УЧЕЊЕ О ЕЛЕМНТИМА МИШЉЕЊА

1. ТЕОРИЈЕ ПОЈМА

Шта је појам? Одговарајући на ово питање унутар логике током историје

настало је више теорија. Најважније од њих су следеће:
Формалистичка теорија-представља покушај да се појам појма одреди
кроз везу са осталим елементима мишљења, пре свега судом. Појам је тако
елеменат суда. Пример- суд-"Голуб је птица" као своје елементе има
појмове "Голуб" и "птица". Из примера видимо да појам заиста јесте
елеменат суда, самим тим суд можемо да дефинишемо као везу појмова.
На тај начин правимо грешку јер појам и суд објашњавамо једно помоћу
другога а да незнамо ни шта је појам ни шта је суд.
Ова теорија истиче несумњиву чињеницу о повезаности елемената
мишљења, наиме да је појам сачињен од елемената који се називају
ознаке(нпр. биологија је појам сачињен од ознака биос и логос, или
препеченица-то је ракија која је два пута печена). Суд је сачињен од
појмова као својих елемната, а судови су елементи закључка.
Иако је јасна веза између ових основних елемената, ми ни један од њих
нисмо дефинисали.
Појам-скуп ознака; Суд-скуп појмова; Закључак-скуп судова;
Ознака-елемент појма; Појам-елемнт суда; Суд-елемент закључка;
Психологистичка теорија појма-појам појма се објашњава помоћу појма
представе.
Појам је тако општа представа-представа о заједничким
карактеристикама више појединачних ствари. Иако се овим путем врши
апстраховање(одвајање битних од небитних особина неког предмета), што
представља један од основних процеса приликом формирања појма,
представа још увек задржава чулни и сликовит карактер. Општа представа
још увек није мисао о оном суштинском што одређује један
предмет(пример са човеком).
Номиналистичка теорија појма-Појам је само реч тј. име(номен) којим
означавамо једну или више појединачних ствари. У овој теорији се уствари
укида појам појма. Појам је оно што компликује ствари. Име и појам су
синоними. Код појединачних ствари(нпр. Петар Петровић) име се доиста
поклапа са појмом. Али проблем је код општих имена. Нпр. (Петар
Петровић, дадиља Шљивка и Рекс) да ли они могу да се обухвате општим
именом човек? Да би имали опште име или израз о скупу више
појединачних ствари или предмета ми већ морамо имати појам. Овим се у
ствари пренебрегавају процеси којим уопштавамо наше знање о стварима.
Вулгарноматеријалистичка теорија појма-Појам је мисаони одраз
битних(нужних, сталних и заједничких) особина материјалних ствари.
Проблем ове теорије лежи у томе што ми имамо појмове који се не односе
на материјалне ствари(психички процеси као што су радост, жалост...,
особине ствари-тврдоћа, лепота, доброта, тежина...., односи-лево, десно,
горе, пре....; имагинарни појмови-кентаур, анђео, дух...)
Ова теорија почива на претпоставци да можемо да мислимо само нешто
што постоји као материјална ствар и да је наше мишљење само пасивно-да
обрађује само оно чулима доступно. Мишљење се не посматра као
стваралачки процес.
Реалистичка теорија појма- У суштини допуњава
вулгарноматеријалистичку теорију и чини је прихватљивијом. По овој
теорији појам је мисаони одраз битних својстава реалних ствари и
процеса, њихових особина и међусобних односа. Иако укида неке од
приговора упућених вулгарно материјалистичкој теорији, остаје питање о
томе шта ћемо са рецимо идеалним предметима који нису ни материјални
ни психички(тачка, квадрат, разломак...) или са замишљеним бићима и
стањима(пакао, паралелни свет, матрикс...)
И реалистичка и вулгарноматеријалистичка теорија полазе од претпоставке
да је наше мишљење пасивно и да може да обухвати само оно реално тј.
стварно постојеће. Али, наше мишљење је стваралачки процес.
Све ове теорије можемо схватити као откривање и указивање на битна
својства појма. На његов однос према другим елементима мишљења, на
његову везаност за језик тј термин и представу, на његов однос спрам
стварности која нас окружује. Оно што је такође свима заједничко јесте да
појам одређују као мисао. Све оне садржински представљају учење о појму
и све заједно их можемо обухватити ако појам дефинишемо преко онога
што називамо бит или суштина(оно по чему нека ствар јесте то што јесте).
Ствар је у томе да се у неком појму, без обзира на шта се односио(нешто
материјално, замишљено, идеално, процес, стање...) дође до онога што је
суштинско и битно, до карактеристика које суштински одређују неку
ствар, појаву, стање...
Можемо, дакле, рећи да је појам мисао о бити(суштини) онога што
мислимо, односно мисао о битним карактеристикама предмета
мишљења.