SPISAK PITANJA ZA PRVI KOLOKVIJUM IZ PSIHOLOGIJE UENJA

1.ta je problematino u definiciji uenja kao svesne, namerne i cilju usmerene aktivnosti iji
je cilj sticanje znanaja i vetina?
a) Uska je; b)
2. Koliko trajna treba da je promena da bismo je nazvali uenjem?
Ucenje se karakterise kao trajna ili relativno trajna promena u individui.Promena treba da
traje izvesno vreme, nekad kratko a nekad dugo nakon aktivnosti koja ih je proizvela;
3. Iz kojih je sve razloga problematino da promenu koju nazivamo uenjem nazovemo
progresivnom? a) b) c)
4. Zato je bitno naglasiti da je uenje rezultat prethodne aktivnosti individue?
Ovom karakteristikom ucenje se razgranicava od promena koje nastaju sazrevanjem,
maturacijom;
5. ta se podrazumeva pod indukovanim razvojem?
Za razvoj su neophodni pored normalnog nasledja i adekvatna stimulacija i aktivnost u ranom
periodu zivota;
6. Kakve sve prirode moe biti aktivnost koja dovodi do promene koju nazivamo uenjem?
Spoljanje aktivnosti (ponaanje) ali i isto unutranje (mentalne) aktivnosti;
7. Odakle potie ideja da aktivnosti koje dovode do uenja moraju biti spoljanje, motorne
aktivnosti? Obrazloite.
Ova ideja potice od bihejviorista. Prema bihejvioristima samo spoljasnje, objektivno vidljive i
merljive S-R varijable imaju mesta u objektivnoj nauci. Bihejvioristi su imali u vidu proste
oblike ucenja. Tvrdili su da uslovljavanja nema bez motornih refleksnih reakcija, koje ce se
kasnije asocirati za neutralne uslovne drazi (primer je da se plivanje uci samo plivanjem);
8. Navedite bar tri primera kada aktivnost koja dovodi do uenja nije spoljanja, motorna
aktivnost.
Ucenje iz knjiga, ucenje po modeluPITAJ JASNU!!!
9. ta moe znaiti re iskustvo u srpskom jeziku i u kakvom odnosu je ovaj pojam sa
pojmom uenja?
Svesni dozivljaj ili prosto dozivljaj;
Akumulacija prethodnih dozivljaja ili postepen rast znanja o necemu (ucenje);?????
10. Kakve su implikacije definisanja uenja kao promene u ponaanju individue...?
11. Koji je najjai empirijski argument protiv definisanja uenja kao promene u ponaanju
individue...?
12. Na koga je ovakva definicija zapravo jedino primenljiva?
13. Ko je povukao razliku izmeu uenja i delatnosti i zato?
Tolman je zeleo da ukaze na razliku izmedju delatnosti i onog sto je nauceno. Ono sto je
nauceno ne mora se izraziti u delatnosti, i ono sto je vidljivo u delatnosti ne mora biti rezultat
ucenja:
14. Kakav logiko metodoloki status ima uenje ako ga definiemo kao promenu u
ponaanju..., a kakav ako ga definiemo kao promenu u individui.....?
Ako ga definisemo kao promenu u ponasanju ucenje ima status intervenisuce varijable;
Ako ga definisemo kao promenu u individui ucenje ima status hipotetickog konstrukta;
15. Zato Nil Miler uvodi specifinost promene u definiciju uenja?
Zato sto su rezultati ucenja vezani za odredjene sadrzaje ili odredjene okolnosti;
16. ta Maslov i Rodzers podrazumevaju pod doivljajnim uenjem?
Podrazumevaju ucenje na licnom iskustvu, kao kad dete nema nameru da nauci da je pegla
vruca, ali ono to nauci kada se opece na nju;
17. ta su radnje uenja?

Radnje ucenja su sve one aktivnosti koje subjekt izvodi kada namerava da neku sadrzinu
nauci, zapamti;
18. U kakvom odnosu su kognitivni procesi (opaanje, miljenje...) i uenje?
Opazanje, misljenje i citanje nisu ucenje. Ako, pak, ti procesi dovode do relativno trajnih
promena u individui, onda govorimo o ucenju;
19. Zato su bihejvioristi izabrali pojam uenja za centralni pojam psihologije?
20. Zato bihejvioristi odbacuju pojam pamenja iz psihologije?
Prema bihejvioristima, pojam pamcenja je suvise povezan sa subjektivnim dozivljajima
izazivanja predstava i osecanja u svesti;
21. Koji testovi se koriste za ispitivanje nauenog, tj. zapamenog?
To su testovi reprodukcije, prepoznavanja, ustede pri pokusaju ponovnog ucenja,... ;
22. Kako moemo da povuemo operacionalnu razliku izmedju uenja i pamenja pri primeni
ovih testova?
Ako se test daje neposredno posle izlaganja gradiva koje treba da se nauci, on meri ono sto je
nauceno, te pretstavlja test ucenja;
Ako se test daje izvesno vreme posle zavrsenog procesa ucenja, on onda ispituje trajanje,
odnosno pamcenje onog sto je nauceno;
23. Kako Melton povlai razliku izmeu uenja i pamenja?
Ako je varijabla redni broj pokusaja, taj test smatramo testom ucenja;
Ako je varijabla vreme koje je proteklo od zavrsetka procesa ucenja, taj test smatramo testom
pamcenja;
24. U okviru koje filozofske kole se prvi put govori o zakonima asocijacije?
U okviru Engleske empiristicke filozofije;
25. Ko je prvi u psihologiji objektivno prouavao pamenje i uenje i kako?
Ebinghaus je napravio serije besmislenih slogova i onda ih ucio. Nakon izvesnog vremena
ponovo bi ucio iste serije slogova i merio ustedu u vremenu pri ponovnom ucenju. Tako je
otkrio krivulju zaboravljanja i mnoge druge zakonitosti;
26. ta je stari, a ta novi antropomorfizam i u emu je razlika?
27. ta je Lojd Morganov kanon tednje?
To je protest na antropomorfisticke interpretacije u zoopsihologiji i glasi da jedno ponasanje
treba objasnjavati najjednostavnijim mogucim principima;
28. Koje su glavne inspiracije rane psihologije uenja
a) Behtjerova, Pavlovljeva i Secenovljeva ispitivanja-Ruska refleksoloska skola;
b) Darvinova teorija evolucije;
c) Torndajkov zakon efekta;
29. Kako je getalt psihologija uticala na psihologiju uenja?
Keler je otkrio ucenje uvidjanjem kod majmuna i time suprotstavio svoje nalaze nalazima
Torndajka. Keler i gestaltisti su uticali na kognitivne teorije ucenja Tolmana i njegovih
sledbenika koji su bili zacetnici neobihejviorizma;
30. U emu se sastojao model klasinih teorija uenja?
Taj model je trebao da otkrije osnovne zakone ponasanja i ucenja i da vazi za sto sto veci broj
vrsta. Dalje, pomocu njega, prosti zakoni bi trebalo da objasne i slozenija ponasanja
organizama. Radjeni su experimenti u jednostavnim situacijama, sa malo dobro kontrolisanih
varijabli. Experimenti su bili na zivotinjama. To je bio put od prostog ka slozenom;
31. Zato je otkrie biolokih uslovljenosti uenja predstavljao pretnju ovom modelu?
Prema istrazivanjima Lorenza, Garsije i ostalih doslo se do zakljucka da ne postoje opsti
zakoni ucenja vec kvalitativno i kvantitativno razliciti zakoni ucenja za razlicite vrste;
jednostavno receno, zivotinje su medjusobno genetski razlicite a razlicite su i od ljudi, te i
drugaciji zakoni vaze za njih i za ljude;
32. Koje vrste reakcija razlikuje Seligmen?
Bioloski pripremljene, bioloski nepripremljene i bioloski kontrapripremljene reakcije;

33. Za koju vrstu reakcija vae opti principi uenja otkriveni u klasinim laboratorijama po
Seligmenu?
Za bioloski nepripremljene reakcije;
34. Opiite Garsijin eksperiment i nalaze. ta je u njegovom ogledu atipino u odnosu na
standardni ogled klasinog uslovljavanja?
35. Koji su mogui razlozi za ispitivanje ivotinja u psihologiji uenja?
a) Interesovanje za ponasanje i ucenje zivotinja kao takvo;
b) Izgradjivanje opsteg shvatanja o filogenezi ponasanja, psihickog zivota i oblika ucenja;
c) Kada ne mozemo da vrsimo istrazivanja na ljudima;
d) Da bi se otkrili opsti principi ponasanja (koji vaze za brojne vrste i uz izvesne dopune za
coveka);
36. Koja je osnovna metodoloka logika eksperimentalne komparativne psihologije?
Zivotinje razlicitih vrsta se dovode u iste ili slicne experimentalne situacije i stavljaju pred
iste ili slicne zadatke, pri cemu se ocekuje mogucnost uporedjivanja, odnosno uvid u slicnosti
i razlike u filogenetskom razvoju ponasanja;
37. U emu je ogranienje ovakvog postupka?
Specificne reakcije na sredinu dovode do razvijanja specificnih sposobnosti. Otuda je tesko ili
nemoguce pronaci opsti test neke sposobnosti i izgraditi jednu pravilnu, uzlaznu skalu
sposobnosti ili oblika ucenja;
38. Kako etolozi kritikuju eksperimentalnu komparativinu psihologiju?
U vestackim laboratorijskim situacijama nista znacajno i nista opste ne moze se o zivotinjama
nauciti, vec samo u uslovima za koje su zivotinje genetski programirane, tj. u svojoj prirodnoj
sredini;
39. Koje termine koristi Konrad Lorenc za faktor naslea i sredine (uenja)?
Za faktor nasledja koristi termin filogenetska adaptacija;
Za faktor sredine (ucenja) koristi termin adaptivna modifikacija ponasanja;
40. Kako eksperimentalni psiholozi odgovaraju na kritike etologa?
Neutralna experimentalna situacija je pogodnija za pronalazenje nekih opstih zakona. Cesto
nismo u stanju da vrsimo experimente na ljudima iz humanih razloga. U experimentima na
zivotinjama uslovi i proslo iskustvo se mogu bolje kontrolisati;
41. Pod kojim uslovima je uoptavanje nalaza sa ivotinja na ljude prihvatljivo?
1) Ako se analogija vrsi eksplicitno i disciplinovano;
2) Kada se zakljucak o ljudima prihvata sa izvesnom rezervom, kao radna hipoteza;
3) Ako se u empiriskim istrazivanjima na ljudima potvrde na nalazi na zivotinjama;
42. U emu se sastoji logika ekstrapolacije ?
1) U istrazivanjima na zivotinjama pod uslovom A nalazimo pojavu X;
2) Opste ljudsko iskustvo nam kazuje da se i kod ljudi srece uslov A; te se pod uslovom A i
kod ljudi srece pojava X;
3) Prema tome, iste veze i isti zakoni postoje i kod zivotinja i kod ljudi;
43. ta sadri operacionalna definicija oblika uenja?
Sadrzi opis ponasanja organizma u odredjenim uslovima;
44. ta se podrazumeva pod principijelnim oblicima uenja (a ta pod operacionalnim)?
Pod principijalnim oblicima ucenja podrazumeva se oblik ucenja koji sadrzi osnovni
mehanizam, tj. nacin ucenja, koji se ne moze svesti na jednostavniji. Operacionalni oblik
ucenja podrazumeva opis ponasanja organizma u odredjenim uslovima;
45. Uporedite na isto operacionalnom nivou klasino uslovljavanje i instrumentalno uenje.
1) Klasicnim uslovljavanjem izazivamo odedjenu, tacnu reakciju, dok instrumentalnim
ucenjem to ne postizemo;
2) Kod klasicnog uslovljavanja zeljena reakcija je izazvana, a od instrumentalnog je spontano
emitovana;

3) Kod klasicnog uslovljavanja bezuslovna draz prethodi, a kod instrumentalnog ucenja sledi
reakciju koja se asocira za neutralnu draz;
4) Kod instrumentalnog ucenja tacna reakcija je sredstvo ili instrument dolazenja do nagrade,
dok kod klasicnog uslovljavanja to nije slucaj;
46. Na osnovu kojih principa Razran vri klasifikaciju oblika uenja?
1) Momenat u filogenezi u kome se neki obli ucenja javlja;
2) Podaci o fizioloskoj osnovi pojedinih oblika ucenja:
47. U emu je sukob egalitaristike i evolucionistike koncepcije?
Po egalitaristickoj koncepciji postoje jedan ili dva osnovna oblika ucenja, koji vaze za sve
organizme nezaisno od njihovog filogenetskog nivoa. Po evolucionistickoj koncepciji u toku
evolucije javljaju se kvalitativno novi oblici ucenja, koji nisu medjusobno svodljivi jedan na
drugi, niti na jedan ili dva osnovna opsta principa ucenja;
48. U emu se sastoji klasino shvatanje ranog iskustva
a) Trajnost i neizbrisivost efekta, tj. izrazita trajnost i teska promenljivost onog sto je steceno
ranim ucenjem;
b) Neprimetnost i sporost;
c) Vezano je za krioticki, senzitivni period;
d) Efekti ranog ucenja nisu specificni , nego opsti;
49. Koje su glavne inspiracije za istraivanje ranog uenja?
1) Proucavanje faktora nasledja i iskustva;
2) Psihoanaliticka teorija;
50. Navedite bar dva pokuaja objanjenja permanentnosti i ireverzibilnosti ranog uenja?
1) Prvo nauceni oblik ponasanja ponavlja se i snazno utiskuje. Ucvrsceni oblici ponasanja ne
dozvoljavaju novim oblicima da se ucvrste. Tkodje, kasnijim problemima se pristupa sa
stanovista prethodnog iskustva sa vec naucenim nacinima reagovanja;
2) Pojedine reakcije se najbolje sticu i najduze traju ako se uce u odredjenom vremenskom
intervalu, na odredjenom uzrastu. To je kriticni ili senzitivni interval ili period;
51. U emu je uloga naslea i uenja u fenomenu utiskivanja?
Prema primeru pilica koji prate majku, reakcija pracenja je urodjena reakcija, ali izbor
objekata koji ce se pratiti je naucen u prvim danima zivota;
52. Opiite nalaze Spaldinga.
On je otkrio da pilici u prva tri dana svog zivota prate bilo koji objekat s kojim prvo dodju u
dodir misleci da im je to majka. Ako je pile izolovano 4 dana instikt pracenja je zamenjen
strahom, te ce se pile plasiti i svoje bioloske majke. Otuda pojam kriticnog perioda.
Pored ovog nalaza, dolazi se do zakljucka da biolosko nasledje i uzrast odredjuju sta se moze
nauciti;
53. Lorencovo shvatanje utiskivanja (ranije, 1935.).
On je smatrao da je utiskivanje poseban oblik ucenja. Razlozi:
1) Utiskivanje se odigrava samo u kratkom kriticnom periodu, aposle toga nema vise
utiskivanja;
2) Veza stvorena utiskivanjem je trajna i nepromenljiva, za razliku od ostalih oblika ucenja;
3) Kod utiskivanja nema potrebe za nagradom ili kaznom, vec postoji instiktivna tendencija
da se prate odredjeni objekti, tj. sve sto je potrebno je da organizam nauci i upamti
perceptivna svojstva prvog pokretnog objekta kojji upozna;
54. Na koji oblik uenja Lorenc kasnije svodi utiskivanje?
Na jedan oblik uslovljavanja;
55. Kako moemo varirati duinu kritikog perioda kod utiskivanja?
Ako zivotinju po rodjenju izolujemo, na primer u mraku, duzinu kriticnog perioda cemo
produziti;
56. U emu je adaptivni smisao utiskivanja?

1) Utiskivanje u prirodnim uslovima obezbedjuje blizinu mladih sa majkom, a time fizicku

zastitu i pomoc u ishrani;
2) Utiskivanje je mehanizam za identifikaciju sopstvene vrste;;
57. U emu je znaaj laboratorijskog ispitivanja utiskivanja?
Pomocu njih doslo se do nalaza:
1) Da efekti utiskivanja ne moraju biti upecatljivi i trajni;
2) Da je posle zavrsenog utiskivanja na jedan objekt moguce izazvati utiskivanje na neki
drugi objekt;
58. U emu je prednost etolokih ispitivanja utiskivanja?
59. Kako se manifestuje afektivna vezanost za utisnuti objekat (bar 3 manifestacije)?
1) U prisustvu utisnutog ojekta zivotinja pokazuje znake zadovoljstva, a u njegovom odsustvu
znake nezadovoljstva;
2) U stresnim i frustrirajucim situacijama mlada zivotinja bezi ka utisnutom objektu, kao da
od njega trazi zastitu i sigurnost;
3) Utisnuti objekt moze da sluzi kao nagrada. Zivotinja ce pre nauciti neku radnju ako joj se
kao nagrada nudi da bude u prisustvu utisnutog objekta;
60. Kako Hes objanjava poetak i kraj kritikog perioda utiskivanja?
Pocetak kriticnog perioda utiskivanja nastaje usled razvoja perceptivnih i lokomotornih
sposobnosti. Tada mladunce moze da opazi i prati objekt utiskivanja. Taj period se zavrsava
spontanim razvojem straha prema nepoznatim objektima;
61. Koja su potkrepljujua svojstva utisnutih objekata (Molc) ?
a) Kada utisnuti objekt nije prisutan zivotinja pokazuje znake nezadovoljstva, i obrnuto;
b) U opasnim situacijama mlade zivotinje beze ka utisnutom objektu, kao da se u njegovom
prisustvu osecaju sigurnije;
c) Prisustvo utisnutog objekta moze da posluzi kao nagrada u nekom obliku ucenja, npr. Kod
ucenja lavirinta;
62. Po emu je utiskivanje slino, a po emu je razliito od instrumentalnog uenja?
Slicno je da utisnuti objekt moze da sluzi kao nagrada pri nekom od ucenja, osecanje
zadovoljstva i sigurnosti;
Razlike: Kod utiskivanja prisustvo odredjenih drazi izaziva snaznu, dominantnu i genetski
odredjenu reakciju pracenja, dok kod instrumentalnog ucenja imamo neku slucajnu i spontanu
reakciju koja se utvrdjuje time sto je pracena potkrepljenjem. Instrumentalno ucenje je obicno
vezano za veci broj ponavljanja i pod odredjenim uslovima stecena reakcija se gasi sto sve
nije slucaj sa utiskivanjem;
63. Po emu je utiskivanje slino, a po emu razliito od klasinog uslovljavanja?
Kod klasicnog uslovljavanja imamo i bezuslovnu i uslovnu draz. Bezuslovna draz izaziva
reakciju koja se usled veceg broja ponavljanja asocira sa uslovnom drazi.
Kod utiskivanja ne postoje dve drazi vec samo jedna draz koja izaziva reakciju pracenja i koja
se na osnovu malog broja ponavljanja asocira jos jace za istu reakciju pracenja;
64. Po emu je utiskivanje slino, a po emu je razliito od ekspozicionog uenja?
Kod ekspozicionog ucenja dovoljan je uslov izlozenost izvesnim drazima, dok se kod
utiskivanja vrse sasvim specificne reakcije na odredjene drazi ili karakteristike objekata usled
cega se stvaraju sasvim specificne asocijacije;
65. Po emu je utiskivanje slino, a po emu razliito od senzitizacije?
Ova dva oblika ucenja su slicna po tome sto se pojacava i fiksira veza koja postoji od samog
pocetka. Razlika je u tome sto je senzitizacija primitivan i spor oblik ucenja koji zahteva puno
ponavljanja i daje kratkotrajne rezultate, dok je kod utiskivanja to sve suprotno;
66. Kod koje vrste ivotinja se javlja pravo utiskivanje?
Kod prekocijalnih ptica (kod ptica koje su od rodjenja sposobne za kretanje i obavljanje nekih
vaznih funkcija za odrzanje zivota);
67. Navedite bar 3 utiskivanju slina fenomena kod sisara.

Zenke pacova koje su odrasle u prisustvu oca i majke su se parile samo sa muzjacima svoje
podvrste, dok zenke koje su odrasle samo sa majkom su se parile i sa muzjacima drugih
podvrsta;
Zenke pacova koje su odrasle samo sa majkom mogu u odraslom dobu da pokazuju znake
homoseksualnog ponasanja;
Psi koji u prve 3-4 nedelje svog zivota imaju kontakt s ljudima postaju pitomi i vezani za
ljude. Psi koji prvih 12 nedelja provedu u divljini tesko se mogu pripitomiti;
68. Koje su bihejvioralne posledice izlaganja organizma jednostavnim, nestrukturiranim
draima?
Stimulisane zivotinje se bolje snalaze u stresnim situacijama, reaguju brze, krace. Adaptivnije
su i otpornije na frustraciju, a bezopasne situcije dozivljavaju kao bezopasne za razliku od
nestimulisanih zivotinja koje takve situacije dozivljavaju kao opasne;
69. Opiite fizioloku reakciju na stres kod stimulisanih i nestimulisanih ivotinja na kasnijem
uzrastu.
Kod stimulisanih zivotinja u stresnoj situaciji se kolicina steroida u telu brze i vise povecava,
za razliku od nestimulisanih zivotinja, te stimulisane zivotinje lakse podnose stres;
70. Kako Levajn objanjava efekte rane stimulacije?
Aktivnost hormonalnog sistema se menja kod stimulisanih zivotinja. Steroidi se kod
stimulisanih zivotinja pojacano i ubrzano luce u stresnim sitacijama, te su te zivotinje
otpornije na stres.
71. Zato smatra da se ovde radi o uenju?
Rana stimulacija utice na sazrevanje i trajno menja deo nervnog sistema koji regulise
aktivnost hormonskog sistema, te ta hormonska promena dovodi boljem snalazenju u stresnim
i frustrativnim situacijama. Znaci, promene u hormonalnom sistemu odrazavaju se u
spoljasnjem ponasanju, aposredovane su promenama odgovarajuceg dela nervnog sistema;
72. ta su po Hebu specifinosti uenja u ranom periodu i ta se tada stie?
73. ta su pacijenti iz fon Zendenove studije mogli da vide, a ta ne posle operacije?
Mogli su da grubo razlikuju figuru od pozadine, a posle vezbanja su neki mogli da razlikuju
boje i pomalo geometriske figure. Nisu mogli da razlikuju lica, niti iste oblike koji se
pojavljuju na razlicitim pozadinama;
74. ta se desilo u Risenovom eksperimentu sa majmunima potpuno lienim vizuelnog
iskustva u prvih 16 meseci?
Kod tih zivotinja postojali su osnovni vizuelni refleksi (zenica se na svetlo skupljala, zivotinje
su se na iznenadno svetlo trzale, oci su im pratile svetlo).
Sa druge strane, pokreti ociju pri pracenju svetla su im bili skokoviti, zivotinje nisu treptale i
zatvarale oci kada bi se predmet priblizavao njihovoj glavi. Smatra se da je kod tih zivotinja
doslo do organske degeneracije oka;
75. Kakve je nalaze dobio na delimino liiavanim ivotinjama 7 meseci?
Zivotinje nisu treptale i zatvorale oci kada bi im se predmet priblizavao licu, sve dok to nisu
navezbale. Oblike su tesko razlikovale, ali sa bojama nisu imale problema. Zivotinje su
morale da vezbaju da fiksiraju objekte u prostoru i da ih prate kada se pomeraju. Kada bi se
zivotinjama priblizavao disk koji daje elektricni sok, zivotinjama je trebalo vremena da pocnu
cvileti, a kasnije i sklanjati se od njega;
76. Kakve efekte pokazuje rano liavanje u oblasti somestetike percepcije?
Nedostatak normalnog taktilnog iskustva dovodi do poremecaja u taktilnom opazanju i
posebno u opazanju lokaliteta drazenja;
77. Do kakvih promena na mozgu dovodi ivot u bogatoj i siromanoj sredini u ranom
periodu?
Kod zivotinja iz bogate sredine kora velikog mozga je deblja, a narocito je povecana debljina
vizuelnog korteksa;
78. ta pokazuje eksperiment Himovia o efektima ranog i kasnijeg liavanja?

Pacovi koji su prvo ziveli u nepovoljnim uslovima nisu uspeli da nadoknade ono sto je
propusteno u ranom periodu zivota iako su posle proveli zivot u boljoj sredini. Za razliku od
njih, pacovi koji su prvo ziveli u boljoj a potom u losoj sredini nisu imali takvih problema;
79. Opiite Hebov hipotetiki eksperiment. ta bi on trebalo da nam pokae?
Trebalo bi naci dva identicna blizanca i sasvim rano ih razdvojiti. Jedan bi ziveo u veoma
povoljnim i stimulativnim uslovima (tj. u takvoj porodici), a drugi bi trebao da zivi u upravo
suprotnim nepovoljnim uslovima. Posle nekoliko godina oba blizanca treba da zive odredjeno
vreme u jednakim povoljnim uslovima. Na kraju blizancima treba dati razne testove
sposobnosti i uporediti njihov uspeh. Heb predvidja da bi bolje rezultate ostvario blizanac koji
je u ranoj mladosti ziveo u povoljnijoj sredini. Drugi blizanac bi napredovao u boljoj sredini
ali nikad ne bi dostigao prvog;
80. Slinosti i razlike primarne i sekundarne socijalizacije po Skotu.
Ne razlikuju se samo po vremenu u kom se odigravaju vec po svojoj prirodi i efektima.
Primarna socijalizacija se odigrava u ranom periodu zivota jedinke i njeni efekti su trajni i ne
mogu se u potpunosti izmeniti kasnijim ucenjem. Bitno je da mladunce bude izlozeno
prisustvu drugog bica, da bude upoznato sa njima i da ih opaza. Kod nje nije potrebno
instrumentalno ucenje koje je karakteristicno za sekundarnu socijalizaciju, koja se odigrava u
kasnijem periodu zivota i koja nema tako trajna dejstva;
81. ta je Bolbi zakljuio o posledicama ranog liavanja kod ljudskih beba? (str.198)
Lisavanja pre sestog meseca su manje stetna , tj. povratka i popravka jos moze da bude.
Medjutim, kasnija lisavanja, sve do trece godine imaju trajne ireverzibilne posledive u
pogledu intelektualnog, emocionalnog, socijalnog i govornog razvoja;
82. U emu je bila slinost izmedju psihoanalitiara i teoretiara uenja u shvatanju prirode
veze majke i deteta?
Slicnost je veoma velika, samo sto su teoreticari ucenja upotrebili drugi jezik u objasnjavanju.
Obe teorije isticu znacaj majke kao sredstva za zadovoljenje svih detetovih telesnih potreba i
da je ona izvor brojnih zadovoljstava. Obe teorije smatraju da je ljubav prema majci stecena;
83. ta o tome tvrdi novije uenje o vezivanju?
Po njima decja socijalnost je genetski programirana, kao i trazenje kontakata sa odraslima
svoje vrste. Dete poseduje bioloski programirane nacine da postigne kontakt i da ga odrzi.
Oni isticu da je vezanost deteta za majku jedan od najjacih instikata, i da tu vezu traze i dete i
majka;
84. Koji oblik uenja je u osnovi vezivanja deteta za majku po tradicionalnom shvatanju
psihologije uenja?
Klasicno uslovljavanje;
85. Koliko traje kritiki period za vezivanje kod rezusa?
86. Po emu su slini utiskivanje i vezivanje (6)?
1) Po rodjenju, mladi izgradjuju preferenciju za jedan odredjen objekat;
2) Mladi teze da ostanu u vizuelnom, auditivnom i fizickom kontaktu sa tom jedinkom
(tendencija pracenja i priblizavanja);
3) U osnovi je genetski program koji cini mlade specificno osetljivim za drazi odredjene vrste
za koje se oni najlakse vezuju ili utiskuju;
4) Pored izlozenosti drazima kod utiskivanja i vezivanja mogu se pridodati i instrumentalno
ucenje i klasicno emocionalno uslovljavanje;
6) Postoje i neka tvrdjenja da i kod vezivanja dece postoji kriticni period kao kod utiskivanja;
87. Koji nalazi najubedljivije govore da vezivanje ne poiva na oralnim, pa ni konim
zadovoljstvima?
Novi podaci nam ne govore samo o koznom zadovoljstvu usled telesnog dodira; kontakt ili
blizina majke dovodi do ublazenja straha i pruza osecanje sigurnosti, koje nije libidinozne
prirode. Postoje i genetski programi koji dovode do preferencije za socijalne drazi, odrasle

predstavnike svoje vrste, kao i da postoje programirani nacini reagovanja kojima se postize
blizina majke ili drugih odraslih osoba;
88. Koja patoloka ponaanja pokazuju delimino socijalno izolovani majmuni?
Cesto neodredjeno sede i zure; Kada im se covek priblizi vrse auto-agresivne akte; cesto
pokazuju preteranu oralnu aktivnost; obicno su indiferentni za spoljasnje drazi; ponekad
ponavljaju neki obican pokret mnogo puta i ponekad su katatonom polozaju;
89. Koja patoloka ponaanja pokazuju totalno socijalno izolovani majmuni?
Ako su zivotinje bile u izoloaciji 6 ili vise meseci one su bile trajno ostecene. Te zivotinje
nezainteresovano zure, vrse auto-agresivne akte, delove tela stavljaju u usta i sabijaju se u
gomilu; zivotinje pokazuju strah i agresiju, tj. agresivni su iz straha i napadaju druge majmune
svoje vrste;
Ako su zivotinje dugo socijalno izolovane, one su potpuno bespomocne, bez tendencija da se
brane i da budu agresivne; takodje ne mogu da ostvare nikakve socijalne odnose;
90 ta je Harlov mislio o postojanju i trajanju kritikog perioda za vezivanje kod dece?
Odsustvo majke u prvih 6 meseci ne mora da ima trajne posledice;
Lisavanje do prve godine zivota donosi detetu trajne posledice;
Lisavanje do kraja druge godine je ''tacka posle koje vise nema povratka'' za dete;
91. Kako socijalna izolacija kod rezusa utie na sposobnost uenja?
Majmuni koji su bili u socijalnoj izolaciji su uspeli da rese lakse testove koji mere sposobnost
ucenja, test diskriminacije, test odlozene reakcije i stvaranje strategije ucenja. Najtezi test,
ipak, nisu mogli da rese. To su strategije ucenja sa problemom neparne drazi;
92. Da li je ivot u normalnoj sredini uspeo da potre patoloke posledice rane izolacije?
Prosto zivljenje u normalnoj sredini nije dovoljno za izlecenje;
93. Koji oblici terapije su se pokazali efikasnijim?
Ako socijalno lisavanom rezusu pridelimo mladog rezusa, mladi majmun pokusava da se
priblizi starijem lisavanom. Stariji ga prvo odbacuje. Ali mladi rezus je uporan u svom
nastojanju da bude prihvacen od starijeg. Posle 6 meseci stariji majmun ce se sasvim
normalno ponasati, posto je prvo prihvatio mladjeg;
94. Kako se definie ekspoziciono uenje?
Ono se definise sasvim globalno. Eksperimentator izlaze organizam izvesnim spoljasnjim
drazima ili situacijama. U zavisnosti od prethodnog izlaganja, kasnije ponasanje organizma se
menja, sto se obicno konstatuje razlicitim testovima;
95. Navedite bar 4 sluaja gde je prisutno ekspoziciono uenje.
1) Utiskivanje;
2) Izlaganje organizma specificnim nestrukturisanim drazima;
3) Izlaganje organizma strukturisanim drazima;
4) Latentno ucenje, npr. U ucenju lavirinta;
96. U emu je teorijski iznaaj ekspozicionog uenja?
Teorijski znacaj ovog oblika ucenja je u tome sto se on suprotstavlja S-R teorijama
potkrepljenja i S-R teorijama uopste. U osnovi ovog oblika ucenja je izvesna vrsta
perceptivnog ucenja;
97. Kako moemo da kontroliemo senzitizaciju u ogledima uslovljavanja?
Dejstvo senzitizacije se najbolje moze izdvojiti upotrebom jedne kontrolne grupe ispitanika;
taj tretman moze biti trojak:
1) Ispitanici kontrolne kao i eksperimentalne grupe dobijaju uslovnu i bezuslovnu draz isti
broj puta, ali ne u paru vec slucajno rasporedjene;
2) Kontrolna grupa moze najpre da dobije seriju uslovnih, pa zatim seriju bezuslovnih drazi,
ili, obrnuto seriju bezuslovnih, pa zatim seriju uslovnih drazi; broj uslovnih i bezuslovnih
drazi je isti kao i u eksperimentalnoj grupi;
3) Kontrolna grupa dobija samo seriju bezuslovnih drazi. Broj tih bezuslovnih drazi je jednak
broju tih drazi u eksperomentalnoj grupi;

98. Koja su dva osnovna pristupa fenomenu senzitizacije?

1) Prema klasicnom shvatanju senzitizacija nije fenomen ucenja, vec trenutno stanje
organizma koje utice na njegovu delatnost; ova pojava moze da izazove gresku u
eksperimentima klasicnog uslovljavanja, tj. mogu da dovedu do laznog uslovljavanja
pseudouslovljavanja. Zato ovi izvori greske moraju biti otstranjeni iz eksperimenta;
2) Prema novom shvatanju senzitizacija dovodi do relativno trajne promene u ponasanju, te
pretstavlja pojavu ucenja;
99. Opiite ogled Gretera sa uslovljavanjem unazad. ta je zakljuio?
Greter je radio ispitivanja na simpanzama. Prvo im je davao bezuslovnu draz, sistanje zmije, a
potom im je davao uslovnu draz, zvuk zvona. Bezuslovna draz je izazivala snaznu reakciju
straha, a posle 10 ponavljanja i zvuk zvona je izazivao emociju straha.
Onda je uveo kontrolnu grupu u eksperiment, kojoj je samo bezuslovna draz izlagana 10 puta.
Posle toga, zivotinje su i na zvuk zvona reagovale strahom. Greter je zakljucio da se u
njegovom eksperimentu radilo o laznom, prividnom uslovljavanju, tj. o pseudouslovljavanju.
Uslovljavanje unazad je od tada tumaceno kao pseudouslovljavanje. Snazna bezuslovna draz
je senzitirala organizam, tako da bilo koja neutralna draz otkacinje bezuslovnu reakciju;
100. ta je pseudouslovljavanje?
Kod pseudouslovljavanja ne postoi prirodna veza izmedju neutralne drazi i bezuslovne
reakcije. Usled povecane osetljivosti organizma (senzitizacija) bilo koja draz moze da otkaci
bezuslovnu reakciju;
101. Kako Kling povlai razliku izmeu senzitizacije i pseudouslovljavanja?
Kod senzitizacije veza izmedju neutralne drazi i bezuslovne reakcije je prirodna, samo se pod
pocetnim eksperimentalnim uslovima ne ispoljava. Kod pesudouslovljavanja ne postoji
prorodna veza izmedju neutralne drazi i bezuslovne reakcije. Usled povecane osetljivosti
organizma bilo koja draz moze da otkaci bezuslovnu reakciju;
102 ta treba uraditi da bi se manifestovala prirodna veza izmeu ND i BR kod senzitizacije?
1) Povecati intenzitet neutralne drazi;
2) Povecati osetljivost organizma davanjem snazne bezuslovne drazi;
103. Zato se danas senzitizacija uglavnom shvata kao oblik uenja?
104. Kako Harlou interpretira pseudouslovljavanje?
Harlou smatra da je psudouslovljavanje rezultat izgradjenog ocekivanja. To ocekivanje stvara
mentalnu i motornu gotovost, tj. spremnost da se reaguje. Usled takve pripremljenosti, svaka
iznenadna neutralna draz moze da otkaci bezuslovnu reakciju;
105. Razranovo shvatanje senzitizacije.
1) Poseban oblik ucenja;
2) Draz koja u pocetku nije izazvala odredjenu reakciju pocinje da je izaziva relativno stalno.
Uzrok je relativno trajno povecanje osetljivosti odredjenih nervnih centara i puteva;
3) Neasocijativan proces ucenja;
4) Relativno jednostavan oblik ucenja;
106. Voronjinovo shvatanje senzitizacije.
On senzitizaciju naziva sumacionim refleksom. Tragovi proslih razdrazenja sumiraju se sa
sadasnjim razdrazenjima i dovode do pojacanih reakcija. Po njemu, senzitizacija je
najjednostavniji oblik ucenja koji se srece kod svih organizama, pa i coveka. Voronjin smatra
da sumacioni refleks nije asocijativni fenomen;
107. Uporedite Razranovo i Voronjinovo shvatanje senzitizacije.
Obojica smatraju da je senzitizacija poseban oblik ucenja. Voronjin smatra da je senzitizacija
najjednostavniji oblik ucenja, dok Razran smatra da je habituacija najjednostavniji oblik
ucenja;
108. U kakvom odnosu su pojmovi privremene veze i uslovno-reflektorne veze po Sergejevu?

Sve privremene veze nisu uslovno reflektorne privremene veze, odnosno pojava privremene
veze je opstija od pojave uslovnog refleksa, a pojam privremene veze je opstiji od pojma
uslovnoreflektorne veze;
109. Koje podvrste senzitizacije navodi Razran?
I Neasocijativni: 1) senzitizacija u uzem smislu;
2) pseudouslovljavanje;
II Asocijativni: 1) alfa uslovljavanje;
2) beta uslovljavanje;
110. Koji su operacionalni indikatori senzitizacije?
1) verovatnoca reakcije se povecava;
2) amplituda reakcije se povecava;
3) vreme reakcije se smanjuje;
4) prag drazi koji je potreban da bi se reakcija izazvala ce se smanjiti;
111. Opiite eksperiment Kimbla i Reja. Kako Razran objanjava njihove nalaze?
Eksperimentatori su imali dve grupe zivotinja. Kod prve, drazena je uvek jedna ista tacka,
refleksogene zone na ledjima. Kod druge grupe drazene su razlicite tacke refleksogene zone.
Drazenje jedne tacke izazivalo je habituaciju. Drazenje razlicitih tacaka izazivalo je
senzitizaciju.
Razran zakljucuje da drazenje razlicitih tacaka jedne refleksogene zone potencira razdrazenje
u odgovarajucim nervnim centrima, stvarajuci tzv. Dominantno ognjiste razdrazenja;
112. ta su ruski fiziolozi podrazumevali pod dominantnim ognjitem razdraenja?
113. Po Razranovom evolucionistikom shvatanju senzititizacija u istom obliku postoji
kod___planarija, glista, prakicmenjaka, zmijunjica, najprostijih oblika riba_____, dok je kod
viih ivotinja___postojanje asocijacija na osnovu pamcenja. Ovde je senzitizacija posledica
kognicije._____.
114. U kakvoj vezi su senzitizacija i Ajzenkov pojam inkubacije kod emocionalnih reakcija?
115. Od ega zavisi da li e doi do habituacije ili senzitizacije prilikom ponavljanja iste
drai?
Drazi koje su sleabe i beznacajne dovode do habituacije, a drazi koje su snazene ili od nekog
znacaja dovode do senzitizacije;
116. U emu se ogleda specifinost habituacije?
Za razliku od svih ostalih oblika ucenja, habituacija je ucenje da se ne reaguje, ili negativno
ucenje;
Habituacija se vrsi u odnosu na jednu specificnu draz, ona ne postoji za druge slicne drazi ili
pri promeni jedne te iste drazi;
117. Po emu se habituacija razlikuje od senzorne adaptacije?
Generalizacija habituacije postoji samo na veoma slicne drazi. Ona prestaje cak i kad se
intenzitet drazi smanji. To je razlikuje od perifernog umora i senzorne adaptacije;
118. ta je dishabituacija?
Ako se uz draz na koju se organizam habituirao izlozi neka druga draz, doci ce do trenutnog
obnavljanja habituirane reakcije, tj. doci ce do dishabituacije;
119. ta je habituacija dishabituacije?
Ako se draz koja izaziva dishabituaciju vise puta ponavlja, ona ce imati sve manje dejstvo, tj.
dishabituacija ce biti sve slabija, i to je fenomen habituacije dishabituacije;
120. ta je habituacija ispod nule?
Ako se proces habituacije nastavi i po prestanku subjektivnog reagovanja na spoljasnje drazi,
spontano obnavljanje ce biti sporije ili manje potpuno;
121. Po emu su slini, a po emu se razlikuju habituacija i gaenje?
Karakteristike habituacije kao sto su spontano obnavljanje habituirane reakcije, geberalizacija
habituacije na slicne drazi, habituacija ispod nule i dishabituacija, potsecaju na gasenje.
Razlika je u tome sto se gasenje odnosi na stecene uslovne reakcije, a habituacija na uridjene
bezuslovne reakcije;
122. ta je spontano obnavljanje?

Ako se prekine sa davanjem drazi, postoji tendencija da se habituirana reakcija spontano

obnovi;
123. Kako brzina izlaganja drai utie na habituaciju?
Ako se drazi brze izlazu, habituacija je takodje brza i izrazitija;
124. ta je kratkorona, a ta dugorona habituacija u ogledu Hajnda (sa zebom i sovom)?
Kratkorocna habituacija se odigrava za prvih pola sata i postepeno se gubi sledeceg dana;
Dugorocna, ili totalna, habituacija traje mnogo duze i zeba uopste ne reaguje na sovu;
125. U emu se ogleda habituacija kod jednoelijskih organizama?
Kada se taktilna draz vise puta ponovi, kontrakcije organizma prestaju. Pretpotencija se gubi
pri ponovljenom drazenju. Za habituaciju su odgovorni receptorni procesi;
126. U emu se ogleda habituacija na nivou pojedinanih neurona?
Habituacija je vezana za presinapticke promene, tj. za izvesnu vrstu sinapticke depresije, koja
nastaje aktivnoscu samog neurona;
127. U kojim neuronima kimene modine je Tompson snimio habituaciju?
U senzornim i motornim neuronima;
128. Koje vrste interneurona je Tompson otkrio u kimenoj modini?
1) Neplasticne neurone, koji ne menjaju svoju aktivnost za vreme habituacije;
2) Plasticne neurone tipa H, cija se aktivnost progresivno smanjuje u toku habituacije;
3) Plasticne neurone tipa S, kod kojih se najpre zapaza porast aktivnosti (senzitizacija), a
zatim pad na pocetni nivo;
129. Na emu poiva habituacija po Tompsonu?
Pociva na specijalnoj vrsti neurona, na plasticnim neuronima tipa H.
130. Koji regioni u mozgu su naroito podloni habituaciji?
Regioni u mezencefalonu, u odgovarajucem delu retikularne formacije i u hipokampusu;
131. Od ega zavisi po Tompsonovoj teoriji da li e pri ponavljanju neke drai doi do
senzitizacije ili habituacije?
Drazi od znacaja ili drazi povecanog intenziteta ponavljanjem dovode do senzitizacije, dok
drazi bez posebnog znacaja ili drazi slabijeg intenziteta dovode do habituacije;
132. Kako Tompson objanjava dishabituaciju?
Procesi u plasticnim neuronima tipa S odgovorni su za dishabituaciju;
133. ta Tompson zakljuuje o habituaciji kod monosinaptikih i polisinaptikih veza?
Habituacije nema kod monosimpaticke, direktne veze senzornog i motornog neurona.
Habituacija se odigrava u lancu interneurona koji spajaju aferentni i eferentni neuron;
134. Koji oblik uenja bi bio odgovoran za habituaciju perifernog ulnog porekla?
Uslovljavanje reakcija misica srednjeg uha;
135. Na koji nain bi habituacija mogla da se odvija u ulnom aparatu?
Kontrakcijom misica srednjeg uha dolazi do ''demfovanja'' akusticnih drazi i do smanjenja
akusticke aktivnosti. Habituacija bi mogla da pociva na takvom ''demfovanju'', ako ne u celini
a ono bar u delovima;
136. Kako bismo pokazali da aktivnost miia srednjeg uha moe biti odgovorna za fenomen
habituacije?
1) Eliminisemo aktivnost srednjeg uha, pa posmatramo da li je habituacija pod tim uslovima
moguca;
2) Najpre izvrsimo habituaciju, pa onda eliminisemo aktivnost misica srednjeg uha. Onda se
posmatra da li je jednom uspostavljenja habituacija zadrzana ili ne;
137. Ogled Ernandez-Peona pokazuje da bi habituacija mogla poivati na ____''demfovanju''
ili blokiranju nervnih impulsa na nekoj usputnoj stanici u ushodnom senzornom putu od cula
ka kori mozga________.
138. Koje anatomske i fizioloke injenice govore u prilog jednoj takvoj ideji?
Anatomske cinjenice: postoji vise puteva koji pocivaju u visim, a zavrsavaju u nizim
akusticnim centrima, ili cak u samom culu. 4 eferentna nishodna sistema su:

1) Iz retikularne formacije;
2) Iz olivarnog kompleksa produzene mozdine; zavrsava se u puzu;
3) Centrifugalni ekstraretikularni auditivni kontrloni sistem koji potice iz korteksa;
4) Nishodni ekstraretikularni put u blizini ushodnog akusticnog trakta;
Fizioloske cinjenice:
139. ta je neuralni korelat orijentacione reakcije?
140. Kako ispitujemo habituaciju EEG reakcije?
Kod budnog opustenog coveka elektrocefalograf registruje uobicajeni alfa-ritam. Izlaganje
jedne zvucne drazi dovodi do prekida ovih sporih talasa, tj. dovodi do alfa-bloka. Kada se
zvucna draz vise puta izlozi, dolazi do gubljenja alfa-bloka, tj. zvucna draz vise ne izaziva
promenu u alfa ritmuOva EEG reakcija je deo opste orjentacione reakcije;
141. ta je orijentaciona reakcija na bihejvioralnom i fiziolokom planu?
Orjentaciona reakcija se sastoji u okretanju citavog tela, ali prvenstveno glave u pravcu drazi,
culjenju usiju kod nekih zivotinja, promena pulsa, krvnog pritiska, promena mozdanih talasa i
promena misicne napetosti;
142. U emu je adaptivni smisao orijentacione reakcije?
Organske promene omogucuju i olaksavaju obradu informacija koje mozak prima, tj.
omogucuju i olaksavaju ispravno opazanje spoljasnje sredine, i pretstavljaju nuzan uslov
ucenja;
143. ta se po Sokolovu deava kada se model drai i novoprispela dra poklapaju?
Nece doci do orjentacione reakcije;
144. ta se po Sokolovu deava kada se model drai i novoprispela dra ne poklope?
Doci ce do orjentacione reakcije;
145. Gde je lokus organizacije orijentacione reakcije po Sokolovu?
U kori velikog mozga;
146. Zato je Sokolov verovao da se model drai formira u kori velikog mozga?
Kori se pripisuje inhibitorna uloga u odnosu na nize nervne strukture. Retikularna formacija
ucestvuje u organizovanju pzanje, odnosno orjentacione reakcije. Takodje, prema
Pavlovljevim ogledima, ako se psu otstrani kora velikog mozga nece vise postojati motorni
aspekt orjentacione reakcije;
147. Kako je kasnije revidirao svoje stanovite?
Istakao je da model drazi nije statican, vec dinamican, da se menja kao sto se menjaju i
spoljne drazi. Dalje, model drazi se ne odnosi samo na fizicka svojstva drazi, vec i na
znacenje, odnosno na smisao drazi. Kaze i da se orjentaciona reakcija javlja u odnosu na
anticipatorna svojstva drazi, cak i na anticipatorno znacenje buducih drazi;
148. Opiite ogled Rusinova i Smirnova, ta on pokazuje?
Ispitivali su habituaciju na verbalne drazi, izlazuci reci razlicite zvucnosti, ali istog ili veoma
slicnog znacenja. Rezultati pokazuju da je i pored ralika u fizickim drazima, habituacija na
smisao moguca. Kada bi se u toku eksperimenta pojavila rec slicna pozvucnosti, ali razlicita
po smislu, odmah bi dolazilo do orjentacione reakcije;
149. Zato Horn kritikuje Sokolovljeva objanjenja?
On smatra da su Sokovljeve pretpostavke nepotrebne i slozene, posebno pretpostavka o
stvaranju modela drazi u kori velikog mozga i proces komparacije tog modela sa
novoprispelim drazima. On smatra da se fenomeni habituacije mogu objasniti mnogo
jednostavnijim neurofizioloskim mehanizmima;
150 Kakvu alternativu nudi Horn za objanjenje dishabitucije pri promeni intenziteta ili
trajanja drai?
Ako se draz odredjenog intenziteta ili trajanja vise puta ponovi, doci ce do habituacije jednog
puta, pr. neuron A-R, te ce spoljasnje reakcije izostati. Ali, ako se izmeni intenzitet ili trajanje
drazi, aktiviran ce biti drugi neuron B. Put B-RS nije zahvacen procesom habituacije, te ce sa
promenom doci do spoljasnje reakcije. To objasnjava pojavu dishabituacije;

151. ta su ekstrapolirajui neuroni?

Oni u svojoj aktivnosti ponavljaju ritmicnu aktivnost spoljasnje drazi. Kada se spoljasnja draz
izostavi, oni nastavljaju da pale istim ritmom. Oni objasnjavaju dejstvo izostanka drazi na
javljanje orjentacione reakcije;
152. Kako se po Hornu detekuje razlika dve drai?
153. Kakav empirijski status imaju Hornove nervne mree (grafiki modeli)?
Graficki modeli nam pokazuju da je moguce zamisliti da jedna malobrojna grupa neurona
otkriva razlike u drazi, u intenzitetu, trajanju i kvalitetu drazi, da otkriva novinu i razliku u
drazenj. Ona zbog toga ima svoju naucnu vrednost;
154. U emu je prednost njegovih objanjenja?
155. U emu se sastoji uenje u Sokolovljevoj teoriji?

Napomena : deo od 92 do 112 pripada zapravo gradivu III kolokvijuma, zato nisam dala ovde
pitanja iz tog dela