Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru

Predmet: Epistemologija

SEMINARSKI RAD
Tema: Značaj profesora u formiranju ličnosti studenta

Profesor: Prof.dr Muamer Zukorlić Student: Emina Hadžirušević

Novi Pazar, 2019.god.

 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

Sadržaj

Uvod..........................................................................................................................3

1.Uticaj profesora na formiranje ličnosti studenta...............................................4

2.Definisanje motiva studiranja/odabira buduće profesije.................................5

3.Razumevanje i podsticanje – individualni i grupni rad na prilagođavanju...6

4.Pružanje ličnog profesionalnog i moralno-etičkog primera studentima.........7

5. Karakteristike i osobine poželjnog profesora...................................................8

5.1. Lik profesora...................................................................................................8

5.2 Doslednost profesora........................................................................................8

6.Stručnost profesora..............................................................................................9

7.Profesor kao uzor................................................................................................12

Zaključak................................................................................................................14

Literatura.................................................................................................................15

2
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

Uvod

Profesorski poziv u društvenoj podeli rada ima svoja određena obeležja kako u pogledu
poslova koje obavlja, tako i u pogledu društvenog položaja i društvenog ugleda koji mu pripada
u određenom društvu.

O profesoru, njegovoj ulozi, o značaju njegove funkcije mnogi su pisali. Zapravo, razna
mišljenja i ocene o ovom pozivu davana su u različitim periodima, na različitim stepenima
razvijenosti i u različitim društvenim sistemima, ali se sva mišljenja i ocene iz bilo
kog perioda da dolaze slažu u jednom – „ da profesor zauzima jedno od značajnih mesta u
procesu obrazovanja i vaspitanja, da se udeo koji on može dati i koji on daje u oblikovanju
mlade ličnosti ne da ničim zameniti, pa se često i kaže da kakav je profesor, takva je i škola.“

Još uvek smo u potrazi za modelom profesora koji će biti uzor našim
studentima, budućim akademskim građanima i na njih preneti deo svoje ličnosti. Ono
što professor može svojim umećem učiniti i oblikovati umove svojih studenata veoma je
značajno. Svi očekuju od profesora da svojom ličnošću, praksom i umećem „obradi“ svoje
studente i od njih stvori ugledne građane spremne da i oni sutra budu drugima uzor.

Društvena očekivanja i zahtevi su mnogo veliki kada je u pitanju profesorska profesija. U

prirodi posla profresora nalaze se mnogo oštriji zahtevi i kao prema čoveku i prema stručnjaku
nego u ostalim profesijama. Društvena očekivanja tipa: „On je profesor zato mora to da radi“ ima
svoj par u imperativu: „On je profesor i zato to nikada ne mora da radi.“

Profesor je i na univerzitetu i kad izađe vani, njegovo zvanje traje dvadeset četiri časa
na dan, sedam dana nedeljno i znači doživotni poziv.

Profesor uvek ostaje profesor, čak i u svakodnevnoj društvenoj svesti. Ipak, postoje razna
predubeđenja za posao profesora i to društvo stalno potencira, a to je da se uvek polazi od toga
da profesor mora biti rođen za ovu profesiju. Zlonamerno ili ne, izreku da se „treba roditi za
profesora“ možemo protumačiti i tako da za obrazovanje i obučavanje profesora nije potrebno
onoliko vremena koliko je potrebno za druge profesije.

3
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

Zaboravlja se da je učenje „kako držati“ nastavu doživotni proces; nastavni sadržaji se

menjaju, generacije mladih nikad nisu iste, društveni zahtevi rastu,odgovornost nije samo
institucionalnog tipa nego ima i „roditeljski“ karakter. Za sve tipove„žrtvovanja“ u toku
nastavnog procesa, profesor veoma malo dobija pažnje i podršku od društva.

1.Uticaj profesora na formiranje ličnosti studenta

Visokoobrazovne ustanove imaju cilj da obrazuju budući stručni kadar, dakle, da

pripreme isti za obavljanje određene profesije. Svaka profesija zahteva, najpre, naučni pristup –
metodološke ustaljene principe sa stalnim delovanjem u proaktivnom smeru ka praćenju razvoja
nauke koja se izučava. U tom smislu, najbitnije je kao prvi princip istaći to da smer kretanja
izučavanja jedne nauke mora biti u koraku sa njenim napretkom, kao najvažnijim principom
ispunjenja uslova i opravdanosti za bavljenjem istom.

Odmah zatim idu i sve ostale pridružene komponente na putu ka ostvarenju valjanog
rezultata – formiranja obrazovanog pojedinca, spremnog da nakon procesa sticanja formalnog
obrazovanja obavlja svoju profesiju za koju poseduje neophodno zvanje i ovladava neophodnim
veštinama. Sve to je primarna i formalna obaveza osobe koja prenosi znanje. Ona koja je na
nivou primarne, ali suštinska, jeste ona obaveza koja zahteva da osoba koja prenosi znanje: učini
obrazovanje motivisućim; istakne i naglašava etičke obaveze pri obavljanju profesije/bavljenja
naukom; razume okolnosti dosadašnjeg razvoja ličnosti, njegovog okruženja, uticaja i psihologije
ličnosti u odnosu na posmatranje vremena u procesu sticanja i apliciranja znanja; prepozna i
pokrene talente i predodređenosti pojedinca; uvek svojim primerom pokaže doslednost
ponuđenog primera u svakom smislu – od profesionalnog pristupa (spremnosti pružanja znanja)
do etičkog primera (moralne društvene pozicioniranosti u skladu sa zvanjem i položajem u
društvu kao dela akademske zajednice); i mnogih drugih činilaca vezanih za prikladan pristup i
opravdanje uslova za uspešno formiranje ličnosti studenata, ne samo budućih stučnih lica za
obavljanje određene profesije, već i članova akademske zajednice u formiranju i budućih
nosilaca društva.1

1
Glas islama 288, Dženis Šaćirović,Rubrika: OBRAZOVANJE, strana 27

4
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

2.Definisanje motiva studiranja/odabira buduće profesije

U zavisnosti od toga šta studira – kom pozivu se odaziva kao buduće radno angažirano
lice, svaki student ima svoj motiv upisa na fakultet koji studira. Motivi su jako bitni sa aspekta
tumačenja ličnosti studenta, njegovih stremljenja, unutrašnjih pokretačkih snaga, pa i pogleda na
svet kroz fokus viđenja sebe u obavljanju date profesije. Jako je važno saznati ovaj motiv jer on
može biti polazna tačka svih mogućih pozitivnih ili negativnih uticaja same ličnosti u smislu i
smeru bavljenja profesijom, ali i ponašanja i forme odnosa prema sticanju obrazovanja koje je
odabrano.

Od motiva zavise i dometi studenta – od prosečnog studiranja do veće želje za boljim

rezultatima ili nastavkom bavljenjem naukom kroz nastavak obrazovanja nakon sticanja
diploma. Takođe, bitno je saznati da li je student sam odabrao svoju buduću profesiju, ili je pri
odabiru bilo sugestija. Obično je to bitno kod ključnog određenja i odgovora na pitanje postoji li
prirodna motivacija ili ne. Ali, saznati i razjasniti motiv studiranja je bitan i sa aspekta kako mlad
čovek gleda na društveni kontekst prirode svoje profesije: prema statusu u društvu, finansijskoj
satisfakciji i definisanju etičkih standarda.

Stoga, budući lekar ili pravnik moraju, najpre, biti motivisani ka tome da pomažu ljudima
i da od svega što mogu propustiti ili zloupotrebiti mogu nastati trajne ili nenadoknadive
posledice po nekoga. S druge strane, mladom čoveku se mora usaditi odgovornost prema onome
što će mu biti dodeljeno kao odgovornost i funkcija karike razvoja i funkcionisanja kao dela
jednog sistema.

3.Razumevanje i podsticanje – individualni i grupni rad na

prilagođavanju

5
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

Posle određivanja motiva studiranja, na redu je rad na razumevanju i podsticaju kako

prema individui, tako i prema grupi. Ovo je bitno iz razloga što, primera radi, u grupi od pedeset
studenata ne dolaze svi sa istim intelektualnim predispozicijama, iz istog društvenog okruženja
ili sa identičnim ličnostima, pa samim tim, imamo i disbalans prema razumevanju prenešenog
znanja. Važno je istaći da predavač/profesor radi i na individualnom planu razvoja određenih
ličnosti, time što će im pomagati, podsticati ih na rad na sebi, sa preuzimanjem uloge značajnijeg
uticanja od onog koji na njih vrši sredina iz koje dolaze.

Osim tih okolnosti, širi društveni kontekst demotivišućeg karaktera statusa u nepovoljnog
(prema njihovoj ili opštoj percepciji) statusa u društvu lica u njihovom okruženju, ostale
društvene anomalije kojima mogu biti podložni, moraju se dijagnostifikovati i ukloniti
motivacijom od strane profesora i aktiviranjem mobilnosti i podsticajem rada na sebi od strane
takvih pojedinaca neprekidnim praćenjem stanja i savetovanjima. Time se postiže efekat
nastavka studiranja i pružanja boljih rezultata lica koja su bila u “kolebljivom” statusu odgovora
na pitanje „da li“ ili „kako“ nastaviti studirati.2

4.Pružanje ličnog profesionalnog i moralno-etičkog primera

studentima

2
Glas islama 288, Dženis Šaćirović,Rubrika: OBRAZOVANJE, strana 27

6
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

Mladi ljudi su, pogotovu, skloni da slede moralni primer osobe od koje uče ili koje im, na
neki način, predstavljaju uzore ili, u konkretnom slučaju, njihove autoritete. Stoga je važno da
profesor/predavač, pored interaktivnog odnosa koji sadrži prenošenje znanja i pripremanja
mladih ljudi da sutra obavljaju uspešno svoju profesiju, predstavlja i osobu koja u svom
privatnom i životu na polju svakog društvenog angažmana poseduje i manifestuje visoke
moralne i etičke standarde. Pored znanja i stepena profesionalnosti, moralna osoba može služiti
kao pozitivan i prihvatljiv primer, ali pored toga, to doprinosi i stvaranju jačeg autoriteta i
integriteta profesora/predavača, što naočigled dovoljno motiviše studente u priznanju jedne, za
njihov razvoj, dovoljno značajne uloge koja se njima predstavlja.

Uspešnost svakog rada na polju utemjeljenja moralnih i etičkih principa zahteva da se

osoba koja ih prenosi istih i pridržava, te svoj društveni status opravdava. Time ih praktičnim
primerom trajno veže za obavezu moralnog odlučivanja u profesiji i razrešava sve moguće
dileme u vezi sa onim što se krši sa na njih prenešenim i praktično i suštinski prikazanim
primerom.3

5. Karakteristike i osobine poželjnog profesora

5.1. Lik profesora

Profesor je nesumnjiva pedagoška veličina sa izuzetnom vaspitnom težinom.

3
Glas islama 288, Dženis Šaćirović,Rubrika: OBRAZOVANJE, strana 27

7
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

Za studente je ličnost profesora povezana sa nastavom i učenjem pa je razumljivo da od

osobina i karakteristika te ličnosti jednim delom zavisi i to kako će se studenti odnositi
prema učenju, kako će ga vrednovati i kakve doživljaje imati tokom učenja.

Profesor koji ima želju da uspe u svom poslu, trebalo bi da prihvati studente onakvim
kakvi jesu, a prihvatanje drugih je pretpostavka za poznavanje sebe, svoje ličnosti. Mnogi koji
su se bavili istraživanjem profesija, složili su se da je ličnost profesora značajna, možda
odlučujuća, ali istovremeno i najkomplikovanija varijanta u nastavnom i vannastavom radu
obrazovne institucije. Poželjno ponašanje profesora kod studenata izaziva efekte koji se mogu
definisati na sledeće načine: emocionalna sigurnost, uvažavanje, naklonost, smanjenje straha ,
jačanje pojma o sebi, sposobnost i volja za predstavljanjem sebe.

Ličnost studenta za koju se bori profesor mora biti samostalna, a da bi delovala ona mora
da razvije sebe do maksimalno mogućih granica. Vrednost profesora je u njegovom optimizmu
da će cilj ostvariti ali i u optimizmu studenta da dostigne cilj4.

5.2 Doslednost profesora

Da bi profesor stekao poverenje i poštovanje treba da bude dosledan. Studenti cene

slaganje između profesorovih sudova, stavova i postupaka ali ne samo u okviru nastave već i u
privatnom životu. Zbog toga je veoma značajno ne samo kako profesor predaje nego kako on
sam živi i radi. Celokupnu aktivnost profesora prati doslednost u pravom smislu. Poštuju se
pravila pri pokazivanju, posmatranju, objašnjavanju. Doslednost ( principijalnost ) je važna
osnova ovog poziva. Može se s pravom govoriti o doslednom i nedoslednom profesoru.

Doslednost se potvrđuje u poštovanju principa vaspitanja i nastave, pravilnoj i

odgovarajućoj upotrebi vaspitnih i nastavnih metoda, izboru sredstava, traženju i izboru oblika
rada. Dosledan profesor poštuje postavljene zahteve, izvršava data obećanja, kažnjava prema
meri krivice, nikada se neoslobađa potrebe za vršenjem posrednog ili neposrednog nadzora.

4
Grupa autora, Nastava i vaspitanje, časopisza pedagošku i teorijsku praksu, god.2005. br. 4, str.11

8
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

Profesor je strogo principijalna ličnost, što bi značilo da su mu principi polazne osnove

života i rada u zanimanju.

Neki od principa kojima se vodi profesor su sledeći:

- Naučnost – razumevanje nauka kao osnova za svaku poziciju u radu, a bez koje nema
nikakvog uticaja.

- Očiglednost – uvažavanje zahteva da se vaspitanicima približi savlađivanje

pojmova,sudova i zaključaka, na što neposredniji način.

-Postupnost – jer u svemu mora postojati stvarni red, proces koji uvažava puteve od
lakšeg ka težem, od prostijeg ka složenom od bližeg ka daljem.

- Aktivnost i samoaktivnost kao pravog puta u prihvatanju postavljenih ciljeva i zadataka.

- Individualizacije jer ne postoje dve iste ličnosti, nema uticaja ako se ne poznaje predmet
uticaja.

6.Stručnost profesora

Stručnost profesora je preduslov za realizaciju zadataka ovog poziva. Svesni da ovaj rad
traje do kraja radnog veka profesora onda ne može imati rutinski karakter. Stručni rad profesora
redovno prate tri osnove:

„ Prva se odnosi na profesorovo pedagoško, psihološko i didaktičko obrazovanje i

vaspitanje.

Druga pripada potrebi opšte kulturnog razvoja profesora kao prave dnevne ali i trajne
neophodnosti. Profesor se trajno oplemenjuje dostignućima ljudskog uma i dela.

Treća pripada oblastima nastavnog plana i programa za čije je ostvarenje profesor zadužen.“

Profesor temeljno poznaje nastavnu materiju i informisan je o ključnim pitanjima i

temama iz svoje oblasti. Profesor ne može i ne treba da zna sve, niti treba da izigrava takvo

9
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

„sveznanje“ pred studentima, ali se uvek mora truditi da studentima ne saopštava pogrešne
tvrdnje. Profesor prati i razvoj obrazovanja i pedagoških pristupa i primenjuje ih u svom radu.
Ne postoji stručan i nestručan profesor. Postoji stručno osposobljen profesor, koji
od prvog radnog časa do poslednjeg dana radnog veka, radi na svom stručnom obrazovanju.
Pravi profesor i na kraju svog radnog veka ne vidi kraj potrebe stručnog usavršavanja, on se
mora neprekidno stručno usavršavati.

Ovo usavršavanje trebalo bi da bude upoznavanje novih informacija i novih tehnologija,

a isto tako i upoznavanje novih mogućnosti rada u nastavi. Veoma je važno da se profesori,
susreću i razmenjuju iskustva. Nije dobro kako za profesora tako ni za studenta da sva
usavršavanja profesora ostaju na profesorovom samousavršavanju putem literature.

Količina informacija koju profesor treba preneti učeniku određena je okvirnim

programom za svaki pojedini predmet i ona nije upitna. No upitno je koliko od predviđene
količine informacija profesor zaista može preneti studentu, odnosno koliko profesor u
svome prenošenju informacija može biti efikasan. To zavisi od prilagođenosti informacija
studentima ,načinu predavanja i predznanju studentata. Zato biti profesor, znači biti sposoban
uobličiti informacije predviđene za prenošenje studentima i te im informacije predstaviti na
njima razumljiv način.5 U predavanju profesor treba studentima da otkriva njihove interese,
ukazuje im na svrhu poznavanja informacija te u predavanju da polazi od tih interesa. U
svom radu on bi trebalo da koristi one oblike nastave i metode koje su studentu bliske-kroz koje
student sam učestvuje u sprovođenju nastave.

Tako će studenti aktivno usvajati gradivo, biće zadovoljni, a njihove će interesne potrebe
biti ispunjene. Suvoparnu nastavu u kojoj se student svodi na poziciju posmatrača i nastavu koja
prisiljava treba izbegavati.

Kada je reč o stručnosti profesora, može se govoriti i o slučajevima da zbog nedostatka

iste dovodi do gubljenja ugleda profesora.

5
Kvintilijan,M.F. Obrazovanje govornika, Sarajevo. 1967.,str.99

10
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

„Prava,klizavica,na kojoj profesor može da padne jeste područje stručnog rada. Isto tako
svoj ugled samouništava i profesor, koji sve zna.

Artikulacija nastavnog časa reguliše etape rada na času i to predstavlja unutrašnju

kompoziciju nastavnog procesa u određenoj vremenskoj jedinici. O organizaciji nastave odlučuje
profesor i tu dolazi do punog izražaja njegova autonomnost. Sa samostalnošću, profesor treba da
poseduje i visoku stručnost iz ove oblasti, čime mu se pružaju velike mogućnosti za različito
organizovanje časa.6 U tom modelovanju mora se voditiračuna o didaktičkim, psihološkim i
ergološkim faktorima.

7.Profesor kao uzor

Profesor je ogledalo. Student se ogleda u profesoru. I student je ogledalo. Profesor se

ogleda u studentu. Profesor nosi studenta u duši, i student nosi profesora u duši. Oba ova
činioca nastavnog procesa su u ulozi „upijača.“ Profesor prenosi sebe u studenta. Produžava svoj
život životom studenta.

Profesor deluje kao ličnost i onim što govori i što radi, kako živi i kako se ponaša na
poslu i van njega. Njegovi studenti neprestano posmatraju i procenjuju njegovo ponašanje i
njegov rad. Ono što profesor može svojim primerom postići ima mnogo jači uticaj od mnogih
nagrada i kazni.
6
Potkonjak, N., i grupa autora Opšta pedagogija, Učiteljski fakultet, Beograd, 1996.,str.88-91

11
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

Među osnovnim faktorima koji, kada je u pitanju profesor deluju na studenta kao uzor,
klasici pedagoških ideja iznose:

- potrebu da profesor zrači znanjem, da su svi njegovi rezultati delo pokazanog

i potvrđenog znanja;

- potrebu da profesor deluje srcem-osećanjem i da njegov upliv bude iskrena radost,delo

srca koje stvarno voli studenta;

- potrebu da profesor celokupnim svojim voljnim životom, sposobnostima i

navikama bude stvarni primer pravih htenja, rezultata, pokazanog umenja i navika;

-blagost i dobrota, strogost i ljubav u jedinstvu, ljubaznost i iskrenost pa pravičnost i

solidarnost s pozitivnim delom, samo su neke od pretpostavk i uspešnog uzornog
delovanja profesora;

-potrebu da u neposrednom i stalnom susretu sa vaspitanicima deluje ubedljivo i

argumentima, sadržajima koji ostavljaju tragove, obezbeđuju napredovanje a
nenazadovanje.“

U pozivu koji znači samoodricanje profesor koji deluje kao uzor, može slobodno da tvrdi
da je ispunio svoju dužnost, koja nikada nije samo obaveza po odredbama zakona već je i stalna
unutrašnja potreba, lična obaveza i samoogledanje. Nikada ustudent neće da se ugleda na
profesora ako za to nema razloga (povoda za uzor). Jeste, profesorova je prva i poslednja. Istina
je samo ono što profesor kaže. Značajno je ono što professor kaže da vredi. Prvi je uslov primer
profesora u znanju. On može da bude i strog i blag ako su njegovi rezultati izraz znanja student
je uvek uz njega.

Profesor je uzor svojim studentima, ali to ne znači da nije dužan da razvija i druge uzore.
Pogrešan izbor uzora ne umanjuje samo njegov ugled već i profesora. 7 Uzor prati delo za
ugled, pa ako je to delo ispod nivoa utvrđenih kriterijuma gubi se poverenje i u profesora. Kada
7
Vlahović, B., i saradnici, Opšta pedagogija, Učiteljski fakultet, Beograd, 1996.,str.106

12
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

danas bivši student čita o negativnim sadržajima i oblicima uzora u čije ih je delo profesor
zaklinjao,objektivno, taj bivši profesor ne može biti svetao primer jer je tražio poštovanje
i ugledanje za vrednosti koje nisu postojale. Otuda uzor koji profesor razvija,mora biti naučno,
istorijski i praktično proveren, stvarnim vrednostima.

Ličnost studenta za koju se bori profesor mora biti samostalna, a da bi delovala ona mora
da razvije sebe do maksimalno mogućih granica. Vrednost profesora je u njegovom optimizmu
da će cilj ostvariti ali i u optimizmu studenta voljnog da dostigne cilj.

Zaključak

Na kraju, treba podvući da je posao predavača/profesora na fakultetu misija koja i sama

polazi od motiva, a motiv je da se pomaže u izgrađivanju novih generacija, na koje će biti
preneto znanje, ali i kojima će se pomagati da budu dosledni onome što im se u budućnosti
poverava s profesionalnog i moralnog aspekta.

Polazeći od činjenice da su se mnogi bavili ovim pitanjem, da su uočili mnoge

pojedinosti, dali uputstva i predloge za usavršavanje i poboljšanje nastavnog procesa, ipak, sam
produbili ovu oblast koja se odnosi na jedan veoma human proces, a to je formiranje mladih
ljudi. Da bi se pristupilo ovom procesu-formiranju ličnost i mladih ljudi, potrebno je da onaj koji
želi tu ulogu odigrati poseduje poželjne osobine i karakteristike kojima će ustudente privući.

13
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

Mnoga istraživanja su pokazala da osobine nastavnika imaju veliki značaj za odvijanje

nastave i celokupan vaspitno-obrazovni rad. Profesor mora da bude zrela i stabilna ličnost, da
poznaje razne tehnike uspostavljanja kontakta i interakcije sa studentima. Od profesora se,
takođe, očekuju organizacione sposobnosti, sposobnost da se razumeju i prihvate kultura i
vrednost drugih sredina i porodica, kao i razvijeno osećanje za demokratske vrednosti i
uravnotežen odnos prema ličnoj samostalnosti. Ne treba ni da se zanemari činjenica da je za
proces uspešnog obrazovanja veoma bitan dobar odnos između profesora i studenta.

Postupak kojim će profesor delovati na studente i svojim primerom ukazivati kako biti
jedan od priznatih u društvu, kako oformiti sebe u svestranu ličnost zavisi pre svega od njegove
stručnosti i njegovih osobina. Ovaj profesor je pre svega čovek, on nije idealizovan niti se sme
izdići iznad studenata već im mora biti pristupačan u svakom pogledu.

Profesor koji želi biti uzor studentima, mora uvek da uvažava njihova mišljenja, da bude
kada to situacija zahteva i strog i blag, da kažnjava i pohvaljuje, jer jedino takvim postupcima,
pravednim, će izvesti studenta na pravi put i ukazati na vrednosti kao i opasnosti koje život nosi
sa sobom.

Literatura

1. Glas islama 288, strana 27, Dženis Šaćirović,Rubrika: OBRAZOVANJE

2. Grupa autora,. Pedagogija I , Matica Hrvtska, Zagreb, 1969

3. Grupa autora, Nastava i vaspitanje, časopisza pedagošku i teorijsku praksu, 2005.

4. Kvintilijan,M.F. Obrazovanje govornika, Sarajevo. 1967.

14
 Seminarski rad Emina
Hadžirušević

5. Potkonjak, N., i grupa autora Opšta pedagogija, Učiteljski fakultet, Beograd, 1996.

6. Vlahović, B., i saradnici, Opšta pedagogija, Učiteljski fakultet, Beograd, 1996.

15