Школа

Наставни предмет Социологија

Разред

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 4

Наставна тема Социолошки приступ друштву
Наставна јединица Метод социологије
Тип часа Обрада новог градива
Циљ часа Упознати ученике са одликама социолошког метода
Образовни задаци Ученици би требало да знају структуру и фазе истраживачког
поступка
Функционални задаци Извођење практичних социолошких истраживања у школи
Васпитни задаци Самосталност у мишљењу и деловању, тимски рад
Кључни појмови Метод, истраживање, посматрање, анализа, класификација
Образовни исходи Ученици знају основне карактеристике истраживачког поступка
Облици рада Фронтални
Наставне методе Дијалошко- експликативна, предавање, излагање ученика
Наставна средства Наставни прилог, табла, креда
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Филозофија, методологија истраживања (трећи разред, логика)
Литература и додатни В. Вулетић, Социологија, уџбеник за 4. разред гимназије и 3. разред
материјал за средњих стручних школа, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
наставнике
Литература и додатни В. Вулетић, Социологија, уџбеник за 4. разред гимназије и 3. разред
материјал за ученике средњих стручних школа, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
Напомене У оквиру ове теме ученици имају могућност да раде истраживачке
задатке, самостално или у групи, о чему добијају детаљно упутство
од свог наставника. У прилогу је дат оријентациони списак тема.
 ТОК ЧАСА

Уводни део часа Обнављамо предмет социологије и сазнајне циљеве.

(10 минута)  Постављамо питање: када је социологија постала
самостална наука? Шта једну науку чини науком?
Главни део часа Објашњавамо значење речи метод; од грчке речи methodos што значи
(30 минута) пут, тражење Под методом се подразумева један одређен плански
поступак за постизање неког циља.
 Питања: где се све говори о методама? Да ли само у
науци? Шта је то што разликује научни метод од метода за
решавања међуљудских односа у једном колективу
проблема ?
Научни метод не може бити произвољно одређен; он увек зависи од
конкретног предмета и циља истраживања. Свака наука има своје
методе, развијеније науке располажу посебним методама за решавање
својих проблема.
Тражимо од ученика да наведу како математичари решавају
систем од две једначине са две непознате; како археолози решавају да
ли су делови нађене плаштаница заиста припадали Христу у
тренутку његовог распећа;
 Питања: Од чега зависи избор тема истраживања? Када се
нека друштвена појава уочава као проблем? Каква је
разлика између личног и друштвеног проблема?
Формулиши неки друштвени проблем? Одреди неки
проблем који има теоријску вредност?
Од интересовања самих истраживања, потреба друштва.. Ако у
једном друштву има милион незапослених, то је друштвени проблем
јер говори о неким структурним поремећајима у привреди , а ако је
тај број симболичан онда је то проблем лични проблем људи који не
раде. Теоријски је важно одредити каква је веза између
незапослености и типа економског система у једној земљи.
Свако истраживање започиње конкретизацијом проблема који треба
решити.
 Питања: Да ли се на том путу увек креће од нуле? Зашто
нам је потребно претходно знање?
Наука се развија као критичко преиспитивање постојећих сазнања,
научник је у позицији ловца на грешке, наводимо примере
повезаности филозофских учења. Без претходног знања не можемо да
поставимо хипотезе
 Питања: Какав је њихов значај? Како разликовати научне
од идеолошких хипотеза?
Хипотезе усмеравају нађе истраживање. Научне хипотезе су увек
подложне провери, одбацују се чим се наиђе на неку чињеницу која
им противречи.
 Питање: Да ли је могуће да у оквиру истраживања
 анализирамо све релевантне податке који се односе на дату
појаву? Шта је узорак? Када је он репрезентативан?
Објашњавамо значај и врсте узорка.
Када смо обавили ову припремну фазу истраживачког поступка
крећемо у прикупљање података.
 Питање: Шта разликује научно посматрање од обичног,
свакодневног
Наводимо одлике и врсте посматрања.
 Питање: Шта је највећи недостатак посматрања?
Зато што је оно пасивно; кад се ослањамо само на посматрање морамо
да чекамо да се појава која нас интересује деси. Не можемо да
издвајамо онај аспект појаве који нас интересује.
 Питање. Зашто?
Ученици з нају да је примена експеримента у друштвеним наукама
ограничена из етичких разлога.
Објашњавамо технику разговора, врсте разговора, њихове предности
и недостатке.
 Питања: Шта се ради са прикупљеним подацима? Шта
значи сређивање података?
Рангирање према врсти и разврставање према величини
 Питање. Каква мора бити класификација да би била
исправна?
Исцрпна, без остатка и доследна.
Наводимо и друге технике за сређивање података; статистичке
методе, анализу садржаја, социоометрију.
Коначну фазу истраживања представља анализа сређених података и
довођење у везу резултата нашег истраживања са постојећим
знањима.
 Питање: која је то одлика науке?
Ученици уочавају систематичност као научни идеал.
 Питање: да ли је свака веза између појава корелација? Када
су те везе само привидне? Како можемо да будемо сигурни
да између две појаве постоји узрочни однос?
Да би се утврдио стварни узрок социолози користе упоредну методу и
методу мултуваријантне анализе. Објашњавамо логику доказивања и
како се користе.
Завршни део часа Обнављамо основне фазе истраживачког поступка и подсећамо
(5 минута) ученике да ће моћи и сами да организује социолошка истраживања у
школи. Дајемо им примерке радова ученика ранијих генерација да
виде како то изгледа ( ако имамо) или из одговарајуће литературе.
За наредни час обнављања упућујемо ученике на сажетке лекција и
питања за проверу знања која се налазе 18-19 страни уџбеника
Социологије од професора Владимира Вулетића
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Methodos, грчка реч, пут, тражење

Метод је начин истраживања који се примењује у науци

Избор метода зависи од конкретног предмета и циља истраживања

Фазе истраживања

Припрема истраживања обухвата избор теме, преглед постојећих знања, постављање

хипотеза, одређивање узрока

Прикупљање података- посматрање са учествовањем и без учествовања

Одлике посматрања- систематично, плански организовано

Недостатак посматрања- пасивно

Разговор- анкета и интервју

Сређивање података, класификација, мерење, анализа садржаја, статистичке методе,

социометрија

анализа података- упоредна метода и мултиваријантне анализе

ПРИЛОЗИ

Оријентациони оквир тема за истраживачке радове ученика

Испољавање национализма међу младима

Зашто је Србија на првом месту у Европи по броју абортуса?

Шта матуранти мисле о еутаназији?

Насиље у породици у мом граду

Које факултет најчешће уписују матуранти Гимназије?

Прави мушкарац по мишљењу матуранткиња?

Узроци развода бракова у мом граду

Узроци и последице пушења међу основцима

Узроци развода бракова у мом граду

Узроци и последице пушења међу основцима

Зашто ученици не раде фискултуру?

Мишљење матураната о браку

Раширеност наркоманије међу младима

Ставови ученика о абортусу

Разлози изостајања ученика са наставе

Мито и корупција у здравству

Утицај медија на младе

Утицај Канцеларије на младе на њихов начин коришћења слободног времена

У којој мери ученици разумеју речи страног порекла које свакодневно користе?

За параду поноса и против

Стилови живота младих

Употреба интернет порнографије код младих средњошколског узраста

Употреба интернет порнографије код младих средњошколског узраста

Зашто се млади тетовирају