ФОРМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ:

МЕТОДЕ, ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ

ОЦЕЊИВАЊЕ У НАШЕМ ОБРАЗОВНОМ КОНЕКСТУ
(1)
 Врло заступљена, „врућа“ тема, у фокусу не само стручњака за образовање.
 Широк распон искустава са оцењивањем која имају наставници, ученици,
родитељи, директори.
 Имплицитне педагогије и лични критеријуми успешности.
 Знања и вештине за квалитетно оцењивање нису довољно видљиви у
курикулумима наставничких факултета (да ли је и колико заступљена
докимологија као научна дисциплина?).
 Ученици углавном уче за оцену, а не за знање (уче оно што ће бити оцењивано).
 Оцена је главна копча у односу ученик – наставник и главна тема у
комуникацији родитељ - наставник.
 ОЦЕЊИВАЊЕ У НАШЕМ ОБРАЗОВНОМ КОНЕКСТУ
(2)
 Доминација нумеричког оцењивања на петостепеној скали.
 Квантитативни приказ постигнућа (од 1 до 5) није целовита и довољно корисна
информација за ученике и родитеље, али и за наставнике на следећем нивоу
образовања.
 Описно оцењивање се и после две деценије и даље сматра непотребном обавезом у
којој је кључно записивање (испуњена административна мера).
 Формативно праћење напредовања ученика није одлика рада већине наставника.
 Подаци опомињу да су функције оцењивања суштински одвојене од процеса учења, да
постојеће сумативно оцењивање није у функцији напредовања, а да се о формативном
оцењивању недовољно зна, чак и на теоријском плану (резултати више емпиријских
истраживања).
 Резултати спољашњег вредновања рада школа показују да су школе најслабије у
области оцењивања и праћења напредовања ученика (ЗВКОВ).
ДОКАЗ 1 – ОЦЕНЕ И УСПЕХ НА ЗИ (ЈУН 2019.)
 Просечан општи успех у VIII
разреду је 4,08.
 Сваки пети ученик има
петице из свих предмета.
 Сваки седми ученик је
носилац Вукове дипломе.

 Ове оцене нису у функцији

даљег учења и наставе.
ДОКАЗ 2 - ПОВЕЗАНОСТ ОЦЕНА СА ПОСТИГНУЋЕМ
НА ЗИ 2019. - МАТЕМАТИКА

 Велика варијабилност
постигнућа унутар исте оцене.
 Критеријуми за школске оцене
значајно варирају од школе до
школе.
 Критеријуми оцењивања или
имплицитна педагогија?
 ОТВОРЕНА ПИТАЊА О ОЦЕЊИВАЊУ У ВЕЋИНИ РАЗВИЈЕНИХ
ОБРАЗОВНИХ СИСТЕМА
 Време за оцењивање је унапред одређено и периодично се остварује.
 Оцена значајно зависи од провере знања која наставник сматра кључним.
 Инструменти за оцењивање примењују се у односу на унапред одређене норме или
„пречке“.
 Оцењивање се завршава оценама.
 Тачан одговор је доказ напора и учења ученика, а нетачан одговор се не анализира.
 Оцењивање није у довољној мери део наставног процеса (учења).
 Планирање оцењивања није међу кључним елементима планова за наставу.

(извор „Конструктивистичка учионица“, Брукс)

 ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ФОРМАТИВНОГ ОЦЕЊИВАЊА

 Конструктивистичке теорије учења и залагање за процењивање које је

у функцији учења.
 Значај социо-конструктивистичке школе – знање је активно, процесно,
а социјални фактори имају важну формативну улогу.
 Задатак наставника је да утврди шта и колико ученик може да уради уз
помоћне алатке и спољну подршку.
 Превазилажење ограничења психометријског приступа.
 Оцењивање је саставни део учења и зато захтева планирање, али и
евалуацију.
 ФОРМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ – КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

 Омогућава сагледавање обима, темпа и квалитета напредовања

ученика, уочавање остварених исхода учења у претходном периоду, и
што је посебно значајно, постављање наредних корака (Хавелка, 2003).
 Формативно оцењивање је интегрисано са наставом и на идеалан
начин обезбеђује неометан процес процењивања које обухвата давање
смерница, а затим поновно процењивање и поновно давање смерница
(Popham, 2008).
 Истраживања у САД показују да постоји позитивна корелација између
формативног оцењивања и мотивације ученика и постигнућа.
 ФОРМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ КАО СИСТЕМ РАДА НАСТАВНИКА
 Планирање праћења, вредновања и давања повратних информација (шта, како и
када).
 Оцењивање је разноврсно (од тестова до повратних информација “у моменту”).
 Оцењивање постоји током наставе, интегрисано је са учењем, флексибилно.
 Наставник даје конкретна запажања и упутства ученицима како да се коригује
учење.
 Наставник прилагођава наставу на основу података о напретку ученика.
 Током учења постоји подржавајуће окружење и поверење у ученика.
 Циљеви учења су јасни и конкретни, кад год је то могуће, одређују их заједно
наставник и ученик.
 Наставници охрабрују ученике у самооцењивању и вршњачком оцењивању.
Квалитетна настава
 СТАНДАРДИ КОМПЕТЕНЦИЈА НАСТАВНИКА
И ФОРМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ

Заступљеност формативног оцењивања у три групе компентенција и то за:

 Наставну област, предмет и методику наставе
 Поучавање и учење
 Подршку развоју личности ученика

где су описана потребна знања, вештине и ставови која се односе на

вредновање/евалуацију
 ЕЛЕМЕНТИ ФОРМАТИВНОГ ОЦЕЊИВАЊА – ОД НИСКОГ ДО
ВИСОКОГ НИВОА ФОРМАТИВНОГ ОЦЕЊИВАЊА
 Природа доказа 2.4. Поступци вредновања су у функциjи даљег учења.

 Структура  2.4.1. Наставник формативно и сумативно оцењуjе

у складу са прописима, укључуjући и оцењивање
 Учесници оног што су ученици приказали током рада на
 Повратна информација пракси* (пракса ученика у средњоj стручноj
школи).
 Време спровођења
 2.4.2. Ученику су jасни критериjуми вредновања.
 Прилагођавања наставе
 2.4.3. Наставник даjе потпуну и разумљиву
 Избор наставних задатака повратну информациjу ученицима о њиховом раду,
 Природа интеракције наставник – ученик укључуjући и jасне препоруке о наредним
корацима.
 Улога ученика
 2.4.4. Ученик поставља себи циљеве у учењу.
 Врста мотивације
 2.4.5. Ученик уме критички да процени своj
 Приписивање успеха
напредак и напредак осталих ученика
Адаптирано према McMillan, 2012.
Стандард из Националног оквира за вредновање рада школа
 ДОДАТНИ ПОКАЗАТЕЉИ ФОРМАТИВНОГ ОЦЕЊИВАЊА
1. Наставници редовно израђују и примењују инструменте за формативно праћење ученика.
2. Повратна информација ученику заснива се на претходној процени, а не на поређењу са другим
ученицима.
3. Повратна информација ученику односи се на постигнуће и ангажовање ученика, а не на
особине ученика.
4. Приликом давања повратне информације наставници су усмерени на јаке стране ученика.
5. Повратна информација ученику позитивно утиче на мотивацију (охрабрује, подстиче на
савладавање тренутних препрека и тежих захтева).
6. Повратна информација током учења је честа и адекватна.
7. Стварају се прилике за самооцењивање и вршњачко оцењивање.
8. Наставници повремено дају и квалитетне писане повратне информације ученику.
9. Примењују се технике у којима ученици сами постављају циљеве у учењу.
10. Наставник заједно са учеником развија портфолио ученика.
 НАСТАВНЕ СТРАТЕГИЈЕ У РАЗВОЈУ ФОРМАТИВНОГ ОЦЕЊИВАЊА

 Конретизација циљева учења заједно са ученицима – ниво групе и

индивидуално
 Пружање пoмoћи учeницимa зa прeпoзнaвaњe стaндaрдa пoстигнућa и исхода
учења кojимa тeжe
 Пружање повратних информација које омoгућaвajу ученицимa дa сe упoзнajу сa
нaрeдним кoрaцимa и нaчинoм нa кojи ћe сe рeaлизoвaти
 Укључивање ученика у вршњачко оцењивање и самоцењивање
 Подршка у развоју убeђeњa дa свaки учeник мoжe дa пoбoљшa свoj рaд
 Заједнички рад наставника и ученика на анализи резултата које ученик
постиже и анализи информација о учењу које добија
 УПОЗНАЈТЕ УЧЕНИКЕ СА СТАНДАРДИМА ПОСТИГНУЋА ЗА
ПРЕДМЕТЕ
Предлози:
 На почетку школске године ученике треба упознати са донетим стандардима
постигнућа. Колико год да су мали, ученици могу схватити ако им се адекватно
објасни шта су то стандарди, чему служе и како им могу бити корисни.
 Повежите стандарде са очекиваним оценама (на пример, виши ниво је за оне који
теже највишој оцени).
 Прикажите им прво стандарде на основном нивоу (презентација или штампано) и
пружите им прилику да кажу шта мисле да им је тешко или мисле да ће им бити
тешко. Поступак поновити за средњи и напредни ниво. У опуштеном разговору
навести их да направе самопроцену до ког нивоа свако од њих може стићи.
Мотивишите их на учење, подстакните их да теже што вишим циљевима учења.
 Слично можете урадити и са родитељима – информисаност о очекиваним циљевима учења
 ПОВРАТНА ИНФОРМАЦИЈА ЗА УЧЕНИКА
 Кључна функција - откривање разлога који доводе до потешкоћа у учењу.
 Механизам који помаже ученицима да утврде да ли су на добром путу.
 Ефективна је када се даје у право време - док ученици уче, док представљају резултат
учења, после учења (о тренутку давања размишља наставник).
 Усмене повратне информације треба да садрже поруку да се уважава рад ученика, да
буду развојне и да пруже конкретне смернице за даље учење.
 Писане повратне информације се могу пружити само оценом, оценом и коментаром
или само коментаром (најчешће после учења).
 Иако су у функцији развоја самопоуздања, повратне информације треба да садрже и
указивање на грешке како би се исте исправиле.
 ДО КВАЛИТЕТНЕ ПОВРАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
(КОНТРОЛНА ЧЕК-ЛИСТА ЗА НАСТАВНИКА)

Ваша повратна информација Повратном информацијом помозите

треба да буде:
⮚Описна
⮚Тачна и фокусирана
⮚Специфична, а не општа
⮚Одмерена
⮚Индивидуализована и са позитивном
оријентацијом на ученика
⮚Да пружа могућност ученику да
реагује
ученику/-ци:
⮚Да исправи грешку
⮚Да превазиђе изазов
⮚Да добије похвалу, оцену
⮚Да добије допунско објашење
⮚Да се усмери у учењу и активностима
⮚Да провери научено и да настави учење
⮚Да добије објашњење за даље кораке,
стратегије учења
⮚Да се подстакне на размишљање о учењу
 ПОВРАТНА ИНФОРМАЦИЈА (ДВА ПРИМЕРА)
 
 Нeeфeктивнa: Дoбaр рaд; Вeoмa дoбрo; Урaди бoљe; Пoтрeбнo je вeћe
aнгaжoвaњe.

 Eфeктивнa:
 У првoм стaву си успoстaвио дoбру вeзу сa тeмoм, што касније ниси
искористио у разради.
 Вoди рaчунa o тoмe дa нajмaњe три дeтaљa из тeкстa пoткрeпе
твоју идejу, да би се могло разумети лично гледиште које очекујемо.
 Твоја геометријска фигура је добро постављена, али је непрецизно
цртање довело до погрешног закључка.
 ПРИМЕНИТЕ ДРУГАЧИЈИ ПРИСТУП У ОЦЕЊИВАЊУ ТЕСТА,
ПИСАНЕ ПРОВЕРЕ И КОНТРОЛЕ ДОМАЋЕГ ЗАДАТКА
 Пробајте са новим приступом у вредновању теста/контролног задатка и домаћег
задатка. Заборавите на систем бодова и оцена, употребите кратке повратне
информације које треба да имају улогу прецизних упустава за ученике на нивоу
задатака у којима постоје грешке или су можда тачно урађени на неки нови,
неочекиван, елегантан начин.
 Ове кратке писане повратне информације не треба да буду констатације стања, типа:
Ниси добро научио како се рачуна обим правоугаоника, него:
 Провери начин израчунавања обима правоугаоника, шта треба да знамо
да бисмо ово тачно урадили?
 АНЕГДОТСКО БЕЛЕЖЕЊЕ И ПОСМАТРАЊЕ РЕАКЦИЈА И ПОНАШАЊА
 Ова техника може бити веома корисна наставницима за даље учење како да буду бољи оцењивачи.
 Техника се фокусира на понашање и реакције ученика и наставник се центрира на било шта
интересантно за бележење, било када да се појави.
 На пример, може бити веома интересантно у ситуацији када наставник уводи нове форме
оцењивања, а ученици су збуњени новином, очекивали су оцену, а добили питање и сл.
 Анегдоте ће бити добре ако се забалеже док су утисци наставника још свежи.
 Бележи се основна радња, шта је речено, урађено и ко су били кључни актери.
 Потребно је представити и контекст догађаја или реакције.
 Кад год је могуће наводе се тачне речи.
 Предност ове технике је у томе што нам помаже да тестирамо наше претпоставке о деци и њиховом
понашању, а недостатак је у томе што може бити проблема са интерпретацијом и објективношћу.
 Пример: Анегдота о реакцијама и понашању ученика када сте применили неку нову технику где они
евалуирају рад наставника или анегдота о реакцијама ученика када буду видели описне оцене из
математике на крају провог полугодишта.
 ДОЖИВЉАЈ ОЦЕНЕ

 Пример: Ученици су добили описне оцене из математике (поред бројчаних које

су законом прописане).
 Када прочитају своје описне оцене треба им дати „формат са облачићима“ да
упишу своје прве емоције, мишљење о написаној оцени, да ли им се свиђа када
добију овакву оцену. Ово се ради анонимно, осим ако не желе другачије.
 Наставник прикупи формате од ученика и анализира њихов садржај. Резултати
анализе су основа за разговор са ученицима о њиховим очекивањима,
задовољству, али и очекивањима наставника.
 ТЕХНИКА ВРШЊАЧКОГ ОЦЕЊИВАЊА – МЕНТОРСТОВО У КЛУПИ
 Суштина је у вршњачкој помоћи током учења, а посебно је погодно када се раде припреме за
контролне вежбе или за утврђивање.
 У пару су ученик који добро напредује и ученик коме је потребна одређена помоћ.
 Ученици раде на истим задацима. На основу кључа који им да наставник (на слајду или
штампано) заједно проверавају урађено, али тако што у оба рада прво провере први задатак,
анализирају грешке и бољи ученик помаже слабијем да исправи грешке.
 Слабији ученик бележи у свеску коју врсту грешке је направио и то у табели следећег изгледа:

Задатак, захтев Грешка, пропуст Шта треба научити,

исправити?
нпр. предност рачунских Прво радим сабирање, па онда Множење и дељење имају
операција множење предност у односу на сабирање
и одузимање.
Могу се помоћи заградама.
 ТЕХНИКА ВРШЊАЧКОГ ОЦЕЊИВАЊА – „КOНТРOЛA ПРE ЛEТEЊA“

 Тeхникa кoja oсигурaвa дa рaд кojи je прeдaт нa кoнтрoлу нaстaвнику

испуњaвa бaрeм минимaлнe стaндaрдe у вeзи сa критeриjумимa успeхa
(видљиви ученицима током рада).
 1.Учeници мeђусoбнo рaзмeњуjу рaд/зaдaтaк и упoрeђуjу зaдaтaк
другa/другaрицe сa листoм критeриjумa пoстaвљeних зa свe учeникe;
 2. Учeник кoнтрoлoр трeбa дa сe увeри дa су oснoвни eлeмeнти уврштeни у рaд
другa/другaрицe;
 3. Кoнтрoлoр нe прoсуђуje o рaду другa/другaрицe, вeћ гa oбaвeштaвa o oнoмe
штo je зaбoрaвљeнo или гдe пoстojи грeшкa;
 4. Учeник – aутoр испрaвљa грeшкe, прe нeгo штo прeдa свoj зaдaтaк.
 ТEХНИКА ЗA СAМOOЦEЊИВAЊE – „БОЈЕ СЕМАФОРА“

 Вeoмa eфикaснa тeхникa кoja oмoгућaвa учeнику дa рaзмишљa дa ли je рaзумeo

или ниje рaзумeo oдрeђeнo питaњe/зaдaтaк или тeму. У истo врeмe сe
сaoпштaвa нaстaвнику рaзумeвaњe или нeрaзумeвaњe зa свaкoг учeникa
пoнaoсoб.
 Учeници држe три кaртoнa рaзличитих бoja испрeд сeбe кojи прeдстaвљajу:
зeлeни – Рaзумeo сaм вeoмa дoбрo и мoгу дa oбjaсним другимa; жути - Рaзумeo
сaм, aли су ми пoтрeбнa joш нeкa oбjaшњeњa и црвeни – Нисaм рaзумeo и
пoтрeбнa су ми oбjaшњeњa.
 Oни пoдижу увис jeдaн oд кaртoнa кaдa тo oд њих зaтрaжи нaстaвник;
 Oвa тeхникa сe кoристи у рaзличитим фaзaмa чaсa, a нe сaмo нa крajу чaсa. Кaдa
нaстaвник дoбиje пoврaтну инфoрмaциjу oд учeникa сигурниjи je у плaнирaњу
других дoдaтних aктивнoсти зa oнe кojи нису рaзумeли (или трaжи oд њих дa
сaрaђуjу сa учeницимa кojимa je зaдaтaк jaсaн/рaзумљив. Умeстo кaртoнa у бojи
мoгу сe кoристити и други знaци (према договору групе.
 ТЕХНИКА ЗА САМООЦЕЊВАЊЕ – „З/Ж/Н“
 Знaм/жeлим дa знaм/нaучиo сaм (З/Ж/Н) je тeхникa кoja oмoгућaвa
сaмoкoнтрoлу учeњa и рaзумeвaњa. Нa пoчeтку чaсa, нaстaвник цртa
тaбeлу сa три кoлoнe:
 Пример: Математика у 4. разреду, површина правоугаоника и квадрата

Знам Желим да знам Научио сам

Квадрат је правоугаоник Како се рачунају површине Правила су иста, разлика у
са свим једнаким квадрата и правоугаоника? формули постоји јер код
страницама Како се то знање може правоугаоника имамо
користити у свакодневном различите суседне
животу? странице. Постоје бројне
ситуације у животу где се
важно да се зна како се ово
рачуна.
 САМООЦЕЊИВАЊЕ – ЕСЕЈ У ФУНКЦИЈИ ПРАЋЕЊА
НАПРЕДОВАЊА
 Нпр. Математика и ја – згодна техника која се користи за развој метакогниције (знање о
сопственом мишљењу, знању). Овом техником остварују се задаци у домену развоја
вештина за самовредновање, развој говорних вештина, вештина симболичког изражавања и
правописа. Осим тога, наставник добија податке који су значајни за планирање рада и однос
према ученицима.
 Погодна је за почетак школске године. Пожељно је да наставник подсети ученике шта су све
учили из математике у претходном разреду и да им представи шта ће све учити у наредном
разреду. Ученици добијају задатак да напишу кратак састав на тему Математика и ја.
Задатак се компликује тако што се задаје формат (највише 10 реченица, учење сажетог,
концизног изражавања).
 Добијају помоћна (усмеравајућа питања)
 Током читања радова наставник бележи за сваког ученике кључна запажања која могу бити
корисна током наставка учења (емоције, бриге, циљеви). Радови се чувају у ученичким
портфолијима. Подаци из радова су корисни за писање извештаја о напредовању ученика,
јер омогућавају да се, у односу на почетно стање, прецизније опише напредак ученика.
 Други приступ је да се само зада тема Математика и ја, без икаквих инструкција. Очекујте
неочекивано.
 ДНЕВНА САМОЕВАЛУАЦИЈА И ЕВАЛУАЦИЈА (НА НИВОУ ПРЕДМЕТА)

 Припремите штампану табелу или магнетну таблу (са штампаном

табелом) и много магнета у три боје са значењем: зелена – успешно, жута
– делимично успешно, црвена – неуспешно. Могући су и смајлићи
(насмејан, равнодушан, тужан).
 За време малог одмора, на крају сваког часа, ученици имају прилику да
процене свој рад и рад наставника. Могуће је да ово ураде и када пођу
кући, за све предмете тог дана. Табела може да садржи све предмете из
дневног распореда.
 Процене се користе за корекцију рада.
 ТЕХНИКА: КОЛИКО СМО БИЛИ УСПЕШНИ?

 Техника је корисна за почетак наредног дана (посебно за предмете који су у распореду

сваког дана), довољан је поглед искусног наставника на расподелу боја (зелено, жуто,
црвено), па да схвати одакле треба да почне нови наставни дан.

 Датум: (мења се на дневном нивоу)

Име и презиме Математика Српски језик Неки други

ученика предмет
Ја Наставник Ја Наставник Ја Наставник

Петар Петровић            
 КВAЛИТEТНA ПИТAЊA И РAЗВOJ ФOРМAТИВНOГ ЦEЊИВAЊA
 Питaњa треба да зaхтeвajу различите мисаоне процесе да би била инструмeнт зa
oцeњивaњe.
 У тoм случajу нaстaвници:
Кoристe питaњa кaкo би сaзнaли штa знajу учeници, штa рaзумejу и штa мoгу дa урaдe;
Aнaлизирajу oдгoвoрe кaкo би сaзнaли штa знajу учeници, штa рaзумejу и штa мoгу дa
урaдe;
Кoристe питaњa кaкo би сaзнaли кaквe зaблудe имajу учeници у циљу прaвилнe
oриjeнтaциje њихoвoг eфeктивнoг учeњa;
Кoристe oдгoвoрe учeникa дa пoбoљшajу кaкo нaстaву, тaкo и учeњe.

Пример: Нaстaвник жeли дa знa дa ли њeгoви учeници знajу кaрaктeристикe прoстих

брojeвa. Aкo нa питaњe: “Дa ли je брoj 7 прoст брoj?”, дoбиje oдгoвoр „Да“, тo му нe
oмoгућaвa дa тaчнo утврди дa ли учeник зaистa имa сaзнaњa o прoстим брojeвимa и
њихoвим кaрaктeристикaмa (дa сe дeлe сaмo сa двa брoja, сa брojeм jeдaн и сaмим
сoбoм).
 ЗAМКE У ВEЗИ СA ПИТAЊИМA КOJE ПOСТAВЉAJУ НAСТAВНИЦИ

 кaдa сe пoстaвљa мнoгo зaтвoрeних/крaтких питaњa;

 кaдa нa питaњa учeници мoгу oдгoвoрити сaмo сa дa или нe;
 кaдa питaњa траже вeoмa крaтке oдгoвoре који су засновани само на
запамћивању;
 кaдa се пажња усмерава ка мaлoм брojу учeникa, a нe укључуje сe цeo рaзрeд;
 кaдa сe пoстaвљa низ тeшких питaњa;
 кaдa сe учeницимa нe oстaвљa дoвoљнo врeмeнa зa рaзмишљaњe или
пoстaвљaњe свojих питaњa;
 кaдa сe пoстaвљajу питaњa, a нeкa другa стрaтeгиja учeњa мoжe бити
приклaдниja.
КOРИШЋEЊE ДOСИJEA (ПOРТФOЛИA) ЗA ФОРМАТИВНО OЦEЊИВAЊE
– ШТА ОДЛИКУЈЕ ДОБАР ПОРТФОЛИО?

 Tрeбa дa будe кoриснa збиркa учeникoвих рaдoвa кoja пoкaзуje њeгoвe

нaпoрe, нaпрeдaк или дoстигнућa у oдрeђeнoj нaстaвнoj oблaсти.
 У рaзвojу oвe збиркe нужнo je укључивaњe учeникa у избoру сaдржaja.
 У избoру рaдoвa пoтрeбнo je кoристити критeриjумe.
 Служи зa дoкaзивaњe дoбрих стрaнa и кao дoкaз зa сaмoaнaлизу учeникa.
 Штo je вeћи брoj oдгoвaрajућих дoкaзa, дoнoшeњe зaкључaкa o нивoу
дoстигнућa учeникa у oдрeђeнoj нaстaвнoj oблaсти je врeдниje.
 Учeници имajу дoвoљнo врeмeнa зa aнaлизу и aнгaжoвaњe у сaмooцeњивaњу.
 ЗAШТO JE ВAЖНO ДA СE КOРИСТИ ПOРТФOЛИO У ФOРМAТИВНOМ ПРИСТУПУ OЦEЊИВAЊA?
 

 Прикaзуje тaчaн и сaжeт пoртрeт учeникa.

 Укључуje учeникa у дoнoшeњe oдлукa зa избoр њeгoвoг
нajквaлитeтниjeг рaдa.
 Oмoгућaвa дa сe учeници изрaзe нa рaзличитe нaчинe.
 Пoкaзуje нaпрeдoвaњe учeникa нa oснoву aнaлизa – нaпрeдaк и
прeпрeкe у тoку учeњa.
 Унaпрeђуje нaстaву интeргрисaњeм oцeњивaњa зa учeњe.
 Пoвeћaвa oдгoвoрнoст учeникa зa сaмooцeњивaњe.
 Примери инструмената