1. Koja je osnovna operacija klasinog uslovljavanja?

Najosnovnija operacija je davanje u paru dve drai jedne

neutralne (i budue uslovne) i jedne bezuslovne drai koja na urodjen nain
izaziva jednu snanu reakciju.
2. Kako je Votson shvatio klasini uslovni refleks?
Votson je smatrao da su navike jedinice iz kojih se izgrauje
itava linost i koje odreuju ponaanje oveka a navike je on
jedno vreme svodio na uslovne reflekse. ????
3. Pavlovljevo otkrie uslovljavanja se uklopilo u refleksoloku
kolu, iji je osniva Seenov.
4. Kako je ruska refleksoloka kola objanjavala miljenje?
Miljenje je refleknog akta, nedostaje samo motorno
ispoljavanje, jer esto ovek koji misli nita ne dela (svaka
psihika aktinost podstaknuta je spolja i manifestuje se u
spoljanjem reagovanju ukoliko ono nije sputano centralnom
inhibicijom).
5. Koja oblast je pravi eksplanatorni domen klasinog
uslovljavanja danas?
Svera emocionalnog ivota, emocionalno uslovljavanje pri
objanjavanju emocionalnog vezivanja za majku i druge
objekte sticanje strahova i fobija ak i za vezivanje emocije
za neke opte i apstraktne principe. Klinika praksa.
6. Kako je Pavlov otkrio fenomen uslovljavanja?
To je primer sluajnog otkria. Istraujui problem varenja
odn. salivaciju na razliite gustativne drai uoio je da ne
samo hrana u ustima koja predstavlja pravu bezuslovnu dra
za salivaciju, ve i samo vienje hrane izaziva salivaciju.
Uoio je da i zvuk koraka osobe koja donosi hranu poinje da
izaziva salivaciju. Taj sluajan nalaz pretvoren je u
sistematski opit.
7. Zato je Pavlov odluio da izuava reakciju salivacije ?
Izbor nije bio sluajan. Tri razloga: -pre uslovljavanja dugo se
bavio procesom varenja i u sklopu toga luenjem pljuvane
lezde. U okviru tih istraivanja izgradi je tehniku fistule. U
tim ispitivanjima je prvi put uoio prsihiku salivaciju (UR
salivaciju), -hrana za razliku od bolnih drai ne izaziva opte
iroke i teko merljive reakcije organizma, -bio je zadovoljan
izborom te sitne triave lezde poto ona ne doputa nikakve
subjektivne,
antropomorfistike
interpretacije
uslovnih
refleksa.
8. Zato je Pavlov izgradio kulu tiine?
Bilo je potrebno uiniti izvesne restrikcije u pogledu drai i u
pogledu reakcija. On je pokuao da eliminie ili dri

konstantnim sve drai osim dve uslovne i bezuslovne drai.

U tu svhu je izgraena kula tiine. U prostorijama u kojima su
se ispitivanja izvodila nikakvi spoljanji zvuci i svetlosne drai
nisu dopirale. Ovaj uslov je nuan poto svaka iznenadna
spoljanja dra remeti tok uslovljavanja, ili tok procesa
gaenja.
9. Kako Pavlov naziva orijentacionu reakciju?
Naziva je refleksom ta je to
10.
ta je neurofizioloki korelat orijentacione reakcije?
???
11.
Koji fizioloke promene prate refleks ta je to?
Vazodilatacija i vazokonstrikcija, promena pulsa, krvnog
pritiska, promena miine napetosti, promena EEG-a.
12.
ta tvrdi zakon jaine o odnosu uslovne i bezuslovne
drai?
Po tom zakonu ukoliko je uslovna dra jaa, uslovljavanje je
bre, a uslovna reakcija jaa.
13.
ta tvrdi teorija ekvipotencijaliteta?
To je teorija podjednakih mogunosti, koja tvrdi da svaka
neutralna dra moe da postane uslovna dra ako se daje u
paru sa bezuslovnom.
14.
ta je Garsijin efekat?
Garsijin efekat se odnosi na nalaz iz eksperimenta Garsije i
Kelinga, gde je pronaeno da se ukus lako asocira sa
unutranjim draima munine a spoljanje drai sa
spoljanjim averzivnim draima. Ukus i trovanje su bioloki
povezane drai pa je njihovo povezivanje u eksp. bilo bioloki
pripremljeno ili uslovljeno. Averzija prema hrani stvarana je
ak iz samo jednog puta i mogue je iako je BD vremenski
odloena za nakoliko sati.
Zakljuak je da su neke drai bioloki predodreene da
postanu uslovne drai za odreene rekcije.
15.
ta pokazuje ogled Jerofejeve ?
U njenom opitu su kao uslovne drai upotrebljene elektrini
ok ili ubod iglom a kao bezuslovna dra hran. ok ili ubod u
poetku izaziva bezuslovnu odbrambenu reakciju, ali posle
izvesnog broja ponavljanja sve odbarambene reakcije se
gube, nema ak ni promena u disanju i radu srca. ok ili ubod
poinje da izaziva rekaciju. Jedna bezuslovna dra preuzela je
funkciju uslovne drai.
Pokazano je da snane bezuslovne drai mogu da budu
uslovne drai.

16.
ta pokazuje ogled Strukova ?
U ovom opitu je kao uslovna dra upotrebljena jaka dra
hrana, a kao bezuslovne reakcije pasivno dizanje ape i
hlaenje jednog mesta na koi. Iako je ovde uslovna dra
jaka, a bezuslovne reakcije slabe i bioloki beznaajne,
uslovljavanja je bilo.
17.
Zato je zakon jaine bitan za Pavlovljevu teoriju
uslovljavanja ?
Bitan je za Pavlovljevo fizioloko objanjenje uslovljavanja. Na
osnovu jaine UD i BD on izvodi zakljuke o jaini modanih
procesa koje izazivaju UD i BD, a na osnovu jaine tih nervnih
procesa odreuje zbivanja u kori velikog mozga (kretanje
nervnih impulsa iz centra manjeg razdraenja ka centru jaeg
razdraenja).
18.
ta je Torndajk podrazumevao pod pripadnou ?
Torndajk je govorio o pripadnosti kao o faktoru uenja: neke
drai se lake povezuju nego druge na neke vetake
drai je teko ili nemogue stvoriti uslovnu reakciju.
19.
ta se sa ime vezalo u ogledu Garsije i Kelinga?
Ukus hrane se lako asocirao sa oseanjem stomane munine
ali ne i za spoljanje drai. Spoljanje dri (audio-vizuelne) su
se lako asocirale sa averzivnom BD (elektrini ok na ape),
ali ne i sa ukusom hrane.
20.
ta je u ovom ogledu naroito neobino u odnosu na
standardnu proceduru uslovljavanja?
Atipino je to to je averzija uspeno stvorena iz samo jednog
puta (obino su potrebna brojna ponavljanja za stvaranje UR)
sticanje averzije je bilo mogue iako je BD vremenski
odloeno za nekoliko sati (od sat dva do ak 12 ili 24 asa)
u standardnim ispitivanjima nagrade ili kazne za po neki
minut ima veoma negativno dejstvo na uenje.
21.
Kod ptica se averzije stvaraju na vizuelne, a kod
sisara na ukusne kvalitete drai.
22.
Tezu da se u Garsijinom ogledu radilo o iskustvenoj
pripremljenosti pobija nalaz istraivanja na sasvim mladim
organizmima kod kojih postoji Garsijin efekat- fenomen
postoji i kod pacova koji je stariji 1 dan.
23.
Kakvu ulogu igra novina drai u sticanju averzija kod
pacova?
Pacovi brzo stvaraju averziju na nove drai, na ukus nove do
tada nepoznate hrane. Postoji pojava averzije na novu vrstu
hrane ingesticionalna neofobija (strah od uzimanja
nepoznate hrane).

24.
Kako Seligmen kritikuje tezu o postojanju optih
zakona uenja?
On postavlja pitanje postojanja optih zakona uenja. Razvio
je tezu o bioloki pripremljenim, bioloki nepripremljenim i
bioloki kontra pripremljenim draima i rekacijama, gde kod
ovih poslednjih uenje je izuzetno teko ili nemogue.
25.
ta pokazuju ogledi sa uslovljavanjem EEG
aktivnnosti?
Kada se zajedno izlau dve neutralne drai dolazi do
uslovljavanja EEG aktivnosti odn. do uslovljavanja alfa bloka.
Takvo uslovljavanje ne odigrava se po zakonu jaine: nijedna
od dve drai nije snana ni bioloki znaajna: dve neutralne
drai se meusobno asociraju, povezuju. Pokazuje se
sposobnost nervnog sistema da stvara asocijacije, koje nisu
dugotrajne i snane i koje nisu pravne uslovno - reflektorne
veze.
26.
Protiv kojih teorijskih stanovita oni ogvore?
Teorijski znaaj ovih injenica je u tome to one protivree SR teorijama uenja, Pavlovljevom zakonu jaine i zapadnom
principu potkrepljenja.
27.
Po emu se tako formirana reakcija razlikuje od
standardne uslovno reflektorne reakcije?
Ovako dobijena asocijacija dve neutralne drai nema osobine
uslovnih refleksabrzo se stvara, brzo se gasi lako se
habituira. Ovo nisu prave uslovno-reflektorne veze ovde
nema pravog potkrepljenja, nema snane i bioloki znaajne
bezuslovne drai koja vri potkrepljenje stvorenih veza.
28.
U kakvom su odnosu pojmovi uslovni refleks i
asocijacija po Anohinu?
Svako asociranje ne mora biti uslovno refleksno povezivanje;
pojam asocijacije je iri pojam od pojma uslovne veze.
Uslovni refleks je podvrsta asocijacije, poseban oblik u kome
se povezuje jedna refleksna reakcija sa jednom prethodno
neutrlanom drai.
29.
U
emu
je
teorijski
znaaj
senzornog
preduslovljavanja? a) b) c)
30.
Navedite bar tri tipa ogleda koji govore protiv
klasinog zakona jaine?
31.
Koji vremenski odnos je optimalan za
uslovljavanje po Pavlovu?
Optimalni interval izmeu UD i BD je do 5 sekundi.

klasino

32.
ta je odloeni uslovni refleks ?
Odloeni uslovni refleks se odnosi na stvaranje refleksa pri
kojem se uslovna dra daje prva a bezuslovna dra poinje da
se daje negde oko polovine davanja uslovne drai. Kod
odloenog uslovnog refleksa UD traje do momenta pojave
BD.
33.
Kako Pavlov interpretira odloeni uslovni refleks ?
Ako je vremenski interval izmeu UD i BD vei od 5 sek.
Pavlov je primenjivao termin odloeni uslovni refleks.
Stvaranje odloenog uslovnog refleksa je postepeno i sporo,
u poetku stvaranje uslovne veze salivacija se javlja
neposredno posle javljanja uslovne drai tek postepeno se
poetak salivacije vremenski pomera ka momentu javljanja
BD. Ovo odlaganje on tumai stvaranjem tkz. inhibicije
odlaganja.
34.
Kakav logiko metodoloki status ima pojam inhibicije
u Pavlovljevoj teoriji?
35.
ta je uslovni refleks traga?
Kod ovog oblika uslovljavanja u momentu javljanja BD vie ne
postoji UD. Mogue je da je ostao samo neki trag
neposrednog pamenja na UD i da taj trag stupa u asocijaciju
sa BD.
36.
ta je inhibicija odlaganja ?
Poseban oblik inhibicije ako se u trenucima odlaganja
iznenada pojavi neka spoljanja indiferentna dra uslovna
reakcija se odmah javlja. Pavlov tu pojavu tumai
inhibitornim dejstvom spoljanje drai (ona inhibira inhibiciju i
tako omoguuje javljanje uslovne reakcije) ???
37.
ta treba uraditi da bi se manifestovala veza unazad,
po Beritaviliju ?
Osnovni uslov za javljanje uslovljavanja unazad je jaanje
uslovne drai ili slabljenje bezuslovne drai odn. njima
odgovarajuih razdraenja u kori mozga.
38.
U kakvom odnosu bi trebalo da su UR i BR po
Pavlevljevom uverenju?
Pavlov je dao teoriju substitucije po kojoj je uslovna reakcija
kopija odn. replika bezuslovne reakcije, to se odnosi i na
kvalitet i na kvantitet reakcije. Reakcije ostaju iste a nazivaju
se drugaijim imenima zato to ih izazivaju razliite drai.
39.
Zato ogledi gde uslovna reakcija izgleda kao
priprema za dolazak bezuslovne drai predstavljaju
problema asocijativnim teorijama?

Zato to su za ponaanje ivotinja upotrebljavani deskriptivni

izrazi, ponaanje ivotinja se objanjava pojmovima
kognitivne teorije ili instrumentalnim uenjem.
40.
U kakvom sve odnosu mogu biti UR i BR?
Njihovi odnosi mogu biti odnosi identinosti, slinosti ili
razliitosti:
UR i BR mogu biti identine ili skoro identine.
UR moe biti deo BR.
UR se moe razlikovati od BR.
UR je priprema za BR.
41.
Kod koje vrste reakcija moemo oekivati identinost
UR i BR?
Kod autonomnih i emcionalnih reakcija.
42.
Po emu je Pavlov slian, a po emu se razlikuje od
amerikih bihejviorista?
Pavlov zastupa objektivni pristup izuavanju ponaanja
ivotinja to je sasvim blisko bihejvioristikoj platformi ( Lojd
Morganov kanon tednje ). Jedinu razliku izmeu svog
pristupa i pristupa amerikih psihologa Pavlov vidi u tome to
se za razliku od njega oni ne interesuju za fizioloke procese
koji su osnova ponaanja dok je to za njega predmet
centralnog interesovanja.
43.
Kako bi Pavlov odredio predmet svoje nauke, a kako
Votson?
44.
Kako Pavlov naziva svoje saradnike koji su pribegavali
antropomorfistikim objanjenjima ivotinjskog ponaanja?
Duisti
45.
Zato odbacuje taj tip objanjenja?
Iz diskusija sa duistima stekao je duboko uverenje da su
psiholoka objanjenja koja se pozivaju na misli, elje,
oseanaja i sl. potpuno sterilna i nepotvdiva i zato se odluio
za objektivni fizioloki pristup izuavanju.
46.
Kakvo znaenje imaju pomovi signal i signalizacija u
Pavlovljevoj teoriji?
Uslovni refleks ija je bitna karakteristika signalizacija, je u
pravom smislu refleks. Signal ne pretpostavlja shvatanje
odnosa izmeu UD i BD niti oekivanje BD kada se javi UD.
UD jednostavno izaziva jednu reakciju koja ima adaptivnu
vrednost u momentu javljanja BD. To su samo izrazi koji su se
zadrali u Pavlovljevoj koli i nemaju uobiajno znaenje.
47.
Uporedite Pavlovljev pojam signal i Tolmanov znak u
objanjenju klasinog uslovnog refleksa.

Jedan od kljunih pojmova Tolmanove kognitivne teorije, je

znak, koji pretpostavlja shvatanje odnosa izmeu UD i BD. UD
ukazuje ivotinji na dolazak BD tako da se ona priprema za
oekivanu situaciju. Pavlovljev signal podrazumeva refleksnu,
steenu reakciju, sa adaptivnom vrednou koja se javlja na
UD mehaniki, automatski bez ikakve kognicije, bez iega
vanfiziolokog.
48.
ta je osnovna teza teorije supstitucije i koji uslov
mora biti zadovoljen da bi je mogli primeniti?
49.
U koju grupu teorija po zapadnoj klasifikaciji spada
Pavlovljeva teorija uslovljavanja?
50.

Kakvo znaenje ima pojam potkrepljenja kod Pavlova?

51.
U emu je razlika izmedju Pavlovljevog i zapadnog
pojma potkrepljenja?
52.
Na kakvoj vrsti empijiskih podataka poiva
Pavlovljeva fizioloka teorija uslovljavanja?
On je na osnovu injenica i zakona ponaanja izgradio sistem
hipotetskih konstrukta sasvim odreenog fiziolokog znaaja.
Do fiziolokih pojmova i hipoteza nije doao na osnovu
direktnih fiziolokih ispitivanja nervne aktivnosti ve putem
zakljuivanja na osnovu podataka ponaanja.
53.
U emu se sastoji uslovljavanje na neurofiziolokom
planu po Pavlovu?
Sutina uslovljavanja je zatvaranje nervne veze izmeu dva
senzorna centra, centra uslovne i centra bezuslovne drai. To
je privremena nervna veza, asocijacija.
54.
Gde se deava uslovljavanje po Pavlovu?
On naginje tezi o kortikalnoj lokalizaciji uslovnih refleksa ali
smatra da to pitanje treba ostaviti otvoreno.
55.
Koji podaci dovode u sumnju tezu o kortikalnoj prirodi
uslovnog refleksa?
56.
Koji uslovi za instrumentalno uenje postoje u
Pavlovljevom A tipu uslovljavanja?
ivotinja je gladna; vri niz radnji (uzimanje, vakanje,
gutanje hrane), koje dovode do zasienja, do redukcije gladi
tj. Do potkrepljenja u Halovom smislu; otuda navedene
reakcije mogu biti instrumentalno nauene.

57.
Zato Pavlovljev A tip uslovljavanja nije teorijski i
metodoloki ist?
Zahvaljujui postojanju i zadovoljenju motiva sa jedne strane,
i postojanju razliitih vrsta reakcija sa druge strane (reakcije
glatkih miia), mogue su, pored klasine uslovne
komponente, i instrumentalni i kognitivni oblici uenja.
58.
Opiite ogled Klajtmana i Krajslera (Pavlovljev B tip
uslovaljavanja).
ivotinja mirno stoji u kaievima, ugraena joj je fistula.
Bezuslovna dra je subkutana inekcija morfina. Ova BD kod
psa izaziva sledee simptome: obilnu salivaciju, teko
disanje, povraanje, drhtanje, opte znake munine. Posle
nekoliko ponavljanja samo dovoenje u eksperimentalnu
prostoriju i ubod igle izazivao je opisane simptome. UD je
izgled eksperimentalne prostorije uz ubod igle.
59.
ta ini ovaj tip uslovljavanja teorijski i metodoloki
istim i jednostavni
Ne postoji nikakav motiv ni zadovoljenje motiva odnosno
potkrepljenje.
Skeletne miine reakcije neigraju nikakvu znaajnu ulogu
ako ih uopte ima.
Reakcije koje se stiu su autonomne reakcije nad kojima
nemamo nikakvu kontrolu i kojih nekada nismo svesni.
UR su potpuna replika BR.
Asocijacija koja se stvara moe se tumaiti principom dodira.
60.
Uporedite (operacionalno) Pavlovljev A i Pavlovljev B
tip uslovljavanja.
61.
Kojim postupkom moemo eliminisati uslovljenu
emocionalnu reakciju?
Gaenjem i razuslovljavanjem.
62.
ta je kontrauslovljavanje?
Kontrauslovljavanje se odnosi na razuslovljavanje. Princip se
sastoji u tome da se za istu uslovnu dra vee jedna nova,
jaa i pozitivna reakcija tako da ubudue UD izazove tu drugu
pozitivnu a ne prethodnu negativnu emocionalnu reakciju. U
osnovi je sukob dve nespoive reakcije tzv. Interferencija
reakcija.
63.
U
emu
je
teorijski
znaaj
senzornog
preduslovljavanja?
1. Opiti ove vrste govore protiv teorija potkrepljenja.
2. Protiv klasinog zakona jaine.

3. Senzorno preduslovljavanje se tumai kao S-S asocijacija ili

kao senzorna integracija
64.
Zato senzorno preduslovljavanje govori protiv teorija
potkrepljenja?
Zato to u ovim opitima nema nikakvih motiva ni njihovog
zadovoljenja (otud ni potkrepljena u Halovom smislu).
65.
Zato senzorno preduslovljavanje govori protiv
zakona jaine?
U prvoj fazi opita uspostavlja se veza izmeu dve drai
podjednake jaine, od kojih ni jedna nije snana ni bioloki
znaajna dra.
66.
Zato senzorno preduslovljavanje govori protiv S-R
teorija uenje?
Poto neutralne drai ne izazivaju nikakve jae reakcije (sem
orijentacionih) izgleda da su zbivanja u prvojm fazi opita
prvenstveno senzorne prirode. Tolman tumai senz. predusl.
Kao S-S asocijaciju a Beritavili kao senzornu integraciju.
67.
Po emu je voljno uslovaljavanje slino klasinom
uslovnom refleksu?
68.
Po emu se voljno uslovljena reakcija razlikuje od
klasine uslovne reakcije?
69.
Opiite tipian eksperiment voljnog uslovljavanja?
Ulogu uslovne reakcije igra neka ne nametljiva dra, npr.
slaba svetlosna dra. Ulogu bezuslovne drai takoe
preuzima neutralna dra npr. slab zvuk zvona. Ispitanik dobija
instrukciju da im uje zvono izvri odreenu radnju npr.
zatvori desno oko. Proces uslovljavanja se sastoji u tome to
posle izvesnog broja ponavljanja neupadljiva svetlosna dra
poinje da izaziva na automatski nain uslovnu reakciju
zatvaranja onog kapka.
70.
Koji uslovi moraju biti zadovoljeni u ogledu da bi bilo
mogue voljno uslovljavanje?
Ispitanik ne sme da zna cilj eksperimenta, ne sme u napred da
bude upoznat
sa svim draima koje e biti upotrebljene,
obino mu se panja usmerava na neke sporedne pojave, daju
se periferne i ne nametljive drai.
71.
ta je uslovljavanje uz instrukciju?
To je drugi naziv za voljno uslovljavanje.
72.
ta su uslovne i bezuslovne drai i reakcije u voljnom
uslovljavanju ?

U ovim eksperimentima su kao UD i BD najee koriene

slabe svetlosne i zvune drai a kao bezuslovna reakcija
pritiskanje gumene lopte ili zatvaranje onog kapka.
73.
Kako se voljna uslovna reakcija moe interpretirati u
kontekstu ogleda reakcionog vremena?
Moe se interpretirati kao pogrena reakcija u opitu
reakcionog vremena. esto su ispitanici u toj meri
pripremljeni (motorni stav) da izvre zadatu reakciju da bilo
koja druga iznenadna dra moe da otkai pripremljenu
reakciju. Voljno uslovna reakcija ovde jeste automatska
reakcija ali ne prava uslovna reakcija ve pogrena i
prevremeno izvrena reakcija.
74.
Koje podvrste klasinog odbrambenog uslovnog
refleksa postoje?
Tri podvrste:
1. Bezuslovna dra, ok, se nikako ne moe izbei. ok sledi
uslovnu dra bilo kako da reaguje. Nauena uslovna
reakcija nije sredstvo postizanja nekog cilja (klasino
uslovljavanje).
2. Prelazan sluaj. ok, bezuslovna dra se ne moe izbei ali
se moe prekinuti. BD se uvek dobija bez obzira ta
ivotinja
ini
ali
nauena
reakcija
prekida
ok
(instrumentalnost).
3. ivotinja moe da izbegne neprijatnu BD ako izvri
odreenu radnju (sticanje reakcije izbegavanja, avoidance
learning).
75.
Koji su elementi u klasinom odbrambenom uslovnom
refleksu
slini
klasinom
uslovljavanju,
a
koji
instruemntalnom uenju?
BD koje izazivaju reakciju koja se ui su sline klasinom
uslovljavanju (prva podvrsta OUR), i u drugoj podvrsti postoje
karakteristike KU i IU. Trea podvrsta je preteno
instrumentalni oblik poto je reakcija koja se ui instrument
postizanja nekog cilja.???
76.
Klasini odbrambeni uslovni refleks je prvi prouavao
Behtjerev.
77.
U emu je razlika u prirodi reakcije kod klasinog
uslovljavanja i instrumentalnog uenja?
78.

U koju kategoriju Skiner svrstava voljne radnje?

79.
ta Skiner podrazumeva pod spontano emitovanim
ponaanjem?
To ne znai da te reakcije nemaju nikakvog uzroka ve samo
to da se u spoljanjoj sredini ne mogu nai drai za koje bi se
moglo tvrditi da odreenu reakciju izazivaju. To ponaanje je
emitovano od strane organizma.
80.
Kako
Skiner
naziva
klasino
uslovljavanje
i
instrumentalno uenje i zato?
a) Respondentno Zato to BD neumitno izaziva odgovor ili
reakciju.
b) Operantno uenje Tana reakcija je operativna u odnosu
na spoljanju sredninu, jedna od spontano emitovanih
reakcija deluje na sredinu tako da se postigne cilj.
79.Kako Hilgard i Markiz nazivaju uenje putem pokuaja i
pogreaka?
Instrumentalno uenje prvi su uveli taj naziv.
80.Operacionalne
razlike
klasinog
uslovljavanja
i
instrumentalnog uenja.
81.Koje podvrste instrumentalnog uenja navodi Grant u
svojoj klasifikaciji?
- Uenje putem nagraivanja
- Uenje, sticanje reakcije beanja
- Sticanje reakcije izbegavanja
- Uenje putem kanjavanja
- Diskriminatorno operantno uenje
- Omisiono uenje
82.ta tvrdi Razran za uenje kanjavanjem i uenje
nagradjivanjem ?
Uenje kanjavanjem se u filogenezi javlja nakon habitacije i
senzitizacije, to je jednostavniji oblik od KU, a posle KU
principijalno nov oblik je uenje putem nagraivanja. Ovo je
vii oblik od KU.
83.Zato Razran smatra da su uenje kanjavanjem i uenje
nagradjivanjem principijelno razliiti oblici uenja?
84.Zato je Torndajk smatrao da zakon uestalosti ne moe
da objasni adekvatno njegove nalaze?
Prema zakonu uestalosti postoji tendencija da se
reprodukuju one ideje koje su u prolosti najee bile
meusobno povezane. U Torndajkovom opitu zakon
uestalosti izdvaja tanu reakciju zato to je ona najea, a
najea je zato to se mora izvriti na kraju svake seanse.

Meutim posmatranja pokazuju da se pojedine pogrene

reakcije na poetku opita veoma esto ponavljaju dok se
tana reakcija izvri samo jednom. Po zakonu uestalosti
trebalo bi da se uvrste pogrene reakcije. Zakljuio je da je
neki drugi faktor znaajniji od uestalosti zakon efekta.
85.ta je hedonizam prolosti?
Odnosi se na prizvuk hedonizma koja nosi njegova prvobitna
formulacija zakona efekta i na objanjenje da ivotinja ne vri
radnju zato to anticipira da e joj ona doneti zadovoljenje ili
zadovoljstvo ve zato to je u prolosti zadovoljenje
automatski uvrstilo tanu reakciju. Zato neki Torndajkov
hedonizam nazivaju hedonizam prolosti.
86.Zato je Torndajk eleo da izbegne hedonistike
konotacije u svojoj formulaciji zakona efekta ?
Zato to je eleo da bude u skladu sa rastuom
objektivistikom atmosferom i u skladu sa duhom sopstvenih
istraivanja koja su se bazirala na objektivnom posmatranju.
87.Kako je Torndajk prvobitno formulisao zakon efekta ?
Od nekoliko odgovora koji se u jednoj situaciji vre, vre se
za situaciju vezuju oni koji su praeni zadovoljenjem
(satisfaction) a oni koji su praeni nezadovoljenjem
(neprijatnou, disconfort) bivaju oslabljeni.
88.Kako je Torndajk prvobitno shvatao dejstvo nagrade i
kazne i kako je to stanovite modifikovao ?
Reakcije i ponaanja bivaju uvrena nagradom a oslabljena
kaznom. Kasnije je u izvesnoj meri izmenio miljenje o
dejstvu kazne pridajui joj manji znaaj o slabljenju reakcije.
89. U emu se sastoji Skinerova metoda aproksimacije ?
Da bi unapredio postupak kod instrumentalnog uenja Skiner
je dao metodu aproksimacije ili oblikovanja (shaping) ne
eka se da ivotinja izvri u potpunosti eljenu tanu reakciju;
eksperimentator umesto toga nagrauje prvu aproksimaciju
eljenom odgovoru. Postepeno se kriterijum nagraivanja
poviava: aproksimacija eljenoj reakcija mora biti sve vea i
vea da bi se nagrada dobila. Postepeno se oblikuje eljeno
ponaanje.
90.Skinerova metoda aproksimacije je primenjena u
a) Dresuri ivotinja
b) Programiranom uenju
91.ta je pozitivno, a ta negativno potkrepljenje?
Negativno potkrepljenje potkrepljenje koje nastaje
prestankom negativnih drai vrsta nagrade.

92.U emu se sastoji potkrepljenje u sticanju reakcije

beanja?
Izlazak iz bolne situacije, prestanak dejstva drai koja izaziva
negativno unutranje stanje negativno potkrepljenje.
93.U emu se sastoji potkrepljenje u sticanju reakcije
izbegavanja?
Ponaanje izbegavanja i izostanak bolne drai dovodi do
smanjenja straha to pretstavlja potkrepljenje izvrene
instrumentalne reakcije.
94.Po emu se razlikju sticanje reakcije beanja i
izbegavanja?
Str. 118
95.Dolard i Miler nauenom reakcijom izbegavanja
objanjavaju psihoanalitiki pojam ___________.
96.Kako Maurer objanjava sticanje reakcije izbegavanja?
Str. 118
97.Koja je osnovna tvrdnja teorije dva faktora?
98.Opiite nalaze Solomona i Viina sa sticanjem i gaenjem
reakcije izbegavanja.
Proveravali Maurerovo teoriju tako to su kod ivotinja
eliminisali aktivnost autonomnog nervnog sistema, dakle i
emociju straha. Ipak je bilo uenja reakcije izbegavanja.
99.Koji oblik uenja se ispituje u Miler-Maurerovoj komori?
Uenje reakcije izbegavanja.
100.ta je problematino u Maurerovom objanjenju sticanja
reakcije izbegavanja?
Strah i odravanje straha nisu nuni za odravanje reakcije
izbegavanja. Neka posmatranja su pokazala da se emocija
straha manifestuje u ponaanju opitnih ivotinja u poetku
sticanja reakcije izbegavanja ali kada je ta reakcija jednom
ve izgraena spoljanjih znakova straha nema, ivotinje
izvode reakciju izbegavanja mirno i hladnokrvno.
101.ta se deava sa reakcijom straha u toku sticanja
reakcije izbegavanja?
Strah postoji u poetku stvaranja reakcije izbegavanja
meutim kada je reakcija izgraena ona se odrava bez
znakova straha.
102.ta su Reskorla i Solomon zakljuili u svom pregledu
empirijskih istraivanja o prirodi reakcije izbegavnja?
Zakljuili su da nema ubedljivih dokaza za bilo koju
periferalistiku hipotezu o reakciji izbegavanja. Periferni strah
kao i proprioceptivne drai izvrenih reakcija nisu nuni za

stvaranje i odravanje reakcije izbegavanja. Strah moe biti

centralne prirode.
103.Koje empirijske injenice dobro objanjava teorija
Seligmena i Donstona?
- Emocije straha ima samo na poetku uenja reakcije
izbegavanja ali ne i kasnije.
- Jednom nauena reakcija je vrlo otporna na gaenje tj.
uporno se ponavlja iako se averzivna dra ne daje.
- Steena reakcija izbegavanja se moe veoma brzo
eliminisati postupkom spreavanja (blocking).
104.Koji su osnovni elementi njihove teorije?
Tri osnovna elementa:
1. Uslovljavanje emocija
2. Postojanje preferencija. Motivacioni faktori se u teoriji
prikazuju kao preferencija.
3. Postojanje dve vrste oekivanja. a) U odsustvu tane
reakcije organizam oekuje ok b) Organizam ne oekuje ok
kada izvri pravu reakciju
105.Kakva oekivanja stie ivotinja po Seligmenu i
Donstonu?
a) U odsustvu tane reakcije organizam oekuje ok (prva
vrsta izgrauje se u poetku opita dok jo nema reakcije
izbegavanja)
b) Organizam ne oekuje ok kada izvri pravu reakciju
(poto ivotinja sluajno nekoliko puta na vreme izvri pravu
reakciju)
106.Koji element njihove teorije je naroito problematian
kao objanjenje ponaanja ivotinja nivoa pacova?
Trei element, postojanje oekivanja. ivotinja na nivou
pacova vrlo teko ili nikako ue odnos reakcije i njene
posledice.
107.Koji tip oekivanja se naroito teko ui kod pacova po
Bolsu?
Tip oekivanja rEs odnosno oekivanje da izostanak prave
reakcije dovodi do oka.
108.Po Bolsu ivotinja ne ui same reakcije ve znake
opasnosti na osnovu iskustva u situaciji izbegavanja?
109.Koji su izvori Bolsove teorije sticanja reakcije
izbegavanja?
1. Tolmanova tradicija i sve izraenija kognitivna atmosfera u
psihologiji
2. Tradicija etologa i psihologa koji su isticali bioloku
uslovljenost uenja

110.Kako Bols naziva reakcije izbegavanja?

Uroene odbrambene reakcije specifine za vrstu ORSV.
111.Koje reakcije se ue lako, koje teko, a koje nikako na
dobou aktivnosti?
Tranje se lako uilo, ono je ORSV, okretanje u nazad se tee
uilo, a stajanje u mestu na zadnjim nogama ivotinje nisu
mogle da naue (zadnje dve reakcije nisu u skladu sa
prirodnim odbrambenim reakcijama pacova)
112.Pacovi su po Bolsu u stanju da ue odnose izmeu drai.
113.Pod kojim uslovima pacov moe da naui pritiskanje
poluge kao reakciju izbegavanja?
Pritiskanje poluge ne moe da se naui kao reakcija
izbegavanja ali ta reakcija moe da se ui u situaciji
hranjenja.
114.U kojim uslovima pacovi mogu da ue nove reakcije i R-P
odnose?
Za razliite motivacione sisteme postoje razliite mogunosti
uenja odnosa R-P. U situaciji hranjenja npr. su bioloke
restrikcije manje, za nju je vezano relativno slobodnije
istraivanje pa se u toj slobodnijoj situaciji mogu lake nauiti
sasvim nove reakcije.
115.Zato se nove odbrambene reakcije teko ue?
Na niim filogenetskim stupnjevima nove odbrambene
reakcije se teko ue zato to ono zahteva vee kognitivne
sposobnosti nego uenje odnosa izmeu drai (uenje S-S
odnosa).
116.Koji je mehanizam dejstva kazni?
Averzivna dra izaziva strah koji koi, inhibira kanjavanu
reakciju. Vezivanje averzivnih emocija za kanjavanu radnju
vri se klasinim uslovljavanjem kontrauslovljavanje.
117..ta se ui u situaciji kanjavnja?
Organizam ui da ne reaguje, da se uzdri od reagovanja
kako bi izbegao neprijatnu situaciju ili dra.
118.Pod kojim uslovima kazna moe biti efikasno sredstvo
modifikacije ponaanja ?
1. Da li je kazna data iz gneva i besa ili iz elje da se neto
popravi
2. Da li je kazna pravedna, dobro odmerena tako da osoba
moe da je prihvati
3. Da li se kanjava ne namerna sluajna greka ili se uzima u
obzir i namera osobe
4. Da li se kazna odnosi na osobu u celini ili samo na
odreeni postupak

5. Nije sve jedno ko daje kaznu, osoba koja se ceni, voli ili ne.
6. U grupi nije sve jedno da li se kazna izrie pred svima ili u
etiri oka
7. Nije sve jedno kome se kazna upuuje, od prirode osobe
zavisi kakva e reakcija na kaznu biti
119.ta Skiner misli o dejstvu kazne ?
Skiner je u svojim opitima sa ivotinjama naao da su kazne
neefikasne. Smatrao je da kazne mogu imati negativne
posledice po osobu i bio izriiti protivnik kanjavanja u
kontroli ljutskog ponaanja. Svoje socijalne programe
zasnivao je na blagovremenom i dobro proraunatom
pozitivnom potkrepljenju.
120.ta je diskriminatorno operantno uenje ?
Ono ima dve varijante:
1. Kod uenja putem nagraivanja (vrenje odreene radnje
dovodi do nagrade samo u prisustvu odreene drai, signala,
tkz. Diskriminatorne drai ili diskriminatornog znaka)
2. Kod uenja putem kanjavanja (kazna sledi odreenu
reakciju samo u prisustvu odreenih drai, van prisustva
odreenih drai ponaanje se moe nekanjeno izvoditi)
121.Zato je vladalo uverenje da ANS ne moe da ui po
principu potkrepljenja?
a)
122.Kako izgleda tipian ogled sa instrumentalnim
uslovljavanjem ANS-a?
123.Koji ogledi najubedljivije
instrumentalnog uenja ANS-a?

govore

mogunosti

124.Navedite bar 4 autonomne funkcije koje su ispitivane u

ovim ogledima?
125.Navedite ta se koristi
instrumentalnog uenja
ANS-a pod kurarinom a) b).

kao

nagrada

ogledima

126.ta tvrdi Blekova teza o centralnoj medijaciji?

127.Koji su empirijski argumenti protiv te teze? a) b) c)
128.U emu se sve moe sastojati medijacija u ogledima sa
instrumentalnim uenjem ANS-a?

129.ta je sekundarna dobit od simptoma?

130.Kako Nil Miler objanjava sekundarnu dobit ?
131.ta znai biofidbek ?
132.U emu je smisao potkrepljenja u tradiciji biofidbeka ?
133.U emu je slinost instrumentalnog uenja i voljne
aktivnosti ?
134.Kako funkcionie tipian biofidbek aparat ?
135.Navedite bar dve grupe podataka koji govore za
medijaciju
135.Navedite bar dve grupe podataka koji govore protiv
medijacije
135.Koje su slinosti, a koje razlike u prirodi voljne kontrole
nad skeletnim i autonomnim reakcijama.
136.Koje su specifinosti iuenja lavirinta na planu S i R
varijabli?
Organizam se stavlja na poetak lavirinta a na kraju lavirinta
je nagrada. Izmeu poetka i kraja nalazi se nepravilna
mrea tanih i slepih staza. Organizam treba da na svakoj
taki izbora odabere pravu alternativu a zatim da naui
sukcesiju, sled ispravnih izbora uenje serije. Zakonitosti
koje se manifestuju pri uenju serije pretstavljaju kvalitativnu
novinu ovog oblika uenja.
137.ime se izraava sloenost lavirinta?
Sloenost lavirinta se izraava brojem izbornih taaka. Svaka
izborna taka sa tanim i slepim stazama predstavlja jednu
jedinicu lavirinta.
138.ta je gradijent cilja?
Gradijent cilja se odnosi na tipino ponaanje u lavirintu, gde
se delovi oko cilja najpre naue, due slepe staze se pre
eliminiu a brzina kretanja kroz lavirint se menja. Bre se ue
reakcije blie cilju odn. potkrepljenju.
139.Kako Halova teorija objanjava gradijent cilja ?
str 179
140.Po kognitivnim teoretiarima se u lavirintu ui mesto,
raspored staza, posebno mesto cilja,a po asocijativnim niz
pokreta ili niz asocijacija izmeu drai i odgovora.
141.Da li se lake ui mesto ili pokret? Opiite ogled koji to
proverava.
Ustanovljeno je da se mesto bre i lake ui nego pokret.
Eksperimenti koji to proveravaju su: eksperimenti sa
preplavljivanjem nauenog lavirinta koji su ivotinje prelazile
uspeno drugaijim pokretima, eksp. sa povredama motornih

centara i opit Tolmana, Riija i Kalia sa dve grupe pacova

koji ue mesto ili skretanje u stranu.
142.Opiite ogled Tolmana i Honzika sa zakljuivanjem kod
pacova.
Aparat se sastoji od tri puta, A-srednje duine, B-najkrai, i Cnajdui,
koji vode od polazne do zavrne kutije sa
nagradom.U preliminarnom delu opita sve ivotinje su
prisiljene da podjednak broj puta protre kroz stazu A, B i C.
Ali, posle toga tri navike nisu podjednako jake. Navika da
se prolazi najkraim putem (putem B) je najjaa, zatim sledi
tendencija da se ide putem A, i najzad tendencija da se ide
putem C. U glavnom delu opita stavljaju se dve prepreke
prepreka 1. i prepreka 2,na put B i na mesto koje prepreava
put A i B. Kada ivotinje najiu na prepreku 1 na putu B, one
posle toga biraju put A, a ne put C. Meutim, kada naiu na
prepreku 2, koja zatvara zajedniki deo puta A i B, ivotinje
biraju put C, najdui put, a ne put A. One se ponaaju kao da
znaju raspored staza i kao da znaju da prepreka 2 u isto
vreme zatvara ne samo put B ve i put A. ivotinje su
manifestovale ponaanje koje su autori eksp. nazvali
zakljuivanje. Ponaanje ivotinja sugerisalo je postojanje
izvesne prostorne orijentacije, poznavanje rasporeda staza u
aparatu.
143.Opiite ogled Majera sa zakljuivanjem kod pacova.
Aparat se sastoji od pravilno rasporeene tri platforme.
ivotinje su stavljane na bilo koju platformu a nagradu su
dobijale na jednoj od druge dve. U glavnom delu opita
ivotinje su stavljane na jednu platformu i data im je hrana ali
je konzumacija hrane prekinuta. Zatim su stavljane na neku
drugu platformu i putene da biraju jednu od preostale dve.
Ne bi trebalo da postoji preferencija jer su prethodno
nagraivane na obe platforme. ivotinje biraju platformu B
to znai da su prethodno nauile prostorni raspored aparata
i zapamtile dogaaj hranjenja na platformi B.
144.Navedite bar tri ogleda koji govore u prilog postojanja
kognitivne mape kod pacova.
Opit Tolmana, Riija i Kalia sa uenjem mesta nasuprot
pokretu. Opit istih autora sa krunim aparatom na koji se
stavlja dodatak sa pravilnim stazama. Majerov ogled sa
platformama. Opiti sa latentnim uenjem. Eksp. sa plivanjem.
145.u emu je specifinost uenja razlika?
Specifinost je u istaknutoj funkciji procesa diskriminacije.
Proces razlikovanja drai, stavljanje u prvi plan a dobijanje ili

ne dobijanje nagrade uslovljeno je uspenom diskriminacijom

drai.
146.Kako asocijativne teorije shvataju uenje razlika, a kako
kognitivne?
Prema SR teorijama uenje razlika se sastoji u stvaranju
specifinih asocijacija izmeu drai i odgovora. Pozitivna dra
se povezuje sa traenom reakcijom a negativna dra se
asocira sa reakcijom nereagovanja. Organizam reaguje na
dve specifine drai i to na apsolutna svojstva drai.
Kognitivne teorije daju suprotnu tezu o reagovanju na
relativna svojstva drai odn. na relacije izmeu drai.
Osnovna karakteristika je kognitivni proces razlikovanja dve
drai a reaguje se na tu uoenu razliku.
147.Opiite Pavlovljev eksperiment sa uenjem razlika kod
psa.
Opit sa razlikovanje krugova od elipse. Jedna od tih drai bila
je stalno praena hranom dok druga nikada nije nagraivana.
U poetku ivotinja salivira na obe drai, ponekad ni na
jednu. Vremenom se izgrauje diferencijalno reagovanje na
dve drai reakcija na pozitivnu dra. Razlika u reagovanju je
dokaz da je ivotinja uspela da razlikuje dve drai. (u ovim
eksp. uio je ekperimentalnu neurozu)
148. Kako izgleda tipian ogled uenja razlika u okviru
instrumentalnog uenja?
U specijalnim aparatima izlau se parovi drai. Drai
sluajnim redosledom menjaju mesta. Jedna dra je pozitivna
praena nagradom a druga nikada nije potkrepljena a
nekad je praena kaznom. U poetku ivotinje biraju tanu
dra u 50% sluajeva tj. sluajno, vremenom je izbor tane
drai sve ei i na kraju iskljuiv.
149.Na koje naine moemo izlagati drai u uenju razlika?
Simultano dve drai su istovremeno prisutne i organizam
moe da reaguje na njihove meusobne odnose.
Sukcesivno izlae se samo jedna dra te organizam ne
moe da reaguje na relativna svojstva drai, ukoliko se ne
predpostavi pamenje.
150.Getaltisti tumae veu efikasnost uenja u Lelijevom u
odnosu na Jerksov aparat getaltistikim perceptivnim
principima, principom blizine,a teoretiari potkrepljenja
odlaganjem
potkrepljenja
u
Jerksovom
aparatu
i
potkrepljenjem koje skoro neposredno sledi reakciju u
Lelijevom stalku.
151.Opiite tipian ogled sa transpozicijom.

ivotinja se stavlja pred izbor dve drai, dva siva kvadrata od

kojih je jedan otvoreniji i za njega vezana nagrada. U prvoj
fazi ivotinje ue da biraju otvoreniju boju. U drugoj fazi se
pored otvorenog sivog kvadrata izlae kvadrat jo otvorenije
boje. Postavlja se pitanje da li e ivotinja reagovati na prvi
kvadrat (ako je stekla specifinu asocijaciju jedne drai i
odgovora) ili na otvoreniji kvadrat (ako su nauile da reaguju
na odnos otvorenosti boja).
152.U prilog koje teorije govori fenomen transpozicije?
Keler je konstatovao da ivotinje reaguju na odnos
otvorenosti boja ali u kasnijim opitima nisu uvek naeni isti
rezultati. Spens je ak predvideo uslove u kojima se ovaj
fenomen ne javlja pa se ova pojava ne moe uzeti kao vrst
argument ni za jednu od suprotnih teorija.
153.U prilog kojih teorija govore ogledi sa sticanjem
strategije uenja?
U prilog kognitivnih teorija stiu se izvesna opta pravila
ponaanja i uenja.
154.U emu je teorijski znaaj ovih ogleda?
Teorijski znaaj je u tome to nalazi Harlova govore protiv
klasinih asocijacionistikih S-R teorija. ivotinje su prele put
od uenja putem pokuaja i pogreaka do uenja iz jednog
puta koji ima bitne karakteristike uvianja. ivotinje su
nauile da se ponaaju inteligentnije, nisu stekle samo niz ili
sumu specifinih asocijacija.
155. U prilog kojih teorija govore ogledi sa sukcesivnim
izlaganjem drai?
U prilog asocijacionistikih teorija (stavaranje specifinih
asocijacija drai i odgovora) odnosno protiv kognitivne
teorije.
156. Zato ovi ogledi predstavljaju tekou za kognitivne
teorije?
Zato to sugeriu da uenje razlika moe da se sastoji u
sticanju dve specifine navike.
157.Koje dve faze se mogu izdvojiti u uenju razlika?
Poetna faza u kojoj ivotinje ne pokazuju nikakvo vidno
napredovanje. Pozitivna dra se bira u odprilike 50%
sluajeva. Sledi faza relativno brzog napredovanja.
158.Kako teorija diskontinuiteta objanjava te dve faze?
U prvoj fazi ivotinja reaguje na neki irelevantan aspekt
situacije, ima neku pogrenu hipotezu, tada nita znaajno ne
ui. Pravo uenje zapoinje kada ivotinja promeni hipotezu
odnosno kada pone da reaguje na pravi aspekt situacije ili

drai. Uenje u prvoj i drugoj fazi nema meusobne veze.

Promena hipoteze dovodi do rascepa, do diskontinuiteta.
159.Kako ih objanjava teorija kontinuiteta?
Nema diskontinuiteta izmeu prve i druge faze. Jo za vreme
prve faze uenja, dok se tana dra bira sluajno postoji
postepeno jaanje veze izmeu tane drai i traene reakcije.
Svako potkrepljenje jaa tu asocijaciju, ali tana reakcija nije
jo dovoljno jaka da nadvlada druge tendencije ponaanja.
Dejstva pozitivnih potkrepljenja se akumuliraju i u jednom
momentu tana reakcija postaje dominantna. Time zapoinje
druga faza uenja razlika.
160.Kada govorimo o postojanju problemske situacije?
- organizam treba da je motivisan da postigne odreeni cilj.
- izvesna prepreka onemoguava direktno neposredno
postizanje cilja.
- prepreka mora biti takva da stare navike i stara znanja ne
mogu da dovedu do postizanja cilja.
161.Kako ivotinja moe da reava problemske situacije?
Na razne naine izmeu ostalog putem uvianja.
162.ta je osnovni kriterijum za razlikovanje inteligentnog i
neinteligentnog ponaanja u problemskoj situaciji?
Postupnost dokaz protiv inteligencije, nema uvianja.
Naglost uvianje.
163.Kako Keler vidi Torndajkovu eksperimentalnu situaciju?
Ona ne omoguava percepciju bitnih elemenata situacija.
Eks. Sitacija je takva da nagoni ivotinje na slepe pokuaje i
pogreke.
164.Koji su objektivni znaci uvidjanja (1-4)?
- posle niza neuspenih pokuaja ivotinja seda u jedan deo
kaveza kao da hoe da predahne, lice za vreme tog odmora
obino pokazuje neku vrstu odsutnosti. Deava se da se posle
jednog takvog mirnog perioda lice impazne odjednom ozari.
- posle opisane promene u mimici ivotinja u nizu
neprekidnih, direktnih, jasno usmerenih pokreta ide pravo ka
tapu i njime odmah dohvata bananu. bez pogrenih i
izlinih pokreta najkraim putem ostvaruje cilj.
- kada se ivotinja poto je jednom reila problem ponovo
stavi u problemsku sitaciju ona ne ponavlja pogrene radnje
uenje je naglo.
- kada se impanza stavi u slinu (ne potpuno istu) sitaciju on
ume da koristi isti princip reavanja npr. u raznim
konkretnim predmetima sagledava izvestan opti princip.
165.Opiite dvofazni zadatak.

Koriste se dva tapa. Krai kojim se banana ne moe

dohvatiti nalazi se u kavezu. Dui tap je iznad kaveza ali na
rastojanju da se rukom ne moe dohvatiti. Ali kraim tapom
se moe dohvatiti dui (prva faza) a njime banana (druga
faza). Ponaanje impanze nam sugerie da je ona u stanju
da stvori neku vrstu primitivnog plana akcije koji se sastoji iz
dve faze.
166.Opiite oglede sa pravljenjem orudja.
U kavezu se nalaze dve bambusove trske, jedna deblja i
druga tanja. Tanja trska se moe uvui u deblju. Banana je na
takvoj udaljenosti da se ne moe dohvatiti jednom trskom.
Jedino Sultan je uspeo da spoji dve trske i da tako
konstruisanim novim sredstvom dohvati bananu. Sultan je
trske spojio sluajno dok se igrao i bio okrenut leima banani
ali kada ih je spojio iako je bio leima okrenut cilju naglo je
skoio i direktno se uputio ogradi kaveza i dohvatio bananu.
167.Opiite najtei Kelerov zadatak koji je impanzo u stanju
da rei. Zato je on posebno teak?
Sa prednje strane kaveza visi banana u kavezu ali se rukom
ne moe dohvatiti. Majmun je izvan kaveza. Na zadnjoj strani
kaveza je uzan otvor kroz koji se ruka ili noga majmuna ne
moe provui. U blizini zadnje strane kaveza je tap lancem
privezan za kolac kako se tap ne bi mogao odneti i njime sa
prednje strane privui banana. Reenje se sastoji u tome da
se tapom kroz otvor na zadnjoj strani banana odgurne ka
prednjoj ivici kaveza da se zatim obie kavez i kroz reetku
na prednjem delu banana rukom dohvati. Zadatak je posebno
teak zato to bananu treba gurati od sebe, udaljavati od
sebe, to je za ivotinju protivprirodna radnja i njeno
savladavanje ukazuje na postojanje smiljenog plana akcije.
168.U emuse sastoji uvidjanje po getaltistima?
Objanjenje pojma uvianja je u bazinim organizacionim
principima, pre reenja problema situacija se opaa na jedan
nain, posle reenje na drugi. Reorganizacija je u saglasnosti
sa principima organizacije opaanja. Npr. u poetku je tap
detalj u pozadini situacije a posle reorganizacije opaaja
sitacije on prelazi u figuru sitacije.
169.Opiite Berov ogled. ta on pokazuje?
Eksp. je imao tri faze. U prvoj fazi su ivotinje kontrolisanog
ranijeg iskustva stavljane pred test dohvatanja banane
grabuljom uspenost im je bila loa. U drugoj fazi su eksp.
ivotinje vraene u normalne uslove i dozvoljena im je
upotreba tapova. Tri dana su koristile tapove na razliite

naine. U treoj fazi su ivotinje ponovo stavljane pred test i

sada su uspevale da dou do reenja problema uvianjem.
Nalaz je da je uvianje bilo uslovljeno prethodnim iskustvom,
mogue je reavati probleme naglo samo ako postoji
adekvatno predhodno iskustvo.
170. U emu je problem u objanjenju uvidjanja transferom ?
Majer nepravilna direkcija iskustvo nije dovoljno
Da li je uvianje shvatanje kako se staro iskustvo moe
primeniti a ne transfer
Transfer se moe objasniti uvianje a ne obrnuta str. 204
171.Koje su dve klasine teorije transfera?
Teorija identinih elemenata i teorija generalizicije.
172.ta se moe podrazumevati pod socijalnim uenjem i
zato to nije adekvatan termin za uenje po modelu?
Moe se podrazumevati
a) Sticanje karakteristika koje odreuju ponaanje prema
drugim ljudima, lanovima neke drutvene grupe
b) Uenje u drutvenoj sredini npr. uenje od drugih ljudi
Termin nije adekvatan zato to i klasino uslovljavanje i
instrumentalno uenje mogu prema ovim kriterijumima biti
oblici socijalnog uenja.
173.Kako Bandura kritikuje klasine teorije uenja?
Dve primedbe:
- Principi KU i IU najvie su ispitivani na ivotinjama. Pitanje
da li se ti principi sa pravom mogu primeniti i na ljudsko
ponaanje.
- U veini ranijih istraivanja uenje je istraivano van
socijalne situacije. Tako istraivani oblici uenja nisu
najpodobniji da objasne socijalno uenje.
174.Zato je klasinim oblicima uenja (KU i IU) teko
objasniti sticanje novih reakcija?
Prema tradicionalnoj koncepciji kod KU se jedna refleksna
reakcija vezuje za jednu novu neutralnu dra, zamenjuju se
samo drai a reakcije ostaju iste pa istu reakciju na uslovnu
dra nazivamo uslovnom reakcijom (teorija supstitucije
drai). U IU se od niza reakcija koje su ve u repertoaru
organizma uvruje ona reakcija koja je dosledno praena
potkrepljenjem, ne stie se nova reakcija ve se postojea
uvruje u odreenoj sitaciji.
175.Kako Bandura dokazuje da supstitutivno potkrepljenje
deluje na delatnost, a ne na uenje?
Supstitutivno, vikarijansko potkrepljenje (uzor je nagraen za
svoje ponaanje) samo indirektnim putem deluje na uenje, a

deluje na delatnost. Ovo je dokazao u opitu sa decom koja

posmatraju agresivno ponaanje uzora. U naknadnom testu u
opitu proverio je da li e sve tri grupe dece moi da
reprodukuju ponaanje modela ako su nagraivana. I sve tri
su postigle isti uspeh. Zakljuio je da supstitutivno
potkrepljenje, nagrada i kazna koju prima uzor ne deluju na
proces uenja ve na izvoenje delatnosti posmatranog i
zapamenog ponaanja.
176. U duhu kojih teorija je ovakva interpretacija dejstva
potkrepljenja?
U pogledu dejstva potkrepljenja na uenje Bandura se
svrstava u grupu kognitivnih teoretiara koji slede Tolmanovu
liniju.
177.Kojih 6 specifinosti uenja po modelu navodi Bandura?
1. Uenjem po modelu se stiu novi oblici ponaanja
2. Nema nagraivanja, potkrepljivanja, onaj ko ui prosto
posmatra model
3. Nikakva radnja se ne mora izvesti da bi se neto nauilo
opservaciono uenje na osnovu istog posmatranja
4. Ponavljanje nije potrebno
5. Spontano je tj. ne postoji svesna namera poduavanja
6. Ponaanje steeno nekad samo jednim posmatranjem
moe da ima trajne posledice
178.ta je motivaciona osnova identifikacije po Frojdu?
Motiv identifikacije sina sa ocem je edipov kompleks odn.
strah od kastracije i na taj nain sticanje osobina oevog
super-ega. Ali osnov identifikatornih procesa je i ljubav,
posebno gubitak osebe koju smo voleli; identifikacijom se
nadoknauje izgubljeno prisustvo voljenog objekta; gubitak
podstie introjekciju objekta u sebe.
179.ta je motivaciona osnova imitacije po Maureru?
Ljubav odn. primarno potkrepljenje je izvor vrednosti nekih
radnji, one poinju da se vole i zato se vre. Ponaanja koja
smo kod drugih zavoleli zbog ljubavi prema njima ili divljenja
koje te same radnje ili oblici ponaanja izazivaju mogu biti
samopotkrepljujue. Radnje su stekle vrednost sekundarne
nagrade zato to su bile povezane sa primarnom nagradom.
180.Koji princip uenja je u osnovi sekundarnog
potkrepljenja?
Klasino uslovljavanje
181.Kako se razvija tendencija za imitiranjem po Dolardu i
Mileru?

Ona je steena. Deca su esto nagraena od strane odraslih

(odobravanja, osmesi, simpatije) kada se ponaaju kao
odraslije osobe. Brojne i raznovrsne nagrade stvaraju optu
generalizovanu tendenciju za imitiranjem. Na osnovu opte
tendencije dete imitira tue ponaanje i kad nije neposredno
nagraeno.
182.Prikaite shematski elemente Bandurine teorije uenja
po modelu.
S-ponaanje modela / proces panje / procesi retencije /
procesi motorne reprodukcije / motivacioni procesi / Rponaanje subjekta
183.ta se sve imitira po Banduri?
a) sasvim specifine motorne radnje ili verbalni izrazi
b) imitacija vieg reda subjekti apstrahuju opta svojstva
uzorovog ponaanja, izdvajaju izvesna pravila uzorovog
ponaanja
c) stvaralaka imitacija spajanje kombinovanje u jednu
celinu karakteristika veeg broja uzora te ostvarivanje
originalne nove celine u svom ponaanju.
184.Kako supstitutivno potkrepljenje moe da deluje na
uenje po Banduri?
Ono moe da deluje na panju, da je pojaa u sledeim
pokuajima uenja.
Supstitutivno potkrepljenje potstie, olakava izvoenje
imitativnog ponaanja, supstitutivne kazne koe imitativno
ponaanje. Ako je subjektu stalo do nagrada uzora on e u
sledeoj situaciji sa poveanom panjom posmatrati
ponaanje uzora da bi ga bolje uoio i zapamtio, nekada
kodira posmatrano ponaanje, verbalizuje, proba u sebi,
oekivanje potkrepljenja organizuje kognitivne sposobnosti u
sledeim pokuajima.
185.Koje tri vrste potkrepljenja razlikuje Bandura?
- direktno potkrepljenje, koje prima sam subjekt koji ui
- supstitutivno potkrepljenje vicarious, koje prima
posmatrani model
- samopotkrepljenje.
186. Koje su po Masenu razlike identifikacije i imitacije?
- imitacije se uglavnom odnose na proste i specifine radnje a
identifikacije na sloene sisteme odgovora
- za identifikaciju je nuno da postoji izvesna afektivna veza
sa uzorom dok to nije sluaj sa imitacijom
- identifikacija stvara trajnije oblike ponaanja nego imitacija

187.Koja je glavna motivaciona osnova imitativnog

ponaanja po Banduri?
Potkrepljenje odn. uspesi i nagrade, priznanja i slava koju
dobija uzor ali i samopotkrepljenje i osobine samog uzora.
188.Koje psihoanalitike pojmove Bandura smatra da
obuhvata uenjem po modelu?
189.Kakvo je Bandurino shvatanje procesa motorne
reprodukcije kod uenja po modelu?
190.Kako se posmatrani sadraji mogu kodirati i koji kod je
superioran po Banduri?
191. Da li je i kada mogua imitacija bez spoljanjeg
potkrepljenja po Banduri?