CON, Osnove pedagogije sa didaktikom

Orijentacije u planiranju nastave

Tradicionalni modeli nastave Savremeni modeli nastave

Uenje je transmisija znanja, nastavnik u Uenje je (aktivna) konstrukcija, uenik i

centru proces uenja su u centru

Razliite orijentacije u izboru ciljeva;

Ciljevi formulisani u odnosu na nastavnika ciljevi formulisani u odnosu na razliite
i usvajanje sadraja aspekte razvoja uenika

Razliiti uenici razliite aktivnosti

Uenje isto za sve, u principu individualna uenja, u principu kooperativni pristup
aktivnost uenju

Razliiti tipovi aktivnosti, raznovrsne

Jednoobrazovni tip aktivnosti, ogranien
broj nastavnih metoda
Linearna interakcija, nastavnik predava i
instruktor
Usmerenost na rezultate postignua
Provera nauenog znanja, sumativna
evaluacija
metode i tehnike
Razliite vrste interakcije, voditelj je
facilitator
Usmerenost na proces, odnose i rezultate
Praenje procesa i rezultata, formativna
evaluacija

Nastavne metode i tehnike

Naini rada u nastavi, odnosno postupci i procedure koje se koriste u nastavnom procesu imaju za
svrhu da obezbede olakaju uenje uenika, odnosno da doprinesu ostvarivanju ciljeva (da
pomognu da uenici razviju razliite vrste i nivoe znanja, sposobonosti, odnos prema problemima,
odnos prema sopstvenom znanju i uenju) Postoji mnogo nastavnih metoda i tehnika i mnogo
njihovih klasifikacija. U nastavku su kratko opisane samo neke od njih.

Metod - tehnika Dobre strane Loe strane

Brainstorming Podstie ukljuenje svih Mora se raditi brzo, inae

Nastavnik uvede pojam/temu
ili postavi pitanje i trai brze
odgovore ili asocijacije (ono
to uenicima prvo padne na
pamet).
Odgovore zapisuje na tabli.
Pravila su: bez potpitanja,
objanjenja, diskusija;
ideja je da se iznese to vie
ideja, ma kako aave bile.
Studija sluaja reavanje
problema
Grupa dobija opis neke
situacije/problema (stvarne ili
uenika i njihovu postaje dosadno. Moe se desiti
zainteresovanost. da dominiraju najglasniji u
Dobijaju se podaci koji se dalje grupi. Dobijeni podaci se
mogu uobliavati i koristiti u moraju analizirati na licu
radu, a oslonjeni su na iskustva mesta, to je dodatni napor za
uenika. nastavnika i moe biti teko za
Iznose se kreativne ideje, moe dovoenje u vezu sa
da se vidi ta uenici ve znaju planiranom temom.
i kako razmiljaju o neemu.
Pokazuje vanost razliitih Situacija/problem mora da bude
percepcija i pristupa. verodostojan, aktuelan i
Stavlja u prvi plan primenu relevantan da bi zadobio
nauenog. interesovanje grupe.

prigodne-izmiljene).
Uenici treba da odgovore na
pitanja u vezi sa tom
situacijom, najee da pronau
opcije za reavanje problema.
Konsultacije
Sesija fokusirana samo na
jednu osobu, pri emu ostali
razmatraju sluaj ili problem
tog jednog lana grupe.
Debata
Dva tima zastupaju suprotne
stavove o nekom problemu.
Od publike se moe traiti da Zahteva korienje vetina
glasa za ubedljiviju grupu, ili:
da donese odluku o
najubedljivijem argumentu,
izdvoji argumente od ostalih
tvrdnji, preformulie prvobitnu
tvrdnju tako da se sa njom
sloi, uporedi sopstveni odnos
prema tvrdnji sa stavovima
koje su zastupali debateri...
Akvarijum (Fishbowl)
Postoje dve grupe: izvoaka i
posmatraka.
Izvoai izvode scenu,
simulaciju situacije ili
diskutuju o nekoj temi, dok
ostali imaju posmatraku ulogu
(uestvuju neverbalno, pruaju
reakcije).
Varijacija: neki od posmatraa
postaju izvoai.
Predavanje (izlaganje,
prezentacija)
Dobro struktuirano usmeno
izlaganje koje dri nastavnik ili
uenik/uenici. Predava iznosi
i obrazlae najvanije
informacije, tumai ih i sumira
najvanije. Ukoliko uz
verbalno izlaganje koristi
vizuelna nastavna sredstva, radi
se o prezentaciji.
Igranje uloga
Svaki lan male grupe dobija
Izgrauje svest o individualnim
snagama za reavanje
problema.
Pomae uenicima da
razmiljaju o temama razliitim
od onih iz svog okruenja i
iskustva.
Stie se uvid u tue probleme i
dobija pomo drugih u
reavanju svog problema.
Veoma relevantan za stvarni
ivot.
Trai od uenika da dobro
razmisle o razlozima za svoje
stavove.
najdominantnije linosti.
prezentacije i govornitva.
Omoguava da se posmatra i/ili
doivi iskustvo kroz igranje
uloga.
Razvija socijalne vetine.
Iznose se kljune stvari i
objanjenja, poeljno na
zanimljiv nain.
Lako je kontrolisati trajanje.
Pogodno je za velike grupe
uenika i ekonomina
(relativno laka za pripremu).
Dinamino, te svi uivaju.
Omoguava uenicima da
CON, Osnove pedagogije sa didaktikom
Zahteva paljivu pripremu da bi
pokrila glavne ciljeve asa.
Potrebna je pomo iskusnog
nastavnika da bi se razgovor
usmerio i pomoglo uenicima
da sami dou do reenja.
Oduzima mnogo vremena.
Zamorno.
Uenici se suvie bave
sopstvenim brigama.
Veina uenika je pasivna.
Zahteva da uenici budu veti u
debatama, uglavnom se istiu
Potrebno je i da je nastavnik
vet u njihovom organizovanju
i voenju.
Velik rizik-potrebna su jasna
pravila i dobar koordinator, da
se ne bi nanela teta nekom
od uenika.
Poeljno je posmatraima dati
specijalne zadatke, da bi se
izbegla pasivnost.
Moe biti suvoparno ako nema
audio-vizuelnih sredstava,
primera, povezivanja sa
iskustvom uenika,
ukljuivanja uenika Teko
je izabrati informacije i pronai
prave primere tako da svi
uenici mogu da prate, da se
zainteresuju i zadre panju.
Zavisno od toga koliko dugo
dri panju publike-ne bi smelo
da traje due od 15-20 minuta.
Gluma moe biti preterana ili
pak slaba, te gubi svrhu uenja.

ulogu koja moe ali i ne mora
biti unapred objanjena; a onda
ulaze u situaciju gde treba da
odigraju svoju ulogu.
Demonstracija
Prezentacija naina kako se
neto radi.
Koristi se za uenje specifinih
vetina ili tehnika, kao i za
prikaz korak-po-korak pristupa.
Diskusija
Uenici raspravljaju o
odreenoj temi, iznosei
razliita miljenja i perspektive
za prouavanje, anlizirajui i
istraujui temu. Nastavnik je
facilitator.
Slagalica (puzle)
Uenici podeljeni u grupe
(matine grupe) dobijaju
sloeni zadatak problem.
Svaki lan grupe dobija jedan
deo - aspekt problema i
individualno ga razmatra.
Zatim se formiraju nove grupe
onih uenika koji imaju isti
aspekt problema (ekspertske
grupe). U tim grupama uenici
razmenjuju ideje i dolaze do
grupnog reenja. Zatim se
vraaju u matine grupe, gde
prenose ono do ega su doli u
ekspertskim grupama i
zajedniki reavaju zadatak u
celini.
Ledolomci
Zabavne igrice koje doprinose
dobroj atmosferi, stvaraju
poverenje, razvijaju identitet i
samosvest grupe, unose
dinamiku i tempo, zagrevaju
uenike za aktivnosti koje
slede.
doive razne uloge.
Izvlai napetosti i intrige
svakodnevnih situacija.
Laka je za dranje panje
uenika.
Pokazuje praktinu primenu.
Ukljuuje uenike (ukoliko i
oni sami potom primenjuju
metod).
Podstie uee i interakciju
meu uenicima. Omoguava
sagledavanje problema iz
razliitih perspektiva, razmenu
i uporeivanje razliitih
miljenja, povezivanje sa
linim iskustvima, te doprinosi:
razumevanju problema,
razvijanju komunikacionih
vetina i preispitivanju
sopstvenih stavova.
Dobra je za osposobljavanje za
grupni rad i negovanje line
odgovornosti. Omoguava
samostalno reavanje problema
i razumevanje sloenih
pojmova.
Podiu nivo energije.
Olakavaju slobodu
izraavanja.
ine uenje zabavnim.
CON, Osnove pedagogije sa didaktikom
Moe izmai kontroli.
Preterano istie one lanove
grupe koji inae vole da se
eksponiraju.
Zahteva znaajno planiranje i
pripremu unapred.
Demonstratori treba da imaju
dovoljno materijala za sve da bi
i uenici probali metod.
Nije korisna za vee grupe.
Iziskuje davanje povratne
informacije o tome kako su
uenici sami izveli/ponovili
demonstrirani postupak.
U planiranju se moraju pronai
teme koje su dovoljno
problemske, povezane sa
sadrajem obrazovanja ali i
inspirativne za uenike. Teko
je kontrolisati, te moe lako
doi do udaljavanja od teme ili
do neeljenih situacija u
komunikaciji meu uenicima.
Zahteva dosta vremena.
Trai dosta vremena i dobru
radnu atmosferu (disciplinu).
Ne moe se sasvim kontrolisati
ta se deava u radnim
grupama, te je mogue da
uenici lutaju ili pogreno
razumeju problem. Zato
nastavnik mora biti spreman da
pomae grupama, ali i da
pripremi dosta materijala,
konkretizuje i precizira pitanja
o kojima e uenici razgovarati.
Neki ih doivljavaju kao
trivijalne-treba da imaju
odreenu svrhu ili cilj.
Nekad se sa njima pretera pa
izgube smisao i atraktivnost.
 CON, Osnove pedagogije sa didaktikom
Adaptirano iz:
Pavlovi, D., Radulovi, L. (2014). Interaktivna nastava - praktikum, Beograd: CON, Filozofski fakultet Velat, D. i
Radi Dudi, R. (2008). Aktivna obuka: prirunik za trenere/ice. Beograd: Dial.