ТЕОРИЈА УЗРОКА

Према Аристотелу, сазнати неку ствар значи открити каква је та ствар и зашто је таква, тј.
открити њене узроке. Ови узроци манифестују се специфично за сваку појединачну ствар, али
су исти и има их четири:

МАТЕРИЈА (hyle - грађа, материјал, оно од чега је нешто сачињено, квалитет)

Материја је променљива, пасиван је принцип, потенцијалност (грчки термин је динамис

(dynamis)). Од исте материје све је сачињено.

ФОРМА (eidos - облик, квантитативна својства)

Форма је непроменљива, активан принцип (грчки термин је енергија (energeia)). Обликује

материју.

КРЕТАЊЕ (гр. entelehia, лат. causa efficiens - деловање, дејство, ефицијентни узрок)

Кретање је деловање форме на материју – обликовање материје, оно што производи промену
стања. Шта то значи? Прво – да нема необликоване материје, да су сва појединачна бића
специфичан спој материје и форме које се не могу одвојити (као код Платона). 2. Да је форма
делујућа изнутра, тј. да је иманентна (супротно од трансцендентног, код Платона).

СВРХА (telos – сврха, циљ)

Свако кретање одвија се са неким циљем, тежи остварењу, тј. има своју сврху – телеолошко је.

Аристотел је изучавао претходне филозофе и закључује да су сви испитивали неке од

наведених узрока, али свако је наглашавао поједине од њих. Тако су Милетски филозофи сву
пажњу посветили само материјалном узроку, питагорејци само формалном узроку, неки су
испитивали кретање, али недовољно, Платон је одвојио форму и материју итд. Сврхом се нико
није бавио.

ПРИМЕР ЗА САДЕЈСТВО ЧЕТИРИ УЗРОКА

Да би било јасније, ево примера. Испред мене је сто. Он је чврст, стабилан, тежак. Зашто је
такав? Зато што је од дрвета. Сто је направио мајстор према нацрту, односно идеји. Овај нацрт
је захтевао обраду дрвета на тачно одређен начин (могућности обликовања стола су
разнолике). Иста дрвена грађа могла је послужити да се направи другачији сто, или столица,
или нешто сасвим треће (јер је материја потенцијалност). Када је столар кренуо да обрађује
дрво, његов рад се састојао у томе да на што бољи начин спроведе идеју у дело, тј. да направи
сто према мојој наруџбини. Док је правио сто, материјал је трпео промену, тј. кретао се ка
коначном производу. Зашто је столар правио сто? Зато што сам га наручила. Зашто сам
наручила сто, која је његова сврха? Био ми је неопходан за рад. Сврха стола је да служи својој
намени (радни сто). Као крајњи производ, овак конкретни сто и даље трпи промене, јер се
његова форма показала на начин који није довршен (сто се хаба, може да се поломи, можда ће
једног дана пући, можда ће бити преправљен, можда ће послужити за потпалу).

У уџбенику имате пример са ћупом, Аристотел даје пример са вајаром који прави статуу.

КРАЈЊА СВРХА - БОГ

Овај пример пребаците у сферу природних бића – оно што Аристотел хоће да каже јесте да је
природа самосврховита целина која производи сва бића узајамним деловањем четири узрока,
који се испољавају изнова и изнова на најоптималнији, законит начин. Природа је савршен
механизам која у себи носи сву сложеност догађаја, који се могу објаснити каузално.

Како је могуће и зашто природа функционише по овим принципима?

Према Аристотелу, разлог је Бог или чиста форма – форма свих форми, узрок свих узрока,
крајња сврха свега, унутрашњи принцип стварности, непокретни први покретач.

Напомена: не ради се о религијском појму бога, не ради се о богу као личности.

Бог је чиста форма зато што је остварио све своје потенцијалности и зато у себи више нема
променљиве материје.

Бог је узрок свих узрока јер делује на њих присуством и својом савршеношћу.

Бог је крајња сврха јер му све тежи (да достигне испуњеност).

Бог је непокретан јер не ствара свет, не „бави“ се догађајима у свету. Непокретан је, јер мења
се само оно што још увек није остварило своју потпуну форму и престало да се креће.

Шта „ради“ Бог? Мисли самог себе. Он је Ум (чиста мисао, чиста енергија).