Aristotel - Metafizika

Re "metafizika"
ta znai re metafizika?
S one strane fizike ovde ima tri smisla:
1. Biblioteki smisao - bibliotekar Andronik sa Rodosa sredio je (poreao je)
Aristotelove spise, tako da su najpre dolazili spisi iz fizike, a potom spisi iz
metafizike (metafizika = posle fizike). Mogli bismo, gotovo, rei da se ovde
radi o redosledu knjiga na polici prvo su nalazile knjige koje tretiraju
materijalna, promenljiva (tj. fizika) bia, a zatim knjige u kojima se radi o
onome to nije fiziko i nije propadljivo (ponovimo, sam Aristotel nije
koristio termin "metafizika" da oznai prouavanje tog domena realnosti).
2. Didaktiki smisao (smisao vezan za obrazovanje, uenje i razumevanje),
smisao koji se tie redosleda uenja: metafiziku treba uiti posle fizike.
3. Sistemski smisao, smisao koji se tie redosleda u sistemu filozofskog
znanja: metafizika prethodi fizici, jer metafizika prouava bie kao bie,
bie uopte, dok fizika prouava telesno ili materijalno bie, fiziko bie.
Metafizika prouava prve uzroke i naela svega uopte, pa samim tim i,
ali samo posredno, svega onoga to je prirodno, svega to postoji na
prirodan nain (onoga to biva).Osim toga, metafizika prouava najvie
bie, najstvarnije bie, veno bie, bie koje postoji samo po sebi,
nezavisno od svih drugih bia, od koga, pak, kao od uzroka, zavise sva
ostala bia.
Ontologija
ta je ontologija?
Koji se centralni pojmovi ontologije?
Prema Aristotelu, metafizika se bavi ontolokom problematikom, i stoga je
Aristotel definie kao nauku o biu kao biu.
Prva filozofija
ta je metafizika?
Aristotel naziva metafiziku prvom filozofijom. Metafizika prouava prve uzroke
i naela svega uopte, pa samim tim i, ali samo posredno, svega onoga to je
prirodno, svega to postoji na prirodan nain (onoga to biva). Uzroci i naela
onoga to je prirodno prema Aristotelu zavise od uzroka i naela onoga to nije
prirodno, ili preciznije, od ne-prirodnih uzroka i naela (vidi dole). Prema tome,
ono to je najtee saznatljivo i ono to se spoznaje poslednje (jer je najtee
saznatljivo), u ontolokom smislu (u smislu redosleda bia, u smislu redosleda
stupnjeva realnosti, poev od onog najrealnijeg) jeste ono prvo, ono najstvarnije,
veno, ono to postoji nezavisno od svega drugoga, te od ijeg postojanja zavisi
postojanje svega ostalog.
Teologija
Kao to se vidi, i za Aristotela je ono prirodno, ono to biva (to nastaje i nestaje,
to se kree i menja) najlake saznatljivo. Stoga ga treba prouavati i uiti o

njemu pre onoga to je veno, pre onogo to ne biva, nego jeste (u venosti
traje, bez promene, nepokretno, neroeno, besmrtno). Metafizika, jednom rei,
prouava najvie bie, a to znai, da ponovimo, ono bie koje je najstvarnije,
ono bie koje je hijerarhiji stvarnosti zauzima najvie mesto.
ta je eficijentni uzrok?
Pretpostavimo da se X1 kree. Pretpostavimo da je to X1 pokrenuto od strane
nekog X2. Meutim, i samo X2 pokrenuto je od strane nekog X 3 itd. Aristotel
smatra da se ovaj lanac pokrenutih bia i njihovih pokretaa ne moe
produaavati beskonano. Iz toga izvodi zakljuak da mora postojati neto to
samo nije pokrenuto, a to pokree, neposredno ili posredno, sve ostalo. To
neto Aristotel naziva nepokretnim pokretaem. Nepokretni pokreta jeste prvi
(eficijentni) uzrok.
Aristotel, nalik Platonu smatra da postoji hijerarhija realnosti. Skulptura je
stvarnija od neklesanog kamena zato to je oblikovanija odnosno zato to je
skulpturom ostvareno ono to samo potencijalno postoji u kamenu. Isto tako,
drvo je stvarnije od semena iz kojeg je izraslo. Seme je samo potencijalno drvo.
Drvo predstavlja ostvarenje onih mogunosti koje su leale u semenu. Ono to je
formiranije, ono to je oblikovanije, to je ujedno i aktuelnije, stvarnije. Ono to je
neoblikovanije, to je i potencijalnije, i prema tome, ujedno i nestvarnije, tj. manje
stvarno.
Ako je ono to je neoblikovanije ujedno i nestvarnije, ta bi se nalazilo na
samom dnu Aristotelove hijerarhije realnosti?
Na samom dnu ove hijerarhije nalazi se hipotetika materia prima koja nema
nikakav oblik. Ona je ekvivalentna nebiu.
Ako je ono to je oblikovanije stvarnije, ta bi se nalazilo na samom vrhu
Aristotelove hijerarhije realnosti?
Na vrhu Aristotelove hijerarhije realnosti nalazi se isti akt, ista realnost, akt u
kome nema elemenata potencijalnosti, forma u kojoj nema primese materijalnog.
On je prvi (formalni) uzrok. Taj uzrok Aristotel identifikuje sa nepokretnim
pokretaem.
Aristotel uzrok naziva i entelehijom, to u prevodu sa grkog oznaava
savrenost, dovrenost uzrok je dovren zato to je ostvario sve svoje
mogunosti, u njemu nema potencijalnosti. Aristotel uzrok naziva i miljenjem
miljenja.
ta je causa finalis?
Aristotel smatra da je nepokretni pokreta,uzrok ujedno i poslednji finalni
uzrok, ili ono radi ega sve drugo jeste, a to je iskljuivo radi sebe samog
Aristotelov bog kao miljenje miljenje misli iskljuivo samog sebe i ne odnosi se
ni prema emu drugom (odnosi se samo prema sebi samom). Sve drugo je
pokrenuto njime, zapravo, prirodnom udnjom/tenjom koju ima prema
savrenstvu.