VASPITA

Profesor:
Student:
ULOGA VASPITAA U ORGANIZACIJI VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Kvalitet emocionalne veze vaspita - dete
Vaspita predstavlja odluujui faktor u uticaju vrtia na vaspitno-obrazovni rad deteta.

Od linosti vaspitaa zavisi spontanost i prilagodljivost ritma ivljenja, kao i itava
atmosfera u deijem vrtiu.

Vaspita mora deci da obezbedi povoljne okolnosti za njihov razvoj i uenje. On je odrasli
partner u zajednikim aktivnostima sa decom, u komunikaciji sa njima, kao i u drutvenom
ivotu vaspitne grupe.

Vaspita treba da, po potrebi, inicira aktivnost i komunikaciju, da neposredno i adekvatno
reaguje na inicijativu dece, obezbeuje im povratne informacije u odnosu na njihove postupke,
dopunjuje, osmiljava, usmerava i koriguje njihovo ponaanje.

Vaspita treba da bude dobar organizator, elastian u pristupu deci i zahtevima koje im
postavlja, da stalno prati rezultate svoga rada i struno se usavrava. On treba da bude
snalaljiv u reavanju problema i sposoban da tu vetinu prenosi deci.

Dobar vaspita se prepoznaje po tome to mu
njegov posao predstavlja zadovoljstvo.
Dobar vaspita prihvata svako dete i ima
razumevanja za njegove postupke.
Vaspita mora da uvaava i ceni dete. Da veruje u njega i ne osuuje ga za
neuspehe.
Vaspita mora da bude svestan i svojih ogranienja i nedostataka. On mora stalno
raditi na svom usavravanju.
Vaspita treba da radi na uspostavljanju bogatog i sadrajnog emocionalnog
odnosa sa decom koji se zasniva na meusobnom poverenju, uvaavanju i brizi.
Najvanije je da vaspita bude prirodan u svom odnosu prema deci. On treba da slui
za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i veto, koja reava probleme
sistematski i strpljivo i zahvaljujui svom trudu, postie uspehe.
Vrste autoriteta

Vaspita svoj autoritet u grupi postie na razne naine. U raznim periodima razvoja
drutva postojali su i razni sistemi vaspitanja i obrazovanja, pa je tako u autoritarnom
drutvu prava imao samo vaspita, a vaspitanici samo dunosti, u anarhinom je bio
obrnut sluaj, a u demokratskom postoji ravnotea izmeu prava i dunosti.
Autoritaran tip vaspitaa
Ovog vaspitaa moemo prepoznati po tome to je on gospodar u svakoj situaicji.
Deca ga sluaju bez pogovora i retko neto kau po svojoj inicijativi, a i tad trae
odobrenje. Deca nemaju nikakvu slobodu i u potpunosti su nadzirana od strane
vaspitaa. Ponekad ga se i plae.

Na prvi pogled autoritarni vaspita postie disciplinu, poslunost i rad kod dece,
meutim, konflikti su kod dece samo potisnuti i samo ekaju kada e da izbiju
nekontrolisano.

Ovaj tip vaspitaa se u stvari okree sam protiv sebe, jer na kraju gubi kontrolu i
ne postie nikakve uspehe u radu sa decom.


Anarhini tip vaspitaa
Ovaj tip je suprotan autoritarnom. Kod ovog
vaspitaa je sve dozvoljeno, otvoreno,
preputeno sluaju i imprvizovano. Ovim deca
postiu apsolutnu slobodu i to vodi u haos.
Demokratski tip vaspitaa
Ovaj tip vaspitaa uspeva da stvori dobru
organizaciju i radnu atmosferu. Ovo postie
aktivnim ukljuivanjem dece u njihovo odravanje,
zatim uspostavljanjem saradnikih odnosa sa
njima, kao i meusobnim uvaavanjem i
poverenjem. Demokratski vaspita se trudi da
obezbedi atmosferu u kojoj e se razvijati pozitivna
oseanja i deije stvaralatvo. On je uvek na
raspolaganju detetu.





Demokratski vaspita
ohrabruje dete da ima i ima i
iznosi sopstvena miljenja i
predloge, kao i da uvaava
tua.
Demokratski vaspita treba
da utie na decu linim
primerom i naglaavanjem
onih situacija u kojima se
ogledaju tolerancija i
saradniki socijalni odnos.
Uee vaspitaa u aktivnostima dece
Osnovni zadatak vaspitaa je da obezbedi mesto, vreme i opremu za aktivnost pre
nego to zapone, a zatim da joj omogui da se to intenzivnije i sadrajnije
razvija.

Vaspita treba da se trudi da osposobi dete da se oslanja na sopstvene snage.

Vaspita ima vanu savetodavnu ulogu u organizaciji deijih aktivnosti. One se ne
moe uvek osloniti na inicijativu dece u korienju svih mogunosti koje su im
ponuene.

Vaspita usmerava decu u toku aktivnosti. On najbolje uestvuje u aktivnostima
kada odgovara na pitanja koja mu deca postavljaju.

Vaspita takoe treba da postavlja pitanja koja su vezana za aktivnost i da na taj
nain podstie razmiljanje kod dece. On treba da preporui deci odreeni redosled
postupaka prilikom obavljanja aktivnosti. Na taj nain deca bolje povezuju i
organizuju saznanja koja stiu.

Najvaniji zadatak vaspitaa je da deca u toku aktivnosti osete zadovoljstvo i
razvijaju intelektualnu radoznalost.
Vaspita treba da podstie i usmerava decu u toku aktivnosti. Ponekad dete treba da
zainteresuje za neto novo, kada nije zainteresovano za ono ime se trenutno bavi.

Decu treba ohrabrivati da se prepuste svojim impulsima ne vodei rauna o
miljenjima i ukusu drugih, kao i da ne moraju nikoga podraavati.
K R A J