavi u delu "Etika" podsea
na deobu filozofije kod stoika.


Ordine geometrico demonstrata
Podnaslov Spinozine "Etike" glasi: ordine geometrico demonstrata. To, u prevodu, znai
geometrijskim redom izloena, ili geometrijskim redom dokazana. Takav podnaslov
sugerie nam da je Spinoza svoje metafiziko i etiko uenje hteo da izloi ili da dokae
ba kao to matematiari izlau, recimo, geometriju. Zapravo, Spinoza je hteo svoje
filozofsko uenje da izloi tzv. hipotetiko-deduktivnim, odnosno aksiomatskim
metodom.
Spinoza je smatrao da izlaganje uenja treba zapoeti izlaganjem aksioma i definicija
(nema na poetku sumnje kao kod Dekarta). Smatrao je da su aksiome/definicije tako
jasni i razgovetni, tj. tako evidentni i nesumnjivi iskazi da svako ko ispravno razume
znaenja rei koje aksiome sadre mora da se sloi da su one istinite. Drugim reima,
aksiome/definicije su samooigledni iskazi, a Spinozin cilj je da, primenom deduktivnih
pravila zakljuivanja, iz njih izvede teoreme, tj. iskaze koji nisu samooigledni.

Poetak Spinozine "Etike": Bog ili priroda
O Bogu
DEFINICIJE
I. Pod uzrokom samoga sebe razumem ono ija sutina sadri u sebi postojanje, ili ono ija se
priroda ne moe shvatiti drugaije, nego kao postojea.
II. Konanom u svojoj vrsti naziva se ona stvar koja moe biti ograniena drugom stvari iste
prirode. Na primer, jedno telo naziva se konanim, zato to uvek zamiljamo neko vee telo. tako je
jedna misao ograniena drugom milju. A telo nije ogranieno milju, niti misao telom.
III. Pod supstancijom razumem ono to u sebi jeste i pomou sebe se shvata; tj. ijem pojmu nije
potreban pojma neke druge stvari, od koga mora biti obrazovan.
IV. Pod atributom razumem ono to razum opaa na supstanciji, kao da sainjava njenu sutinu.
V. Pod modusom razumem stanja supstancije, ili ono to je u drugome pomou ega se i shvata.
VI. Pod Bogom razumem bie apsolutno beskrajno, tj. supstanciju koja se sastoji od beskrajno
mnogo atributa, od kojih svaki izraava venu i beskrajnu bitnost.
Postavka XIV
Sem Boga, nikakva supstancija ne moe ni da postoji, ni da se zamisli.
Postavka XXIX
U prirodi stvari nema nieg sluajnog, nego je sve odreeno iz nunosti boje prirode da na izvestan
nain postoji i dela.
Postavka XXXII
Volja ne moe da bude nazvana slobodnim, nego samo nunim uzrokom.
Postavka XXXII
Stvari nisu mogle biti proizvedene od Boga ni na koji drugi nain, i nikakvim drugim redom, nego to
su bile proizvedene.

SUPSTANCIJA: monoteizam i panteizam

Spinoza supstanciju identifikuje sa Bogom. Kako Spinoza razume Boga?
Definicija III: "Pod supstancijom razumem ono to u sebi jeste i pomou sebe se shvata;
to jest ono ijem pojmu nije potreba pojam druge stvari, od kojeg mora biti obrazovan"
/KP 137b, cit. 1 /
Da li je sto supstancija?
Sto, recimo, nije supstancija. Sto ne postoji po sebi, ve po stolaru. Isto tako, da bih
shvatio pojam stola, moram da imam pojmove, recimo, nametaja i tela.
Spinoza definie supstanciju kao causa sui, tj. uzrok samog sebe. "Pod uzrokom
samoga sebe razumem ono ija sutina sadri u sebi postojanje, ili ono ija se priroda ne
moe shvatiti drugaije, nego kao postojea." Budui da postoji po sebi, supstancija mora
biti uzrok same sebe. Ona samu sebe stvara, samu sebe proizvodi, odnosno nije stvorena
ili proizvedena od strane neege drugog. ( bit ili sutina supstancije jeste postojanje (
esencija se podudara sa egzistencijom) imanentna-deluje u svetu- panteizam-izjednaena
sa prirodom i Bogom.
Osim toga, Spinoza supstanciju identifikuje sa Bogom. "Pod Bogom razumem bie
apsolutno beskrajno, tj. supstanciju koja se sastoji od beskrajno mnogo atributa, od kojih
svaki izraava venu i beskrajnu bitnost." (pojam apsoluta- osnove svega postojeeg)



Spinoza je monista. On smatra da postoji jedna i samo jedna supstancija. Drugim reima,
mora postojati samo jedna supstancija. "Sem Boga, nikakva supstancija ne moe ni da
postoji, ni da se zamisli." Naime, kada bi postajala neka druga supstancija, Bog ne bi bio
neogranien. Osim toga, njega bi, samim tim, odreivalo neto drugo, tj. ne bi bio causa
sui.

Spinoza je panteista. Spinoza kae "deus sive natura"( Bog ili priroda).


ATRIBUTI
Koliko ima atributa?
Koje od tih atributa moe da sazna ovek?
Supstancija, koja je jedna i samo jedna, tj. nuno jedna, ima, pak, beskonano mnotvo
atributa. "Pod atributom razumem ono to razum opaa na supstanciji, kao da sainjava
njenu sutinu." Prostije reeno, atributi su izvesna bitna svojstva supstancije.
Kako je Aristotel definisao supstanciju?
Koje dve supstancije postoje prema Dekartu?
Za razliku od Dekarta koji u res cogitans i res extensa vidi dve relativne supstancije
supstancije koje svoju egzistenciju ne duguju niem drugom osim Bogu koje se nalaze
izvan Boga, Spinoza smatra da su cogitatio i extensio samo dva, izmeu beskrajnog
mnotva boanskih atributa. Drugim reima, Bog misli i Bog se protee (prostire).

MODUSI
ta Spinoza kae za moduse?
U okviru svakog atributa, prema Spinozi, postoji beskonano mnotvo modusa. "Pod
modusom razumem stanja supstancije, ili ono to je u drugome pomou ega se i
shvata."

Prostije reeno, modusi bi bili pojedinana, konkretna bia. Na primer, rekli smo da Bog,
kao jedina supstancija ima svojstvo da se protee. Uproeno gledano, itav fiziki,
materijalni univerzum moemo shvatiti kao jedan atribut Boga. Pojedinana fizika,
materijalna bia bila bi modusi tog atributa. Ljudsko telo bi, tako, bilo sloeni modus
atributa protezanja. Na slian nain moemo doi do ideje da ljudski duh predstavlja
sloeni modus atributa miljenja.

Vano je napomenuti, pri tome, da Spinoza shvata modus kao konano u svojoj vrsti.
"Konanim u svojoj vrsti naziva se ona stvar koja moe biti ograniena drugom stvari
iste prirode. Na primer, jedno telo naziva se konanim, zato to uvek zamiljamo neko
vee telo. Tako je jedna misao ograniena drugom milju. A telo nije ogranieno milju,
niti misao telom."

ta je determinizam?
Spinoza kae: "u prirodi stvari nema nieg sluajnog, nego je sve odreeno iz nunosti
boje prirode da na izvestan nain postoji i dela". Svaki modus odreen je drugim
modusom, i sam sa svoje strane odreuje neki drugi modus. Drugaije reeno, svaki
modus je posledica nekog drugog modusa, i ujedno uzrok nekog drugog modusa. U redu i
vezi modusa nema nieg sluajnog.
ta je teleoloko objanjenje stvari?

PARALELIZAM ATRIBUTA I MODUSA
Kako bi Spinozina filozofija definisala oveka?

U drugoj knjizi "Etike", Spinoza kae:
"Red i veza ideja jesu isti kao red i veza stvari.
Primedba: Prema tome, bilo da shvatimo prirodu pod atributom prostiranja, ili pod
atributom miljenja, ili pod bilo kojim drugim, - uvek emo nai samo jedan i isti red, ili
samo jednu i istu vezu uzroka, to jest, iste stvari koje sleduju jedna iz druge."

Redu i vezi modusa, recimo prostiranja (stvari), odgovorae jedan i samo jedan red i veza
modusa miljenja (ideja). Uzrok tome lei u injenici "da je sve odreeno iz nunosti
boje prirode da na izvestan nain postoji i dela". Miljenje i prostiranje, kao atributi
supstancije, izraavaju jednu te istu supstanciju. Prema tome, red i veza njihovih modusa
mora biti identina.

Paralelizam due i tela
Spinozina teorija odnosa due i tela naziva se psiho-fiziki paralelizam. Time se misli da
telo ne deluje na duu, niti dua deluje na telo, ve da svakom psihikom stanju ili
dogaaju odgovara tano jedno telesno stanje ili dogaaj i obrnuto. Spinozina teorija,
prema tome, jeste teorija dvostrukog aspekta: psihike i fizike injenice predstavljaju
paralelene manifestacije jedne te iste stvarnosti oni su modusi jedne te iste supstancije,
kao to su konkavno i konveksno samo razliiti vidovi jedne te iste krive.