Egzemplarna nastava

Anita Popovi
posdiplomac,
Uiteljski fakultet, Beograd

Struni rad
Obrazovna tehnologija
4/2007.
UDK: 371.3

INTERAKTIVNO UENJE INOVATIVNI

NAIN RADA U NASTAVI
Rezime: Interaktivna nastava se zasniva na interpersonalnom kooperativnom odnosu
uenika na asu. Njome se prevazilaze mnoge slabosti tradicionalne nastave.
U radu se dalje analiziraju obeleja tradicionalne kole, aktivne kole, ciljevi aktivne
kole, formiranje grupa, konstituisanje grupa, valorizacija rada uenika u grupi i daju
praktini primeri organizacije asa primenom ove nastave.
Kljune rei: interaktivna nastava, kooperativna nastava.

Jedan od osnovnih pravaca promena u

dananjoj nastavi predstavlja primena novih
interaktivnih metoda uenja i pouavanja.
Nastavnik pre svega treba uenicima da
prenese znanje bolje od udbenika ili nekog
drugog medija, to e koristiti uenicima da
komuniciraju na pravi nain i produbljuju
sadraje. ta je interaktivno uenje i kako
moe doprineti reavanju problema u nastavi? Razni teoretiari daju razliita odrenja
ovog pojma. Da li je interaktivno uenje interpersonalna interakcija ili interakcija linost-mediji ili neki trei vid interakcije?
Interaktivno uenje predstavlja, po
veini autora, interpersonalni odnos. Ovde se
radi o uenju kao socijalnom procesu, o uenju kao interakciji izmeu uenika i nastavnika, uenika meusobno, uenika i
roditelja, vrnjaka... Osnovna svrha inter-

aktivnog metoda je prenoenje akcije sa nastavnika na uenike, obuka uenika da zajedniki ue, da zajedniki rade na ciljevima
uenja, na obradi sadraja, primeni nauenog
i vrednovanju procesa. Primena interaktivnog
metoda uenja, utie na vii nivo motivacije
u razredu, razvija se saradnja meu uenicima i preduzima se odgovornost uenika.
Oni se ue usaglaavanju stavova, zajednikoj akciji, toleranciji i modernoj komunikaciji koristei medije i razliite izvore
znanja.
Da bi se ostvarila efikasna nastavna
interakcija, treba napustiti neke stereotipe u
tradicionalnoj nastavi, a to je: docentna pozicija nastavnika uz verbalnu dominaciju, predominantno memorijsko-reproduktivnu ulogu uenika, predominaciju frontalnog oblika
rada i slino. Po istraivanju ,,Britanskog

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

55

Anita Popovi

drutva za audio-vizuelna istraivanja ,,verbalna i reproduktivna nastava se nalaze na

najniem nivou efikasnosti, to znai da samo aktivnim radom uenika obezbeujemo
efikasno uenje. Efikasnost tradicionalne
nastave se ne moe osporiti, ali je bitno istai
da ima ograniene domete.
Tradicionalna kola ima sledee osnovne karakteristike: unapred definisan plan i
program; osnovna metoda nastave je predavanje (verbalno prenoenje znanja) uz neka
pomagala ili bez njih; uloga uenika se sastoji u proveravanju u kojoj meri je usvojeno
obavezno gradivo; motivacija za uenike je
vie spoljna (ocene, pohvale, nagraivanja,
kazne . .. ); u koli se na dete gleda samo kao
na uenika, tj. na onoga ko bi trebalo s razumevanjem da ponovi ispredavano gradivo.
Aktivna kola u izvornom znaenju
je kola koja je vie centrirana, usmerena na
dete, koje se tretira kao celovita linost,a ne
samo kao uenik. Osnovne karakteristike
aktivne ,,nove,, kole su: ne mora postojati
celovit, unapred fiksirani plan i proram, nego
vie neka vrsta orijentacionih planova i
programa ili jedan obavezni deo programa
(obrazovni standard) i deo koji je fleksibilan i
varira zavisno od konkretnih uslova nastave;
ovde se polazi od interesovanja dece i uenje
se nadovezuje na ta interesovanja; svako
uenje se povezuje sa prethodnim znanjem i
linim ivotnim iskustvom deteta; motivacija
za uenje je lina (unutranja).
Dominantne su metode aktivne nastave/uenja, kao to su: praktine, radne, manuelne aktivnosti, ekspresivne aktivnosti
(crtanje, literarni sastavi...), laboratorijske
vebe, socijalne aktivnosti, terenski rad...
Cilj aktivne kole jeste razvoj linosti i individualnosti svakog deteta, a ne
samo usvajanje nekog kolskog programa.
Ocenjuje se zadovoljstvo dece preduzetim
aktivnostima, napredak deteta u poreenju sa
poetnim stanjem znanja, motivisanost i
56

zainteresovanost za rad i aktivnosti, razvoj

linosti... Iz ovog saetog opisa dva tipa
kole, praktino je upotrebljivo sledee:
naputanje nekih karakteristika tradicionalne kole, (predavanje kao jedini
vid nastave, pasivnost uenika, ocenjivanje samo tane reprodukcije znanja...).
uvaavanje deteta u koli, uzimanje u
obzir njegovih uzrasnih i individualnih karakteristika, proirivanje repertoara nastavnih metoda pri realizaciji unapred utvrenih programa,
voenje rauna o motivaciji deteta za
uenje, podsticanje razvoja kao jedan
od ciljeva uenja, a ne samo usvajanje
gradiva...
Od teoretskog pristupa ili nastavne
koncepcije zavisi motivacija uenika i efekti
koji se uenjem ostvaruju.
Filip Enbrami sa saradnicima analizira
koji su to uslovi potrebni da se ostvari efikasna nastava i istie sledee:
uenikovo strukturisanje sadraja
(nastavnik ponudi uenicima model
strukturisanja);
uiniti informacije znaajnim (Abrami et, al. 1995. str. 13)
Ovi uslovi se mogu obezbediti uz grupnu
saradnju i podrku. Za uenike su vani
stavovi njihovih vrnjaka, tako da se grupa i
rad u grupi nameu kao poseban pedagoki
izazov.
Formiranje grupa i parova u razredu je
veoma bitno, kako bi se stvorila i ostvarila
optimalna pretpostavka za interaktivno uenje u koli. Tukmen i Densen nalaze pet
faza kroz koje prolazi svaka grupa:
1. Formiranje: Interakcije su povrne, lanovi se meusobno upoznaju, traei
slinosti da se priblie.
2. Grmljavina usaglaavanje (Storming): Faza konflikta i konfrontacije.
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

Pojedinci nastoje da pokau svoju individualnost, uvrste svoj status u grupi i

utiu na grupne odluke. Uenici morajuda naue da svoje miljenje iznesu jasno i
da paljivo sasluaju ostale.
3. Normiranje: Kada uenici razree
konflikte i razviju smisao za istinu, oni suzreli za uenje drguog. Sada shvataju
grupne ciljeve, norme i nain njihovo us-postavljanja i one koje definie nastavnik.
4. Ostvarivanje: Visoka je produktivnost.lanovi se fokusiraju na svoje ciljeve i
grupne dunosti.
5. Zavravanje: Ova faza je kratka. Zak-ljuivanje o kompletiranju grupnih zadataka, o dobiti uenika pri radu na akademskom postinuu i zajednikom uenju.
Da bi adekvatno formirao grupe, nastavnik treba imati u vidu sledee
pretpostavke:
1. konstituisati grupe;
2. analizirati odnos grupe i cilja rada;
3. reiti pitanje organizacije grupe;
4. ostvariti didaktike pretpostavke za rad u
grupi;
5. pripremiti i pratiti interakciju u grupama;
6. valorizovati, zajedno sa uenicima, aktiv-nosti u grupi i postignue.
Konstituisanje grupe
Kod konstituisanja grupa treba
ostvariti sledeu grupu podela:
- Podeliti razred u grupe,
- Podeliti uloge u grupama,
- Ostvariti interakciju meu lanovima
u svakoj grupi,
- Odabrati i primeniti adekvatnutehniku za ostvarivanje poverenja i
saradnje u grupi,
- Analizirati funkcionisanje grupe.
-

Grupa i cilj rada

Nastavnik treba da istrai ciljeve
uenika,
Uspostaviti vezu izmeu pojedinanihi ciljeva uenika i ciljeva grupe,
Nastavnik treba da sazna kako uenici
vide doprinos odeljenja kao grupe,
Potrebno je stvoriti opte kolektivno
raspoloenje da bi se cilj ostvario,
Nuno je da nastavnik ee reira
grupni izbor zadataka rada kao slobodni
izbor grupe uenika,
Obezbediti visoku privlanost zadataka dinamian, nov i cenjen zadatak,
Planiranje rada je specifino,
Cilj uenika ne sme biti koncipiran
tako da ga moe osvojiti samo jedan uenik;
cilj mora da bude atraktivan za sve.

Vostvo grupe
Svaki uenik treba da proe vebe u
rukovoenju i oranizaciji grupe,
Sve uenike treba osposobljavati za
demokratiju,
Uenike sklone vostvu obuiti da
budu voeni, da prihvataju odluke grupe,
Nastavnik moe istovremeno biti lan
vie grupa ili lan uenikog kolektiva,
Izbegavati dugotrajno zadravanje
uloge voe od jednog lana grupe,
Voenje grupe prilagoditi cilju grupne aktivnosti i nterakciji.
Didaktika organizacija rada u grupi
Nastavnik treba da zadatak gradivo,
interakcijski razradi, od pojedinanog ka
grupnom.
Laka i jasna podela zaduenja na
gradivu,

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

57

Anita Popovi

Raditi korak po korak ili sekvencu posekvencu,

Sekvence gradiva moraju biti takve
da ih svi uenici moraju savladati -i
napredni i nadareni uenici,
Modelovati koedukaciju ne dozvoliti da bolji uenici rade za slabije,
nego ih uputiti da jedni drugima po-kau kako e sami raditi. Takmienje
u grupi nije poeljno, a ako se
odeljenje deli u male grupe, kon-trolisati negativne efekte takmienja,
surevnjivosti, kompetencije i slino.
Interakcija u grupi

Pratiti socijalne interakcije u grupi,

nekompatibilne sa zadatkom rada, dinamikom u grupi i ivotom u koli,
Dodela posebno pripremljenih uloga
ili samostalna podela meu uenicima,
Obratiti panju na interpersonalne
odnose uenika u kolektivu - u tu
svrhu koristiti prostor i raspored sedenja i podelu radnih uloga,
U grupi posebno pratiti poloaj introvertovanih i uenika koji imaju izvesnih problema u socijalnoj komunikaciji.
Zatiti nestabilne ili psihotraumatizovane uenike, pomoi im oprezno i
vrlo selektivno.
Stalno pratiti sociogramsku sliku
odeljenja i prilagoavati grupne interakcije ostvarivanju zacrtanih ciljeva.
Valorizacija grupnih aktivnosti i
postignua

58

U vrednovanju uenika grupe, esto

je vanije ostvariti grupnu aktivnost,
nego gradivo zavriti u datom roku.

Grupa treba da vrednuje postinue,

analizira proces uenja, svoja oseanja pri
tome, kvalitet interakcije i napredak.
Nauiti uenike da grupno vrdnuju
ostvarenja: ta popraviti, gde su najbolja
ostvarenja, koliko se napredovalo, ukupna
vrednost postignua.
Ne treba svaku radnju pojedinca iskazati pred odeljenjem, niti je vrednovati
pustiti da delo govori za sebe.
Psihotraumatizovanog uenika vrednovati kao i ostale, bez boleive popustljivosti, ali mu pomoi u aktivnosti ili radu na
gradivu.
Posebna pohvala i podsticanje za nestabilne ili psihotraumatizovane uenike ne
znai da oni imaju privilegiju u kriterijumu
vrdnovanja, ve to znai da mu se daje socijalna podrka i socijalna promocija kao
pomo.
Pregledom navedenih pretpostavki za
efikasan rad grupe, moe se stei utisak, da
se u grupnom radu mogu realizovati samo
sadraji izvan nastavnog plana i programa ili
samo retke teme. Sve ove pretpostavke se
mogu praktino ostvariti u nastavi, a grupni
rad se ostvaruje ako se startuje od samog
izbora nastavnih sadraja.
kolska interakcija je pedagoki najdostupnija za modelovanje, za organizovano
socijalno progresivno oblikovanje. Za nove
generacije uenika je veoma bitno da dostignu stepen zajednikog cilja pri radu u
vaspitno-obrazovnim grupama, uz optimalnu
pedagoku klimu.

Individualne razlike u interaktivnoj

nastavi
Klasina razredno-asovna organizacija rada u koli, zasnovana je na podeli
uenika u razrede i odeljenja. Ovakva organizacija je nastala iz potrebe da se povea
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

efikasnost nastavnikovog rada sa veim

brojem uenika, jer je rad produktivniji,
efikasniji i korisniji.
,,Podela uenika na razrede i odeljenja,
zasnovana je na pretpostavci da su uenici
istih godina, priblino jednaki i prema
drugim obelejima i karakteristikama,, (N.
Grbi, Gimnazija Banjaluka). Pretpostavlja
se da postoji ,,prosean,, ili ,,tipian,, uenik,
koji odraava sve osobine ostalih uenika i
da je prema njemu mogua optimalna
oranizacija vaspitno-obrazovnog rada. Iz
ovakve pretpostavke, izvedene su i mnoge
druge na kojima se zasniva klasina organizacija vaspitno-obrazovnog rada u koli.
Pored ostalog, na toj pretpostavci su izraeni
nastavni planovi i programi, tako da nastavnici mogu da realizuju programske sadraje. Nastava se izvodi, kao da svi uenici
istog odeljenja ili razreda imaju jednake
mogunosti za izvravanje jednakih zadataka.
Na osnovu novijih naunih saznanja, postavljene su nove pretpostavke za organizaciju
i realizaciju vaspitno-obrazovnog rada, koje
e omoguiti prilagoavanje nastave individualnim razlikama uenika radi vee efikasnosti u radu. Nejednak tempo razvoja
svakog uenika, kao i razlike u genetskim
potencijalima, socijalnim okolnostima i uslovima u kojima se razvijaju, dovodi do
velikih individualnih razlika meu uenicima. Razlike u telesnim karakteristikama
pokazuju da su u istom odeljenju uenici
nejednako razvijeni iako su istog hronolokog uzrasta (neki su vii i deblji od drugih,
neki nii i mraviji). Razlike su oigledne i
lako uoljive.
Postoje i razlike u telesnim karakteristikama, koje vie ili manje utiu na
ponaanje uenika, ali uopte ne utiu na
ukupne rezultate vaspitno-obrazovnog rada i
na uspeh u uenju. Prema uenicima kod
kojih postoje tekoe u razvijenosti pojedinih
ula, neophodno je prilagoavanje uslova

vaspitno-obrazovnog rada, stepenu razvijenosti ili oteenosti sluha. Tee je stvoriti

uslove za bolji rezultat, prilagoavajui postojee uslove, prema psihikim karakteristikama i osobinama psihikog razvoja
uenika. Iz iskustva je poznato da uenici u
jednom odeljenju ne postiu jednake rezultate, nego da postoje uenici koji bre ili
sporije napreduju. Razlike se mogu uoiti u
svim podrujima vaspitno-obrazovnog rada,
posebno u itanju teksta, razumevanju proitanog teksta (notnog primera, sviranju,
pevanju...). Na osnovu toga se moe zakljuiti da kod uenika jednog odeljenja, postoje izraene razlike ne samo u intelektualnim sposobnostima, nego i u drugim karakteristikama uenika u nastavi. U klasinoj
organizaciji nastavnog rada, uenici su u
poziciji da najvei deo rada na nastavi provedu sluajui objanjenja i izlaganja nastavnika, te da to to bolje memoriu i kasnije
reprodukuju.
Savremene koncepcije nastave nude
oranizacionu emu u kojoj uenici imaju
vee slobode kretanja i raznovrsnije modele
individualnog rada i stvaranja.

Inovacije u nastavi muzike kulture

U savremenoj nastavnoj praksi su sve
vie izraene tendencije za usavravanjem i
modernizacijom vaspitno-obrazovnog procesa, s obzirom na to da na ovaj proces sve
vie utiu veliki razvoj i napredak tehnike i
elektronike. Kako se taj tehniko-tehnoloki
razvoj odvija velikom brzinom i prodire u
sva podruja ovekovog ivota i rada i sama
nastava razumljivo mora da prati sve to se u
spoljnom svetu dogaa i da u veoj ili manjoj
meri prati taj razvoj obogaujui je kroz nove
ciljeve, sadraje, metode i oblike rada, nastavna sredstva, tehnike ureaje ...

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

59

Anita Popovi

Zbog sloenosti nastavnog rada i sve

vee prisutnosti raznolikih tehnolokih dostignua promene u inoviranju nastave se
moraju sprovoditi organizovano kroz koordinirani rad svih uesnika nastavnog procesa.
Svaka inovacija u sutini ima za cilj
da postane praksa, a tu se onda javlja ponovo
problem, jer svaka praksa trai dalje svoje
inovacije. Zbog toga inovacije ne smeju da se
izmiljaju i uvode na brzinu po svaku cenu,
jer u nastavnom procesu to izaziva suprotne
efekte.
Tenja ka novinama je opravdana. ali
ako se uvek ne mogu uvesti inovacije,
postojea praksa se moe prilagoavati i
poboljavati. Inovacije u nastavnoj praksi, a
posebno u nastavi Muzike kulture ne ulaze
onom brzinom i u onom obliku kako bi smo
to eljeli u naim kolama.
Primeri mogue upotrebe respondera
i kompjutera u nastavi Muzike kulture su
samo putokaz mogueg inoviranja i obogaivanja nastavnog sadraja i rada u ovoj
nastavi.

Kod proveravanja znanja, nastavnik

moe uenicima da postavlja pitanja usmeno
ili pismeno (na tabli ili grafofoliji) a uenici
preko responder manipulatora, evidentiraju
svoje odgovore pritiskom na jedno od
alternativnih slova: A, B, C, D, E.
Na savremenim elektronskim responderima postoji mogunost da se evidentira i
10 odgovora, a responder pravi procente
tanih i netanih odgovora, sabira i ubeleava
broj osvojenih poena za svako radno mesto
uenika i drugo.
Na uraenom primeru rada sa responderom u IV razredu osnovne kole,
nastavniku su pored respondera potrebni jo i
grafoskop i grafofolija, na kojoj su napisana
pitanja iz teorije muzike i audio kaseta na
kojoj je snimljen sluni deo pitanja.
A Pitanja iz osnova muzike pismenosti.
Pitanja se reprodukuju sa grafofolije,
a uenici na njih odgovaraju na nastavnikov
znak, pritiskom jednog od alternativnih
slova.

Upotreba respondera

Pitanja:

Responder je jedno od relativno novih1.

nastavnih sredstava. To je zapravo sistem,
tehniki izum, koji vidno poboljava i racionalizuje sam tok nastavnog procesa i kod
obrade, ali jo vie kod proveravanja obraenog nastavnog gradiva. U osnovi sistem
respondera je sastavljen iz:
1. responderskog manipulatora (respondera),
2.
2. kontrolnog modula,
3. semaforske ploe (ili ekrana),
4. prikljunih kablova.
Sistem respondera se postavlja, instalira u
posebnoj uionici, i da bi ga koristili, nastavnik i uenici trebaju da se pripreme i
upoznaju sa nainom njegovog korienja.
60

Linijski sistem je sastavljen od:

A: dve linije i jedne praznine;
B: etiri linije i tri praznine;
V: pet linija i etiri praznine;
G: tri linije i dve praznine;
D: est linija i pet praznina.
Po trajanju ton moe biti:
A: visok i dubok;
B: kratak i dug;
V: tih i jak;
G: zelen i plav;
D: srednji i visok.

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

Cela nota traje dok izbrojimo do:

A: jedan;
B: tri;
V: est;
G: dva;
D: etiri.

Pitanja:
1.

Solo u ovoj kompoziciji (K. Sen

Sans: ,,Karneval ivotinja-labud) se izvodi
na sledeem instrumentu:

A: violini;
Koliko etvrtina nota sadri u sebi takt ? B: trubi;
V: klarinetu;
A: dve;
G: oruljama;
B: est;
D: violonelu
V: pet;
G: tri;
D: etiri.
2.
U kom je tempu sluani deo kompozicije (N.R. Korsakov: ):
Kada elimo da ponovimo kompoziciju, ili
A: u brzom;
neki njen deo, beleimo oznaku:
B: u umerenom;
A: Prima volta;
V: u laganom;
B: Moderato;
G: u sasvim sporom;
V: Znak za ponavljanje;
D: u srednje umerenom.
G: violinski klju;
D: taku pored note.
3.
Sasluani deo kompozicije (St. St.
Mokranjac: Druga rukovet poetni odlomak prve pesme) izvodi:
Oznaka moderato oznaava:
A: brz tempo;
A: orkestar;
B: umerenu jainu tona;
B: hor;
V: lagani tempo;
V: solo instrument;
G: usporavanje u tempu;
D: umereni tempo.
G: hor i orkestar;
D: solo glas.
Ton ima:
A: tri osobine;
B: etiri osobine;
V: dve osobine;
G: pet osobina;
D: jednu osobinu.

4.

B Sluni deo pitanjaPosle sasluanog pitanja sa audio

kasete, uenici imaju dva minuta za upisivanje odovora.

Kompozicija koju sluate (F. open:

Valcer Des-dur minijarturni valcer)
izvodi se na:
A: violini;
B:klaviru;
V: trubi;
G: flauti;
D: harmonici.
Sreivanjem rezultata, nastavnik dobija podatke u kom delu sadraja programa
su uenici davali bolje, odnosno slabije

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

61

Anita Popovi

odgovore, te u daljem radu ispravlja uoene

nedostatke.

Upotreba kompjutera
Kompjuterski sistem nastave se danas
smatra jednim od najsavremenijih i najboljih
sistema sa najveim stepenom individualizacije u nastavi, ali je ovo jedan od najskupljih sistema izvoenja nastave.
Mogunosti kompjuterske tehnologije
postaju svakim danom sve vee, raznovrsnije
i bogatije, tako da se danas prave nove generacije kompjutera, koji i u radu sa uenicima mogu voditi dijalog, ne samo pisanim
reima, ve i govorom i to ne ablonski,
programirano, ve fleksibilno kao sa nastavnikom. Danas jo u potpunosti ne znamo
ta se sve kompjuterskom nastavom moe
postii, jer je njena primena u koli jo u
razvoju. Svet elektronike se dalje unapreuje,
a pojava kablovske televizije, poveala je
mogunost upotrebe kompjutera i u nastavnom procesu.
Timovi elektroniara i muzikih strunjaka iz sveta, uradili su do danas ve vie
izvanrednih programa za beleenje muzike
(Eucore, Finale, Sibelius i dr.), ali je naalost izrada programa za muziku nastavu
jo relativno siromana. Programi namenjeni
uenju i vebanju gradiva iz osnova muzike
pismenosti do sada su imali najvie uspeha,
ali i u radu na dejem muzikom stvaralatvu, rad na melodici, ritmici...
Primena kompjutera u nastavi Muzike kulture u osnovnim kolama je na
samom poetku, a to iz vie razloga:
- mali je broj osnovnih kola koje
imaju kompjutere
- uitelji (predavai) su slabo obueni
za rukovanje kompjuterima
- nedostaju adekvatni programi za rad
u muzikoj nastavi
62

ne postoji dovoljno strune literature

na seminarima se ovom problemu
malo poklanja panja
- u pedagokim asopisima se veoma
malo pie i iznose iskustva u radu sa
kompjuterima i dr.
Pod uslovom da nastavnici poznaju
rukovanje i rad sa kompjuterima, prikazau
dva primera, mogue primene kompjutera u
nastavi Muzike kulture. U prvom primeru
se kroz igru proveravaju uenika znanja o
muzikim instrumentima, a u drugom kroz
igru, proveravamo uenika znanja iz osnova
muzike pismenosti i dejeg muzikog stvaralatva.
Ovaj program je zanimljiv samim tim
za nas, jer su ga programirali sami uenici.
Igra poznavanja muzikih instrumenata pod
nazivom: ''Hoe da se igra pogaanja''?
Ova igra ima dve mogunosti naina rada.
Prvi nain je da uenik u dijalogu sa
kompjuterom, deluje kao instruktor, a drugi
da kompjuter ''ui'' od uenika vrste i glavne
karakteristike pojedinih instrumenata, da bi
steeno znanje prezentirao u obliku pitanja.

PRIMER I
Kompjuter:Hoe da se igramo pogaanja?
Uenik: Da
K : Da li je to iani instrument?
U : Ne
K : Kai mi ta si zamislio?
U : Flautu
K : Kai mi neku karakteristiku flaute.
U: Spada u grupu drvenih duvakih instrumenata, dri se popreno i uglavnom svira u
visokom registru
K : Hoe da se igramo pogaanja?
U : Da.
K : Da li je to iani instrument?
U : Ne
K : Da li je to duvaki instrument?
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

U : Da.
K : Da li je to drveni duvaki instrument?
U : Da
K : Da li se dri popreno i da li moe da
svira u visokom registru?
U : Ne
Ova igra se moe organizovati i za
druge instrumente, to zavisi od toga s
kakvim podacima raspolae kompjuter.
Noviji kompjuteri sa muzikom karticom,
mogu davati i zvuna pitanja na koja bi
uenici davali odgovore, o kom se
instrumentu radi.
- Muziki program :,,Muzike pitalice i
igre sadri u sebi 6 celina, kroz koje
se proveravaju uenika znanja iz
osnovne muzike pismenosti i manji
deo iz deijeg muzikog stvaralatva.
- Za izbor programa iz menija treba
otkucati odgovarajui broj.
Programi ne moraju da se izvode
upitnim redom.
Program br.1: Pisanje nota na jednoj liniji
(ritmiki)
Kompjuter : U kom taktu eli da pie note
(2\4,3\4 ili 4\4)
U : Biram 3/4
K : Koliko ukupno taktova eli da napie?
U : Osam taktova
K : Pii
3/4__________________________________
____________________________________
Ovim programom se eli da se postigne:
- uvebavanje tanog upisivanja nota u
svakom taktu
- upotreva svih notnih vrednosti predvienih ovim programom
- upotreba pisanja i pauza
- upotreba i svih naina prouavanja
notnog trajanja
a) upotreba oznake za kraj kompozicije

Programom nije predvieno brisanje

pogreno upisanih mapa ili drugih
oznaka, da bi znao broj nainjenih
greaka
Kada uenik radi ovaj program sam
kod kue, moe da ga ponovi neogranien broj puta, sve dok ga ne
uradi tano, a kada se radi u koli,
uitelj moe da kontrolie uenika i
da ga upuuje na pravilan rad. Kroz
ovaj program se omoguava rad u
okviru ritmike i deijeg muzikog
stvaralatva, rada:
iimprovizovanje ritmikih motiva
ritmiki diktat
ritmike vebe
ritmike dopunjalke i dr.

Program br. 2: Pisanje nota na jednoj

liniji: dopuna zapoetih taktova (deje
muziko stvaralatvo).
Kompjuter : U kom taktu eli da pie
note(2/4, 3/4 ili 4/4 ) ?
Uenik : U taktu 4/4
K : Koliko taktova da ti zadam ?
U : Osam taktova
K : Dopuni zapoeti takt :
4/4_________________________________
____________________________________
Kada uenik dopuni prvi takt, raunar
automatski ispisuje takticu i zadaje ponovo
prvu notu za sledei takt, sada razliito po
trajanju od note zadate u prvom taktu. Ako
uenik pogreno popuni prvi takt, raunar
javlja greku zvunim signalom i u gornjem
uglu ekrana upisuje : greka br.1.
Program se ponavlja vie puta sve dok uenik
dopunjalku ne uradi bez greke.Ovim
programom se postie i:
- pravilna upotreba notne vrednosti
- shvatanje odnosa taktova
- razvija se deije muziko stvaralatvo

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

63

Anita Popovi

motivie uenik da u zadatku ne pravi

ni jednu greku i dr.

Program br.3: Uenik pie note na jednoj

liniji , a raunar ih svira (ritmiki).
Kompjuter: U kom tempu eli da se izvode
upisane note ?
Uenik:U tempu Moderato .
K : U kom taktu eli da pie note ?
U : U taktu 2/4
K : Pii .
Moderato
2/4________________________________
__________________________________
Kada uenik ispie vebu, na ekranu se
pojavljuje pitanje:
K : Da li eli da ti se veba odsvira? (Da ili
Ne)
Na odgovor Da, raunar svira napisanu vebu u isto vreme, ispod nota ispisuje crtice
razliite duine, zavisno od duine trajanja
svake note. Pre sviranja vebe, raunar
otkucava ritam jednog takta, da bi ueniku
ukazao na tempo , u kome e se izvesti veba
kako bi uenik ukoliko eli, mogao sa njim
da otpeva, otkuca ili izvede na ritmikom
instrumentu vebu. Kada raunar odsvira
jednom vebu, postavlja pitanje:
K : eli li da ti se veba ponovi? (Da ili NE)
Uz predhodno, ovim proramom se postie jo
i:
b) uvebavanje pevanja ritmike vebe
c) pevanje vebe u odreenom tempu,
bez usporavanja ili ubrzavanja (pevanje uz raunar)
d) praenjem crtica
ispod nota i
vizuelno se prati trajanje svakog tona
u vebi
64

e) sluanjem izvoenja vebi sa raunara, uenik kontrolie i vizuelno

prati notni tekst i dr.
Program br. 4 .
Raunar ispisuje sluajni raspored nota, a
uenik ih upisuje u linijski sistem (po visini),
kroz npr. 16 ine nota.
Kroz program br.5. uenik pie note
razliite po visini, a raunar svira.
Program br.6. - Raunar pie razliite
tonove po visini, a raunar ih svira.
U programu br.7. - uenik pie i svira note
razliite po visini.
Program br.8 - se sastoji u tome to uenik
komponuje melodiju, raunar svira.
Ako uenik napie (komponuje) vebu bez
greaka, raunar ga nagrauje i svira mu
pesmu: U livadi pod jasenom''.
Ovaj program omoguava da uenik
pokae ono to je nauio iz osnova muzike
pismenosti, da muzikalnost iskau i kao
stvaraoci (kompozitori). Na nastavniku je
sada da uenika uputi i pomogne, kako bi u
tom poetnom radu vebe uenika imale
muziku misao, lepu melodijsku liniju,
pravilan oseaj za male muzike celine...
Korienje ovih i drugih programa u nastavi
Muzike u mnogome e obogatiti njene
sadraje rada, a uenici e kroz igru uiti i
tako vie zavoleti i ovu tonsku (elektrinu)
umetnost.
to se tie nastavnika muzike, trebalo
bi kombinovati tradicionalni nain predavanja, sa ainteraktivnim pristupom, veom
aktivnou uenika u odeljenju kroz upotrebu
raunara, koji je sve vie pristupaan deci.
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

Interaktivno uenje u problemskoj

nastavi
Interaktivno uenje u problemskoj
nastavi predstavlja pedagoku inovaciju, koja
je teorijski osmiljena, eksperimentalno proveravana i praktino primenjivana, tek krajem veka. Ovaj oblik uenja u problemskoj
nastavi se sastoji iz vie nivoa. Njena organizacija, realizacija i vrednovanje se ostvaruje uz primenu posebnog sistema pedagokih naela, kroz efikasnost edukativnih
radionica. (Dr Drago Brankovi Filozofski
fakultet-Banja Luka 1999 Ineraktivno uenje
I, str.109)
Grupa i grupni rad u nastavi u kojoj
se ui putem reavanja problema, moe omoguiti ostvarivanje nekih ciljeva, koje je
teko ostvariti u drugim oblicima uenja.
- Interaktivno uenje u problemskoj
nastavi, ima pedagoko opravdanje i
specifine didaktiko metodike
postupke.
- Interaktivno uenje predstavlja samo
jedan od oblika sticanja znanja i
razvijanja.
U okviru teorije problemske nastave,
postoje neke terminoloke nejasnoe, ali i
nedovoljno definisane osnovne komponente
problemske nastave. Predstavnici getaltistike psihologije (Maks Ferthajmer), proces
reavanja problema definiu kao dinamiku
situaciju, kao kretanje od ''nejasne relacije, ka
jasnoj prozirnoj''. Pored psiholokih, postoje i
pedagoko-didaktina terminoloka i pojmovna odreenja. Uglavnom se koristi pojam
''problemska nastava'' kao specijalan nastavni
sistem-metod''. Sutina problemske nastave
jeste u tome to nastavnik ne saoptava konane rezultate i zakljuke nauke kao neto
savreno i za svagda dato i da pri tom uenici
ne znaju odakle su i na osnovu ega su oni
izvedeni, ve ih uvodi u to kako se dolo do

odreenih istina, prikazuje puteve, kojima se

ilo u otkrivanju tih istina'' (Radovan Teodosi, Problemska nastava, Nastava i vaspitanje, Beograd,1970. br.3 str.261.)
Problemsku nastavu i pored njene
uobiajene strukture mogue je izvoditi i na
osnovnim principima kooperativnog i interaktivnog uenja. Sutina interaktivnog uenja
se izraava u meuzavisnosti tj. meuuticaju
subjekata koji zajedniki ue. Interaktivno
uenje je zasnovano na kooperativnosti i
kooperativnim odnosima, meu subjektima
koji ue. Zbog toga mnogi pedagozi ovakav
nain uenja izraavaju kao kooperativnointeraktivni nain uenja.Ta se sposobnost u
procesu uenja manifestuje praktino kao
spremnost za rad sa drugima, spremnou za
uspostavljanje ravnopravnih odnosa sa drugima, te velikim poverenjem i tolerantnou
prema drugima sa kojima se ui. Sposobnost
za kooperativnost se moe razvijati vebanjem. Rad na reavanju problema u procesu
uenja moe biti sadrinski ali i procesualno
povoljna pedagoka atmosfera za upoznavanje kooperativnih sposobnosti uenika, kao
i za vaspitno delovanje na njenom podsticanju i razvijanju. Takvo operativno-interaktivno uenje u problemskoj nastavi, mogue je sprovoditi u svim nastavnim oblicima
(frontalni, grupni, rad u parovima, individualni) sa razliitim pedagokim efektima.
Kooperatvno interakcijsko uenje u
problemskoj nastavi ima nekoliko razliitih
nivoa problemskog uenja. Teorijska saznanja i praktina iskustva u nastavi pokazuju
da je mogue nivoe problemske nastave
razvrstati na 5 osnovnih:

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

a
b
c

problemsko izlaganje nastavnika;

problemski dijalog nastavnika i uenika;
samostalno reavanje postavljeno
problema;
65

Anita Popovi

d
e

samostalno postavljanje i reavanje

problema;
samostalno konstruisanje problema,
njegovo postavljanje i reavanje.

Kod izbora nivoa problemske nastave, treba svakako uvaiti osnovni cilj uenja (vaspitno-obrazovni zadatak), prirodu
proramskih sadraja koji se ue, stepen
uenikovog poznavanja postupka za reavanje problema i teinu problemske situacije
.
Interaktivno uenje u problemskoj
nastavi treba organizovati uz primenu
nekoliko bitnih naela:
a
b

c
d
e
f

naelo atraktivnosti problemske situacije i problema;

naelo primerenosti problemske
situacije psihofizikom uzrastu uenika, njegovim prethodnim znanjima
i nivou osposobljenosti za reavanje
problema;
naelo svrsishodnosti i ekonominosti interaktivnog uenja putem
reavanja problema;
naelo motivisanosti uenika za reavanje problemske situacije;
naelo primerenosti programske nastave nivou osposobljenosti uenika za
reavanje problema i
naelo privrenosti i osposobljenosti
nastavnika za izvoenje interaktivno
uenja i problemske nastave.

podstiu na aktivnost i pomau jedni drugima

u svim fazama reavanja problema i uenja.
Oblike interaktivnog uenja u problemskoj
nastavi moue je organizovati ako se stvori
posebna socijalna atmosfera u kojoj:
a postoji pozitivna meuzavisnost uenika u grupi i izmeu grupa u procesu
reavanja problema;
b ostvaruju se razliiti oblici iterakcije
uenika u toku procesa uenja i
reavanja problema na principu ,,licem u lice,,;
c obezbeuje se visok nivo individualne odgovornosti uenika svim fazama i postupcima ineteraktivnog
uenja;
d omoguava razviajnje posebnih sposobnosti i vebanje socijalnih vetina
u procesu svakog reavanja problema;
e vri praenje procesa uenja i evaluacija rezultata uenja ali i evaluacija grupnih procesa.
Funkcije nastavnika koji organizuju razliite nivoe i oblike interaktivnog uenja u
problemskoj nastavi su nove. Umesto klasinih funkcija predavaa i ocenjivaa, nastavnik u interaktivnom uenju u problemskoj
nastavi ima nove i specifine funkcije:
a
b
c

Interaktivno uenje u problemskoj

nastavi, bez obzira o kom nivou je re,
najefikasnije je u grupama. Jedino se u grupi
ostvaruje potpuna meuzavisnost njenih
lanova.
S obzirom na svu sloenost uenja
putem reavanja problema, bitno je da se
pojedinci u grupi meusobno ohrabruju,
66

funkcija definisanja cilja uenja i

grupnog cilja;
funkcija izbora i konstruktora problemske situacije;
funkcija planera, koordinatora i usmerivaa grupnih procesa u interaktivnom uenju;
funkcija praenja i evaluacije ostvarenosti vaspitno-obrazovnog cilja,
ali i nivoa ostvarenosti grupnog cilja.

Interaktivno uenje u problemskoj

nastavi ima odreene prednosti u odnosu na
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

klasine oblike kolskog uenja. U takve

prednosti moemo uvrstiti:
a
b

kolski uspeh (kvantitet, kvalitet, trajnost i primenljivost kolskog znanja);

nivo razvijenosti interpersonalnih
odnosa (uenik-uenik, uenik-nastavnik, uenik-grupa vrnjaka, uenik-grupa-kolektiv uenika);
odnos samouvaavanja i samopotovanja.

Poblemska nastava u kojoj se primenjuje intreaktivno uenje ima posebne

faze i nivoe, koji se ostvaruju primenom
specifinih pedagokih naela. Sve te specifinosti i ,,nova pozicija vaspitanika u
procesu uenja,, obezbeuju interaktivnom
uenju u problemskoj nastavi prednosti u
odnosu na ,,klasinu,, kao i na neke druge
savremene modele nastave. Primenom ove
pedagoke inovacije, determinie se sposobnost nastavnika za planiranje, oranizaciju,
izvoenje i vrednovanje efekata interaktivnog uenja u problemskoj nastavi.

ILUSTRACIJA I DEMONSTRACIJA
- kao faktori u sticanju uenikovih
predstava o muzikoj materiji tehnikoizvoakoj problematici
Sastavni deo rada u instrumentalnopedagokom procesu ini sviranje nekog
muzikog dela, fragmentarno ili u celosti,
pred uenikom. O realnim vrednostima ovog
pedagokog sredstva, postoje razliita miljenja. Mnoga od njih se zasnivaju na subjektivnim i povrnim zakljucima, bez prave
psiholoko-pedagoke osnove, dok relativno
manji broj proizilazi iz dubljeg uvida u
sustinu i znaaj ovog postupka.

Elementi pokazivanja, sueljavaju se u

svesti uenika sa njgovim subjektivnim vienjem i utiscima, koje prima i drugim
putevima. Na primer: posmatranjem sviranja
svojih drugova, odnosom prema izvoakopedagokim postupcima autoritativnih linosti, direktnim ili indirektnim uvidom u
stvaralake postupke velikih majstora izvoake umetnosti (javni asovi, koncerti,
zvuni i video snimci).
Ilustracija, podrazumeva osvetljavanje problema, situacija razliitih mogunosti,
okolnosti i slino. Demonstracija pak, sugerie model koji sadri karakteristike dokazivanja. U pedagokoj praksi moemo zapaziti dva, sutinski razliita tipa dokazivanja: ilustraciju i demonstraciju.
Ilustracija predstavlja sastavni deo
pedagokog procesa, dok demonstracija lako
poprima karakteristike, koje su u suprotnosti
sa sutinskim ciljevima pedagokog procesa.
Zbog estih nesagledavanja sutinskih razlika
izmeu ovih mogunosti, neki smatraju da
samo veliki izvoa moe da bude i vrhunski
pedagog (jer on ima ta da pokae), dok drugi izraavaju miljenje da za dobrog pedagoga nije toliko bitno da li je ikada u ivotu
nastupio na koncertnom podijumu ukoliko
dobro poznaje instrumentalno- izvoaku
problematiku.
Jednom od vodeih ruskih i svetskih
pedagoga B.V. Beljenkiju, postavljeno je
pitanje koje se odnosilo na ovu problematiku,
a on je dao odgovor: ,,Ja mislim da dobar
pedagog treba da ima potpuni uvid u situaciju
koja se nalazi sa obe strane linije, koja deli
publiku od izvoaa,,. ,,Potpuni uvid,, u situaciju u kojoj se nalazi izvoa prilikom izvoenja muzikog dela, podrazumeva i sopstveno iskustvo pedagoga, steeno na podijumu, kroz suoavanje i doivljavanje svih
umetnikih i psihofizikih komponenti izvoakog ina. Posedujui uvid u karakter i

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

67

Anita Popovi

prirodu situacije u kojoj se nalazi izvoa,

pedagog-nastavnik, treba da paljivo posmatra, prati i utie na formiranje odgovarajuih induividualno oformljenih mehanizama kod uenika. Kako vidimo iz svega
ovoga, odluujue je da uenik formira
sopstveni odnos prema izvoakom inu, dok
mu nastavnik u tome pomae na osnovu
sopstvenih iskustava i saznanja o prirodi i
karakteru psiholokih i fizikih reakcija.
,,as treba voditi, pre svega sa instrumentom u ruci i koristititi ga u potrebnoj meri za ilustrovanje svih razliitih
mogunosti reenja jednog izvoakog
zahteva,, (Dejan Mihajlovi, Elementi violinizma, 1993. godina).

Interaktivno uenje u egzemplarnoj

(paradigmatskoj) nastavi
Termin EGZEMPLARNA (exemplar, exemplum) je latinskog porekla i znai
primerak, uzorak, ugled. Egzemplarno znaiiz mnotva uzeto, ogranienje na bitno.
Osnovni smisao ove koncepcije je u
tome, da se iz nastavnog programa pojedinih
predmeta, odaberu one karakteristine, nastavne teme i da se takve odabrane nastavne
teme s metodike strane obrauju na uzoran
tj. egzemplaran nain.
Sutina ove nastave je u izboru egzemplarne nastavne teme, tj. jedinice i u
primeni odabranih, adekvatnih nastavnih
postupaka, metoda, tehnika.
- Egzemplarna nastava obino u interaktivnoj nastavi prolazi kroz tri etape:
1. Prouavanje nastavnog programa i
identifikovanje egzemplarnih i slinih sadraja (nastavnik u ovom sadraju odvaja
egzemplarne od analognih (slinih) sadraja.
68

2. Obraivanje egzemplarnih sadraja na

to uzorniji, kvalitetniji i primeran nain.
Ova etapa podrszumeva:
a pripremanje;
b obradu nastavnog sadraja;
c vebanje;
d neposredno ponavljanje i proveravanje.
3. Samostalna uenika obrada analognih
sadraja po uzoru (modelu, paradigmi)
egzemplarnog sadraja.
Krajnji
cilj
prouavanja
egzemplarnom nastavom je osposobljavanje
uenika za samorad, samouenje, za
samoedukaciju i za to aktivnije ukljuivanje
u proces ,,zaraivanja,, znanja.
Egzemplarna nastava ima u sebi
prednosti ali i nedostatke.
Prednosti su to:
a omoguava uenicima interaktivno
uenje;
b omoguava stvaralaki rad i uenika i
nastavnika;
c nastoji da izbegne enciklopedizam i
didaktiki materijalizam programskih
sadraja;
d uenici na manjem broju injenica,
usvajaju pojmove, razvijaju miljenje, dolaze do zakljuka i generalizacije;
e ova nastav ima mesta u sklopu ostalih
nastavnih koncecija i njihove
polivarijantne primene.
Nedostaci su to:
a uiti vaspitavati uenika po egzemplaru, znai uiti ih da u ivotu trae modele, uzore, originale...
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

c
d

nije sigurno da e ezemplarni

sadraj (model) biti pravi model i
,,duhovna radijacija,, za analogne
sadraje. Ako se to ne ostvari
onda se stvara praznina u obrazovanju.
teko je a i opasno, analogan
sadraj poistovetiti sa egzemplarnim;
izbor egzemplarnog sadraja trai
od nastavnika virtuoza, stvaraoca,
trai nastavnika ire pedagokodidaktike i metodike kulture;
egzemplarnoj nastavi, dakle, ne
smemo dati arobnu mo i takav
znaaj da moe reiti mnogobrojne nagomilane probleme, a
naroito da moe potpuno reiti
pitanje preobimnosti programskih
sadraja.

Ovu nastavu treba shvatiti samo kao

smernicu za nove mogunosti u stvaralakom
nastavnom radu. Princip egzemplarizma sve
vie se afirmie u obradi programskih sadraja, a njegovu afirmaciju u novije vreme
naglaava i radioniko-edukativna aktivnost.

MODEL (EGZEMPLARNE) NASTAVE U

VIOLINSKOJ NASTAVI
(O LEVOJ RUCI)

Ako desnom rukom stvaramo ,,zvuk,,

tj. ,,sviramo,, onda za levu ruku moemo rei
da ona priprema skoro sav materijal koji
treba zvukom oiveti, dakle odsvirati. Leva
ruka intonacijom, vibratom, raznim vrstama
glisanda, artikulacijom prstiju i drugim
mogunostima, uestvuje u realizaciji zvune
materije. Zvuanje je uslovljeno, pre svega,
tipologijom pokreta dizanja i sputanja
prstiju.
Odnos ruke prema instrumentu treba
da bude fleksibilan i pripremljen za sve

promene do kojih se dolazi tokom sviranja.

Kod poetnika uenika, npr.: treba insistirati
na mekom i plastinom stanju ake i cele
ruke. Prsti treba slobodno i oputeno da
,,vise,, iznad grifbreta, tj. iznad zone u kojoj
e kasnije dejstvovati. Eliminisanje grevitosti i stezanja vrata violine je od velikog
znaaja za kasnije uenikovo prilagoavanje
efikasnim i racionalnim izvoakim zahtevima.
Poloaj palca ima veliki znaaj za
slobodu obavljanja svih funkcija leve ruke i
odreuje se prema individualnim osobenostima ake i prstiju. Poloaj palca se ne
moe posmatrati izolovano od odnosa cele
ruke prema instrumentu. Orijentaciono, palac
dodiruje vrat violine zonom osnovnog i
noktnog lanka, a njegov odnos prema prstima je promenljiv, fleksibilan i subjektivno
odreen.
Poloaj prstiju u odnosu na grifbret je takoe uslovljen osobenostima konstrukcije izvoaa. Bez obzira na individualne razlike, opte prihvaena je neophodnost zaobljenog poloaja svih prstiju.
Mnogi pedagozi zapoinju proces prilagoavanja uenika instrumentu upravo insistirajui na udobnom i zaobljenom poloaju
3. i 4. prsta.
U tehnici leve ruke moemo da
zapazimo i sistematizujemo sledee osnovne
tipove pokreta prstiju:
-

pokrete dizanja i sputanja

prstiju;
klizajue pokrete;
pokrete premetanja prtiju sa
ice na icu (boni pokreti);
korelativne, adaptivne pokrete
palca.

Pokreti dizanja i sputanja prstiju su

najbrojniji i najznaajniji poto se sadre u
svim ostalim pokretima. Vei deo peda-

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

69

Anita Popovi

gokog materijala (vebe, etide i drugo)

posveeni su sticanju i usavravanju kulture
ovih pokreta. Paljivom analizom karaktera
ovih pokreta, moemo da zapazimo sledee:
ukoliko postavimo ruku u poloaj iz koga
treba da zapone sviranje, videemo da nam
prsti, leerno savijeni ,,vise,, iznad ica u
zoni, gde e njihovim padom na odreeno
mesto zapoeti zvuanje instrumenta. Ako
pokuamo da sviramo, polazei od ovog
poloaja, videemo da nam on odgovara
samo za neke izvoake zahteve, npr.: za
miran, ne mnogo brz, legato ili njemu slian
po karakteru detache. Kroz sledei eksperiment moe se sagledati sledee:
a Postavimo aku sa zaobljenim prstima na sto, tako da se ona nasloni na
njega vrhovima prstiju i korenom
ake. Ako sada podinemo desnom
rukom bilo koji prst, a zatim ga naglo
pustimo, videemo kako muskulatura
munjevito vraa prst u prvobitan
poloaj. Pokreti dizanja i sputanja
prstiju imaju veliki znaaj jer se time
aktivira prirodan elasticitet muskulature, koji je od velike vanosti za
slobodan pad prsta. Pokretima dizanja i sputanja prstiju treba posvetiti
znaaju panju, jer od njih zavisi i
spontanost njihovo pada na icu.
Sloboda pokreta leve ruke zahteva
najmanji mogui pritisak prstiju na ice, koji
treba da omogui eljeni kvalitet zvuanja
instrumenta. Tako npr. izvoenje pasaa u
Mendelsonovom e-mol koncertu, 3. st. Zahteva hitre pokrete prstiju i njihov slobodan
pad bez veeg pritiska.
U cilju sticanja oseaja obavljanja
racionalnih pokreta, ovladavanje tehnike
istovremenog spurtanja grupe prstiju na ice
i njihovo postavljanja da lee na icama, ima
znaajnu ulogu.
70

Programirana nastava
u interaktivnom uenju
Programirana nastava je kao i sve
druge zapravo reakcija na tradicionalni sistem obrazovanja. Ova nastava nastoji da
modernizuje postojee oblike i metode rada,
da sadraj obrazovanja prilagodi interesovanjima i mogunostima uenika. Takoe,
treba da pomogne reavanju problema koje je
donela eksplozija znanja, moderna tehnologija, elektronika i kibernetika, kako bi se
osigurala aktivnost i zajedniki rad nastavnika i uenika. Od samog poetka za pedagogiju i didaktiku, programirana nastava je
znaila i ostaje kao vid nastave koji ostvaruje
princip racionalizacije i poveava njenu efikasnost. Ruski teoretiari je povezuju sa
kibernetikom, teorijom informacija i teorijom
algoritma. Njen poetak datira od 1920 -te
godine, od kada je S. Presi pronaao prvu
mainu za uenje, a neki autori njene poetke
nalaze jo od Torndajka (1898god).
Pojam i funkcije
U svetu i kod nas se upotrebljava
izraz programirana nastava (programmend
instruction), u kome postoje 2 sistema:
- sistem koji upravlja i
- sistem kojim se upravlja.
Sutina joj je da se nastavno gradivo
razlae na elemente (porcije), koji se daju u
strogo loginoj postupnosti, ije se usvajanje
kontrolie sa odgovorima uenika, te se tako
stimulie samostalan rad i samostalno miljenje uenika.
Osnovna funkcija programirane nastave je njen doprinos racionalizaciji nastavnog rada, i doprinos poveanju efikasnosti
uenja. Pored ove funkcije, navodimo i jo
neke didaktiko- metodike funkcije, koje su
ujedno i njene prednosti:
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

a
b
c

d
e

znatno poboljava kvalitet upravljanja i organizaciju nastavnog procesa,

omoguava individualno usvajanje
znanja, dozvoljava individualni tempo i ritam uenja,
obezbeuje stalnu povratnu informaciju, ime je obezbeena stalna
kontrola usvajanja sekvenci i manjih
logikih celina,
omoguava samostalan rad- samostalno uenje,
znatno vie stimulie i motivie
uenike na intenzivniji rad i uenje.

U teoriji je poznato i empirijski provereno nekoliko vrsta programa: linearni,

usavreni, modifikovani linearni programi sa
vie varijanti, i razgranati program.
Programirana nastava se izvodi
pomou:
- programiranih udbenika - materijala,
- maina za uenje i
- poluprogramiranih materijala.
Programirani udbenici vie su u
upotrebi od maina za uenje, i dostupni su
svakom pojedincu.
Njihova upotreba je jednostavna, mogu se nositi kui i nisu skupi kao maine.
Gradivo moe biti u ovom programu ponueno prema linearnom, razgranatom, ili kombinovanom programu.
Programirani udbenik ima za odgovor, za povratnu informaciju razliita tehnika reenja. Tako se moe rei da reenje
moe biti u prvoj stranici informaciono, i
stranice sa tanim odgovorom, tj, dve treine
strane su informacionog karaktera, a na
poslednjoj treini se daje tano reenje.
Uenik bi trebalo da pokrije deo
stranice udbenika gde je dat odgovor, pa
kad odgovori, otkriva taj deo stranice i
uporeuje reenja i ponueno.

Pored niza prednosti, programirani

udbenik ima svojih nedostataka ako se ne
programira adekvatno. Gradivo se tako moe
formalizovati i ablonizovati: uenik moe
gledati reenja pre nego rei zadatak...
Novija istraivanja ukazuju, da programirana nastava, nije ispunila prvobitna
oekivanja. Nju treba shvatiti kao nastavak
opte linije razvoja nastave, i inovaciju koja
nije potpuno zaokruila svoj razvoj. Najvee
su joj mogunosti u matematici, hemiji,
fizici, biologiji, tehnikim disciplinama, a
primenu je nala i u drutvenim naukama. (dr
Svetozar Milijevi, interaktivno uenje I).

PRIMER 1. - Primena programirane

nastave u nastavi solfea
Ritam
Zapii i dopuni u notnoj svesci sledea
pitanja:

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

a
b

Pored ravnomerne pulsacije, navedi

jo 4 ritmike karakteristike_______
__________________________.
Zato su ritam i tempo meusobno
povezani
______________________________
_____________________________.
Koje su uroene karakteristike ritma
Srbije, Crne Gore i BiH _____
______________________________
____________________________.
Koje vrste ritma nema u navedenim
krajevima, a koje dominiraju
______________________________
__.
ta je romanski i germanski pravac
______________________________
__________________.
71

Anita Popovi

Koje su
osnovne teze ritmikih
postavki
______________________________
_______________.

a
b
c

ta je takt _____________________.
ta je metar____________________.
ta oznaava tempo_____________.

Germanski pravac nastave polazi od

metra, od vrste taktova, broja ritmikih
jedinica, od naglaenih i nenaglaenih
taktovih delova sa tezama i arzama - ka
ritmu.
c

Tani odgovori se nalaze na drugoj strani

lista.
1.
a

Pored ravnomerne pulsacije, postoje jo i

sledee karakteristike ritma: ravnomerna
dvodelnost, govorni ritam, meoviti
ritam, trodelni ritam.
Ritam i tempo su povezani sa protokom
vremena, koje se mogu posmatrati kroz
stvaralaku periodiku, renesansu, barok,
klasicizam, romantizam... Tempo je npr.
strogo povezan sa zamisli kompozitora
koji trai da se njegovo delo izvede
odreenim tempom, kako bi se postiglo
odreeno estetsko dejstvo na sluaoce.
Ritmike karakteristike Srbije, Crne
Gore, B i H su: dominacija govornih
ritmova, ravnomerna dvodelnost bez
uzmaha. Nema punktiranih ritmova ni u
dvodelu i trodelu, u Srbiji ima meovitih
ritmova ali laganijeg tempa, i nema
nepravilnih ritmikih grupa - triola.

2.
Nema punktiranih nepravilnih ritmikih
grupa, a dominiraju govorni i meoviti
ritmovi.
Romanski
pravac
tumaenja
i
postavljanja ritma, polazi uvek od ivog
ritma, zvuka, ka njegovom postavljanju
notnom slikom, i tek ka eventualnom
tumaenju u nastavnom procesu.

a
b

72

Osnovne teze ritmikih postavki su:

-

od ritma ka metru, a onda tumaenju.

od paralelizma dvodelnih i trodelnih

jedinica: prvo sa izjednaavanjem
trajanja grupe dvodelne sa trodelnom
jedinicom,

od eliminacije teze i arze ka shvatanju

ritmikih vrsta, preko zvunih utisaka
predstavljenih notnom slikom.

od otrih pokreta pri taktiranju, ka

finesama u akcentovanju ritmikih
vrsta i ritmikih figura.

od spojenih elemenata melodike i

ritma, ka njihovom izdvajanju zbog
pojedinanog savlaivanja.

od sinhronizacije opaanja, reprodukcije, ka njihovom spajanju.

Cilj nastave je podjednako ovladavanje zvukom i notnom slikom.

3.

Takt je najmanja celina notnog teksta,

nastala beleenjem grupisanih tonova
prema akcentima.

Metar je sredstvo opaanja i zapisivanja

ritma u odnosu na grupisanje osnovnih
udara i na njihovu vrstu.

Tempo oznaava brzinu proticanja

muzikog sadraja. Od odabranog tempa
zavisi karakter kompozicije koja se
izvodi.

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

Interaktivno uenje u nastavi putem

otkria
Uenje otkrivanjem u najirem smislu
jeste jedna od osnovnih najstarijih i najznaajnijih metoda saznanja, i menjanja sredine u kojoj ljudi ive i rade. Ona proistie iz
prakse kojom ljudi otkrivaju sutinu prirode,
menjaju je i prilagoavaju svojim potrebama.
Po Radovanoviu, otkrivanje,, je jedan od
neformalnih prirodnih, i spontanih oblika
uenja, koje obezbeuje iskustvo iz ,,prve
ruke,, koje je nezamenljivo i veoma znaajno
u ivotu,,.
Pod ovim nazivom se esto opisuje
oblik uenja, koji je vrlo srodan prethodnom,
(reavanje problema). U oba sluaja, ono to
se ui ne daje se u finalnom obliku, nego
uenici samostalno dolaze do saznanja. Osnovni cilj ove nastave je sticanje nekih vetina, metoda, oblika intelektualne delatnosti,
a ne sticanje neke sume znanja.
Najjasnija razlika izmeu reavanja
problema i uenja putem otkria u uem
smislu rei je da se uenje putem otkria
odnosi na ona uenja koja poivaju na
samostalnom induktivnom dolaenju do saznanja, a reavanje problema
obuhvata sve druge problemske situacije. Uovom
sluaju, najbolji oblik uenja
putem otkria jeste uenje u
vidu ogleda, eksperimenata,.
Najee je re o
ponovnom kolskom otkrivanju istina ve poznatih u
nauci, ali u tom procesu
dolaenja do otkria, uenici
u saetom vidu rekonstruiu
proces istraivanja.
Na primer, uenici
samostalno izvode ogled da
bi utvrdili kako se prostire

zvuk, ili proizvodi ton na nekom instrumentu...

Aktivnosti nastavnika i uenika su
skoro isti kao u nastavi putem reavanja
problema. Produktivno uenje, emu teimo
u kontekstu, postie se programiranom i
poluprogramiranom nastavom.
Uenje reavanjem problema... Prema R.
Radovanoviu (Radovanovi, 1989, str.11),
postoji
nekoliko
modaliteta
uenja
otkrivanjem:
a Otkrivanje podatka posmatranjem,
b Reavanje problema na osnovu praktine
delatnosti,
c Otkrivanje uzrono - posledinih veza,
(sagledavanje odnosa),
d Otkrivanje implicitnog znaenja rei (na
osnovu konteksta),
e Kritiko itanje i preispitivanje podataka.
Uenje nije samo puko prilagoavanje sredini u kojoj linost ivi. ovek se
uenjem osposobljava da sredinu menja prema svojim potrebama.

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

73

Anita Popovi

ARTIKULACIJA ASA PO METODI UENjA OTKRIVANJEM

UENICI

NASTAVNIK

faza: Motivacija i davanje interakcija za rad (do 5 minuta).

Ue cilj obrade lekcije, prihvataju uputstvo Daje uenicima instrukcije i materijal za rad,
za rad, motivaciju
proverava usvojenost cilja uenja
faza: Individualni, samoobrazovni, tihi rad ( do 20 minuta).
Piu odgovore, reavaju zadatke

Po potrebi prua individualnu pomo, usmerava rad

faza: Samoispravke i samoocenjivanje (do15sek.)

Utvruju broj tanih i pogrenih odgovora,
ispravljaju greke o tome informiu
uitelja, u komunikaciji sa uiteljem naue
odgovore na postavljena pitanja.

Saoptava odgovore, povratnu informaciju.

Daje uputstva za samoocenjivanje. Organizuje razgovor o proraenoj grai. Utvruje
uspeh odeljenja.

faza. Samoprovera ( do 5 minuta)

Uenici se u sebi presliavaju odgovarajui Daje potrebna uputstva za presliavanje. Ako
na kljuna pitanja rekapitulacija, rade se rade dopunski zadaci, daje uputstva.
dopunske zadatke za domai

Napomena: Vremenska podela na faze

zavisi od obima i karaktera grae koja se
prorauje. Najdue traju druga i trea faza.
PRIMER: - muzika kultura za V razred
,,Na studencu,, - (obrada pesme - 6/8 takt).
Tip asa: Obrada novog gradiva.
Obrazovni cilj: Da uenici shvate
trodelni ritam tj. 6/8 takt, nain izvoenja
kroz pesmu ''Na studencu'', uz jasno pevanje i
taktiranje.
74

Vaspitni cilj: Doiveti celoviti estetski

utisak, doivljavanje auditivnog utiska.
Oblik rada: Kolektivni, individualni.
Metode rada: Uenje ortkrivanjem,
razgovor.
Sredstva rada: Tekst pesme, udbenik,
auditivni snimak, instrument.
U rvoj fazi nastavnik istie cilj asa. Deli
uenicima materijal za rad. Cilj uenja moe
biti napisan na tabli.
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

Zatim sledi demonstracija nastavnika, tj.

sviranje na instrumentu.
Poinje tihi, samoobrazovni rad uz
objanjenje. as tee dalje prema datoj emi.
a
b
c
d
e

Cilj uenja pesme:

shvatiti tekst pesme, melodiju, ritam;
Uoiti trodelnu podelu takta, tj. dva
trodelna takta;
upamtiti melodiju pesme;
doiveti u celini lepotu zajednikog
pevanja;
nauiti izraajno pevanje pesme ,,Na
studencu,,.

Pesma ,,Na studencu,, opisuje mladu

devojku u noi na studencu, i njen susret sa
mladiem u kojeg se ona zaljubila.
Pesma se izvodi u brzom tempu i 6/8
taktu.
Nastavnik objanjava uenicima,
nakon zajednikog pevanja 6/8 -ski takt. Dva
trodelna takta spojena u jednu celinu ine
6/8-ski takt. To je sloen takt koji ima dva
naglaena taktova dela (prvi i etvrti) i taktira
se na dva. Jedinica brojanja je etvrtina s
takom

Samoocenjivanje
Podela
uenika na tri
grupe: A, B,
V.
Uputstvo za rad.
Jo jednom paljivo otpevati pesmu
zajedno. Obratiti panju na jasno i razgovetno izgovaranje teksta, skokove u
melodiji, tempo, dinamiku . . .
Odgovarati na postavljena pitanja.
- O emu se govori u pesmi ,,Na studencu,, ?
Nastavnik na klaviru svira pesmu
uenicima uz jasno izgovaranje teksta, tj.
prve strofe. Druga i trea strofa su napisane
na tabli.

Nakon objanjenja 6/8 takta, nastavnik zahteva od uenika da svako od njih

pokua da taktira 6/8 - ski takt kroz zadatu
melodiju pesme. Uenike deli u tri grupe, od
kojih svaka grupa treba najbolje da izvede
pesmu uz taktiranje.
Nakon zavrenog takmienja, nastavnik odreuje pobednika, u ovom sluaju
grupu A, i u zavrnom delu asa puta na
CD-u snimak pesme ,,Na studencu,,.

INTERACTIVE TEACHING - AN INNOVATIVE WAY OF TEACHING

Abstract: Interactive teaching is based on the interpersonal, cooperative relationship among pupils
in teaching process. This is the way to overcome disadvantages of traditional teaching methods.
Further, the paper analyzes the features of the traditional and active school, the objectives of
the active school, group forming, goup constitution, evaluation of pupils' group work and gives
practical examples of the class organization using this way of teaching.

Key words: interactive teaching, an innovative way of teaching

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

75