Uputstvo za upotrebu:

Ovo je nemoguće pisati bez povremenih komentara. Komentari i zajebancije su plave i uglavnom u
italiku. Ponegde su samo moja proseravanja, ponegde je ono što mislim da je tačan odgovor iako a nigde
našla u beleškama nisam. Crvenim su obeležena pitanja za koja ili nemam odgovor ili mislim da nije potpun
ili sam ja nešto nalupetala onako iz malog mozga.
Neka pitanja se prepliću i ponavljaju u raznim varijantama dok su druga neproporcionalno obimna.
Moj savet je generalno sledeći – kad god ne znate šta da pričate, vi pričajte o „sredstvima neposredne
očiglednosti“ i njihovom značaju u nastavi biologije. U devedeset odsto slučajeva nećete pogrešiti. A kad
nečeg ima suviše pa se zapetljate i ne znate šta još ono treba da se kaže, a vi opet o sredstvima neposredne
očiglednosti i opet ćete retko pogrešiti.
Srećno vam bilo sa ovim i od srca vam želim da vam barem poneka vijuga ostane zdrava do kraja
skripte. Ako nekim čudom neko vidi neku grešku, ima nešto da doda i tome slično, vičite na forumu ili mi
šaljite na mail: witchwolf07@yahoo.com

1. Kako se definiše metodika nastave biologije i šta je predmet njenog proučavanja?

Metodika je interdisciplinarna nastavno-naučna oblast između pedagoških disciplina i biologije kao

nauke. Između njih postoji dvosmerna korelacija, što znači da se rezultati jedne oblasti koriste u drugoj i
obratno. Postoje dva shvatanja metodike nastave: 1) primenjena didaktika (pedagogizacija metodike) i 2)
prirodna nauka. Metodika nastave biologije „stoji na dve noge“ između biologije kao nauke i pedagogije;
ona preoblikuje biološke sadržaje u nastavne prema didaktičkim/pedagoškim principima.

2. Kakav položaj ima metodika nastave biologije u sistemu nauka?

Vidi pitanje br. jedan (stoji između biologije i pedagogije...), plus još: Metodika je i nastavna i
naučna oblast koja preuzima sadržaje biologije kao nauke i preoblikuje ih u nastavne sadržaje po
didaktičkim/metodičkim principima; koristi zakone pedagogije za baratanje biološkim sadržajem,

PEDAGOGIJA  DIDAKTIKA (teorija nastave; jedna od disciplina pedagogije)  METODIKA

(pretvara teoriju u praksu; posebna, predmetna didaktika)

3. Šta čini strukturu metodike nastave biologije?

OPŠTI POJMOVI  POSEBNI POJMOVI  POJEDINAČNI POJMOVI

OPŠTI POJMOVI: vaspitno-obrazovni sadržaj, metode i sredstva nastavnog rada, objekti rada
POSEBNI POJMOVI: npr, vizuelna nastavna sredstva, auditivna nastavna sredstva etc
POJEDINAČNI POJMOVI: npr, akvarijum, insektarijum etc

4. Koji su zadaci metodike nastave biologije?

Postoje tri osnovna zadatka metodike nastave biologije:

1) Istorijski – pruža istoriološki pregled/objašnjava put razvoja metodičke teorije i nastavne prakse u nastavi
biologije.
2) Teorijski – teoretska osnova rada, bavi se efikasnošću metoda i sredstava
3) Praktični – osposobljavanje za rad u praksi

5. Kakav je odnos između biologije kao nauke i nastavnog predmeta?

Biologija kao nastavni predmet je nastao na osnovima biologije kao prirodne nauke putem
didaktičkog oblikovanja i formiranja nastavnog gradiva. Biologija kao nastavni predmet je sažetija od
biologije kao nauke i „kaska za njom“ (što znači da prvo biologija kao nauka dolazi do novih otkrića i
saznanja, a tek potom ta nova znanja ulaze u biologiju kao nastavni predmet). Biologija kao nastavni
predmet ostvaruje korelaciju između naučne i nastavne logike:
logika nauke – je opšteprihvaćen obrazac sudova i uputstava za oblikovanje novih saznanja u nauci;
bazirana je na naučnom otkriću, naučnom procesu i trajanju tog procesa;
logika predmeta - je mehanizam struktuiranja nastavnog gradiva određen pedagoškim zahtevima datog
predmeta.

6. Kako je tekao proces razvoja nastave biologije?

Stari Egipat i Antička Grčka: Anaksimandar – 6 vek pne, bavio se istorijom prirode, Damokrit – 4 vek pne,
o nastanku živih bića, Aristotel – (ako do sada ne znate šta je sve taj pametnjaković proučavao... elem,
osnivač sistematike živih bića, prvi opisao „lestvicu živih bića“ itd), Teofast – 3 vek pne, Plinije – 1 vek
pne, o istoriji prirode, Hipokrat, Klaudije Galen...
Renesansa: Prvi put se javlja nastava prirodopisa. Ludovik Vites – 15-16 vek, postavlja famozni princip
očiglednosti, odnosno samostalno učeničko posmatranje prirodnih pojava; sa ovim se slaže i Fransoa
Rable. Frensis Bekon – uvodi i eksperimente i induktivno zaključivanje u nastavu.
Sedamnaesti vek: Jan Amos Komenski – osnivač didaktike.
Osamnaesti vek: Karl Line (svi znate šta je dasa uradio...), Hajnrih Pestaloci – uvodi prirodopis u sve tipove
škola, i insistira na principu očiglednosti u nastavi biologije.
Devetnaesti/dvadeseti vek: Metodičari Bajer i Ušinski uvode biologiju u osnovne škole; takođe uvode i
praktičan rad – gajenje biljaka i životinja, rad u laboratoriji etc. Bitni metodičari tzv „škole rada“ su i
Zajning, Šerer i Keršenštajner – oni insistiraju na praksi, modelovanju i crtanju. Ruski metodičari Šegajev,
Pavlovič i Skatkin vode nastavu ka dijalektičkom materijalizmu. U dvadesetom veku, bitne figure su
naravno i Darvin i Lamark.
*Verujem da bi ovde negde mogli da pomenete i onog nesrećnog Prodanovića – profanka ga očigledno
obožava do imbecilnosti. Takođe, ima tu i neka priča o tome kako je na zapadu nastava danas okrenuta
funkcionalizmu, odnosno stavlja akcenat na praksu dok su Rusi i njima slični stavili akcenat na široko
obrazovanje („socijalistički pristup“). Mi bi, prema profanki, trebalo da smo negde između ta dva pristupa,
odnosno mi smo najbolji i najpametniji od sve dece. Koliko je ovo realno, prosudite sami...

7. U čemu se ogleda međusobna povezanost biologije i drugih nastavnih predmeta?

Pojam – npr nastavno sredstvo

Činjenica – objašnjava pojam

Hronološka povezanost:
Prethodna – npr prvo se iz biologiji uči nešto, pa tek potom se to pominje/obrađuje u hemiji
Prateća – npr nacionalni parkovi – povezivanje geografije i biologije
Perspektivna – npr, iz geografije se nešto radi u 4-tom razredu, pa se potom to primenjuje u biologiji u 5-
tom
8. Kako teku saznajni procesi kod učenika u nastavi biologije?

Prema profanki, to izgleda nekako ovako:

Bonus poeni za svakoga ko mi kaže koja je razlika između „opažanja“ i „percipiranja“! ;)

9. Kako se mogu definisati obrazovanje, znanje i sposobnosti u nastavi biologije?

Učenje – je menjanje ponašanja ličnosti izazvano vežbom. U pedagogiji, učenje podrazumeva usvajanje
znanaja i razvijanje veština i navika.
Znanja - se stiču kao rezultat procesa saznavanja – aktivnosti kojom učenik otkriva nekakvu istinu – i
ostvaruje se kroz percepciju, učenje, bubanje, razmišljanje...
Znanje – je objektivno utemeljena uverenost pojedinca da je njegov sud/tvrđenje istinito; u biologiji, znanje
čini logički sled bioloških činjenica i uopštavanja u objektivnoj stvarnosti.
Kunem se, čak je i stara skripta iz filozofije zvučala smislenije od ovoga...

10. Koji su osnovni ciljevi i zadaci nastave biologije?

Osnovni cilj nastave biologije je naučiti decu nečemu (biologiji recimo... kako je ovo duboka misao, a?).
Postoje tri osnovna zadatka nastave biologije:
1) materijalno-saznajni – odnosno obrazovni zadatak
2) vaspitni – intelektualno, moralno, radno, estetsko etc vaspitanje
2) razvojni – mentalni, kognitivni, formalni i funksionalni razvoj sposobnosti
11. Koji sve oblici vaspitanja mogu da se ostvaruju u nastavi biologije?

Vidi pitanje 10! Ovde pretpostavljam treba lupetati dok ne svane. Recimo, „estetsko“ vaspitanje je
vaspitanje osećaja za lepo (njene reči, ne moje..), npr, vaspitati decu da odgovorno gaje saksijske biljke:
zatim ih vaspitati moralnom da hrane svog kunića pre nego li siromah crkne, da ne bacaju smeće po ulici i
tome slično; pa onda radno vaspitanje – valjda da rade domaći na vreme, sta li?pa intelektualno ih
uzdizati, da budu pravi mali pametnjakovići i budući biolozi, da razmišljaju pravilno i tome slično. Kao što
rekoh, lupetati do zore.

12. Koji su osnovni nivoi vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka u nastavi biologije?

13. Koji su opšti nastavni principi i kako je izvršena njihova klasifikacija?

1) princip očiglednosti
2) princip sistematičnosti i postupnosti
3) princip individualizacije, diferencijacije i integracije
4) princip pristupačnosti sadržaja
5) princip racionalizacije i ekonomičnosti nastave
6) princip naučnosti
7) princip svesne aktivnosti učenika

Pretpostavljam da sada o svakom ovom „principu“ treba nešto više reći. Mislim da nema potrebe da ih
razglabam u detalje – samo pričajte šta vam padne na pamet, ne bi trebalo da bude teško nalupetati nešto
na zadat temu. ;)

14. Šta su metodički nastavni principi u nastavi biologije i koja je njihova uloga?

Bolje pitanje je – Kako se ovo pitanje razlikuje od narednog???

Principi od kojih se polazi kad se određuju ciljevi manjeg ili većeg dela nastave, šta će se raditi i način na
koji će se raditi.

15. Kako su klasifikovani metodički nastavni principi u nastavi biologije?

1) princip prirodne jedinstvenosti

2) princip naučno-materijalističke zasnovanosti
3) princip saznajne pristupačnosti
4) princip društvene povezanosti sa prirodom
5) princip životne praktičnosti
6) princip prirodne neposrednosti
7) princip estetske usmerenosti

Slutim da je ovo po Prodanoviću. Takođe slutim da se ovo prokleto slaže sa onim opštim principima, samo
je neko očajnički hteo da pravi svoje klasifikacije, eto da bi imao i on/ona neku *svoju* klasifikaciju koja se
joj-toliko razlikuje od standardne. Egoisti svih zemalja, ujedinite se itd...

16. Koji su osnovni pravci shvatanja nastavnih sadržaja u nastavi biologije?

17. Koji su osnovni principi za raspored bioloških nastavnih sadržaja?

1) linearni raspored – sadržaji se nižu jedan za drugim, pri čemu naredni nema (mnogo) veze sa prethodnim.
Obično se primenjuje u osnovnoj školi.
2) po koncentričnim krugovima – sadržaji se nadovezuju na osnovna znanja, odnosno ponovo se ponavljaju
stari sadržaji, ali ovaj put upširnije. Koristi se u gimnazijama i srednjim školama.
3) komplementarnost sa drugim predmetima – tzv „naučni raspored“, nezgodan zato što se mahom sastoji
od pukog serviranja činjenica a i ne obraća pažnju na uzrast učenika.
4) monografski pristup – odabir o objašnjavanje sadržaja na osnovu jednog tipskog predstavnika; ne valja
kad se koristi samostalno – treba ga kombinovati sa drugim principima.
5) prema godišnjim dobima
6) istorijsko-evolucioni – sadržaji se ređaju hronološki, prema redu nastanka i usložnjavanja
7) prema životnim zajednicama – sadržaji se ređaju prema biomima
8) prema učeničkom interesovanju
9) prema povezanosti prirode i proizvodnje – sa akcentom na praktične aktivnosti sa ciljem osposobljavanja
učenika za proizvodnu praksu
10) prema dijalektičkoj jedinstvenosti prirode i pristupačnosti prirode uzrastu učenika
11) kombinovani princip – tj kombinacija dva ili više gore navedenih

18. Šta su izvori, strukturalne komponente i osnovni kriterijumi za odabir savremenih nastavnih
sadržaja?

Programsko (nastavno) područje – npr biologija za peti osnovne

Programska celina – npr carstvo biljaka
Nastavna tema – npr biljke
Nastavna jedinica – tj pojedinačni časovi

Izvori su, cenim, činjenice iz biologije kao nauke, a što se kriterijuma tiče... jebem li ga, valjda primerenost
uzrastu, korelacija sa drugim predmetima, prema položaju biologije u nastavnom sistemu etc.

19. Šta je nastavni plan i program(nastave biologije) i koje su njegova osnovne komponente?

Nastavni plan – je školski dokument koji sadrži broj, raspored i opseg nastavnih oblasti.
Nastavni program – je razrada nastavnog plana i sadrži ciljeve i zadatke nastavnog sadržaja i uputstva za
njegovu realizaciju. Elementi nastavnog programa čine: 1) značaj i položaj predmeta u nastavnom sistemu,
2) programske celine i orijentišući vremenski pokazatelji, 3) formulisane programske celine i 4) utvrđene
programske jedinice.
20. Ko su subjekti i objekti nastave biologije?
Osnovni element nastavnog procesa biologije čini „didktički trougao“: Pažnja – sledi još jedna „genijalna“
šema! Šta bi vi radili da mene ne mrzi da se zajebavam u Paint-u...?

Učenici predstavljaju i subjekte i objekte nastave biologije. Kao subjekti oni aktivno učestvuju u
realizaciji svih faza nastave a kao objekti su primaoci znanja u nastavnom procesu.

21. Kakva se korelacije mogu ostvariti među subjektima nastave biologije i koja je njihova funkcija?

Između učenika i nastavnika se mogu ostavriti tri tipa korelacija:

1) interakcija – broj učenika kojima nastavnik posvećuje pažnju je veliki i nastavnik ima povratnu reakciju
od njih
2) koakcija – nastavnik daje pojedinačne instrukcije, tj obraća se jednom po jednom učeniku a potom
učenici međusobno komuniciraju
3) autokoakcija – nema međusobne saradnje, već je akcenat na samostalnom radu nastavnika i samostalnom
radu učenika

Nastava treba da sažme sve tri kategorije korelacija, ali tako da počne i da se završi sa interakcijom. Drugim
rečima, čas počinje sa interakcijom – frontalnim radom, zatim slede grupni i/ili individualni rad pa na kraju
opet frontalni.

22. Koji su osnovni kriterijumi za klasifikaciju nastave biologije?

23. Kako se klasifikuje nastava biologije prema institucijama izvođenja i naučnoj oblasti?

Prema naučnoj oblasti – u koju oblast spada. U slučaju biologije, u prirodne nauke.

Prema institucijama izvođenja :

1) osnovnoškolska – obavezna je i ima opšteobrazovni karakter
2) srednjoškolska – se vrši u gimnazijama (nastava opšteg jkraktera) i srednjim školama (gde se potencira
funkcionalistički princip)
3) visokoškolska – na fakultetima, visokog akademskog karaktera

24. Како se klasifikuje nastava biologije prema funkciji i koje su osnovne osobenosti tih kategorija?

Redovna nastava – standardna nastava koja se odvija svakodnevno, dopunska nastava – za nedovoljne
učenike, dodatna nastava – za zainteresovane učenike i za takmičenja, pripremna nastava – za polaganje
razrednog ili prijemnog ispita.

25. Kako se klasifikuje nastava biologije prema obliku komunikacije i koje su osnovne osobenosti tih
kategorija?

Direktan pristup – znači klasični „licem-u-lice“ pristup, Indirektan pristup – na daljinu, putem kompjutera
na primer; kod indirektnog pristupa dolazi do otuđenja i gubi se vaspitni faktor.
26. Kako se klasifikuje nastava biologije prema objektima izvođenja nastave i upotrebi didaktičkih
medija?
Učionička – u univerzalnoj učionici, bez dodatnih nastavnih sredstava, Kabinetska – u specijalizovanim
kabinetima opremljenim dodatnim nastavnim sredstvima, U prirodi – tereni, ekskurzije etc.

Didaktički mediji – predstavljaju nastavna sredsta; mogu biti vidi šemu, pa lupetaj šta ti padne na pamet –
igramo se asocijacija.

27. Kako se klasifikuje nastava biologije prema kriterijumu didaktičkog modelovanja i koje su
osnovne osobenosti tih kategorija?

Ovo su u stvari pitanja od 91 do 99 pa videti tamo! Uglavnom, ovo je, navodno, najbitnija klasifikacija...

28. Kako se klasifikuje nastava biologije prema obliku sociološke formacije?

Razredna nastava – frontalni oblik rada, vremenski i informaciono ekonomična i dobra za serviranje velikog
broja informacija; loša strana je ta što favorizuje prosečnost, tj fali joj individualni pristup.

Ostatak priče su pitanja 100, 101 i 102.

29. Šta je biološka nastavna ekskurzija i čime se karakteriše?

Ummm... Nemam pojma. Iz ličnog iskustva, ekskurzije služe ili da se ludo provedeš ili da se, u mom
slučaju, smoriš belosvetski, a u svakom slučaju da se napiješ k’o dupe i da pojma nemaš ni gde si bio ni šta
si radio ni kako si završio na drvetu grleći malog pandu. Pretpostavljam da ovo nije to što ona očekuje da joj
kažete...
Bili ste na ekskurzijama pa improvizujte nešto – caka je valjda da ekskurzije treba da imaju edukativni
karakter i da nisu slobodno vreme vec pripadaju nastavi... ili tako nekako.

30. Šta su nastavne metode (sistem, funkcija, korelacija)?

Definicija nastavnih metoda...? Pojma nemam. Korelacija... Pa, recimo to ovako – naša draga profanka je
sa puno ponosa objasnila kako je *ona* dala prvu celovitu šemu odnosa različitih nastavnih metoda. Ono
što je zapravo uradila je da ih sve lepo popiše (i pritom izmeni dosadašnje nazive istih, e ne bi li to bilo
više... njeno, šta li?) i da onda ispovlači crte između svih njih. Genijalno, zar ne? Zapamtite - Uz samo malo
crtačkog dara i malo više slobodnog vremena, i vi možete praviti nove klasifikacije i dičiti se njima! Elem,
ovo je njena famozna šema:
Što se tiče svake metode ponaosob, one su pokrivene u narednih nekoliko pitanja, pa gledajte tamo. U
svakom slučaju:
U biologiji su najbitnije metode 3, 4 i 5. Takođe, stalno se vrše ispitivanja i istraživanja korelacije određenih
metoda, njihovih kombinacija i kvaliteta istih u odnosu na nastavne asadržaje. Na osnovu rezultata
istraživanja vrše se korekcije i osavremenjivanje i metoda i njihovih kombinacija. Takođe, i svaki nastavnik
za sebe pravi spostvene kombinacije različitih metoda za koje praksokm utvrdi da daju najbolje rezultate u
nastavi.

31. Koje su osnovne karakteristike primene metode usmenog izlaganja u nastavi biologije?

Po tipu, ova metoda može biti akademsko predavanje koje stimuliše visok nivo misaonih procesa
kod učenika (iz čega se da zaključiti da predavanja iz metodike definitivno nisu akademska po tipu...), zatim
pripovedanje koje služi za pokretanje učeničkih emocija (u slučaju da u dotične emocije spada i gađenje,
želja za povraćanjem, teška dosada, manična depresija ili naprosto neodoljiva želja za begom, onda su
predavanja iz metodike pripovedačka po tipu), objašnjavanje i obrazlaganje (bonus poeni za onoga ko uspe
da nađe razliku između ova dva).
Postoji i nastavničko i učeničko usmeno izlaganje. Neposredno učeničko izlaganje je veoma
značajno jer se njime, između ostalog, vežba verbalno stvaralaštvo učenika.
Ova metoda se koristi za obradu novih sadržaja. U osnovnoj školi, ne bi trebalo da traje duže od
petnaestak minuta (što i dalje ne znači da na faksu treba da traje sat i po bez pauze...)

32. Kako se primenjuje metoda razgovora u nastavi biologije?

Ovo je takođe verbalna metoda. Uglavnom se koristi heuristički pristup – baziran na postavljanju
pitanja koja podstiču razvoj učenika (tj tera ih da malo mućnu glavom). Razgovor može biti slobodan ili
kontrolisan, zavisno od metode didaktičkog vođenja.
Kontrolisan razgovor – se uglavnom primenjuje na uvodnom delu časa; treba da bude koncizan i bez
rasplinjavanja.
Slobodan razgovor – se koristi u srednjem ili završnom delu časa, obično nakon posmatranja nečega
(podsuknje koja ispada, muve na zidu, fudbala u dvorištu...?) ili pri obnavljanju gradiva, ili pri rekapitulaciji
nečega (ovo je moja omiljena rečenica!) posmatranog sredstvima posredne očiglednosti.
Rasprava – je poseban oblik verbalne metode i koristi se uglavnom u starijim razredima i u problemskoj
nastavi biologije. U raspravi, svi mešusobno raspravljaju (svi sa svima... sve dok ne polete teški argumenti
poput piksle, dnevnika ili onog Nušićevog globusa). Za uspešnu primenu ove metode potrebno je dobro
formulisati pitanja/teme za raspravu. Naročito se primenjuje na sekcijama i dodatnoj nastavi.
Posredan razgovor – je slušanje tuđe rasprave.

33. Objasniti osnovne karakteristike metode demonstracije u nastavi biologije.

Osnovna funkcija ove metode je ostvarivanje dinamične komunikacije među svim učesnicima
nastavnog procesa. Treba da bude odmerena, sistematična i primenjena uzrastu i da u sebi sažme i
informativni i operativni (praktični) aspekt (u prevodu – da klinci znaju i šta rade, i kako da rade i zašto to
rade). Ova metoda se koristi na glavnom delu časa, služi za verifikovanje apstraktnih znanja i teorijskih
postavki kod učenika, prepliće se sa metodom praktičnog i laboratorijskog rada i prati princip neposredne
očiglednosti.
Učenički samostalni rad je veoma bitan jer utiča na razvoj opažanja i mišljenja kod njih, kao i na
razvijanje odgovornosti u radu, radne komunikacije itd.
*Postoji i tzv posredna demonstracija – kada nema uslova za izvođenje demonstracije, učenicima se na
primer može pustiti snimak te demonstracije (princip posredne očiglednosti).
34. Kako se primanjuje metoda praktičnih i laboratorijskih radova u nastavi biologije?

Ova metoda sluđi za sticanje veština. Učenici mogu raditi sami, u paru ili u grupi (grupni rad je
naročito dobar za mlađe razrede), uz pomoć nastavnika ili samostalno – u svakom slučaju, prvo rade uz
pomoć nastavnika, pa tek onda samostalno. Bitno je da pre samog časa nastavnik jednom sam za sebe
odradi eksperiment da bi video krajnji efekat i bio siguran da sve radi kako treba. Na samom času, prvo
nastavnik demonstrira kako se eksperiment izvodi, pa potom učenici rade dotični eksperiment (ili već šta
treba da rade – na primer, u mlađim razredima, praktični rad može podrazumevati pravljenje herbarijuma).
Ova metoda je dobra za vežbanje, sticanje praktičnih veština i sistematizaciju gradiva, a retko se
koristi za obradu novih sadržaja.

35. Koje su osnovne osobenosti primene metode ilustrativnih radova u nastavi biologije?

Pod ilustrativnim radovima se podrazumevaju šeme, crteži i tome slično, kako nastavnički tako i
učenički. Kao i uvek, poželjno je da prvo nastavnik prezentuje svoje ilustrativne radove, pa da tek onda
učenici prave/prezentuju svoje. Sve ilustracije treba da budu adekvatne gradivu koje se obrađuje, zatim u
skladu sa uzrastom učenika i ne treba da ih bude previše. Mogu biti konkretne i apstraktne, i tim redom se i
prezentuju. Ova metoda poštuje didaktički princip očiglednosti i koristi se u kombinaciji sa metodama 1, 7 i
4 ( metode usemnog izlaganja, pisanja i rada na tekstu i demonstracija).

36. Navedite osnovne karakteristike primene metoda pisanja, čitanja i rada na tekstu u nastavi
biologije.

Ako do sada niste naučili koji je profankin omiljeni citat, evo vam još jedne prilike da ga naučite,
zapamtite, a onda lepo izgugućete na ispitu: „Jedanput napisano, kao četiri puta pročitano“. Toplo
preporučujem da joj to kažete – čujem da mnooogo voli da sluša kako drugi ponavljaju njene „mudrosti“.
Pisanjem se uči veoma brzo i efikasno. Ova metoda se stoga mnogo primenjuje u mlađim razredima
– klinci, na primer, prepisuju delove lekcije u svoje sveske, a u starijim razredima ova metoda može
obuhvatati i pisanje seminarskih radova, učeničkih referata i sl. Ipak, i vou metodu kao i sve ostale, treba
koristiti odmereno (kaže žena koja nam ceo semestar diktira, diktira, diktira... Na šta li bi tek ličilo da ovu
metodu nije koristila „odmereno“?)
Metoda čitanja i rada na tekstu uči učenike da koriste literaturu u svakodnevnom radu. Ovom
metodom je moguće i poželjno stalno vraćati učenike i na stare lekscije, u cilju utrvrđivanja već savladanog
gradiva da bi se na stare sadržaje mogli nadivezivati novi bez prevelikog gubljenja vremena (efikasnost i
ekonomičnost rada) – Na primer, umesto ponovo ispredavati lekciju u nekim starijim razredima, reći
učenicima da za sledeći čas ponovo pročitaju neko staro gradivo da bi na narednom času bili spremni da to
gradivo dodatno prodube...

37. Kako se definišu nastavni objekti i kako je izvršena njihova klasifikacija u nastavi biologije?

Nastavni objekti, tj „ambijenti rada“. Veoma bitan faktor uspešnosti učenja; od njih zavisi efikasnost rada.
38. Koje su osnovne karakteristike kabineta za biologiju?

Jebem li ga... Valjda da su u njemu insektarijumi, herbarijumi i neka jednostavnija aparatura? Da je

prilagođen baš nastavi biologije? Da ima kostur odmah kod vrata?

39. Šta je školski park?

Uređeni prostor van školske zgrade a u okviru školskog zemljišta u kome se mogu nalaziti vidi šemu
gore pa nabroj – valjda je to sve ono pod B.

40. Koje su osnovne karakteristike staklene bašte i ogledno-demonstracionog školskog vrta?

Staklena bašta – ima sve biljke bez obzira na doba godine. Takođe, ima i biljke kojih inače nema kod
nas (npr tropske biljke itd)
Školski vrt – koji sadrži jedan ili više gore navedenih delova (vidi šemu). Posebni delovi su
narednih par pitanja, pa vidite tamo.

41. Šta je zoološki kutak i kako se on može primeniti u nastavi biologije?

Zoološki kutak je deo školskog vrta koji može sadržati (navedi sa šeme). Makroterarijum i
makroakvarijum se razlikuju od klasične „kućevne“ verzije po svojoj veličini (imaju temelje, k’o bazeni...) i
valjda po tome što su na otvorenom. Takođe ih je veoma teško i skupo održavati.
 Bitno – onih par košnica u školskom vrtu nije isto što i košnice u stavci „školska ekonomija“! Ovde
ih je samo jedna-dve i služe, valjda, da ih deca gledaju dok ih pčele ubadaju, dok onih drugih ima mnogo
više i služe za to da škola (izrabljuje učeničku radnu snagu i) prodaje med.
Kako se može primeniti u nastavi biologije? PRINCIP NEPOSREDNE OČIGLEDNOSTI!!! ;)

42. Šta je sunčana učionica i kako se ona primenjuje u nastavi biologije?

To je tzv „učionica pod otvorenim nebom“ – nalazi se u školskom vrtu i ima stolice koje se, verovali
ili ne, mogu nameštati i okretati tako da učenici blenu u određene delove školskog vrta, što joj je i svrha. I
opet, princip neposredne očiglednosti...
Bitno – ovo nije isto što i poljska učionica!

43. Šta pripada objektima školske ekonomije i koja je njihova namena?

Izrabljivanje učeničke radne snage da bi profani kupili nov TV za zbornicu... Ovaj... Šta im pripada
videti na šemi. Ovi objekti služe za to da škola dodatno privređuje i potom tako zarađen novac koristi za
održavanje i uređivanje škole i pripadajućih objekata. Takođe, u poljoprivrednim i sličnim školama, ovi
objekti se mogu donekle koristiti i za učeničku praksu.

44. Čemu služe cvećarnici i alpinijumi?

Cvećarnici – imaju ukrasno bilje u saksijama ili u vrtu. Osim principa neposredne očiglednosti, služe
i za razvijanje osećaja za estetiku kod učenika, odnosno estetskog vaspitanja; ako učenici održavaju
cvećarnik, to takođe razvija i radnu odgovornost.
Alpinijumi – su posebni delovi školskog vrta u kojima se gaji planinska flora. Opet princip
neposredne očiglednosti etc...

45. Šta su nastavni objekti u slobodnoj prirodi i koja je njihova namena?

Poljska učionica - se ne nalazi u okviru školskog zemljišta, mada i ona ima stolice kao i sunčana
učionica. Prve poljske učionice se javljaju u Engleskoj u 18-19 veku, a kod nas prvi put 1908 na
Učiteljskom faksu u Jagodini.
Nastava u prirodi - podrazumeva šetanje, a ne sedenje. Može biti zaista u ’prirodi’, a može se vršiti i
u muzejima, botaničkim baštama etc.
Namena... Pogodite sami! Neposredna očiglednost, naravno...

46. Kako se ostvaruje metodičko prilagođavanje nastavnih objekata u nastavi biologije?

Od svih glupih pitanja i još glupljih odgovora, ovo je definitivno šampion! Spremite se, dakle...

Metodičko prilagođavanje nastavnih objekata podrazumeva, na primer, to što nastavnik promeni

raspored sedenja učenika zavisno od potreba datog nastavnog časa, zatvori prozor kad je buka i slično.

Okej, lepo sam vam rekla da je mnooogo glupo!

47. Kako se definiše posredna, a kako neposredna primena objekata u nastavi biologije?

Primena nastavnih objekata može biti posredna i neposredna. Neposredna podrazumeva sam boravak
nastavnika i učenika u datom objektu tokom nastave, dok posredna podrazumeva posredno predstavljanje
određenih objekata (kad oni nisu dostupni) putem, recimo, filmova, slika etc.
48. Šta je podefiniciji (užoj i široj) nastavna tehnologija i kako se klasifikuje?

Uža definicija – Nastavna tehnologija je skup svih tehnićkih sredstava koja se primenjuju u ostvarivanju
nastavnog procesa.
–Ovde je nastavna tehnologija izjednašena sa nastavnim sredstvima.

Šira definicija – Nastavna tehnologija je skup svih mera, metoda i nastavnih sredstava koja se koriste u
organizaciji i realizaciji nastavnog procesa.
–Ovde je nastavna tehnologija = nastavna sredstva + nastavne metode

49. Šta su nastavna sredstva i koje su njihove funkcije u nastavi biologije?

Nastavna sredstva predstavljaju mahom materijalna sredstva koja služe nastavniku i učenicima za
izvođenje nastave. Ona treba da izazovu čulni nadražaj kod učenika (ovo je tradicionalna definicija), a treba
da izazovu/podstaknu i misaone procese (novija, moderna definicija).

50. Kako je izvršena metodička klasifikacija nastavnih sredstava u nastavi biologije?

Ovo sad je klasifikacija nastavnih tehnologija, koje mogu ali ne moraju biti isto što i nastavna sredstva, tako
da ovo možete da verglate i ovde i u pitanju 48.

1) tehnologija usmene reči – podrazumeva i reči kao nastavno sredstvo/tehnologiju; najstarija

metoda/sredstvo
2) tehnologija pisane reči – podrazumeva sredstva poput knjiga,priručnika, časopisa, publikacija...
3) tehnologija posmatranja – bazirana na čulnom sadržaju i misaonoj obradi, od konkretnog ka apstraktnom
4) tehnologija manipulacija i operativnih tehnika – podrazumeva alate i materijale za rad, praktičan i
laboratorijski rad etc
5) audio-vizuelna tehnologija – film, TV i tome slično
6) kompjuterska tehnologija – kompjuteri, naravno; dobra za individualizaciju nastave (više o ovome u
jednom od narednih pitanja)
7) multimedijska tehnologija – Šta god, za ime sveta, odvaja ovo od audio-vizuelne i/ili
kompjuterske?!?!?!?

Ovo dalje je klasifikacija nastavnih sredstava po nezaobilaznom Prodanoviću (ne poznajem čoveka, ali ga
do sada već ozbiljno mrzim...).Generalno, dasa prežvakava ovo isto od gore, ali „na svoj način“ – još jedan
slučaj prenaduvanog ega koji mora da eto ima nešto ’svoje’ pa makar crko i ma kako besmisleno to
’njegovo’ bilo. Uglavnom, pretpostavljam da je i to to što ovde treba da se priča...
*** skoro svako Prodanovićevo nastavno sredstvo je i posebno pitanje, pa detalje videti tamo.
1) verbalna nastavna sredstva
2) tekstualna nastavna sredstva
3) vizuelna nastavna sredstva
4) auditivna nastavna sredstva
5) audio-vizuelna nastavna sredstva
6) elektronsko-automatska nastavna sredstva
7) manuelna nastavna sredstva
8) eksperimentalna nastavna sredstva
9) pomoćno-tehnička nastavna sredstva

Funkcije nastavnih sredstava: 1) postizanje principa očiglednosti, 2) podsticanje intenziviranja učenja i

razvijanja umnih sposobnosti kod učenika, 3) postizanje racionalizacije i vremenske, činjenične etc
ekonomičnosti nastave, 4) formiranje materijalnog oslonca za misaonu aktivnost kod učenika, 5) opšta
intelektualna funkcija.

Međutim, nešto kasnije u beleškama imam i ovu klasifikaciju (i to obeleženu kao ispitno pitanje!). Šta sad
od svega ovoga u stvari treba pričati, ja više pojma nemam! U svakom slučaju, Prodanović strikes again:

1) nastavna sredstva u nastavnim objektima u školi – vivarijum sa akvarijumom i terarijumom i

insektarijumom, školski vrt itd
2) nastavna sredstva u prirodi – žive biljke i životinje u svom prirodnom okruženju
3) nastavna sredstva u društvenoj sredini – produkcionog, eksponantnog (srpski jezik je upravo izvršio
samoubistvo i preselio se u toplije krajeve!) i kreativnog karaktera; filmovi, radio, TV, publikacije,
udžbenici...
4) nastavna sredstva za samostalan rad učenika – herbarijumi, zoološke zbirke, mikroskopski preparati,
biljke i životinje za disekciju (ali na žalost ne i profesori metodike za vivisekciju...)
--Ova klasifikacija potencira odnos objekata i sredstava nastave, kao i sredstava koje učenici samostalno
primenjuju.

51. Koji su osnovni didaktički zahtevi za primenu nastavnih sredstava?

1) adekvatnost objekata i sredstava za rad – odnosno, sredstva treba da su uklopljena u objekat Ne

pokušavaj da deci pokažeš živog krokodila ako niste u zoo-vrtu?
2) diferencijacija nastavnih sredstava – se vrši u odnosu na uzrast učenika, nastavnu jedinicu isl
3) adaptacija sredstava u odnosu na objekat rada – šta god to značilo...
4) kombinovanje sredstava – poželjno, ako se radi adekvatno i pravilno
5) brojnost nastavnih sredstava – treba voditi računa da ih bude odmeren, umeren broj, odnosno ne
preterivati
6) varijabilnost primene nastavnih sredstava – primena različitih sredstava u različitim fazama časa ili
primena različitih sredstava u odnosu na gradivo/zahteve datog časa. U prevodu – Šaraj malo!
7) didaktička preparacija sredstava – pri čemu se ne misli na fizičko pripremanje istih, već na pripremu i
obezbeđivanje didaktičke funkcionalnosti sredstava u odnosu na različite uslove u kojima se odvija nastavni
proces
8) sistemska eksploracija didaktičkog dejstva nastavnih sredstava – nastavnik eksperimentalno ispituje
efikasnost određenih nastavnih sredstava

52. Šta su verbalna nastavna sredstva i kako se primenjuju u nastavi biologije?

Verbalna nastavna sredstva su (verovali ili ne!) reči. Primena...? ’Bem li ga – valjda nastavnik
blebeće dok klinci ne zaspu (tako ga bar ova naša primenjuje) Lično prepopručujem da pogledate pitanja 30
i 31 pa da iz toga izvučete nešto.

53. Šta su tekstualna nastavna sredstva i kako se primenjuju u nastavi biologije?

Isti savet kao i za prethodno pitanje – gledati pitanje 30 i 36.

54. Koja se auditivna nastavna sredstva primenjuju u nastavi biologije?

Sem ako ovde ne uvrstimo gramofon i snimke meketanja koza i glasanja slepih miševa, ja bih rekla da je
dragi nam Prodanović ovde srao samo da bi imao više izlistanih nastavnih sredstava nego standardna
definicija... Elem, diktafoni, radio i sl.
55. Šta su vizuelna nastavna sredstva i kako se primenjuju?

Vizuelna nastavna sredstva se dele na dvodimenzionalna i trodimenzionalna. U dvodimenzionalna

spadaju slike, šeme, crteži, kopije, skice, grafikoni i sl, a u trodimenzionalna razni modeli kao i prirodni
preparati.
Ostatak ovog pitanja je, ako se ne varam, u stvari sadržan u naredna dva, pa gledajte tamo.

56. Koje su osnovne osobenosti dvodimenzionalnih nastavnih sredstava i kako se ona primenjuju u
nastavi biologije?

Pažnja – ovo nemam nigde u beleškama, pa ću onako proizvoljno da lupnem: Valjda je fazon u tome što su
ovo sredstva „posredne očiglednosti“ i što ih treba primenjivati tek ako nema mogućnosti da se primene
„sredstva neposredne očiglednosti“, odnosno prirodni preparati. Ali su ova sredstva sa druge strane dobra za
šematizovanje znanja, sistematizaciju i tako to. ...Valjda. Uglavnom, ovde spadaju slike, folije, šeme, grafici,
slajdovi i tako to...

57. Koja se trodimenzionalna nastavna sredstva primenjuju u nastavi biologije i šta su njihove
osnovne osobenosti?

Vežite se, polećemo! Ovoga ima malo više:

U trodimenzionalna nastavna sredstva spadaju razni modeli kao i prirodni preparati. Dok modeli (npr
one plastične kerefeke) imaju svoju funkciju u nastavi (tek ne možeš rasporiti nastavnika da bi klincima
pokazao kako izgleda ljudsko oko iznutra... ma koliko da je iskušenje veliko...), ona pripadaju sredstvima
posredne očiglednosti i treba ih koristiti tek ako prirodna sredstva nisu dostupna.
Prirodna nastavna sredstva su ona koja se sastoje od prirodne, biološke komponente – živih bića, ili
njihovih prerađenih komponenti, celih prerađenih bića ili njihovih prerađenih delova. (Nagradno pitanje –
Da li je onda čajna kobasica prirodno nastavno sredstvo?) U prirodna nastavna sredstva spadaju:

1) živi kutak odnosno vivarijum – u okviru koga može postojati deo za biljke (npr za posmatranje
transpiracije i sl ili izvođenje nekih eksperimenata) i zoološki deo sa, recimo, akvarijumom ili terarijumom
(ne one makro varijante kao ono u okviru školskog zemljišta – ovo su sobne varijante) ili kavezima za
pacove, miševe, hrčke i ostale glodare, zatim insektarijum sa živim insektima etc.
2) osušeni preparati – botaničke zbirke, zoološke zbirke, delovi skeleta, telesni pokrivači itd.
3) dermoplastični preparati – preparirane životinje ili njihovi delovi
4) mokri preparati – konzervirani materijal u teglama; mogu biti celi organizmi ili delovi, mogu biti
embrionalni stupnjevi razvića itd
5) skeleti i njihovi delovi – skeleti, kosti (prave ili plastične... mada plastične valjda spadaju u modele?),
mumificirani organizmi etc
6) mikroskopski preparati – jednokratni (u petom i šestom osnovne i prvom i drugom srednje) ili trajni
7) paleontološke zbirke – okamanjeni ostaci životinja i biljaka

Dalje, ima još neko dodatno guslanje o herbarijumima i ostalim kerefekama:

Osušeni preparati: (2)

Zoološke zbirke – insekti, zglavkari etc. U drugom razredu gimnazije ili srednje škole (i u šestom osnovne?)
učenici mogu praviti i svoje zbirke, kao i učestvovati u pavljenju školske zbirke. Mogu se praviti tematski
tako da prezentuju određenu klasu, potpuno/nepotpuno razviće određene vrste/prema staništu itd.
Herbarijum – može biti školska zbirka ili individualni herbarijum. Školski herbarijum je kolektivni i prave
ga svi učenici i nastavnici biologije jedne škole zajedno. Postoji još i kolektivni razredni herbarijum.
Herbarijumi mogu biti različitih tipova/funkcija: razvojni herbarijum – se sastoji od botaničkih elemenata
jedne određene biljne vrste, poređanih tako da predstavljaju njenu ontologiju (od klice do ploda); ovakvi
herbarijumi su bitni jer najbolje prezentuju razvoj biljke učenicima; herbari u staklu – materijal je bolje
zaštićen, a i vidi se sa obe strane; mikroherbarijum – takođe u staklu, ali za alge, lišajeve, mahovine, bitne
biljne delove i sl. Tu su još i paleontološke zbirke biljaka kao i razni tematski herbbarijumi.
Skupljanje i pravljenje herbarijuma je obavezno u petom osnovne (jadni klinci, k’o da nemaju pametnija
posla nego da brste po parku...), bitno je sredstvo za nastavnički rad kao i za samostalni učenički rad,
razvijanje veština i navika kod učenika, radno vaspitanje itd (koje je ovo proseravanje... muka mi je!)

Nastavnici treba da aktivno učestvuju u izradi i održavanju ovih nastavnih sredstava.

58. Koja se audiovizuelna nastavna sredstva primenjuju u nastavi biologije?

Ehm... Filmovi, TV, snimci naučnih emisija...?

59. Kako se može definisati multimedijalnost u nastavi biologije i koje su njene osnovne
karakteristike?

Ovo je valjda ono o kompjuterima? Ako jeste, onda: Ova sredstva omogućavaju individualizaciju nastave i
služe kao dobri modeli. Ipak, potiskuju frontalni i kolektivni oblik rada i uz njih nema komunikacije i
socijalizacije.
Lično, ako dobijem ovo pitanje, skočiću joj u oči zbog ove definicije. Jebeš prinudnu socijalizaciju – ionako
su ti u odeljenju mahom kreteni. Ako vama, pak, nije do svađe, a vi samo udrite u „kompjutere treba
koristiti jaaako umereno“ priču i to vam je to.

60. Kako se mogu ostvariti simulacije u nastavi biologije i koja je njihova uloga?

Eh... Pojma nemam? Kompjuterski valjda?

61. Šta su manuelna,eksperimentalna i pomoćno-tehnička sredstva u nastavi biologije?

E, ovo je bolje i od onog pomeranja stolica i zatvaranja prozora! Po Prodanoviću, naravno:

Manuelna sredstva – makaze, lepak, kartoni za modele etc

Eksperimentalna sredstva – pipete, epruvete, erelnmajeri, mikroskopske pločice itd
Pomoćno-tehnička sredstva – tabla, kreda, postolja, stalci, ramovi...

62. Koji su osnovni metodički zahtevi za izbor i primenu nastavnih sredstava u nastavi biologije?

1) sistemska selekcija sredstava – odabir onih koje će uticati na maksimalnu fikasnost nastave
2) racionalizacija primene – optimalna organizovanost i osmišljenost za postizanje maksimalne
primenljivosti ovih sredstava
3) efikasno uključivanje nastavnih sredstava u nastavni rad – zavisno od potrebe same nastavne situacije
4) frekvencija primene nastavnih sredstava – učestalost primene određenog sredstva treba da proistekne iz
metodičke analize efikasnosti njegove primene
5) metodička korelacija nastavnih sredstava – svako nastavno sredstvo se pravilno primenjuje samo u
korelaciji sa drugim nastavnim sredstvima
Sredstva se pravilno koriste samo ako obezbeđuju stvaralački rad učenika i nastavnika. Ako su dostupna,
uvek treba krenuti od prirodnih nastavnih sredstava, potom dolaze na red trodimenzionalna, pa
dvodimenzionalna....

63. U kakvoj su korelaciji nastavna sredstva i principi očiglednosti i kako je tekao proces
implementacije ovog principa u nastavi biologije?

Što se prvog dela pitanja tiče, to je valjda do sad i vrapcima jasno – tu jednu te istu priču nam u raznim
varijantama vrti ceo semestar (a stalo bi u dva smislena predavanja). Što se drugog dela tiče... pojma
nemam, ali mi prokleto liči na pitanje broj šest – kako je tekao razvoj nastave biologije, pa savetujem da
pogledate tamo.

64. Koje su osnovne karakteristike programiranja i pripremanja za rad?

Programiranje i pripremanje su početne faze organizovanja nastavnog procesa i zasnovani su na

opštim didaktičkim zakonitostima. Ovim se predviđa tok nastavnog procesa i metodički oblikuje njegova
koncepcija. Glavni činioci planiranja su nastavnici i učenici i njihova međusobna saradnja kao ibiološki
nastavni sadržaji.
Programiranje može biti makroprogramiranje – programiranje nastavnog rada u celini i
mikroprogramiranje – pojedinačno pripremanje za svaku nastavno-programsku jedinicu.

65. Koje su osnovne strukturalne komponente makroprogramiranja u nastavi?

Makroprogramiranje u širem smislu jeste kompleksno dimenzioniranje nastavnog procesa i obuhvata

definisanje odgovarajućih metodičkih normativa za rad, diferenciranje odgovarajućih vrsta nastavnog rada i
postavljanje vremenskih odrednica nastavnih delatnosti.
U široj praksi, makroprogramiranje podrazumeva izradu globalnog i operativnog plana rada na
osnovu plana i programa propisanog od strane ministarstva. Nastavnik razgraničava i precizno formuliše
delove tog programa i i na osnovu njega sastavlja svoj globalni (godišnji) plan rada. Potom nastavnik pravi
operativni plan rada – određivanje vremenskih normativa za svaki razred pojedinačno, određivanje
normativa nastavnih sredstava, kombinacije oblika rada i nastavnih metoda, za svaku nastavnu temu itd.

66. Šta je po definiciji čas i kako se obavlja njegova artikulacija?

Nastavni čas je osnovna vremenska i didaktička jedinica nastavnog rada u okviru kojeg postoji više
etapa rada: uvod – predstavlja pripremu učenika za rad, obrada novih sadržaja, vežbanje, ponavljanje,
proveravanje... Zavisno od cilja časa, nastavnik usklađuje ove etape. Nije neophodno (čak je i prilično
nemoguće) da jedan nastavni čas sadrži sve ove etape – bitno je da čitav nastavni program biologije tokom
godine prođe kroz sve ove etape.
Časovi se mogu klasifikovati prema cilju, nastavnim sadržajima, nastavnim metodama, zanimanju
učenika etc. Klasifikacija se najčešće vrši prema bitnim etapama nastave i prema takvoj klasifikaciji imamo
uvodni čas, čas obrade novog gradiva, čas usvajanja pojmova, čas uvežbavanja i proveravanja, čas
ponavljanja, kombinovani čas...

Artikulacija časa: svaki nastavni čas se sastoji iz tri dela – uvodni, glavni i završni deo časa.
uvodni deo – predstavljanje današnje teme i zadataka časa
glavni deo – obrazlaganje teme i uključivanje učenika u taj rad
završni deo – učeničko izveštavanje i zaključivanje, zadavanje i obrazlaganje domaćeg
Ne sme se izgubiti iz vida dinamika časa (reče žena sa najnedinamičnijim časovima u istoriji pedagogije...) i
sva tri dela časa moraju biti izbalansirana (npr, 10, 20 i 15 minuta). Artikulacija se razlikuje zavisno od tipa
časa. Na primer:

Čas obrade – organizovan početak časa, provera domaćeg i njegovo povezivanje sa današnjom temom,
potom glavni deo, tj obrada teme, i najzad završni deo sa utvrđivanjem i ponavljanjem, tj sumiranjem
rezultata rada (ovo je bitno jer i nastavnik i ulenici treba da dobiju povratnu informaciju o tome kako je
gradivo usvojeno Ako se pod ovim podrazumeva i ono ponižavajuće prozivanje i pisanje odgovora sa
početka semstra onda... stvarno...)
Čas ponavljanja – jasno isticanje cilja i zadatka časa, može i provera domaćeg; u glavnom delu dominira
ponavljanje, vežbanje, praktičan rad i usmeno izlaganje, što sve treba da je dobro isplanirano i unapred
utvrđeno od strane nastavnika; u završnom delu se vrši analiza realizacije ponavljanja (njene reči, ne moje..
ne pitajte šta znači...)
Čas proveravanja – u uvodnom delu se objašnjava cilj proveravanja i način rešavanja testa, u glavnom delu
je test od 15 minuta a u završnom prikazivanje rešenja i eventualna diskusija rešenja.
Kombinovani čas – organizovan početak, provera domaćeg, postavljanje ciljeva i zadataka časa, obrada
novih sadržaja, provera znanja i na kraju sumiranje rezultata rada. (onome ko sve ovo uspe da zguzi u 45
minuta odma’ poklanjam flašu vodke – trebaće mu)

67. Šta je mikroprogramiranje u nastavi biologije i koje su osnovne etape tog procesa?

E sad... kod mene piše da je mikroprogramiranje isto što i pisanje priprema za čas. Zašto su to dva odvojena
pitanja, pojma nemam... Uglavnom:

Mikroprogramiranje odnosno pisanje priprema je potpuna razrada koncepcije jedne nastavne

jedinice. Svaka pisana priprema ima dve osnovne komponente – administrativni i operativni deo.
U administrativni deo treba uvrstiti i prateću dokumentaciju o 1) metodičkim normativima
(vremenskim i korektivnim delatnostima svih vrsta rada i sredstava rada), 2) o vrstama rada (sistemska
klasifikacija vrsta rada, fotodokumentacija i sl), 3) dokumentacija kalendara nastavne delatnosti, 4)
dokumentaciju o rasporedu nastavnog rada (što nije isto što i 3 već različite vrste raspodele rada, različiti
modeli rasporeda etc), 5) dokumentaciju o nastavnim jedinicama (prethodno pisane pripreme, skice
nastavnih jedinica, zapisi na tabli, crteži, testovi...)
U operativni (metodički) deo spada kompletna artikulacija časa, aktivnost učenika etc. Priprema
može biti detaljna ili skraćena (tzv skica). Ovu drugu uglavnom koriste nastavnici sa više iskustva i više
godina radnog staža.

68. Kako se koncipira pisana priprema za čas biologije i koje su njene osnovne komponente?
Vidi gore... plus ovo:

Razred: Literatura za učenike:

Nastavna tema: Literatura za nastavnike:
Nastavna jedinica: Artikulacija časa:
Cilj nastavnog časa: uvodni deo časa (10 min)
Materijalno-saznajni zadaci: glavni deo časa (20 min)
Formalno-funkcionalni zadaci: završni deo časa (15)
Vaspitni zadaci: Tok časa: uvodni deo:
Tip časa: izlaganje nastavnika:
Oblik nastavnog rada: glavni deo:
Nastavne metode: izlaganje nastavnika:
Nastavna sredstva: završni deo časa:
Nastavni objekat: Izgled table:
69. Koje su osnovne faze u realizaciji vaspitno-obrazovnog procesa biologije?

Osnovne faze su 1) pripremna faza nastave, 2) operativna faza nastave i 3) verifikaciona faza.
Ostatak priče, tj detaljnije o svakoj fazi su sledeća tri pitanja, pa vidite tamo.

70. Šta čini pripremnu fazu u realizaciji nastave biologije i koje su osnovne karakteristike tih
procesa?

U ovoj fazi se za nastavu pripremaju i nastavnik i učenici. Prethodi glavnom delu časa i po obliku može biti:
materijalno-tehnička - pribavljanje odgovarajuće količine materijala za rad
saznajna - nastavnik obaveštava učenike o tome šta će raditi na današnjem času
psihološka - aktivacija učeničke motivacije za rad, na primer postavljanjem određenih problemskih pitanja,
pričanjem nekih zanimljivosti ili objašnjavanjem praktičnog značaja onoga što će se na času raditi
organizaciono-metodička - kombinacija različitih oblika i metoda
U svakom slučaju, u ovoj fazi je bitno ne dopustiti da učenička pažnja odluta i da se raspline. ( Kako to
izgleda na praktičnom primeru sa naših predavanja iz metodike znate i sami... ZZZZZZZZZZZZzzzzzz...)

71. Koje su osnovne komponente obrade novih sadržaja?

Operativna faza nastave je kompleksan roces koji je dosta proučavan. U praksi često ova faza dominira,
često i previše. U njoj se pažnja obraća na izvore znanja, i na dimenzioniranje i graduiranje znanja.
Izvori znanja – Treba da preovlađuju primarni izvori, odnosno oi koji se baziraju na neposrednom
posmatranju. Ako nisu dostupni, prelazi se na sekundarne izvore (posredna očiglednost). Botanički i
zoološki sadržaji prevashodno treba da se baziraju na primarnim izvorima, a na primer fiziologija etc na
sekundarnim. U starijim razredima, nastava se može bazirati na sekundarnim izvorima više nego u mlađim
razredima.
Dimenzioniranje sadržaja – Sadržaji imaju svoj opseg i dubinu i takvo treba da bude i učeničko znanje.
Koliko opširno i koliko detaljno, to odlučuje nastavnik.
Graduiranje znanja – Stupnjevito proširivanje i produbljivanje znanjakoje nastaje kao rezultat savladavanja
novih bioloških pojmova i činjenica. Nastavnik polazi od već obrađenog gradiva i potom ga proširuje i
produbljuje. Optimum graudiranja predstavlja pravu meru sadržaja koji odgovara učenicima i postiže
najbolji saznajni i razvojni efekat.

72. Koje su karakteristike vežbanja i ponavljanja u nastavi biologije?

Vežbanje - je sistematsko ponavljanje neke radnje sa ciljem da se ona trajno usvoji i postane veština i
navika. (klasično uslovljavanje...), Kao takvo, uključuje se i u obradunovih sadržaja i u ponavljanje. U
vežbanje spadaju disekcije, pravljenje herbarijuma, rukovanje aparaturom i njeno održavanje etc.
*npr. disekcija – saznajna aktivnost (učenici posmatraju disekovanu životinju), praktična aktivnost
(seckanje...), izražajna aktivnost (verbalna komunikacija tokom rada, pisanje rezultata i
izveštaja...), misaona aktivnost itd.
Vežbanje se može podeliti na početno – uz nastavnika, osnovno – samostalno ponavljanje iste radnje više
puta, završno – po automatizmu, uvežbano i korektivno – ponovo uz pomoć nastavnika, ako je potrebno.
Pre vežbanja, nastavnik mora da obezbedi sav potreban materijal i da sam za sebe izvede vežbu pre časa.
Vežbanje bi trebalo da bude oko 40% nastave biologije.

Ponavljanje – ima za cilj da stečena znanja i umeća učvrsti, produbi i sistematizuje. Ono takođe usporava
neminovan proces zaboravljanja. Mora se raditi sistematski da bi imalo smisla i za ponavljanje se mogu
koristiti tabele, nastavne ekskurzije, referati, seminarski radovi, izveštaji, pravljenje prirodnih nastavnih
sredstava itd (akcenat na korišćenje nastavnih sredstava posredne i neposredne očiglednosti)
-Prema sadržaju i dužini vremena potrebnog za ponavljanje deli se na fragmentarno – u okviru jedne
nastavne jedinice, u bilo kom delu časa, odnosi se na fragmente nastavne jedinice ili celu nastavnu jedinicu,
ne traje ceo čas, tematsko – odnosi se na jednu nastavnu temu, kompleksno – na primer na kraju tromesečja
ili polugođa, traje čitav čas ili čak dva.
-Prema kvalitetu znanja deli se na reproduktivno (ne, nije ono što ste pomislili, sram vas bilo!) – formalno,
mehaničko, pasivno i produktivno – osmišljeno, kreativno, sa upoređivanjem, analiziranjem,
sintetizovanjem i konkretizacijom.
Najbolji način ponavljanja je primena stečenih znanja i kod učenika treba da podstakne originalnost,
kreativnost i pronicljivost.

73. Šta se podrazumeva pod evidencionim postupcima i koja je njihova uloga u nastavi biologije?

Evidentiranje može biti početno (na početku godine), tekuće (tokom godine) i završno (na kraju
godine). Generalno, evidentiranje može biti objektivno – koriste se evidencioni kartoni i subjektivno –
nastavnici i učenici vode evidencije o sebi. Evidentiranje se deli na:
1) evidentiranje učenika - tj njihovih postupaka; potrebno je da nastavnik uvek zabeleži kad je pitao
učenika, koja pitanja je postavljao i šta je učenik odgovorio; nastavnik mora imati svesku za učeničke
aktivnosti i na osnovu ove evidencije se kasnije vrši ocenjivanje; ovo je deo metodičkog evidentiranja –
evidencija svih uleničkih aktivnosti, anstavnih ili slobodnih.
2) evidentiranje nastavnog rada - evidentiranje nastavnog procesa u celini
3) evidentiranje nastavnikovog rada – evidenciju rada nastavnika mogu obavljati stručnjaci iz škole ili van
nje (pedagozi, psiholozi, prosvetni nadzornici, savetnici, direktor, drugi nastavnici biologije...); za ovaj tip
evidencije se mogu koristiti opisi, stenogrami, snimci i sl. Ovo je tzv diskontinuirana objektivna evidencija i
sadrži različite faze rada a metodički je značajana za predlaganje korekcija (što se naše profanke tiče, jedina
korekcija koju mogu da predložim je – NAPOLJEEEEE!!!!!!!!!)
Po metodičarima, evidentiranje je osnova dok je ocenjivanje „krov kuće“; drugim rečima, procesu
ocenjivanja prethodi proces evidentiranja. Evidentiranje i ocenjivanje su u međusobnoj korelaciji i
dvosmernoj komunikaciji.

74. Šta je ocenjivanje i koji su osnovni oblici ocenjivanja u nastavi biologije?

Ocenjivanje proizilazi iz evidentiranja, ono je metodička interpretacija pokazatelja evidencije. Može

se ocenjivati nastavni rad, učenički rad i nastavnikov rad. Za ocenjivanje uččeničkog rada se koristi
numeričko-didaktički sistem, a za ocenjivanje nastavnog rada, nastavnikovog rada i samoocenjivanje se
koristi deskriptivni metod u kombinaciji sa numeričkim.
Ocenjivanje nastavnog rada je polazište za ocenjivanje u nastavi biologije i podrazumeva
ocenjivanje programiranja nastavnih sadržaja i primene njima odgovarajućih nastavnih oblika, metoda,
objekata i sredstava. Bazira se na opštoj evidenciji i mogu ga vršiti direktor, razredne starešine, stručnjaci u
školi, prosvetni savetnici i nastavnici biologije. Uglavnom se koriste deskriptivne ocene koje sadrže
objektivne ocene stanja i relevantne instrukcije za otklanjanje uočenih nedostataka u nastavi.
Ocenjivanje nastavnikovog rada podrazumeva proces subjektivnog samoocenjivanja (kladim se u
dvesta kinti i tri čokolade da se naša profanka samoocenila čistom desetkom...) i objektivnog ocenjivanja na
osnovu evdencionih kartona, subjektivne............
Ocenjivanje učeničkog rada se zasniva na kartonu objektivne evidencije, subjektivne evidencije i
evidencije samostalnih radova.
Kategorije kartona samostalnih radova su: likovni radovi u prirodi, poseta muzejima i izložbama, rad
u laboratoriji, sastavi o prirodi... takođe je bitno i koliko vremena je potrošeno u radu, opšta ocena,
zapažanja o smetnjama u radu i zapažanja nastavnika.
Kategorije kartona ocenjivanja rada nastavnika su: delatnosti u preparativnoj, operativnoj i
verifikativnoj fazi, u sferi metodičkog samoobrazovanja i usavršavanja. Oco se ocenjuje, uočavaju se
nedostaci i daju preporuke/instrukcije za dalji rad.
75. Koji su osnovni kriterijumi za definisanje testova znanja i koji se sve oblici testova mogu primeniti
u nastavi biologije?

Testovi predstavljaju tehniku objektivnog ocenjivanja; oni predstavljaju instrumente za određivanje

stanja i dostignuća u određenoj oblasti i svi učenici ih rade pod istim uslovima. Mogu biti standardizovani i
nestandardizovani.
Standardizovane testove odlikuje valjanost - sadrže pitanja pomoću kojih se može izmeriti željena
osobina, pouzdanost – pitanja su precizna i dosledna, objektivnost – preciznost u bodovanju odgovora,
diskriminativnost – može se izmeriti više nivoa znanja, obuhvatnost – u potpunosti obuhvata sadržaj za
proveru, ekonomičnost – racionalni utrošak vremena i materijala, upotrebljivost – efikasnost učeničkog
odgovaranja, pregledanja i bodovanja.
-Ovi testovi se sprovode na velikom uzorku i rezultati su obuhvaćeni u tabelama normi pa je moguće
upoređivati učenike škole, odeljenja etc.

Po svom cilju testovi mogu biti:

1) Dijagnostički – koriste se za utvrđivanje slabosti i otklanjanje nedostataka; omogućavaju dalje
napredovanje
2) Prognostički – pomoću njih nastavnik može da predvidi....
3) Revizioni – proverava opšti uspeh nakon realizacije sadržaja
4) Inventarni – proverava kvalitet i kvantitet znanja na početku školske godine
5) „kratka pitanja“ – za utvrđivanje toga koliko je neka tema savladana, sadrži 10-15 pitanja i ne najavljuje
se učenicima.

76. Na koji način se ostvaruje korelacija izmađu procesa evidentiranja i ocenjivanja u nastavi
biologije?

Vidi iznad – dvosmerna komunikacija, evidentiranje prethodi ocenjivanju etc.

77. Koje su osnovne karakteristike nastavničkog poziva i poželjne osobine kod nastavnika biologije?

78. Koje se metode vaspitanja mogu primeniti u nastavnom procesu biologije?

Bič, šiba, divlji medvedi, krastače u gaćama, zmije u krevetu, ose u umivaoniku... I sve to je i dalje mnogo
manje bolno i surovo od predavanja iz metodike...

79. Kako se može sprovoditi istraživanje u nastavi biologije?

Metodologija istraživanja spada u metodologiju pedagoškog istraživanja i tu su uključeni postupci,

metode, instrumenti i tehnike istraživanja. Nastavnik postavlja problem istraživanja, izrađuje projekat
istraživanja, formira uzorak na kom će istraživati, realizuje istraživanje i elaborira dobijene rezultate.
Što se dalje priče tiče... ko zna? Serite malo o biranju uzorka, u tome da istraživanja mogu biti na
lokalnom i globalnom nivou i šta ti ja znam...

80. Zašto je značajno sprovoditi istraživanja u nastavi biologije?

Zbog poboljšanja nastave valjda? Za procenu trenutnog stanja stvari u nastavi da bi se na osnovu
toga eventualno uvodile izmene i inovacije...?

81. Koje su osnovne etape istraživanja u nastavi biologije? – vidi pitanje 79. valjda
82. Šta se podrazumeva pod inovacijom u nastavi biologije?

To su novine u nastavi, unapređivanja nastave i modernizacija nastave. Namerne promene na bilo

kom nivou (nastavnih sredstava, nastavnih metoda...) sa ciljem poboljšanja kvaliteta nastave, racionalnijeg
korišćenja sredstava i kadrova etc. Postoje dve klasifikacije inovacija:
I
1) reformske – nastavni plan i program (dodavanje/smanjivanje gradiva...), mesto biologije u sistemu
obrazovanja...
2) didaktičke – izmena metoda, sredstava...
II
1) strukturalne – mogu se izjednačiti sa reformskim
2) programske – tiču se plana i programa
3) metodske – unapređivanje oblika rada
4) organizacione – tiču se organizacije nastave u celini
5) sistemske – unapređivanje sistema vaspitanja i profesionalne orijentacije u nastavi; nastavnik u okviru
datog plana i programa može da menja pristup učeniku u cilju osposobljavanja učenika da stečeno znanje
primeni u praksi

Uvođenje inovacija je stalan, mada spor proces. Inovacije su neminovne – sa razvojem društva dolazi i
razvoj nastave.

83. Koji postupci čine planiranje i primenu inovacija?

Inovacije se mogu planirati dugoročno i nakon toga se pravi kumulativni inventar inovacije. I za inovacije,
kao i za istraživanja, se prave idejni i tehnički projekti. Više o njima u pitanju 85. Inače, planiranje se valjda
vrši na osnovu pre svega onoga što je nastavnik primetio tokom svog rada – koje metode/sredstva daju bolje
rezultate, koje kombinacije su bolje i eventualno, koji noviteti bi možda dali još bolje rezultate. Potom
nastavnik sprovodi istraživanje, uglavnom u odeljenjima kojima predaje (ili pak u saradnji sa drugim
nastavnicima biologije u svojoj školi, ili više nastavnika iz više škola itd) i ako se inovacije pokažu kao
dobre, onda nastavnik počinje da ih primenjuje u svakodnevnom radu (implementira ih u svoj rad).

84. Šta treba da sadrži godišnji plan inovacija?

Ako se ne varam, to bi trebalo da je ova šema, ali šta to konkretno treba da znači, pojma blagog nemam!
Valjda ono što u šemi i piše...
85. Šta sadrži idejni i tehnički projekat inovacije?

Idejni projekat – formulacija same inovacije (ime, sadržina...), obrazloženje za njeno uvođenje, ciljevi i
zadaci inovacije, osnovna hipoteza od koje se polazi, prostorno i vremensko određenje za realizaciju
inovacije i globalni način realizacije inovacije.
Tehnički projekat – detaljna razrada idejnog projekta; izbor i predstavljanje inovacije, fpormiranje radnog
tima, pregled relevantne literature, projekat (izrada, evaluacija, prihvatanje), izrada intrumenata (inicijalni i
finalni testovi, evidencioni kartoni itd), operativna priprema (inicijalno testiranje, konstituisanje paralelnih
grupa, priprema nastavnika i učenika, predavanje sa demonstracijom oglednog postupka...), tok realizacije
(raspored primene listića, plansko posmatranje...), završne radnje (finalno testiranje, obrada podataka, izrada
skice za izveštaj, izrada izveštaja – elaboracija inovacije, diseminacija inovacije)

86. Šta su domaći zadaci i koja je njihova uloga u nastavi biologije?

Domaći zadatak – samostalna vannastavna aktivnost učenika koja čini didaktičku celinu sa časom i proističe
iz njega. Radi se u istoj svesci u kojoj se zapisuju predavanja sa časa i služi za ponavljanje, utvrđivanje i
produbljivanje znanja, razvijanje i menjanje veština kod učenika i utiče na učeničku samostalnost i
odgovornost u radu. Može biti pismeni ili usmeni, praktični, individualni, grupni...
Pri zadavanju domaćeg, nastavnik treba da obrati pažnju na obim i težinu domaćeg, kao i raznovrsnost istog.
-Deci koja slabo savlađuju lekcije treba davati drugačije domaće zadatke od druge dece – diferencijacija
prema učenicima ostvaruje individualizaciju nastave.
-Pažnja! Ovaj deo profanka naročito voli (ili sam barem ja stekla takav utisak, obzirom na to da je ovo
ponovila bar trideset i osam i po puta...) Domaći ne treba da se zadaje u minut pred zvono, već nastavnik
mora ostaviti dovoljno vremena u završnom delu časa da domaći zada i obrazčloži. Domaći takođe treba da
stoji zapisan na tabli i učenici treba da ga prepišu u svesku. Na sledećem času, obavezno proveriti domaći
(inače se vaspitna i obrazovna svrha i uloga domaćih zadataka gubi – Ajd’ sad onako iskreno – Koliko je vas
ikada stvarno radilo domaće? Ja sigurno nisam... ) Provera domaćeg je bitna i zato što i nastavnik i učenici
treba da dobiju povratnu informaciju o domaćem zadatku. Takođe, proveravanje ima i korektivnu funkciju –
tačna rešenja domaćeg bi trebalo da se javno ispišu na tabli.
-Domaći ne treba zadavati nasumice, već domaći treba da je unapred pripremljen i metodički odmeren.

87. Koja je uloga biološke i ekološke sekcije u školi?

Sekcije su poseban vid organizovane vannastavne aktivnosti učenika i moraju biti dobrovoljne.
Nastavnik i učenici zajednički prave plan rada sekcije (globalni operativni plan rada; učenici iskazuju svoja
interesovanja na osnovu kojih se pravi dotični operativni plan).

U okviru biološke sekcije može se vežbati na prirodnom materijalu, praviti insektarijumi,

herbarijumi, preparati i sl, zatim mikroskopiranje, terenski rad, samostalni istraživački rad učenika (pod
rukovodstvom nastavnika) etc. Učenici mogu i učestvovati u održavanju različitih sredstava za rad (Brišu
prašinu s mikroskopa i lepe slomljene pločice?) a može se organizovati i saradnja sa lokalnom zajednicom –
predavanja o alkoholu, drogama, sidi etc. Cilj sekcije je razvijanje samostalnosti kod učenika i treba da
posluži kao osnov za formiranje radnog, estetskog i moralnog vaspitanja.
 U novije vreme, ekološka sekcija je posebna sekcija i stavlja akcenat na zaštitu životne sredine.
Učenici mogu, na primer, učestvovati u čišćenju i održavanju školskog dvorišta, parka i sl, zatim skupljati
sekundarne sirovine, promovisati reciklažu u lokalnoj zajednici, upoznavati ljude sa ekološkim problemima
i merama zaštite itd. (Što je sve lepo, samo... ekologija i zaštita životne sredine NIJE isto što i skupljanje
đubreta, do vraga!!!!!!)
Za obe sekcije, poželjno je da se što više učenika i nastavnika uključi u njihov rad. Rad sekcije treba
da se planski evidentira u godišnjem planu rada škole i to je zvanični dokument.

88. Kako se izrađuju i održavaju nastavna sredstva (zoološke i botaničke zbirke) za nastavu biologije?

Jooooj... sad lepo pogledajte sva ona mesta gde se drvi o pravljenju herbarijuma i ostalih kerefeka pa
raspalite već prema sopstvenoj inspiraciji za proseravanje.

89. Po kom sistemu se sprovode takmičenja iz biologije i u čemu se ogleda funkcija nastavnika u tom
procesu?

Takmičenja se organizuju za sedmi i osmi razred osnovne i za sve razrede srednjih škola. Glavni
organizator takmičenja je ministarstvo prosvete (u kome su nam redom sedeli Čolićka – ministarka za
uvođenje kreacionizma, zatim onaj nesrećni Vuksanović koji se nije mešao u svoj posao, pa onda Lončar –
ministar za opštenarodno Kosovarenje i veronauku i konačno ovaj Obradović sada. Uz ovakve
organizatore... da li je čudno što naša draga profanka radi tamo? ...teško nama) a suorganizatori su
Biološko društvo Srbije (ko su ti ljudi da mi je samo znati?) i Biološki fakultet (nazdravlje!). Putem
takmičenja, i učenici a i nastavnici se dodatno afirmišu, uporešuju i dodatno motivišu za dalji rad. (Priča
kaže da je učenički uspeh i nastavnički uspeh; u praksi, učenicima prilično često uspeva da prođu na
takmičenjima *uprkos* svojim dragim nastavnicima...)
Takmičenja se dele na:
školsko – u okviru jedne škole; iz škole se na dalje takmičenje šalje onoliko učenika koliko ta škola ima
odeljenja.
opštinsko – vrši se u jednoj odabranoj školi (školu bira školska uprava tj školski aktiv) na teritoriji date
opštine; učenici sa (80)90-100 poena idu dalje
gradsko – odnosno regionalno, školu u kojoj se održava bira ministarstvo tj nadležna školska uprava
republičko. – najviši nivo takmičenja; održava se na Biološkom fakultetu (dobra prilika za kibicovanje
potencijalnih novih kolega a naročito koleginica...) i rezultati se objavljuju javno; posle takmičenja, pišu se
izveštaji i šalju ministarstvu u roku od pet dana.
Zadaci na takmičenjima proveravaju nivo stečenih znanja kod učenika, rangiraju nivo postignuća
ulenika, afirmišu nastavne rezultate a služe i javnom predstavljanju stečenih znanja, umenja, veština i
stvaralaštva učenika (a dodaju i koji poenčić pri upisu na naš faks... ko god je dovoljno lud da ga upisuje).
Propozicije takmičenja propisuju organizatori – broj bodova, sami zadaci, način merenja i
vrednovanja rezultata, pravo na žalbu etc. Finansiranje takmičenja se vrši iz budžeta koji je propisan
zakonom, a kalendar takmičenja se objavljuje u Prosvetnom pregledu.

90. Koji su objekti od kulturnog, biološkog, i nacionalnog značaja pogodni za posećivanje u okviru
nastavnih i vannastavnih aktivnosti učenika i zašto?

Posete ovakvim objektima bitne su za sistematizaciju znanja kod učenika i njihovu dalju motivaciju
za rad, narolito stvaralački i zajednički. Posete mogu biti i nastavna i vannastavna aktivnost i utiču na
metodičko oblikovanje nastave biologije. Objekti koji se posečuju mogu biti objekti proizvodnje, naučnog
ili eksponantnog (maaaamice... evo ga opet! Ama šta fali lepoj srpskoj reči „izložbenog“ volela bih da
znam?!) karaktera – npr zoološki vrt, botanička bašta, prirodnjački muzej, nacionalni parkovi i sl.
91. Informaciono-ilustrativna nastava biologije.

Podrazumeva klasičnu nastavu i široko se primenjuje; ekonomična je, servira veliki broj informacija
u pratnji ilustracija.

92. Egzemplarna nastava biologije

Nastavnik pred učenicima počne da obrađuje neki egzemplarni sadržaj, a potom učenici po tom
principu obrađuju analogne nastavne sadržaje. Na primer, na početku časa nastavnik obradi familiju ruža, a
onda učenici po tom principu sami obrade ostale srodne familije. Ovakva nastava je dobra kad se radi
sistematika i determinacija biljaka i životinja.

93. Individualizovana nastava biologije

Znači da ne mora svako da pređe sve sadržaje. Sa učenicima se radi u skladu sa njihovim
individualnim mogućnostima.

94. Mentorska nastava biologije

Nastavnik ne drži razrednu nastavu, već vodi jednog ili mali broj učenika. U ovakvoj nastavi
nastavnik se više posvećuje učenicima, ali ovo nije primenljivo kad su u pitanju velike grupe.

95. Programirana nastava

Počekla je da se primenjuje posle drugog svetskog rata i predstavlja preradu bioloških nastavnih
sadržaja. Na primer, ako postoji neki težak sadržaj, nastavnik treba da iz njega izvuče 15-20 suštinskih
rečenica, formira niz i onda učenike vodi kroz te rečenice. Posle nekoliko rečenica niz se prekida, učenici
postavljaju pitanja pa kad se daju tačni odgovori niz se ponovo nastavlja. Ako se ne daju tačni odgovori,
učenik se vraća na početak. Ukratko, nastavnik treba da pojednostavi gradivo, da napravi algoritam, tj šemu
po kojoj će predstaviti sadržaj. Ovo se retko primenjuje.

96. Problemska nastava

Nastavnik na početku časa pred učenike postavlja problem koji treba da reše u grupama, po
parovima ili individualno. Recimo, na nekom mestu treba da se izgradi fabrika, a učenici treba da zaključe
da li je veća materijalna dobit od fabrike ili je veća šteta po prirodu.

97. Mikro nastava

Traje 10-15 minuta i radi se sa 4-5 učenika. Koristi se za obuku studenata, dobijanje licence, za
prosvetne savetnike etc. Traje u sekvencama koje se mogu i snimati za dalju analizu od strane stručnjaka.
Efikasna je, ali u posebnim slučajevima.

98. Timska nastava

Nastavu realizuju timovi nastavnika sa puno učenika. Recimo, obrađuju se nacionalni parkovi pa se
spoje sva odeljenja sedmog i osmog razreda a predavanje drže profesori biologije i geografije u školi ili u
nacionalnom parku. Ovo je tzv vertikalna timska nastava gde se spajaju različiti razredi. Horizontalna
timska nastava znači da se spaja više odeljenja istog razreda.
99. Rad u parovima u nastavi biologije

Nekada je bio svrstavan u grupni rad. Bolji je od grupnog rada, efikasniji i naročito pogodan za
vežbe u biologiji pa čak i za obradu gradiva.

100. Grupni rad u nastavi biologije

Nastavnik radi sa grupom učenika koji međusobno sarađuju. Favorizuje kolektivni duh i međusobnu
saradnju a zanemaruje samostalan rad pojedinca. Pogodan je za obnavljanje stečenih znanja i za neke vežbe.
Postoje pravila za realizaciju grupnog rada – on se uspostavlja kada postoji poznato gradivo, lako gradivo ili
kad nastavnik jako dobro poznaje učenike. Najefikasniji je kad grupa ima 5 do 7 učenika. Grupe mogu
dobiti iste ili različite zadatake a vođa grupe može ali ne mora postojati. Ako grupe imaju različite zadatke,
potrebno ih je s vremena na vreme rotirati. Nedostaci su to što oni učenici koji nisu doprineli rezultatima
rada mogu da se kriju iza tušeg rada i rezultata.

101. Individualni rad u nastavi biologije

Znači da učenik mora da pređe sve sadržaje, ali da radi po svom sopstvenom tempu i individualno.
Valda je to...

102. Frontalni rad (oblik rada ) u nastavi biologije

E jebem li ga... To je valjda „oči-u-oči“ sa smrću... ovaj sa nastavnikom. Definicija...? Cvrc...