Висока школа струковних студија

за образовање васпитача у Кикинди

Нацрт истраживања
Област: Основе методологије педагошких
истраживања
Тема: Развој говора код деце предшколског
узраста у корелацији са области упознавања
околине

Ментор: Студент:
 Садржај

1. Увод..............................................................................................3
2. Методологија истраживања.......................................................6
2.1. Проблем истраживања........................................................6
2.2. Предмет истраживања.........................................................6
2.3. Циљ истраживања................................................................6
2.4. Сврха и карактер истраживања...........................................6
2.5. Задаци истраживања...........................................................6
2.6. Хипотеза истраживања........................................................7
2.7. Варијабле истраживања......................................................7
2.8. Технике и инструменти истраживања................................8
2.9. Популација и узорак истраживања.....................................8
3. Литература...................................................................................9
Прилози
 Увод
Период предшколског васпитања и образовања представља важан период за
стицање знања, вештина и навика и као такав треба да се искористи максимално.
Деца су у овом периоду веома радознала и подложна утицајима из средине, што
васпитач треба да искористи на најбољи могући начин.
Савремено друштво пред васпитача поставља многе изазове. Један од њих, можда
најважнији, је да развије свестрану, хармонично развијену личност. То се може
постићи само огромним радом и трудом васпитача који је прожет љубављу према
деци и поштовањем њихових потреба, могућности и индивидуалних карактеристика.
Васпитач треба да има на уму да је дете неко ко воли да упознаје свет око себе, ко је
„жељан“ нових информација, али ко то може да ради кроз игру. Дужност васпитача
је да осмисли игру која ће на најбољи могући начин развијати потенцијале детета до
максимума.
И основни облик рада са децом, игра, упућује на корелацију у раду. Дете се игра
учећи, а учи играјући се. Синкретизам односно једноставност, нерашчлањивост је
карактеристично мишљење за узраст деце до поласка у школу. Због тога децу треба
постепено уводити у сазнавање и истраживање себе и света око себе, према узрасту
и сазнајно-развојним могућностима. Корелација се сама намеће током реализације
програмских садржаја нарочито из области упознавања околине, музичких итд.
Успех у раду постаје бољи ако се све планирано ради спонтано, са елементима
корелације чије повезивање мора бити природно, не механичко. (Р. Матић, 1985,
стр. 49-51)
Упознавање околине је најзахвалнија област за примену корелације са радом на
развоју говора детета, дете стиче знања о предметима, појавама, људима,
животињама, занимањима... Сразмерно узрасту дете упознаје податке о својој
личности, родитељима, месту становања итд. Виши степен рада на корелацији је
разговор са децом у циљу развоја стуктуре реченице, вежби запажања и изражавања.
Дакле све што се са децом ради из свих програмских садржаја заснива се на живом и
неживом свету, а да би тај рад био осмишњен и реализован користи се говор, чак и
кад се користи пантомима (говор тела). „Дете ће развијати способности
доживљавања, запажања, разумевања и оцењивања. Дете најпре разгледа и запажа
појмове и појаве, а након тога их именује и прича о њима. Корелација између развоја
говора и упознавања околине успоставља се кроз разговор, причање или
описивање“. (М. Маљковић, 2013, стр. 112) Истраживања на тему корелације ове
две области нема пуно, али постоје истраживања за развој говора, а у раду се
провлачи повезаност са другим областима (упознавање околине). ,,Разматрања на
ову тему базирана су на резултатима истраживања ауторке Драгане Гњатовић,
обављеном у Шведској. Перцепција васпитача o улози и примени прича на
предшколском узрасту, послужила је као теоријско полазиште, социо-културна
теорија Л. Виготског. Чињеница да су приче нераздвојиви део нашег живота, фокус
је на ставовима васпитача према причама и како у пракси њима приступају.
3
Приступи причама су разноврсни што ствара имагинативни простор погодан за
холистички развој деце. Приче се могу читати, причати, драматизовати и могу бити
саставни део сваке едукативне активности. Предшколски план и програм у
Шведској даје јасне смернице васпитачима како да испуне развојне и образовне
циљеве. Предшколски програм обухвата различите развојне области као што су
развој говора, математика, упознавање околине и креативно изражавање (Ministry of
education and sience in Shweden, 2010). Резултати овог истраживања показују да
васпитачи налазе да су приче добра корелативна веза између активности. Васпитачи
користе причу као основу за повезивање више активности. Студија показује да је
уобичајено да се приче користе као корелативно и изражајно средство (Scottish
Conusultative Council on the Curriculum, 1999). Евидентно је да приче у корелацији са
другим активностима, покривају широк спектар образовних циљева и задатака.
Такође, у случају представљања приче, васпитачи налазе да је битно обратити
пажњу и на окружење и његов стимулативни фактор. То се поклаапа са аргументом
Рогофа и Морелија, који сматрају да социо-културна теорија истиче битност радног
окружења у којем се процес учења одвија (Rogoff and Morelli, 1989.)“ (Д. Гњатовић,
2014)
Циљеви и задаци развоја говора дати су у Основама програма предшколског
васпитања и образовања. Наравно, васпитачи су дужни да остваре те циљеве и
задатке, на начин који процене да је добар у одређеној узрасној групи.
У раном васпитању и образовању процес учења треба схватити целовито, као
систем активности у којима су предметне области испреплетане једне са другима и
уткане у сваки сегмент заједничког живљења детета са другом децом и одраслима у
вртићу. У учењу и оргазовању активности треба приступити холистички,
сједињавањем различитих подручја учења. Таква организација учења захтева, пре
свега интегрисан приступ у ком деца истражују спонтано у оквиру шире тематске
целине, уграђене у одређен контекст, који је често прожет игром и богатством
садржаја. „Интегрисано учење и развој помажу детету да изгради једну јединствену
и целовиту слику света у којем живи, да доживи себе и друге у њему и развија
богатство и разноврсност односа са физичком и социјалном средином.“ (М. Шаин,
С. Чарапић, 2014, стр. 12)
Коменски и М. Монтесори су били сличних ставова и размишљања везаних за
дечије активности које треба да обилују богатством откривања и личним
искуствима. Једно од основних Монтесори правила гласи да деца до шесте године
имају „упијајући ум“ , изузетно велику моћ учења из свог окружења, мотивацију и
радозналост (нпр. дете непрестано поставља питања). Наравно, незаобилазни фактор
у томе, као и у свим другим активностима је говор.
Предмет овог рада јесте управо корелација развоја говора и упознавања околине
деце у предшколском узрасту. У теоријском делу рада бавићу се корелацијом ових
области, дидактичким средствима, садржајима којима ове области могу бити
повезане, могућностима примене корелације ових области у вртићу. На конкретним

4
примерима указаћу на могућности корелације развоја говора и упознавања околине
у оквиру предшколског образовања. У другом делу рада је методолошки оквир
истраживања које ће бити реализовано са циљем да се сагледају ставови и мишљења
васпитача, начини и нивои корелације развоја говора и упознавања околине. Трећи
део рада ће садржати резултате истраживања.

5
 МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА
Проблем истраживања
Какав је квалитет и ниво заступљености корелације развоју говора и упознавању
околине у раду са децом предшколског узраста?

Предмет истраживања
Мишљење и ставови васпитача о утицају корелације развоја говора и упознавања
околине на развој деце предшколског узраста.

Циљ истраживања
Да се утврде мишљења и ставови васпитача о корелацији развоја говора и
упознавања околине у активностима са децом предшколског узраста.

Сврха и карактер истраживања

По начину прикупљању података, ово истраживање имa емпиријски карактер.
Истраживачки проблем није предходно егзактно прoучаван, пројектовани циљ је
задржан на дескриптивном нивоу.

Задаци истраживања
1st Испитати мишљења и ставове васпитача о заступљености корелације развоја
говора и упознавања околине.
2nd Испитати које се књижевне форме користе у раду на развијању говора.
3rd Испитати који се садржај из области упознавања околине користе у раду на
развијању говора.
4th Утврдити са каквим се тешкоћама сусрећу васпитачи приликом рада
/корелације развоја говора и упознавања околине.
5th Испитати да ли је могуће побољшати корелацију развоја говора и упознавања
околине и у којој мери.
6th Утврдити методичке вредности повезаности развоја говора и упознавања
околине у раду са децом предшколског узраста.

6
 Хипотезе истраживања
Општа: Претпоставља се да васпитачи имају позитивно мишљење о повезаности
развоја говора и упознавања околине.
Посебне:
1. Претпоставња се да васпитачи користе различите књижевне форме у раду на
развоју говора са децом предшколског узраста.
2. Претпоставља се да васпитачи користе различите садржаје из области
упознавања околине са децом предшколског узраста.
3. Постоје минималне тешкоће у реализацији активности развоја говора и
упознавања околине.
4. Ниво побољшања корелације развоја говора и упознавања околине је могућ у
значајној мери.
5. Претпоставља се да су методичке вредности повезаности развоја говора и
упознавања околине велике и значајне у раду са децом.

Варијабле истраживања
Зависна: Мишљења и ставови васпитача о:
1. заступљености корелације развоја говора и упознавања околине у раду са децом
предшколског узраста.
2. књижевним формама које се користе у раду на развоју говора.
3. садржајима из областима упознавања околине који се користе у раду на развоју
говора.
4. тешкоћама са којима се сусрећу приликом рада /корелације развоја говора и
упознава околине.
5. побољшању корелације развоја говора и упознавања околине
6. методичким вредностима повезаности развоја говора и упознавања околине у
раду са децом предшколског узраста.
Независна:
1. Године радног искуства васпитача.
2. Стручна спрема васпитача.
3. Модел васпитно образовног рада по коме васпитач ради.

7
 Технике и инструменти истраживања
Техникама и инстументима истраживања рад се дефинише у ужем смислу. Као
технику истраживања користила бих анкетирање и скалирање (скалу Ликертовог
типа). Обе технике бих користила при испитвању ставова и мишљења васпитача.

Популација и узорак истраживања

Популација на коју ће се односити истраживање обухватаће васпитаче који
тренутно раде у предшколским установама на територији златиборског округа.
Узорак ће чинити васпитачи са подручја Ужица, Пожеге, Чајетине и Ариља.
Истраживања ће обухватити васпитаче различитих година радног искуства,
различитог степена стручне спреме и различитог модела васпитно образовног рада
по коме васпитачи раде.

8
 Литература

Гњатовић, Д. (2014).Како васпитачи перципирају приче, различити методолошки

приступи у пракси која је базирана на причама.
Матић, Р. (1985). Методика развоја говора деце до поласка у школу. Београд: „Нова
просвета“.
Маљковић, М.(2013). Методика развоја говора деце предшколског узраста. Кикинда:
Историјско завичајно друштво „Кинђа“
Прушевић – Садовић, Ф. (2017). Интегративни приступ садржајима учења и
поучавања.ДХС 3.
Шаин, М. , Марковић, М. , Ковачевић, И., Даневски, Д. ,Пађан, М. (2006).Корак по корак
1. Београд: Креативни центар.
Шаин, М, Чарапић, С.(2014) Корак по корак 4. Београд: Креативни центар.

9
ПРИЛОЗИ

10