Krece od razlikovanja cinjenice i pojmova.

Ono sto je cinjenica on naziva svakidasnjem zdravorazumskim

iskustvom. On polazi od toga da mi imamo neko neposredno empirijsko iskustvo na osnovu koga se
upoznajemo sa cinjenicama I da je osnovni zadatak nauke da te iskustvene cinjenice na neki nacin ucini
razumljivijim. One jesu razumljive samim tim sto su neposredne ali nisu nam sustinski razumljive jer ne
znamo zasto se te pojave odvijaju na taj nacin. Osnovni zadatak nauke je da dodje do opstih principa na
osnovu kojih je moguce uciniti razumljivijim neke neposredne iskustvene cinjenice. U tom smislu on
govori o lancu.Lanac krece od iskustvenih cinjenica I sa druge strane principa. Jedan kraj lanca je naucni
kraj a drugi je …… Taj lanac se prekinuo. Medjutim ovde sad jos uvek postoji i kada se susretnemo sa
iskustvenim cinjenicama i pokusavamo da ih izrazimo opstim principima odmah nam se javljaju problemi
jer je vrlo tesko doci do nekog uopstavanja svih tih empirijskih cinjenica. On sad razmatra kako dolazi do
toga, da mi imamo cinjenice i da pokusavamo da ih opisemo ali problematika teorija je da je empirijske
cinjenice vrlo tesko objasniti bez nekih pocetnih teorija bez cega ne bismo znali sta da opisujemo. Tu
postoji razlika izmedju culnog opazanja i umskog opazanja, kao sto cula opazaju neposredne culne
entitete u tom smislu tako i nasi umovi opazaju i dolaze do nekih opstih principa koji su u tom smislu
razumski razumljivi. Mi imamo opste principe koji su nam razumljivi zato sto su jednostavni kao takvi za
razumevanje.(jasni i razgovetni pod svetloscu razuma) Frank pita o konstatacijom da nauka odnosno fil
da spoji ova 2 ekstrema ljudske spoznaje spoznaju kroz principe i kroz obicno iskustvo i zato govori o
lancu koji povezuje ova 2. Medjutim sada ce nastati neki problemi ovakvog nacina predstavljanja
odnosaizmedju moci ljudske spoznaje. Odnosi izmedju direktnih opazaja i pojmova koje upoterbljavamo
u naucnom opisu predstavljaju glavni predmet interesa fil. Znanosti. Zadatak fil nauke je da utvrdi na koji
nacin mi od iskustvenih cinjenica dolazimo do naucnih teorija i nauke uopste. Problem je kako mi
prihvatamo te opste principe.

Pr. Izbacujemo neku cigaretu od papira, mi imajuci u vidu neku cinjenicu hocemo da dodjemo do nekog
kraja, ono o cemu govorimo su idealizacije i mi izbacujemo sve relativno i promenljivo i zadrzavamo ono
sto je idealizovano sto povezuje sve te pojedinacne slucaje. Taj slucaj idealizacije je PROIZVOLJAN, tj.
Kada se nesto idealizira desava se da mi neki opazaj uporadjujemo sa nekom idejom koju smo izmislili.
Zato umesto idealizacija koristi rec model. On je bitan za savremenu nauku, model koji se javlja u tekstu
je uproscena slika stvarnosti preko kojeg hocemo da objasnimo samu stvarnost. (pr matematicko klatno
kao model za fizicko klatno) taj pokusaj dolazaka do naucnih cinjenica nekada se vrsio analogijama dok
kasnije se u znanosti razvila neka apstraktna sema gde te pojave mozemo opisivati i gde se zadrzava
nesto bitno. Bitno je ono sto dovodi do zeljenog cilja naucnika. Naucna teorija se utvrdjuje cinjenicama
preko empirijskih eksperimenata medjutim to ne dokazuje naucnu teoriju vec je samo delimicno
potvrdjuje. (ovo je odnos iskustva i opstih principa). Mi pretpostavljamo da to treba da se dolazi
indukcijom, ali postoji pojava da se principi koje mi nazivamo naucnim da se razlikuju od iskustvenim
cinjenicama. Naucni principi treba da sluze objasnjavanju iskustvenih cinjenica i u tom smislu oni se
potvrdjuju u iskustvu, problem je ono sto nisu samorazumljivi!! (fil. Principi i naucne teorije) Zato naucne
principe treba da ucinimo razumljivim preko fil. Principa!!!Naucni principi imaju neposrednu korist u
iskustvu kao i fil. Jer se bez njih nije moglo jer filozofski principi jesu tu zbog svakodnevnog zivota i imaju
bitnu ulogu u tome kako covecanstvo funkcionise.!! Javlja se pitanje da je kriterijum fil lanca nije isti kao
nauke (korisnost i unutrasnja konzikvetnost).