Gimnazija Kruševac

ESEJ
Tema: Platonova teorija ideja

Predmet: Filozofija
Profesor: Marija Stupar Učenik: Tihomir Stojković
  Platon (427.p.n.e- 347.p.n.e)
Platon je bio jedan od najznačajnijih Sokratovih ucenika, posle Sokratove smrti
krenuo je da putuje mnogo, po povratku u Atinu je osnovao svoju filozofsku skolu,
koja se nalazila u vrtu koji je nosio ime po legendarnom junaku Akademu, pa je i
sama skola nazvana Akademija, po kojoj se i danas zovu najviše nacionalne ustanove
za nauku i umetnost.On je napisao mnoga dela/dijaloge koji nose nazive po
odredjenim filzofima kao sto su : "Fedon", "Protagora", "Gorgija", "Parmenid",
"Teetet", a neki nose nazive po odredjenim dogadjajima kao što su: "Država",
"Zakoni", "Sofist", "Gozba". U ovim delima on odgovara na pojedina pitanja kroz
dijaloge koje vodi Sokrat I najčešće drugi
filozof po kome je delo nazvano, ali kroz
te dijaloge koje vodi Sokrat vide se
Platonovi stavovi, koji opet sigurno nisu
daleko ni od stavova njegovog učitelja
samog Sokrata.U dijalozima se, najčešće
prepliću tematike raznih filozofskih
disciplina – ontološka1,epistemološka2,
etička3, estetička4 itd. Platon je želeo da
novim argumentima osnaži Sokratov stav
o jednom ispravnom etičkom poretku i
jednoj istini. U tu svrhu smislio je
ontološku podelu stvarnosti gde je
vidljivoj stvarnosti dodao posebnu
nevidljivu i duhovnu stvarnost - Svet
Ideja.5
1 Ontologija-učenje o opštim, fundamentalnim i konstitutivnim određenjima bića.
2 Epistemologija-Teorija saznanja;Nauka koja se bavi osnovama i valjanosti znanja.
3 Etika-Nauka koja se bavi procenjivanjem moralnih vrednosti ( Šta je dobro a šta ne ).
4 Estetika-Nauka o lepom, naročito o umetnosti kao najpotpunijem izražaju onoga što je lepo.
5

Platonova Teorija Ideja

Jedna od važinijih razilika ova dva filozofa jeste ta sto je Platon pojmovima prepisao
samostalnu egzistenciju, pretvorio ih je u bića. Pojmovi se sada nalaze u nezavisnom
odnosu od osobe koja ih misli, tj oni uvek postoje nezavisno od duše koja ih misli, isto tako
I suština stvari, ne vezuje se striktno za objekat ciji je ona suština vec postoji nezavisno od
tih stvri, izvan tih stvari kao npr. stolica je predmet cija je namena za sedenje, sastoji se od
4 nogara I ne nužno od naslona, to je suština stolice na osnovu koje mi prepoznajemo
različite vrste stolica, platon kaze kako ta suština postoji nezavisno od same stolice, mi je
samo prepoznajemo.Tu suštinu platon naziva idejom.Taj odnos ideja I stvari mozemo bolje
razumeti kroz alegoriju mit o pećini, ali kako je to verovatno vec necija tema, sada necu
pricati o tome.

Platon govori kako se covek pre rodjenja nalazi u svetu ideja gde je povezan sa svim, I ima
neku vrstu apsolutnog znanja, medjutim kada se nasa dusa spusti u materijalni svet,telesni
svet, zarobljena nasim telom (jer nase telo I jeste neka vrsta zatvora za nasu dusu) ona
dozivljava neku vrstu amnezije. Nakon rodjenja mi ne sticemo novo znanje vec se samo
prisecamo stvari koje smo vec znali, prepoznajemo ideje drugih stvari.

 Da li čulima možeš da opaziš lepe stvari? A da li čulima možeš da opaziš lepotu? Da li

čulima možeš da opaziš pojedinačne trouglove? A da li čulima možeš da opaziš bit
trougla?
 Da li može da propadne pojedinačna lepa stvar, odnosno pojedinačni, recimo,
nacrtani trougao? A da li može da nestane, propadne suština lepih stvari (lepota),
odnosno suština trouglova/trougla?
 Koliko ima pojedinačnih lepih predmeta? Koliko ima pojedinačnih trouglova? Koliko
ima suština trouglova, odnosno lepota?
 Da li je pojedinačni pravedan čovek savršeno pravedan? Da li je pojedino umetničko
delo savršeno lepo? Da li je sama pravednost savršeno pravedna? Da li je lepota
savršeno lepa?

Pitanja su prekopirana iz vaše skripte, ali na osnovu kojih ja dajem svoje odgovore.
Pošto su ideje nesto apstraktno one se ne mogu saznati culima, one su shvatljive samo
umu.Da bi dosli do neke ideje moramo se koristiti dijalektikom, tj. Moramo naci valjane
argumente za odgovarajuce pitanje, tako preispitivanjem nekih pitanja utvrdjujemo njihovu
tacnost i time se priblizavamo njihovom ispravnom pojmu i samim tim saznajemo i njihovu
ideju.

Kao sto smo vec rekli gore, ideje su nezavisne od samih stvari, ali smo zaboravili da
napomenemo da su vecne i jedinstvene, ideja je jedna a stvari su mnostvene( uzimo na
primer troguao, njegova ideja bi bila da je to geometrijsko telo sastavljeno od 3 stranice i 3
ugla cije je zbir 180° i to je jedna jedina ideja trougla, dok mi mozemo da razlukujemo vise
vrsta trouglova: raznostrani, Jednakokraki, Pravougli )
Kada kazemo da su ideje vecne, ustvari zelimo da kazemo kako su sve stvari stvorene na
uzor na tu jednu jedinstvenu vecnu ideju, tj. Sve stvari su samo kao nekakve senke, kopije
pravih ideja.

U hijerarhiji ideja najvisa ideja je ideja dobra.

Ideja dobra je objasnjenje po cemu je sve sto jeste jeste. Naime, da uzmemo opet neki
primer, po cemu je lovac lovac.?Koja je sustina lovca? Lovac je lovac ako je on dobar lovac,
ukoliko nije dobar lovac on onda ni nije lovac, logično. U nasem jeziku se cesto govori da je
neko los u nekom zanimanju, ali kada kazemo da je neko los u necemu mi ne poricemo
njegovo zanimanje, on idalje ima nekakvo znanje o tom zanimanju, samo sto je to znanje
nedovoljno. Na ovom primeru mozemo lakse da razumemo ideju dobra, kada resavamo
zadatak iz matematike samo dobro/tačno uradjen zadak je uradjen zadatak, ako nije resen
dobro on onda nije resen uopste.
Zbog toga je ideja dobra teorija po cemu nesto jeste!

Ako smo rekli da je u hijerarhiji ideja vrhovna ideja, ideja dobra, sta bi onda bila ideja
Boga.? Koja stvar/pojam bi bio kopija, senka ideje boga? Religija, Ljubav ili pak nesto skroz
drugo, ali to je vec skroz druga IDEJA za temu za nekog drugog eseja.

Literatura:
- Skripta
- kif.filozofijainfo.com/platon-teorija-ideja/
- https://sh.wikipedia.org/wiki/Platon