Doc.

dr Aleksandra Pejatovi
Dr Violeta Orlovi - Lovren

KOMPETENCIJE ZA CELOIVOTNO UENJE

Otkuda zahtev za kompetencijama?

Kompetencije kao pojam i koncept ulaze na velika vrata u svet obrazovanja poslednjih
decenija XX i poetkom XXI veka. Tome posebno doprinose promene i zahtevi nastali u svetu
rada. Svet obrazovanja na njih odgovara razvojem koncepta obrazovanja usmerenog na
kompetencije i, na njima zasnovane, ishode. Celokupni sistem obrazovanja se organizuje oko
onoga to je sutinsko za uenike - onoga to oni mogu da urade na kraju procesa obrazovanja.
U planiranju, realizaciji i evaluaciji obrazovanja panja se usmerava na eljene rezultate (ishode)
obrazovanja, koji su izraeni kao individualna postignua.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina XX veka, obrazovanje usmereno na ishode je, od
koncepta uenja, preraslo u pokret i praksu obrazovanja u razvijenim zemljama poput Velike
Britanije, Australije, Kanade i SAD.

Kompetencije u razliitim proizvodnim sistemima

Priroda rada, karakteristina za pojedine vrste proizvodnih sistema, determinisala je i karakter

kompetencija i nain njihovog sticanja:
1) Zanatski sistem proizvodnje koji karakteriu kompetencije neophodne za majstorsko
umee;
2) Industrijski sistem proizvodnje - u kome su zastupljene strune kompetencije, kao
specijalistiko (minimalno) znanje i vetine i sposobnosti da se sledi unapred definisana
procedura, uz visok nivo brzine i preciznosti;
3) Postmoderno doba u kome se tei razvoju sposobnosti zaposlenih da razumeju okruenje i
sveukupnost proizvodnog procesa, da efikasno deluju u rizinim i nepredvidljivim situacijama,
da se u obavljanju posla kreu kroz razliite funkcije i organizacione jedinice, da rade sa
drugima, ue od drugih, donose odluke i reavaju probleme.
Posmatrano po zemaljama, prva jasna manifestacija obrazovanja zasnovanog na
kompetencijama vezuje se za podruje obrazovanja odraslih u SAD ezdesetih godina XX veka.
Tako su, u oblasti osnovnog obrazovanja odraslih, Zakonom jasno definisane karakteristike
odraslih Amerikanaca po zavretku osnovnog obrazovanja.

Ideja o formiranju kompetencija, kao krajnjoj svrsi programa obrazovanja, najpotpunije je

razvijena u podruju obrazovanja nastavnika.

Uticaj koncepta obrazovanja zasnovanog na kompetencijama na nastavu

Rukovodei se kompetencijama kao standardima, u okviru koncepta obrazovanja zasnovanog

na kompetencijama, sama priprema nastave poprima odreene karakteristike. Obilje moguih
sadraja uenja se redukuje na ono to je smisleno, mogue da se sprovede i nuno. Ovaj
postupak se zove didaktika redukcija. Kod izbora sadraja ne nabrajaju se podruja gradiva,
nego se formuliu ishodi, opisujui delovanje koje bi uspean uenik trebalo da obavi, kao i
kojim kriterijumima ono mora da odgovara.
Da bismo u procesu nastave obezbedili da se planirani ishodi dostignu, potrebno je izabrati i
primeniti metode pouavanja koje izgrauju i osiguravaju eljeno postignue. Taj proces se
naziva didaktika rekonstrukcija.
Brojna su odreenja pojma - konstrukta kompetencija. Izmeu njih postoje odreene slinosti,
ali i razlike, u smislu na koju od komponenata ovog konstrukta se stavlja naglasak. Izdvajanjem
najrelevatnijih komponenata moemo doi do pojanjenja ta sve kompetencija obuhvata.

Kompetencija je
kompleksna kombinacija znanja, vetina, sposobnosti i stavova + potrebnih da se obavi
odreena aktivnost u datom kontekstu, u realnim okolnostima + pri emu osoba treba da
bude u stanju da interpretira situaciju u odreenom kontekstu i da poseduje repertoar
moguih akcija koje moe da preduzme i da je osposobljena da izvede odreene akcije iz
tog repertoara... + rezultat kompetentnog delovanja moe da bude izmeren na osnovu
nekih prihvaenih standarda + moe da bude unapreena putem obuke i razvoja.

Okvir za kljune kompetencije

Sa poetkom XXI veka i suoavanjem sa promenama i potrebama novog doba, Evropska unija
(preko Saveta, Komisije i radnih grupa), preduzima niz koraka na uspostavljanju Evropskog
okvira za kljune kompetencije. Time se sa ranijih bazinih vetina koje su neophodne za
opstanak i ine osnovne ivotne vetine jezika i numerika pismenost prelazi na kljune
kompetencije, ovde definisane na sledei nain: Kljune kompetencije predstavljaju prenosive,
multifunkcionalne pakete znanja, vetina i stavova, potrebne svim osobama za lino ostvarenje i
razvoj, inkluziju i zapoljavanje. One bi trebalo da budu razvijene do kraja obaveznog

kolovanja ili obuke i trebalo bi da predstavljaju osnovu za dalje uenje kao deo doivotnog
uenja.
Njime definisane kompetencije ne nameu se kao obaveza, ve se preporuuju kao standardi u
razvoju kurikuluma, definisanju ishoda i unapreenju kvaliteta obrazovnih sistema. One su danas
opteprihvaene u veini evropskih zemalja, igrajui vanu ulogu u reformama obrazovanja.

Kljune kompetencije:
1. Komunikacija na maternjem jeziku: sposobnost izraavanja i interpretacije misli, oseanja i
injenica u usmenoj i pisanoj formi i razliitim kontekstima;
2. Komunikacija na stranom jeziku: pored onih ugraenih u komunikaciju na maternjem jeziku, jo i
sposobnosti medijacije i meukulturnog razumevanja;
3. Matematika pismenost i osnovne kompetencije u nauci i tehnologiji: upotreba sabiranja,
oduzimanja, mnoenja i deljenja za reavanje problema u svakodnevnim situacijama; sposobnost i
spremnost korienja znanja i metodologije za tumaenje sveta prirode;
4. Digitalne kompetencije: ovladavanje upotrebom elektronskih medija u poslu, komunikaciji i
slobodnom vremenu; logiko i kritiko miljenje, upravljanje informacijama i komunikacijske
vetine;
5. Uiti da se ui: sposobnost organizovanja sopstvenog uenja; efektivnog upravljanja vremenom,
reavanja problema, usvajanje, obrada i evaluacija novog znanja i njegova primena u razliitim
ivotnim kontekstima, doprinosei upravljanju karijerom;
6. Interpersonalne i graanske kompetencije: efektivna interakcija sa pojedincima i u grupama,
reavanje konflikata u javnim i privatnim sferama ivota;
7. Preduzetnitvo: pasivna i aktivna komponenta; sposobnost i spremnost prihvatanja tuih, odnosno
kreiranja sopstvenih inovacija; preuzimanje odgovornosti za postupke, razvoj strateke vizije,
postavljanje i ispunjavanje ciljeva i motivisanost za uspeh;
8. Kulturna ekspresija: vrednovanje vanosti kreativnog izraavanja ideja, iskustava i emocija u
razliitim medijima, ukljuujui muziku, knjievnost i primenjenu umetnost.

ta mogu roditelji i roditeljski saveti da uine na unapreenju kompetencija:

Krenite od sebe: moete li da unapredite neku od svojih kljunih kompetencija?

Iskoristite priliku i radite na tome zajedno sa svojom decom zajedniko uenje novog
stranog jezika, recimo, moda e vas odvesti u upoznavanje novih kultura i putovanja na
destinacije o kojima ranije niste razmiljali...

Nakon to ste definisali vau naj kompetenciju i podelili je u mrei lanova roditeljskih
saveta, osmislite kako biste pruili podrku roditeljima i/ili drugoj deci u napredovanju u
toj oblasti (klubovi, vannastavne aktivnosti, druenja u organizaciji udruenja roditelja,
zajednike volonterske akcije...);

Pomozite deci i drugim roditeljima u odluivanju za izborne predmete, imajui u vidu koje
kompetencije se time razvijaju.

Kroz osnivanje ili rad Saveta roditelja optina i gradova, pruite podrku predkolskim
ustanovama i kolama tako to ete se povezati sa nevladinim organizacijama i kulturnim
ustanovama/ grupama, privrednim organizacijama i sl. ije aktivnosti mogu da prue
usavravanje kompetencija dece i nastavnika/ vaspitaa i van same obrazovne institucije.
Na ovaj nain otpoinje formiranje partnerske mree. Predkolsku ustanovu i kolu treba
pretvoriti u otvoreni sistem, osmiljavajui ta sve u nju treba da ue kao podrka
procesu razvoja i uenja dece i mladih, kao i gde sve iz kole moe da se izae u okruenje,
gde neki sadraj moe bolje da se razume/ lake da se usvoji, ili da se lake ovlada nekom
vetinom, ali i da se naueno isproba u realnom ivotnom kontekstu.

Razmotrite u okviru kola, koje sekcije i vannastavne aktivnosti postoje. Pomozite

njihovom oivljavanju i obogaivanju. Ovakvi oblici su valjani okviri za podrku razvoja
razliitih znanja, vetina, interesovanja, pa i kompetencija.

U srednjim strunim kolama, vano je da se proces osposobljavanja za odreeno

zanimanje ne odvija samo u okviru uionica, laboratorija i kabineta, ve u preduzeima i
organizacijama, gde se nalaze radna mesta na kojima rade osobe sa tim zanimanjem.
Podrite uspostavljanje i razvijanje veza izmeu ove vrste kola, preduzea i udruenja
poslodavaca.

Inicirajte sastanak roditelja, nastavnika (i predstavnika uenika starijih razreda) na kojem

bi se analiziralo postignue uenika iz prethodne kolske godine, iskazano ocenama,
postignua iz pojedinanih predmeta - u okviru kojih predmeta je postignue vie, a u
okviru kojih nie. Razgovarajte o tome kako zajedniki da unapredite postignue uenika.

Inicirajte sastanak roditelja i nastavnika na kojem bi se analiziralo ka razvoju kojih

kompetencija je usmeren program i rad u okviru svakog od kolskih predmeta. Takav
sastanak moe da se organizuje i u predkolskoj ustanovi sa vaspitaima, na kojem bi se
razgovaralo koje aktivnosti, od onih koje se realizuju, su usmerene na razvoj ili stvaranje
osnove za razvoj odreenih kompetencija.

Inicirajte sastanak roditelja, nastavnika (i predstavnika uenika starijih razreda) na kojem

bi se analizirali efekti rada kole. Gde su uenici koji su tokom nekoliko poslednjih godina
zavrili tu kolu. Ko se gde upisuje? Ko se zapoljava? Na koje fakultete odlaze? Koliko ih
je nezaposleno?

Inicirajte susret pedagoga ili psihologa kole sa uenicima na temu Kako se ui. U okviru
ovog susreta doprinos mogu da daju i roditelji, objanjavajui kako su neto nauili, ta im
je bilo teko, ta sve znaju danas, emu to koristi i ta sve umeju da rade.

Organizujte se u pruanju podrke grupama dece u uenju.

... to je vie izvora i aktivnosti za uenje, povezanih sa realnim ivotnim situacijama, time
se prua i vea podrka razvoju kompetencija.

Vie informacija:
EUROPEAN COMMISSION, Directorate-General for Education and Culture:
Implementacija "Obrazovanje i obuka 2010" Kljune sposobnosti za dugorono uenje,
dostupno na: http://www.pedagog.rs/evropska%20unija.php
Europa Summaries of EU legislation: Key competences for lifelong learning, dostupno
na:
http://europa.eu/legislation_summaries/education_training_youth/lifelong_learning/c11090_en.ht
m