DECA S POSEBNIM POTREBAMA U NIIM RAZREDIMA

OSNOVNE KOLE
VANE INFORMACIJE I PREPORUKE NASTAVNICIMA RAZREDNE
NASTAVE

Uvod
Prema statistikim podacima WHO (2003.) broj dece sa posebnim
potrebama kojima je potrebno obrazovanje i osposobljavanje kree se oko
900 miliona, od toga 113 miliona ne ide u kolu (dve treine su devojice).
Osnovne ideje inkluzije mogu se pronai u mnogim dokumentima UN.
U Srbiji ivi oko 800.000 osoba sa nekom vrstom invaliditeta. Jednu
etvrtinu ine lica sa mentalnim nedostacima. Ovaj deo stanovnitva
godinama ivi na marginama privrednog i drutvenog ivota. Za njihovu
socijalnu integraciju od velike vanosti je uspostavljanje zakonskog okvira
za ostvarivanje njihovih ljudskih prava.
U Srbiji ne postoji jedinstven zakon koji regulie prava lica sa hendikepom.
Odredbe su rasute u mnogim zakonima i podzakonskim aktima i esto su
nedovoljne. Interesovanje drutva za ovu oblast, meutim poraslo je u
poslednjih nekoliko godina.
Ve 70-tih i 80-tih godina ulazi se u integracijski oblik vaspitanja i
obrazovanja dece sa posebnim potrebama tj. pridodavanje ili smetaj u
odeljenja redovne nastave.
Tradicionalno, integracija se shvata kao obim vremena koje uenik provodi
u jednoj situaciji zajedno sa uenicima bez tekoa u razvoju. Duboki
smisao integracija nalazi svoj izraz u pojmu inkluzija-(ukljuivanje,
pripadnost). uz dobru pripremu kole, ue i ire sredine,uz odgovarajue
zakonske propise i zakone )
Inkluzivna edukacija evoluirala je kao pokret za promenu ekskluzivne
politike i prakse i nastala kao iroko rasprostranjen pokret u kome se svaka
osoba posmatra potpuno odvojeno i nezavisno. Usmerena je u pravcu
0

poboljanja sistema kolovanja, a njene principe u razvoju drutva i

podizanju kvaliteta usluga determinie serija internacionalnih instrumenata:
Konvencija o pravima deteta (1989) koja promovie prava deteta na
edukaciju. Akcenat je stavljen na prava dece: na nediskriminaciju, edukaciju
zasnovanu na jednakim mogunostima obrazovanja
Jomtien svetska konferencija o edukaciji za sve (1990) istie da je dete
centar pedagogije gde se individualne razlike prihvataju kao izazov a ne kao
problem.
Standardna pravila (OUN) o izjednaavanju mogunosti osoba sa
posebnim potrebama (1993), u pravilu 6 zakljuuje se da e edukacija osoba
sa posebnim potrebama imati formu integracije ako postane deo nacionalnog
edukativnog planiranja, razvoja nastavnih programa i kolske organizacije
Salamanka zvanina izjava i okvir za akciju usmerenu na specijalne
potrebe edukacije (1994) odnosi se na principe koji daju okvire kola
prilagoenih svoj deci bez obzira na njihove fizike, intelektualne, socijalne,
emocionalne, govorno jezike ili druge sposobnosti
Kopenhagen: deklaracija o razvoju drutva (1995) u kojoj je razvoj
drutva baziran na ljudskom dostojanstvu, pravima, jednakosti, potovanju,
miru, demokratiji, meusobnoj odgovornosti i saradnji i potovanju razliitih
religija, etnikih vrednosti i kulturnog porekla svih ljudi
Dakar svetski edukativni forum (2000) koji je klju promena video u
prihvatanju vizije edukacije za sve.
Princip normalizacije i integracije ozbiljno je u{ao u oblast obrazovanja sa
idejom da osobe sa posebnim potrebama imaju priliku u~estvuju u
obrazovanju u redovnim {kolama u obrazovanju u redovnim {kolama i `ive
normalnim `ivotom u dru{tvenoj zajednici.
U ustavnim dokumentima Srbije sadr`an je pravni osnov za zakonska
re{enja koja reguli{u obrazovanje dece sa posebnim potrebama. Iako su ova
dokumenta uskla|ena sa me|unarodnim normama, decu sa posebnim
potrebama sistem Srbije izdvaja iz redovnog obrazovnog sistema.

Pri definisanju inkluzivnog obrazovanja kao polazne take uzimaju se:

- Sva deca sa / bez posebnih obrazovnih potreba iOdgovarajui standardi redovne kole
1

Cilj inkluzivnog obrazovanja je stvaranje redovnog obrazovnog sistema koji

je prilagoen razliitostima uenika i uverenja da svi uenici imaju iste anse
za uenje.
Da bismo u potpunosti razumeli INKLUZIJU u obrazovanju neophodno je
razgraniiti termine posebne potrebe, integracija i inkluzija koje su esto
shvaeni kao sinonimi
Pojam dece sa posebnim potrebama je jako irok. On u sebe ukljuuje i
nadarenu i decu sa potekoama u razvoju, decu iz marginalnih grupa...
integracija podrazumeva ukljuivanje pojedinca ili male grupe
uenika
u redovne kole za koje se ne prilagoava nastavni
kurikulum, daju se drugi zadaci ili postoji asistent kao podrka u
nastavi, odnosno, integracija nuno ne menja organizaciju kole i
prilagodjavanje kurikuluma za sve uenike.
Suprotno tome, inkluzija, se ne temelji na nainu kako asimilirati
pojedinog uenika s tekoama u razvoju u postojei redovni sistem
kolstva, ve se temelji na restrukturiranju kola prilagodjavanje
organizacije kole nastavnog plana i programa
kako bi ona
pozitivno odgovorila
svim uenicima kao pojedincima. Dakle,
inkluzija ceni raznolikost, podrayumeva proces akomodacije dok se
integracija temelji na procesu asimilacije.

Za reavanje problema sa kojima se suoavaju osobe sa posebnim potrebama

od izuzetne vanosti su: pitanja obrazovanja i zapoljavanja,
potovanja ljudskih prava, finansija, poreskih olakica,
stanovanja, eliminisanja svih vrsta barijera, razvoja svesti o potrebama i
problemima ove populacije.
Da bi se to ostvarilo potrebno je uraditi odreene modifikacije u
postojeem obrazovnom sistemu:
- edukacijski planovi i programi moraju biti fleksibilni,
- maksimalno individualizirani
- tradiconalna-frontalna nastava u potpunosti mora biti naputena
- uenik postaje centar obrazovnog sistema
- ukljuivanje specijalnog strunjaka (defektologa) u nastavu
- nastavnici moraju biti edukovani za rad sa ovom populacijom
- mora postojati koordiniran rad izmeu nastavnika, strunog osoblja,
roditelja i samih uenika
Prilagoeni program je:
- individualizirani program

- prilagoen sposobnostima i ogranienjima pojedinog uenika

- ne postoji prilagoeni program u zavisnosti od vrste i stepena tekoa u
razvoju
- prilagoeni program predstavlja smanjenje dubine i irine nastavnih
sadraja
- poeljno je prema uenikovim potrebama odrediti treba li se program
odnositi na posebno odreenje :
- nastavnih predmeta i sadraja
- nivoa usvajanja pojedinih nastavnih sadraja
- vremenskih dimenzija za pojedine nastavne sadraje
- nastavnih metoda, oblika i sredstava rada
Ko izradjuje nastavni program i ko u tome moe pomoi?
i
Nastavni program izradjuje uitelj ili nastavnik u saradnji sa strunim
saradnikom (defektologom, pedagogom, psihologom) do kraja meseca
avgusta za svaku kolsku godinu a usvaja ga Nastavniko vee. Poeljno je
da bude dostupan i roditelju/staratelju ili supstitutu.
Da bi nastavni program bio prilagodjen svakom detetu potrebno je:
- utvrditi nivo sposobnosti i znanja uenika za svako nastavno podruje (inicijalna procena provodi se za svako nastavno podruje svake kolske
godine)
- odrediti godinji cilj vaspitanja i obrazovanja
- odrediti kratkorone ciljeve vaspitanja i obrazovanja
- utvrditi posebne uenikove potrebe i nain njihovog zadovoljavanja
- utvrditi obim do kog e uenik uestvovati u redovnom programu
(potujui minimum zahteva)
- odrediti vreme poetka i trajanja individualne pomoi
- odreditit objektivne kriterijume, sredsta i metode evaluacije ciljeva
vaspitanja i obrazovanja
- navesti strunjake odgovorne za izradu, ostvarenje, procenu i mogue
izmeneprograma.
- prihvatiti injenicu da jedan broj uenika sa tekoama u razvoju moe
napredovati ( u svim ili nekim podrujima) kao i njihovi vrnjaci, a samo
mali broj dece do odreene granice, ali da nema uenika koji se ne moe
vaspitavati i obrazovati u skladu sa svojim sposobnostima i mogunostima.

Prilagodjavanje u obrazovnom procesu odnosi se na

Prilagoavanje u obrazovnom procesu podrazumeva prilagoavanje
redovnog programa u skladu sa individualnim sposobnostima uenika sa
posebnim potrebama, to najee zavisi od vrste i stepena oteenja - -- -- planiranje i pripremanje asa uz- adekvatan odabir sredstava u skladu sa
uenikovim- individualnim potrebama
Uenici usporenog kognitivnog razvoja najvie tekoa uglavnom iskazuju u
savladavanju sledeih nastavnih predmeta: matematika, maternji jezik,
priroda i drutvo, istorija, hemija, fizika, strani jezik isl. pa je zbog toga
najee potrebno upravo iz navedenih predmeta raditi prilagoeni program.
Prilagoavanje sadraja ne odnosi se pri tome samo na kvantitativno
smanjivanje sadraja ve i na njihovo kvalitativno prilagoavanje, to
podrazumeva primeren izbor sadraja, njihovu sisitematizaciju i proimanje
Za uenike sa senzornim i motorikim oteenjima (vid, sluh i telesna
oteenja) javlja se potreba prilagoavanja odreenih vaspitno obrazovnih
predmeta ( muzika i likovna kultura, tehniko obrazovanje)
Uloga je uitelja i nastavnika da odaberu takve obrazovne sadraje koji e
biti prilagodjeni ueniku, koji e doprineti razumevanju i lakem usvajanju
tog sadraja a time i sticanju poeljnih nivoa znanja.( To je: perceptivno
rilagoavanje:, prilagoavanje sredstava za predoavanje: slike, karte, crtei,
pojednostavljenje, izdvajanje bitnog, izostavljanje suvinih detalja,
prilagoavanje teksta: uveavanje ili pojaavanje teksta, -poveanje razmaka
izmeu rei, reenica ili redova teksta, razni oblici isticanja u tekstu:
podvlaenje, markiranje, uokvirivanje, menjanje boje, papira isl).
Voenje dosijea za decu sa posebnim potrebama
Za decu sa posebnim potrebama potrebno je voditi dosije ija je svrha
kontinuirano praenja napredovanja deteta, laki prelazak iz razredne u
predmetnu nastavu, kao i laki prelazak iz osnovne u srednju kolu.
Dosije bi trebao sadravati sledee podatke:
- podatke o ustanovi/koli
- o ueniku ( ime i prezime, datum roenja...)
- o porodici ( imena roditelja, zanimanje, socioekonomski status)
- zdravstvenu anemnezu

- beleke u koli (saradnja sa roditeljima, miljenje redovnih uenika,

-miljenje razrednog stareine, predmetnih nastavnika, pedagoga,
-defektologa, logopeda, socijalnog radnika, psihologa...)
- vane napomene (posebno izraene sposobnosti, zapaena interesovanja,
vannastavne aktivnosti, naroito izraeni problemi)
- karakteristine osobine
- prihvatljivost u razredu ( deca se igraju s njim, deca ga ne prihvataju
- odnos prema ostaloj djeci
- stabilnost
- drutvenost
- samopuzdanje
- radne navike
- lino prilagoavanje
- miljenje o tretmanu i izvetaj ( potrebna podrka, dodatna pomo, jake
strane, interesi, predlog za daljnje osposobljavanje).
Objanjenje za voenje dosijea:
u socioekonomski status uvesti materijalno stanje, iznadproseno, proseno,
ispodproseno, potpuna porodica puna ili ne, odnosi u porodici ( oprezno
unositi ono to je intimne prirode, ali znati to vie i unositi u dosije)
- u zdravstvenoj anemnezi uvesti prenatalni, perinatalni i postanatalni razvoj,
zarazne bolesti, porod, fizike i psihike traume, kada je dete prohodalo,
progovorilo...)
- u rubrici postignuti akademski stepen/ postignute svakodnevne vetineunose se karakteristike predkolskog razvoja, senzomotorni razvoj,
laterarnost, prostorna i vremenska organizacija pri upisu u osnovnu kolu
- svaki strunjak belei svoja zapaanja tokom kolovanja, jake strane,
sklonosti, interesovanja, nivo znanja, karakteristine osobine, slabe strane...
Praenje, ocenjivanje i utvrivanje napretka uenika u obrazovnom
procesu
Praenje, ocenjivanje i utvrdjivanje napretka uenika u obrazovnom procesu
sastavni su deo svakog pa tako i prilagoenog programa rada. Pri tome je
korisno slediti navedene preporuke:
- praenje je pojedinano i grupno, sveobuhvato, analitiko, dosledno i
dokumentovano, a odnosi se na sve korake vaspitno-obrazovnog rada:
obrada novog gradiva, uvebavanje, ponavljanje i proveravanje
- proveravanje nauenog provodi se : usmeno ili pismeno,
5

- individualno ili grupno uz prilagoavanje zahteva individualnim

sposobnostima uenika
- naini i oblici proveravanja trebaju delovati motivirajue na uenike
- ocenjivanje treba biti opisno i brojano u odnosu na rstepene znanja unutar
pojedinog nastavnog predmeta ( znanje priseanja, -prepoznavanja,
reprodukcije, operativnosti i kretivnosti)
- finalna procena treba se temeljiti na kontinuiranom praenju -napredovanja
uenika , a moe se iskazati u obliku izvetaja po pojedinim obrazovnim
razdobljima
- prema potrebi mogue je provesti izmene i dopune
DESET RAZLOGA ZA UKLJUIVANJE DECE SA POSEBNIM
POTREBAMA U REDOVNI SISTEM OBRAZOVANJA
To su ljudska prava prema kojima
1. sva deca imaju pravo da ue zajedno
2. deca ne smeju biti obezvredjena i diskriminisana time to su iskljuena i
odbaena zbog hendikepa ili tekoa u uenju
3. decu ne treba titi jedne od drugih. Hendikepirani odrasli koji su pohadjali
specijalne kole sada trae da segregacija prestane
4. nema opravdanih razloga za odvajanje dece u cilju obrazovanja. Deca
treba da budu zajedno- prednost je i korist za sve
To je dobro obrazovanje jer
5. istraivanja pokazuju da deca imaju bolje rezultate, kolske i socijalne u
integrisanim uslovima
6. ne postoji posebno obrazovanje (briga) u izdvojenim okruenjima koji se
ne mogu odvijati u uobiajenim uslovima
7. uz zalaganje i podrku, obrazovanje koje ukljuuje je efikasnije korienje
sredstava za obrazovanje.
To je dobra drutvena opravdanost jer
8. segregacija ui decu da se plae, da budu neznalice i raa predrasude
9. svoj deci potrebno je obrazovanje koje e im pomoi da uspostave dobre
odnose sa ljudima i spreme se za ivot
10. jedino ukljuivanje moe da smanji strah i razvije prijateljstvo,
potovanje i razumevanje.

Prema podacima UNICEF-a iz 2001. godine u Srbiji i Crnoj Gori (bez

Kosova i Metohije) bilo je obuhva}eno 150.971 u~enika osnovno{kolskog
uzrasta. Od tog broja u svim oblicima specijalnog obrazovanja i socijalne
za{tite svih kategorija dece sa posebnim potrebama obuhva}eno je 8060
u~enika. Ovi podaci ne govore o broju u~enika sa te{ko}ama u razvoju koji
se nalaze u regularnim {kolama, njihovom uspehu i problemima jer o njima
ne postoji evidencija. Prema podacima UNICEF-a (2001.) u SRJ postoji 10
specijalnih {kola za osnovno i srednje obrazovanje osoba o{te}enog sluha u
kojima se nalazi 690 u~enika.
Istra`ivanjem Zavoda za unapre|enje vaspitanja i obrazovanja dece sa
razvojnim te{ko}ama u redovnim {kolama obavljenom 1990. godine do{lo
se do slede}ih podataka: u 30 {kola na teritoriji Beograda u kojima se
nalazilo 40.000 u~enika, u~enika sa te{ko}ama u razvoju bilo je 2331. Od
ukupnog broja 70.6% bilo je sa te{ko}ama u u~enju i sa kombinovanim
smetnjama. Nalazi o uzrocima neuspeha u u~enju pokazali su da socijalna i
emocionalna neprilago|enost predstavlja dvostruko ve}i problem od
smanjenih intelektualnih mogu}nosti. Nije bilo podataka o uklju~ivanju i
broju dece (u ovim {kolama) sa o{te}enjem sluha, vida, telesnim
o{te}enjem, logopata ili hroni~nih bolesnika.
Pilot istra`ivanja o integraciji dece o{te}enog sluha , vida i telesno invalidne
dece u regularne {kole ukazuju na to da oni sa uspehom zavr{avaju svoje
{kolovanje - od osnovne do srednje {kole. Neki od njih nastavljaju
{kolovanje na vi{im {kolama i fakultetima, a neki dose`u i najve}i stepen u
obrazovanju - doktorat nauka zahvaljuju}i svojoj maksimalnoj
anga`ovanosti i podr{ci roditelja-porodice.
Ovim istra`ivanjima pokazalo se da je neprihvatljivo nizak obuhvat dece sa
posebnim potrebama u razli~itim oblicima obrazovanja; visok je procenat
dece iz socio-kulturnih depriviranih sredina u specijalnim {kolama; sporna
je praksa da se deca o{te}enog sluha, vida, i druga deca u veoma ranom
uzrastu odvajaju od ku}e i upu}uju u specijalne {kole i ustanove socijalne
za{tite.
Manje od 1% dece sa posebnim potrebama obuhva}eno je pred{kolskim
obrazovanjem i vaspitanjem. Deca sa razvojnim o{te}enima na ranom
uzrastu obuhva}ena su pred{kolskim vaspitanjem u specijalnim grupama,
pri redovnim vrtiima {kolama
Vrti}i koji primaju decu sa posebnim potrebama postoje samo kao pilot
projekti. .
Vaspita~i, nastavnici i drugi stru~njaci u pred{kolskim i kolskim
ustanovama nisu edukovani za rad sa decom sa smetnjama u razvoju {to ima
7

za posledicu njihov otpor da u vaspitne grupe i u redovne razrede kola

uklju~e ovu decu. Posledica nepoznavanja rada sa ovom decom i pru`anja
otpora je razvoj negativnog stava.
U isto vreme, roditelji, uslovno zdrave dece, pokazuju otpor u integraciji
ove dece u pred{kolske i kolske ustanove. S druge strane, interesantan je
podatak da roditelji dece sa posebnim potrebama tako|e imaju strah od
(ne)prihvatanja ili povre|ivanja njihovog deteta u vrti}u ili koli.
Inkluzija je podruje i princip u okviru celokupne reforme sistema vaspitanja
i obrazovanja. U mnogim zemljama sveta istrauju se fleksibilniji
modeli organizacije ukupnog rada u koli s jednim jedinim ciljem: da se
bolje shvate tekoe na koje deca nailaze tokom kolovanja.
Iz svega ovoga postavlja se pitanje da li vredi razmisliti o pretpostavkama
navedenim u UNESCO-ovom priruniku Posebne potrebe u uionici
(urednik Lena Saleh). Evo tih pretpostavki:
Pretpostavka 1.
Svako dete moe naii na potekoe u koli.
Pretpostavka 2.
Takve potekoe mogu ukazati na nain na koji moemo usavriti nae
poduavanje.
(I nastavnici mogu izazvati tekoe, ali ih mogu i izbei. Mi moramo uiti
kako da pomognemo u prevladavanju potekoa.)
Pretpostavka 3.
Ova poboljanja vode boljim uslovima uenja za sve uenike.
Promene nainjene zbog deteta koje ima problem koristie svima i sredstvo
su poboljanja ukupnih okolnosti.
Pretpostavka 4.
Potpora bi trebala biti prisutna kao pokuaj nastavnika da pobolja svoju
praksu.
U svetu su ove etiri pretpostavke povezane sa stavom nastavnog plana o
obrazovnim potekoama. Sada moemo posmatrati naine na koje bi kole
trebale reagovati. Radei tako udaljiemo se od brige o kategorijama,
staranju i segregaciji i ii prema nainima rada koji naglaavaju ispitivanje,
8

saradnju i usavravanje. Koristei ove pristupe traiemo naine

poduavanja koji vode rauna o indvidualnosti svih h uenika.
Inkluzivno kolovanje odnosi se na filozofiju obrazovanja koja promovie
obrazovanje za sve uenike prema njihovim mogunostima. Ovakav pristup
zahteva temeljite promene u razmiljanju ljudi, promene u stavovima i
odnosu prema razliitostima.
Inkluzija redefinie stvari kako bi deca i ljudi s posebnim potrebama bili
cenjeni zbog onog to jesu. Inkluzija nije neto novo to se moe napraviti ili
osigurati. To je dugotrajan proces koji treba organizovano provoditi kako bi i
rezultat bio stvaran za decu i ljude s posebnim potrebama.
Termin deca s posebnim potrebama.pored dece ometene u psihikom i
fizikom razvoju obuhvata i nadarenu decu, decu bez roditelja, izbeglice,
povratnike, decu manjina u nekim podrujima i dr.
Inkluzivne kole prenose znanja uenicima preko dogovorenih programa
koji se neznatno razlikuju, u obavezama kole, od onih koji se koriste u
kolama koje iskljuuju neke uenike iz redovnih odeljenja (Ballard 1995).
U koli za sve rad se organizuje tako da se svakom detetu osigura kolovanje
prema njegovim sposobnostima, odnosno potrebno je omoguiti da svako
dete bude ukljueno u redovnu nastavu i dobije onoliko gradiva koliko moe
savladati, a uz to ono ima pravo i na i n d i v i d u a l n o p r i l a g o e n i p
r o g r a m.
Prilagoeni program proizlazi iz okvirnog programa, stalno se prati i
koriguje.
OPSERVACIJA I PREPOZNAVANJE POTREBA UENIKA U KOLI ZA
SVE
Nastavnici u koli od prvog dana posmatraju decu. Postepenim
posmatranjem otkrivaju odreene uzroke ponaanja, podruja uenja koja su
im zanimljiva, uoavaju razvoj odreenih sposobnosti, te detetov celovit
razvoj i napredak.
Osnovni cilj posmatranja je prikupljanje informacija koje e nastavniku ili
timu za usvajanje prilagoenog programa rada pomoi da primerenije
programira rad.
Nastavnici mogu provoditi procenu na vie naina, koristei razliite metode
zapisivanja. Najprirodnije, uobiajene metode posmatranja dece provode se
u situaciji igre, rada, uenja i druenja. Nastavnik moe identifikovati i
9

odreene poremeaje u razvoju i ponaanju.

ta je vano za ostvarivanje pedagoke opservacije?
1. Strogo uvaavanje pedagokih standarda s obzirom na broj uenika u
odeljenju, strunu spremu nastavnika i njegovu istinsku spremnost da
prihvati svako dete. Nije dovoljno rei da je to njegova obaveza.
2. Uitelj kome se poverava opservacija, po pravilu, ne bi smeo biti
poetnik u profesiji;
3. kola mora imati pedagoga, psihologa i specijaliziranog strunjaka,
(defektologa odreene struke) koji mogu pruiti podrku i pomo;
4. Pedagog je koordinator tima za opservaciju, strunu pomo i podrku.
5. Podrka roditelja, odnosno osoba koje se bave detetom.
6. Opservacija u razliitim situacijama (situacija igre, rada u grupi,
samostalnog rada,u situacionom kontekstu).
7. Vano je rezultate opservacije posmatrati u kontekstu ukupnih spoznaja o
detetu.
8. Ne donositi zakljuke ishitreno i bez uvida u ukupne prilike koje su
oblikovale dete.
9. Nastavnik nije dijagnostiar. On samo posmatra, evidentira zapaanja i u
saradnji sa specijaliziranim strunjacima planira rad s uenikom.
On je jedan lan tima irealizator dogovorenog individualiziranog programa.
Neka odstupanja u razvoju mogue je brzo zapaziti:

Odstupanja u razvoju krupne motorike:

- Otean ili neobian hod.
- Dete moe biti stalno u pokretu, hiperaktivno.
- Dete moe biti motorno nestabilno
odstupanja u razvoju precizne-fine motorike:
Oteano dri olovku i pribor,
- linija je debela, pritisak na papir neadekvatan, teak.
- Odstupanje se moe posebno uoiti pri crtanju romba i kvadrata; ova
potekoa se kasnije ispoljava kao problem u vezi s poetnim itanjem i
pisanjem; dete moe neprestano manipulisati predmetima.
Takva deca obino postiu nizak nivo rezultata na testu perceptivne
organizovanosti.
Najea odstupanja u razvoju govora manifestuju se kao:
10

- zakasneli razvoj govora,

- nedovoljno razvijena artikulacija glasova,
- nerazumljiv govor,
- nesposobnost razumevanja drugih,
- mucanje.
Odstupanja na intelektualnom planu:
- Manifestiraju se u formi oteanog praenja nastavnog programa.
- Deca esto postiu nizak nivo na testu crtea ljudske figure.
- Imaju tekoa u percepciji prostora.
- Imaju tekoa u poreenjima, analizi.
- Ne uoavaju slinosti i razlike meu zadatim likovima.
- Nedostupna im je generalizacija.
Odstupanja u socijalnom i emocionalnom razvoju mogu se manifestovati
u sledeim oblicima ponaanja:
- napadu besa pri sputavanju,
- nemotivisanoj agresivnost prema sebi i drugima,
- bezrazlonom strahu,
- odsustvu straha od realnih opasnosti,
- rivalstvu,
- potenciranim znacima izolacije,
- neurotskiom ispoljavanj, kao sisanje palca,
upkanjem kose, trljanje delova tela,
- niskom nivou tolerancije na frustraciju,
- enurezi (nevoljno luenje mokrae),
- enkomprezi (nevoljna defekacija koja se ne deava usled lokalnog
organskog defekta ili bolesti),
- anoreksiji
- bulimiji.
Identifikaciju vri struni tim:
- kolski pedijatar koji daje lekarsko uverenje,
- defektolog odredjene specijalnosti
- pedagog, psiholog ili pedagog i psiholog,
- nastavnik fizikog vaspitanja, uitelj, nastavnik mentor i
11

- roditelj deteta.
Ukoliko su odstupanja i potekoe sloenije, struni tim kole od Centra za
opservaciju i dijagnostiku (Domovi zdravlja i razvojno savetovalite) na
podruju lokalne zajednice kojoj kola pripada zahteva opservaciju i
identifikaciju potekoa u razvoju deteta.
Nakon svih prikupljenih podataka, kolski struni timovi prave individualno
prilagoeni program za svako dete s posebnim potrebama, prema njegovim
sposobnostima i mogunostima.
kolskom strunom timu su na raspolaganju mobi1ni struni timovi
resursnih centara specijalnih kola s razliitim profilima specijalnih
pedagoga (defektologa), logopeda, pedagoga-psihologa ili psihologa, lekara
dejeg neuropsihijatra i ostalih.
Za dete za koje se pretpostavlja da ima tekoa na spoznajnom planu,
potrebno je da nastavnik, odnosno pedagog kao voditelj tima za opservaciju,
zatrai pomo od roditelja (jer on najbolje poznaje svoje dete) i proui celu
dokumentaciju: zdravstvenu, psiholoku, socijalnu, pedagoko-defektoloku,
ako je dete imalo neku od pomoi defektologa u porodici:
- ima li neke funkcionalne smetnje u motorici, govoru, sluhu, vidu
- da li se ali na este glavobolje ili lupanja srca
- zna li samo jesti, oblaiti se, obavljati toaletu
- ponaanje prema roditeljima, brai i sestrama
- ima li kakve jednostavne obaveze u kui
- razgovaraju li roditelji s detetom i koliko?
- igraju li se s detetom i koliko?
- dete se smeje ili plae bez razloga
- da li se igra s braom, sestrama, drugarima?
- ima li prijatelje i kog uzrasta?
- ima li kunog ljubimca, omiljenu igraku, slikovnicu i dr.?
- slua li roditelje?
- da li je dete polaskom u kolu bilo radosno, ravnoduno ili alosno?
DECA SA OTEENJEM VIDA
RAZVOJNE SPECIFINOSTI

12

ovek dobija preko 85% informacija iz svoje okoline ulom vida a vizuelna
percepcija doprinosi brem usvajanju govora savladavanju mnogih motornih
vetina, brzu orijentaciju u prostoru i adekvatnu pokretljivost.
Vizuelna percepcija ima ogroman znaaj u razvoju kognitivnih i konativnih
funkcija.
Iako se razvoj dece sa oteenjem vida kree prema optim zakonitostima
dejeg razvoja s obzirom na postojanje oteenja pojavljuju se odredjene
specifinosti i ogranienja u funkcionisanju celokupne linosti ove
dece.Odredjena pasivnost koja je praena smanjenom pokretljivou i
nezainteresovanou uslovljena je neadekvatnom vizuelnom percepcijom
(zamor pri itanju, nemogunost tanog prepisivanja teksta,nesigurnost u
hodu i prostornoj orijentaciji,ograniena fizika aktivnost opaaji, predstave
i pojmovi nedovoljno su jasni i dr.)
Svetska zdravstvena organizacija osobe sa oteenjem vida (slepe i
slabovide klasifikuje u pet kategorija:
1. slabovide osobe sa korigovanom otrinom vida na boljem oku izmeu 0.3
i 0.1
2. slabovide osobe sa korigovanom otrinom vida na boljem oku od 0.1 do
0.05,
3. slepe osobe ija je otrina vida na boljem oku 0.05 do 0.02, odnosno ije
je vidno polje, bez obzira na otrinu vida, centralno sueno od 5 do 10
stepeni
4. slepe osobe ija je korigovana otrina vida
U pedagokom i obrazovnom smislu uenike s oteenjem vida delimo u
dve grupe:
- slepi uenici koji ne mogu itati tekst veliine Jeager 8 i manji (font Times
ew Roman 22)
Oni se obrazuju na Brailleovom pismu
- slabovidi uenici koji itaju slova veliine do Jeger 8
Ostatak vida na boljem oku, uz korekciju ili bez nje, kod ovih se uenika
kree od
0,00 do 0,40.
Deca sa oteenim vidom
Neretko se zna desiti da tek uitelj primeti da uenik ima tekoa u vizuelnoj
percepciji.
13

Simptomi koji mogu ukazati na smetnje vida, a koje navodi (. Zovko), su:
- esto trljanje oiju rukama
- ini pokuaj tipa "da se mrlja ili zamagljenje odstrani iz oka"
- razdraljivost i pla pri upotrebi vida na blizinu pri gledanju u udaljene
predmete
- dri telo napeto
-podie lice i pogled prema gore
- okree lice ili pogled ustranu
- gura glavu napred i sl.
Za vreme itanja:
- konstantno trepe
- dri knjigu predaleko
- dri knjigu preblizu
- esto menja odstojanje knjige
- nije paljiv za vreme itanja
- esto prekida itanje ili pisanje
- zatvara ili pokriva jedno oko
- naginje glavu na jednu stranu
- zamenjuje slogove i rei u itanju
- kilji kad ita
- esto gubi mesto na stranici
brka padee i znakove interpunkcije: ne vidi taku i zarez, dve take,
navodne znake, , , d, nj, j)

DECA S OTEENJEM VIDA U INKLUZIVNOJ KOLI

Deca sa oteenjem vida u inkluzivnoj koli ne zaostaju u intelektualnom

razvoju za vrnjacima koji vide, i savladavanju redovnog nastavnog plana i
programa predvienih za pojedini razred.

14

Uenici s oteenjem vida upoznaju svet, komuniciraju i ue koristei

preostala osetila.
Za slepe je najvanija taktilna percepcija, sluh i govor. Svakako se koristi i
ostatak vida ako postoji.
Zbog specifinosti taktilne percepcije, ovim je uenicima potrebno osigurati
vie vremena za pojedine aktivnosti na asu i uputiti ih da zadatke dovre
kod kue.

PREPORUKE NASTAVNIKU
- Potrebno je obezbediti prikladno osvetljenje uionice.
- Uenik s oteenjem vida treba da sedi na njemu optimalnijem mestu u
uionici.
- Treba ga obavestiti o svim poloajima i eventualnim promenama u
organizaciji prostora (npr., drugaiji raspored klupa, novi ormar i slino).
- Pobrinite se da vas uenik s oteenjem vida uvek dobro uje.
- Sadraj koji piete na tabli izgovarajte glasno da vas uenik s oteenjem
vida moe slediti i zapisivati beleke.
- Pri davanju uputa budite konkretni, precizni i kratki (npr., umesto ovde
ili tamo koristite ispred tebe ili pored tebe, s tvoje leve/ desne
strane.
- Koristite bez ustruavanja rei poput: gledaj, vidi, pogledaj i slino.
- Dajte mu dovoljno vremena za korienje nastavnog materijala.
- Ponekad mu omoguite snimanje diktafonom na asu.
- Osigurajte mu individualni materijal za pojedine nastavne jedinice,
didaktika sredstva i pomagala prilagoena osobama s oteenjem vida.
- Nastojte proveriti da li vas je uenik razumeo.
- Odvojite koju minutu za individualni rad.
- Ponekad mu proverite urednost pod kolskom klupom.
- Imajte uvek na umu da dodir i sluh slepom detetu zamenjuju vid.
- Osigurajte smenjivanje rada i odmora.
- Ukljuite ga u sve aktivnosti razreda jer ono to moe.

PODRKA NASTAVNIKU U INKLUZIVNOM RADU

15

Potrebno je osigurati podrku nastavniku ukljuivanjem defektologa,

strunjaka za rad sa decom sa oteenjem vida koji e primenom specifinog
programa koji je u funkciji obrazovanja ove dece pomoi uitelju ili
nastavniku u radu sa ovom decom (Brajevo pismo, vebe vida,
peripatoloke vebe- vebe orijentacije i kretanja, tiflotehnike i druge
specifinosti).
Mobilni timovi resursnih centara pri specijalnim ustanovama pruaju
podrku nastavnicima inkluzivnih odeljenja putem programa savetovanja,
podrke i edukacije uenika njihovih roditelja i nastavnika

DECA S OTEENJEM SLUHA

RAZVOJNE SPECIFINOSTI
Osobe o{te}enog sluha su osobe s brojnim problemima, po~ev od
emocionalnih, intelekturalnih, pedago{kih i socijalnih, pa su ~esto zbog toga
ozna~ene u dru{tvu koje ih, uglavnom, odbacuje. Zbog toga se ~esto
povla~e u sebe, {to opet inklinira emocionalnoj nezrelosti i rigidnosti,
slabosti pojmovnog mi{ljenja, su`avanjem interesovanja i motivacije, te i
ispoljavanje agresivnog ili asocijalnog pona{anja, {to dovodi do pasivnosti,
izolacije, zavisnosti i emocionalne osiroma{enosti.
Zbog ve}eg ili manjeg gubitka sluha dete trpi negativne posledice kako u
pogledu kognitivnih aspekata mi{ljenja i u~enja, tako i u pogledu
emocionalnih korelata komuniciranja sa roditeljima u svojim ranim
godinama.
Gluve osobe ~esto pokazuju slabo razvijenu sposobnost da razumeju i vode
ra~una o ose}anjima drugih, nemaju uvida u posledice svoj pona{anja. Sa
prete`no egocentri~nim pogledom na svet i zahtevima koji nisu sputani
preterano izra|enim sistemom kontrole (savest), na~in njihove adaptacije
mo`e se ozna~iti kao vidno prisutna zavisnost. Njihove uobi~ajene
odbrambene reakcije jedne vrste su primitivnog osloba|anja kroz akciju. ^ak
i u slu~ajevima slo`ene situacije, odbrambene reakcije ostaju na nivou
jednostavne projekcije (@ivkovi}, 1987).
Socijalna iskustva su karakterisana socijalnom izolacijom u specijalnoj
{koli, izolovani su od zdravih svojih vr{njaka u redovnoj {koli.
Sociometrijska ispitivanja u redovnoj {koli isti~u da su gluvi konstantno
16

izolovani, a razlog nije etiketiranje ve} njihovo devijantno pona{anje. Kao

rezultat patolo{kih odbrana naj~e{}e se javlja agresivnost, {to dovodi do
nove socijalne izolacije.
Faktori koji uti~u na pojavu emocionalnih problema su, uglavnom, nesklad
izme|u telesnih, emocionalnih i dru{tvenih potreba ovih osoba i spremnost
okoline da odgovori na ove potrebe, kao i osuje}ivanje deteta da u~estvuje u
svim, za njega zna~ajnim, odnosima i delatnostima u porodici, {koli i {iroj
zajednici, da koristi svoje sposobnosti i potencijale.
Klasifikacija oteenja sluha
Razvoj nauke i tehnologije je toliko napredovao da primenom savremenih
metoda (kvantitativnih i kvalitativnih) moemo dobiti preciznu sliku o
stanju sluha ispitivane osobe
Audiometrija je jedna od kvalitativnih metoda kojom dobijamo objektivnu
sliku o stanju sluha ispitivane osobe Audiometrijom se tano definisanim
mernim jedinicama frekvencije i intenziteta tona odredjuje stanje sluha
dok se grafiki zapis dobijen prilikom audiometrije naziva audiogram.
Audiogram predstavlja koordinatni sistem na kome su frekvencije izraene
u hercima (Hz) koje unose na apcisu, dok je intenzitet zvuka izraen
decibelima (dB)
-Dobijene vrednosti decibela na audiogramu predstavljaju stepen gubitka
sluha to znai da uredan sluh podrazumeva nalaz na audiogramu na
nivou 0 dB.
Sva odstupanja vea od 20 dB, a koja su lokalizovana u govornom
podruju (500-4000 Hz) ukazuju na postojanje slune patologije koja je u
direktnoj vezi sa stepenom oteenja sluha.
Udruenje amerikih audiologa sve osobe sa oteenjem sluha podelilo je
u dve velike grupe:
Nagluvim se smatraju osobe kod kojih je sluh oteen od 25- 90 decibela
na uhu s boljim ostacima sluha i kod kojih je glasovni govor delimino ili
gotovo potpuno razvijen.
Gluvim se smatraju osobe koje imaju gubitak sluha od 91 decibela i vie i
koje ni uz pomo slunih pomagala ne mogu potpuno percipirati glasovni
govor.
Raspon oteenja sluha je od 20 dB do 120 dB:
- blaga nagluvost
21 dB do 40 dB
- umerena nagluvost 41 dB do 60 dB
- teka nagluvost
61 dB do 90 dB
- praktina gluvoa 91 dB i vie,
- klinika gluvoa ispitanik ne reaguje na zvune podraaje
17

Po vremenu nastanka oteenja, ono moe nastati pre roenja, u toku roenja
i posle roenja.
Oteenje sluha predstavlja takav oblik senzorne ometenosti koji donosi
viestruke posledice u optem razvoju deteta. Posledice koje proizilaze iz
oteenja sluha vezane su za odreena podruja, u prvom redu podruje
govora.
Ukoliko se oteenje sluha protee na skali od blagih oteenja do klinike
gluvoe, tada e se i razvoj govora nalaziti na skali od jedva uoljivih
oteenja govora do potpunog izostanka govora. Dete teko ui govor, javlja
se zaostajanje u usvajanju govornog i pisanog jezika, problemi u pismenom
izraavanju, siromatvo renika, agramatinost, oteano razumevanje
pisanog teksta.
Simptomi na osnovu kojih nastavnik moe zakljuiti da dete slabije
uje:
- okree jedno uho prema nastavniku (ili drugom izvoru
informacija) na upadljiv nain
- die otvorenim ustima i oteano
- govori glasnije nego to je to potrebno u komunikaciji
- govor je monoton, bez intonacije, agramatian
- renik mu je oskudan
- zamenjuje glasove i slova (vitibaba)
- buno je u igri
- teko diskriminie glasove-slova: , , d i
- izbegava igre u kojima je vana verbalna komunikacija
Nerazvijenost govora i jezika utie na zaostajanje u razvoju ostalih podruja
razvoja, podruje miljenja, kognitivnog razvoja, emocionalnog i socijalnog
razvoja i motorike.
Deca sa oteenjem sluha predstavljaju zaseban deo populacije dece sa
smetnjama u razvoju te zbog specifinih potreba i mogunosti koje sa sobom
nose i njiho vaspitno-obrazovni proces treba posmatrati i prouavati u
izdvojenom kontekstu.
Veina gluvih osoba komunicira znakovnim jezikom, ali neki gluvi i mnogi
nagluvi ne poznaju znakovni jezik i komuniciraju govorom.
Prilikom odreivanja modela obrazovanja (specijalizovane ustanove ili
redovna nastava- inkluzija) kao najvaniju injenicu neophodno je uvaavati
nain komuniciranja svakog pojedinca. Najmanje ograniavajua okolina za
gluve uenike je ona koja omoguava slobodnu i potpunu komunikaciju s

18

uiteljima i uenicima, to je preduslov za obrazovni, emocionalni i socijalni

razvoj.
Najvaniji princip u obrazovanju gluve i nagluve dece trebao bi biti
dostupnost informacijama, odnosno mogunost praenja nastave i
razumevanja obrazovnih sadraja.
Kulturoloki pristup gluvim osobama afirmie dve ideje u rehabilitaciji i
edukaciji gluve dece:
1. podsticaj rane komunikacije na znakovnom jeziku;
2. omoguavanje ukljuivanja prevodilaca za gluve osobe u uslovima
edukacijske integracije od vrtia do fakulteta.
Decu s teim oteenjem sluha koja nemaju razvijen oralno-glasovni govor
mogue je ukljuiti u redovnu kolu samo pod uslovom da su ispunjene
sledee pretpostavke:
- priznavanje znakovnog jezika kao prirodnog jezika komunikacije gluvih
osoba;
- istraivanje lingvistike srpskog znakovnog jezika i oblikovanje gramatike
tog jezika;
- edukacija prevodilaca za gluve u razliitim situacijama kao i u kolskom
radu.
DETE SA OTEENJEM SLUHA U INKLUZIVNOJ UIONICI
. Uenici sa oteenjem sluha koji su ukljueni u redovne kole mogu biti
vrlo uspeni u savladavanju redovnog programa, uz poznavanje,
razumevanje i uvaavanje njihovih kako razvojnih problema tako i njihovih
specifinosti primenom specifinih programa i postupaka tokom izvoenja
nastave.
Za decu sa oteenjem sluha vano je znati koji su opti, primereni vaspitnoobrazovni uslovii u koli, koje metode i sredstva je mogue prilagoditi, koje
ee upotrebljavati, ta je potrebno dodatno prilagoditi
Standardni uioniki prostor u koli i ostali prostor vaspitno-obrazovne
organizacije sasvim zadovoljava potrebe dece sa oteenim sluhom.
Meutim, vano je da se detetu s oteenim sluhom osigura smetaj u onom
delu razreda iz kojeg najbolje moe pratiti sve to se dogaa u razredu, a
posebno da ima mogunost direktnog gledanja u dobro osvetljeno lice
nastavnika, te da ima mogunost optimalnog korienja svojih slunih
ostataka. Stoga bi to mesto trebalo biti to blie radnom stolu nastavnika i
tamo gde je osigurano optimalno difuzno osvetljenje.

19

Veina opte i tehnike opreme redovne kole moe se koristiti i za decu sa

oteenim sluhom, meutim treba voditi rauna o nainu njihovog
korienja. (Tako, npr.: upotreba table i krede, posebno kreda u boji, treba
ee koristiti nove informacione tehnologije u nastavi; i ee nego to je to
potrebno za decu bez oteenja sluha, ali ne u zamraenim prostorijama; kod
izvoenja praktinih radova uenik s oteenim sluhom mora biti u
neposrednoj blizini izvodjenja i sl.).
Od specifinih i dodatnih sredstava i pomagala vano je ueniku s oteenim
sluhom osigurati individualni sluni aparat, primerene tekstove, ilustracije,
slike, konkretne predmete, makete, sheme i sl. koje ostalim uenicima nisu
uvek neophodne u savladavanju na stavnih sadraja.
Za uenike s oteenjem sluha koji nisu u dovoljnoj meri savladali govor,
odnosno kod kojih su prisutne nepravilnosti i greke u govoru i znaajno
pojmovno siromatvo, nuno je osigurati uslove da se kroz nastavna
podruja podstie i razvoj govora.
Da bi se to moglo ostvariti, treba biti osigurana kontinuirana struna pomo
posebnog strunjaka defektologa surdoaudiologa i organizovani dodatni
oblici rada tokom samog nastavnog procesa u posebno odvojenom i
opremljenom prostoru, koji bi morao obavezno imati elektroakustiku
opremu za individualnu rehabilitaciju sluanja i govora.
PREPORUKE NASTAVNICIMA
Potrebno je da se nastavnik dobro informie o vrsti oteenja i preostalim
sposobnostima svakog deteta. Treba koristiti tehnike uenja kao to su
kooperativno uenje, timsko poduavanje zajedno sa surdoaudiologom.
to vie raditi na razvoju kompenzatorskih sposobnosti dece (razvoj
kognitivnih, konativnih i drugih funkcija, razvoj motorike, panje miljenja)
Omoguiti ueniku sedenje u prvim klupama. Nastavnik treba govoriti
umereno, razgovetno, s naglaskom na ritam i intonaciju.
- kod obrade novog gradiva, uitelj treba stajati licem okrenutim ueniku da
uenik sitava govor nastavnika s usana.
- nastavnik treba biti spreman na objanjavanje i ponavljanje iste poruke, ili
nepoznatih rei, korienjem i manuelnih oblika komunikacije, kao i
upotrebu vizuelnih didaktikih sredstava.
- treba izbegavati saoptenja vanih informacija dok dete ne obrati panju na
govornika.
20

- koristiti znaajno oigledna nastavna sredstva, slike, ilustracije, pokret,

modele, dijafilmove, videozapise, kompjuterske programe, crtee i nastavne
listie, znaajno osigurati upotrebu vizuelne metode (polisenzorni pristup),
te osigurati to vie auditivnih i vizuelnih sredstava.
- znaajno koristiti praktini rad u funkciji usvajanja vetina, jaanja volje i
motivacije.
- kontinuirano pratiti i razvijati emocionalni i socijalni razvoj deteta
oteenog sluha; ne dopustiti izolaciju ove dece, jer nema tee samoe od
samoe u grupi .
- koristiti pokret kao nosioca radnje za sve to se tee izgovara govorom.
- crtanje slobodno ili tematski olakava razumevanje.
- pruiti deci dovoljno vremena da zavre zapoeti zadatak.
- Osnovni principi u radu su: oiglednost, postupnost, kreativne aktivnosti
i strpljenje.
- treba ee proveavatii da li je uenik shvatio uputstvo ili zadatak, dati
ueniku povratnu informaciju i potvrditi da li je uenik usvojio nastavno
gradivo predvidjeno nastavnim planom i programom
- nastavnici bi morali biti dobro edukovani o nainu rada s decom oteenog
sluha i spremni na saradnju sa surdoaudiologom, s kojim e unapred
planirati programske sadraje i naine njihove realizacije.

PODRKA NASTAVNIKU U REDOVNOJ NASTAVI

Vaspitno-obrazovnu integraciju dece s oteenim sluhom ne mogu sprovoditi
samo nastavnici. u redovnoj koli jer ne poznaju karakteristike dece sa
oteenjima kao i njihove specifine potrebe
Da bi se zadovoljile njihove specifine potrebe, da bi se uz nastavni proces
sprovodili i postupci za razvoj govora, kola mora osigurati strunu pomo
defektologa surdoaudiologa iz specijalizovane ustanove za vaspitanje,
obrazovanje i rehabilitaciju sluanja i govora.
Surdoaudiolog je lan mobilnog strunog tima (defektolog, pedagogpsiholog, pedagog, , socijalni radnik) resursnih centara pri ovim
specijaliziranim ustanovama koji deluju u vidu pruanja podrke
nastavnicima inkluzivnih odeljenja putem ostvarivanja programa
rehabilitacije sluanja i govora, programa edukacije i savetovanja uenika,
roditelja i nastavnika.
Defektolog surdoaudiolog s redovnim nastavnikom i ostalim strunjacima
defektolozima,
pedagogom-psihologom,
pedagogom,
psihologom,
21

socijalnim radnikom i sl. utvruje specifine potrebe deteta i na osnovu

utvrenog donosi prilagoene nastavne programe.
Surdoaudiolog treba upoznati nastavnika s fondom pojmova koje dete s
oteenim sluhom ima, nainom provoenja rehabilitacije sluanja i govora,
mogunostima podsticanja razvoja govora u okviru odreenih nastavnih
sadraja.
Tokom izvoenja nastave trebaju zajedno razraditi primerenost vaspitnioobrazovnih postupaka (primerenih metoda i oblika rada, adekvatnost optih i
specifinih nastavnih sredstava i pomagala, posebno konkretizirati postupke
za individualizirani rad, za motiviranje, i razvijanje primerenih drugarskih
odnosa ostalom decom i sl.).
Osnovni zadatak surdoaudiologa je sprovoenje specifinih vaspitnoobrazovnih postupaka i postupaka rehabilitacije sluanja i govora. Ti
postupci su u odnosu na dete s oteenim sluhom posebno vani kako bi se,
zbog redukcije sluha, u maksimalno moguoj meri nadoknadilo proputeno
u razredu i kako bi se razvijao govo jer. ovo dete zbog toga to tee prati i
uestvuje u govornoj komunikaciji s nastavnikom i drugom decom
neminovno prima manji broj informacija.
Na njegov takav, nepovoljan poloaj u razredu treba delovati dodatnim
oblicima pomoi, odnosno pronalaziti reenja u efikasnom nainu
komuniciranja (pisani tekstovni materijali, ilustracije, praktini rad i
eksperiment, daktilologija i hirologija, gestovni govor, oitavanje govora s
usta i lica).
Napomena:
Potrebno je definisati zakonom ko e i u kojim sluajevima nabavljati
elektroakustika pomagala i opremu neophodnu za rad s decom oteena
sluha.
Za realizaciju ovog programa potreban je struan kadar:
- profesor defektolog surdoaudiolog
DECA S OTEENJEM GOVORA I SPECIFINIM
POTEKOAMA U UENJU
RAZVOJNE SPECIFINOSTI
Govorne specifinosti mogu se podeliti na:
1. Govorna i jezika patologija ukljuuje
poremeaje izgovora glasova,(disfonia)
22

poremeaj artikulacije-izgovora glasova,(dislalia),

poremeaj ritma i tempa - fluentnosti govora (mucanje, usporen, ubrzan
govor)
poremeaj jezika (afazje, disfazije, alalije), poremeaj itanja i pisanja kao
sekundarne posledice govorno-jezike patologije.
Nepravilan izgovor glasova ili nepravilan govor privlai panju kod onih
koji sluaju, utie na meusobnu komunikaciju, uzrokuje potekoe kako na
socijalnom tako i na emocionalnom planu kod deteta.
2. Jezine tekoe ukljuuju siromaan vokabular, kratke reenice,
nepravilnu gradnju reenica, nemogunost sleda instrukcija, nepravilnu
morfoloku strukturu, probleme s imenovanjem predmeta, osoba, pojava i
ostalog s ime se uenik susree, selektivni mutizam i drugo.
3. Poremeaji u procesu uenja
Sporo imenovanje, sporo traenje odgovarajuih rei, siromaan vokabular,
upotreba rei samo u jednom kontekstu, nemogunost razumevanja i
upotrebe vieznanih rei ili prenesenog znaenja, esta upotreba gesta,
slaba mogunost izvoenja definicija (to rezultira teim usvajanjem
gramatike i tekoama u razumevanju matematikih zadataka, posebno onih
koji su zadati reima) i slino.
4. Uenici s jezinim tekoama i specifinim tekoama u uenju
(disleksije, disgrafije, diskalkulije)
Ovi uenici su redovito prosenih ili natprosenih intelektualnih
sposobnosti. Imaju probleme s auditivnom percepcijom, i lingvistikim
procesuiranjem.
Potrebno je; obratiti panju na:
- uenikovu sposobnost pravilne upotrebe imenica, posebno razumevanja
apstraktnih imenica;
- razumevanje i mogunost upotrebe prideva i priloga, posebno predloga;
- sposobnost pravilne upotrebe zamenica;
- mogunost upotrebe izraza za odnose, veliinu, koliinu, vreme, prostor;
- mogunost razumevanja vieznanih rei, kao i: homonima, sinonima,
antonima i metonima;
- mogunost razumevanja vieznaih reenica (uzreice, poslovice,
metafore),
- sposobnost razlikovanja vanih i manje vanih injenica i ideja (posebno
u tekstovima koji se obrauju);
- sposobnost uenikove jezine organizacije (kod prepriavanja ili
samostalnog pisanja ili izlaganja.

23

DECA SA SMETNJAMA U GOVORU U INKLUZIVNOJ UIONOCI

Uenici s tekoama u itanju i pisanju i s disleksijom razlikuju se od ostalih

uenika po duini poetnog usvajanja itanja i pisanja, a ak i kad naue i
automatiziraju itanje imaju tekoe s traenjem i pronalaenjem smisla
proitanog, veze izmeu proitanog i njegovog dotadanjeg iskustva, te u
pronalaenju optih pravilnosti i generalizacija.
Ove tekoe se reflektuju na tekoe u uenju gotovo svih kolskih
predmeta, a posebno u predmetnoj nastavi.
Jezika obrada informacija ne omoguava im potpuno razumevanje
podataka pa neretko ne znaju ta su hteli rei ili pitati.
Poetne tekoe kod disleksije su prisutne od prvog razreda pa i tokom
daljeg kolovanja, a one su:
- spora sinteza i analiza, odnosno itanje i pisanje,
- izostavljanje, zamena, dodavanje slova, slogova ili rei pri itanju ili
pisanju,
- okretanje slova pri pisanju,
- nepotovanje reda i prostora na papiru pri pisanju ili crtanju,
- neurednost rukopisa, posebno neujednaenost veliine slova i nagiba
pisanja,
- nerazumevanje proitanog, kao ni informacija koje prima.
Deca s navedenim potekoama imaju esto potekoa i na emocionalnom i
socijalnom planu.
PREPORUKE NASTAVNIKU
Upoznavanje svakog pojedinog deteta i njegovih specifinih sposobnosti je
polazna taka nastavniku u radu.
Pripremno razdoblje je osnova za planiranje razvoja govora, pravilnog
izgovora glasova i rei, bogaenja renika te ostalih sadraja.
Izuzetno je vaan nain na koji nastavnik detetu daje informacije odnosno
formulacija nastavnikovih reenica, koje moraju biti jasne i slikovite,
popraene asocijacijama na neto poznato.
U radu s ovim uenicima potrebno je:
24

- predvideti due vremensko razdoblje za usvajanje nekih tema,

- koristiti razliite vrste podraaja vidne, slune, taktilne, kod obrade novih
sadraja,
- dati prednost eim usmenim oblicima u pouavanju i proveravanju
znanja,
- sistematski proveravati da li je uenik razumeo sadraj, pojmove i
definicije, te dati dodatna objanjenja,
- izbegavati uenikovo itanje naglas ili pisanje na tabli pred razredom (osim
ako uenik ne izrazi elju),
- koristiti preraene, saete, jednostavnije tekstove (i kod itanja lektire),
- u udbeniku jasno oznaiti mesta koja su bitna reenica, pravilo, primer,
slika, postupak,
- koristiti mnogo konkretnih primera, slika, pokusa, povezanih s poznatim
sadrajima,
- zadavati manji broj zadataka, a zadatke po teini rasporediti tako da je prvo
lagan zadatak, pa tei, a na kraju opet lagan,
- podeliti zadatak na vie faza,
- pismeno reavanje zadataka ne ograniiti vremenski, a greke tipa
disleksije ne ocenjivati,
- greke u pisanju ne ispravljati, nego ih samo naznaiti (podvui re u kojoj
je greka) kako bi uenik sam uoio i ispravio greke uz pomo udbenika ili
renika,
- kod uenja koristiti komunikacione tablice (sistem simbola putem slika) i
kognitivne mape koje se samostalno izrauju prema podrujima koja ue.
Uenici sa ovom vrstom tekoa u razvoju bi trebalo da imaju
individualizirani pristup u radu i ocenjivanju.
Vano je uenika stalno ohrabrivati za spontano izraavanje i podsticati ga
na samostalnost u radu. Kod ocenjivanja vie vrednovati elemente zalaganja
na asu i motivaciju za rad.
PODRKA NASTAVNIKU: LOGOPED
DECA S TELESNIM INVALIDITETOM I HRONINIM
BOLESTIMA
RAZVOJNE SPECIFINOSTI
25

Osnovne karakteristike uenika s telesnom invalidnou su motorike

tekoe i hronine bolesti., Tu spadaju razliiti oblici poremeaja pokreta i
poloaja tela, smanjena / onemoguena funkcija pojedinih delova tela,
najee ruku, nogu i kimenog stuba, te nepostojanje nekih delova tela.
esto se radi o uroenoj nerazvijenosti pojedinih delova ruku ili nogu, ili je
dete ostalo bez dela ili celog ekstremiteta zbog bolesti (amputacija obolelog
dela) ili nezgode.
U ovu grupu spadaju
- osobe sa poremeajem ili oteenjem kotano-zglobnog sistema sa
neuromiinim oboljenjima i oteenjima (miina distrofija)
- osobe s oteenjem centralnog i perifernog nervnog sistema (CP
hemiplegija, povrede mozga i dr.)
- osobe s oteenjima koja su posledica hroninih bolesti i drugih sistema
- osobe sa oteenjem fine i grube motorike izazvane poremeajem
psihomotornog sprega
- osobe sa disharmoninim razvojem.
Sa medicinskog aspekta telesna invalidnost predstavlja ogranienost
adekvatnog funkcionisanja kotano-zglobnog ili neuromiinog sistema, sa
sociolokog stepen i obim organskofunkcionalnih nedostataka, smetnji i
poremeaja koji naruavaju linu, drutvenu i profesionalnu sposobnost
osobe.
Osnovni preduslov za inkluziju uenika s telesnom invalidnou je njegova
sposobnost za obrazovanje, rehabilitaciju, i socijalnu integraciju uz
pristupanost kole, bez arhitektonskih barijera, osiguran prevoz i po potrebi
lini asistent.
DETE S INVALIDITETOM U INKLUZIVNOJ UIONICI
Uenicima s telesnom invalidnou i hroninim bolestima koji su ukljueni
u redovnu osnovnu kolu najee su potrebna fizika (arhitektonske
barijere, llupa, stolica idr ) i prilagodjavanja u nastavi koja ukljuuju
metodike specifinosti u obradi pojedinih tema i dobijanju povratnih

26

informacija od uenika pismenim putem, osobito kada se trai preciznost i

brzina, te korienju posebnih pomagala pri radu.
Uenicima s hroninim bolestima ponekad e biti potrebno prilagoavati
tempo rada (ako se zbog bolesti ili medikamentozne terapije bre umaraju ili
sporije reaguju), a ostale posebnosti u odnosu na zdravstvene potrebe
uenika treba dogovarati sa strunom slubom kole, roditeljima i
specijalistom lekarom uenika.
Ukoliko uenik zbog leenja ee odlazi u bolnicu, potrebno je odravati
stalnu vezu i izmenjivati informacije o napredovanju i specifinim
potrebama uenika s uiteljima koji rade na bolnikom odeljenju na kojem
se uenik lei, a ako se leenje provodi u porodici, potrebno je osigurati
nastavu u kui.
PREPORUKE NASTAVNIKU
Ueniku treba omoguiti pisanje na veim formatima, ponekad samo
velikim tampanim slovima, a izuzetno uenik nee moi samostalno pisati
olovkom pa se koriste drugi oblici (diktiranje drugoj osobi, snimanje na
kasetu i najprimerenije korienje raunara za pisanje uz nuno
prilagodjavanje tastera i mia).
Nekim uenicima e biti potrebno papir za pisanje ili svesku fiksirati za
podlogu, a pribor za pisanje prilagoditi njihovim specifinim mogunostima.
Uenicima treba osigurati vie vremena za izvoenje grafikih aktivnosti, a
tekst predvien za plan table najee treba biti kopiran i nalepljen u
uenikovu svesku
Pismeni ispiti znanja moraju se prilagoditi manuelnoj sposobnosti uenika
(iri prostori za pisanje, zaokruivanje ponuenih odgovora, pomo druge
osobe u pisanju, korienje raunara za pisanje, samo usmeno odgovaranje).
Pri itanju potrebna su neka posebna pomagala za dranje knjige u
optimalnom poloaju ili pomagalo za okretanje stranica.
PODRKA NASTAVNIKU:
Pomo specijalizovanih vaspitno-obrazovnih ustanova koje se bave
vaspitanjem, obrazovanjem i rehabilitacijom dece s telesnom invalidnou i
hroninim bolestima (edukativno rehabilitativni programi za ublaavanje i
uklanjanje specifinih razvojnih tekoa uenika; informacije o specifinoj
didaktikoj i rehabilitacijskoj opremi nabavka i primena; struna literatura
27

o naunim, tehnikim i tehnolokim inovacijama iz podruja edukacije,

rehabilitacije, zdravstva i drugih srodnih nauka koje mogu unaprediti i
olakati nezavisno ivljenje i kolovanje dece s invaliditetom i hroninim
bolestima, instruktivni edukacijski i/ili rehabilitacijski rad s detetom;
seminari za uitelje i roditelje i dr.).
Podrka su i mobilni timovi iz specijalnih ustanova.

DECA S POREMEAJIMA U PONAANJU USLOVLJENIM

ORGANSKIM FAKTORIMA I PSIHOPATOLOKIM STANJIMA
RAZVOJNE SPECIFINOSTI
Uenicima s poremeajima u ponaanju uslovljenim organskim faktorima ili
progredirajuim psihopatolokim stanjem najvee smetnje u radu u koli
predstavlja poremeaj panje, esto praen nemirom i hiperaktivnou, uz
koji se mogu pojaviti i specifine tekoe u uenju, na motorikom,
govornom, emocionalnom i socijalnom planu. Uenici uglavnom usvajaju
sadraje predviene planom i programom za osnovnu kolu, ali je
neophodno znaajnije metodiko prilagoavanje.

DETE S POREMEAJIMA U PONAANJU U INKLUZIVNOJ

UIONICI
- postavite jasna pravila u razredu uenik treba strukturiranu
situaciju i jasne granice, jer ih sam ne moe postaviti;
- strukturirajte okolinu tako da uenik uspeno zavri zadatak
(stavite naglasak na ono to dete moe radije nego na ono to ne
moe uiniti);
- pohvalite trud koji dete ulae u odreeni zadatak;
28

- uenici s poremeajem panje i hiperaktivnou imaju manje

tekoa ako su klupe u razredu organizovane klasino, u redovima;
- preporuuje se da uenik sedi u prvom redu, blizu uitelja,
odmaknuto od buke (ne pokraj vrata ili prozora, ako su uz ulicu);
- do uenika s tekoom neka sedi dete koje je dobar model, a
uenik s velikim tekoama panje i nemirom neka sedi
samostalno;
- ako dete grei, objasnite ta ne valja, ne grdite ga, uvek pokaite to i
kako treba uiniti ili mu pomozite da sam doe do reenja tada ga
obavezno pohvalite;
- pismene zadatke skratite u odnosu na ostalu decu u razredu, ali to uinite
nenapadno, i NE istiite pred razredom detetova ogranienja;
- izmenjujte zadatke i varirajte teke i lake, zabavne i dosadne;
- pripremite za dete ve napisani tekst s osnovnim injenicama koje treba
nauiti neka bude napisan itko, velikim slovima, s istaknutim imenima,
pojmovima i slino;
- korisno je ako uitelj kontinuirano usmerava detetovu panju ili verbalno
(pitajte neto jednostavno, to moe i ne mora imati vrste veze s
predavanjem) ili neverbalno (pokaite detetu prstom u knjizi mesto gde se
ita, pogledajte da li sledi zadatke u kontrolnom radu, da li uspeva
prepisati s table ono to ste za njega predvideli);
- ako vidite da mu je panja odlutala, priite i lagano ga dodirnite po
ramenu;
- uposlite ga malim zadacima da razbijete monotoniju i omoguite mu
ciljano kretanje: zamolite ga da opere spuvu, donese kredu, potrai
nekoga i slino;
- svoje izlaganje obogatite priama, slikama, filmovima, audio
materijalima i slino, to e biti zanimljivo i deci koja nemaju tekoe;

29

- detetu koje ima tekoe dajte jednostavne, konkretna uputstva i proverite

da li vas je razumelo pitajte ga da ponovi to od njega traite ne
ismevajte ga i ne grdite ako nije razumelo objasnite ponovo na
jjednostavniji nain;
- potiite dete da aktivno uestvuje na asu kako biste mu zadrali
panju;
- uputstva govorite smirenim i blagim glasom;
- ne propustite pohvaliti dete za praenje vaih uputa, bilo o emu
da se radi (moete mu klimnuti glavom i nasmeiti se, pomilovati
ga po glavi, dodirnuti po ramenu, izgovoriti pohvalu pred
razredom ili samo njemu, nacrtati sunce, srce ili cvet ili bilo koji
pozitivan simbol u svesku
- omoguiti prilike za pomaganje drugima, za izraavanje
empatije;
- ne iskljuujte ga iz razrednih aktivnosti;
- prihvatite dete s tekoom takvo kakvo ono jeste i pomozite mu u
prilagodjavanju, jer kako ga vi prihvatite, tako e ga prihvatit i
vrnjaci u razredu.

Zahtevi su usmereni na razvoj bolje slike o sebi, ime se poveava

motivacija za uenje i saradnju, te bolji odnosi s vrnjacima. Vano je
prihvatiti dete kao vrednu osobu i dati mu to do znanja.

DETE S LAKOM MENTALNOM RETARDACIJOM

RAZVOJNE SPECIFINOSTI

30

Razvojna osobitost uenika s lakom mentalnom retardacijom odraava se

kao sniena sposobnost kojoj su svojstvena znaajna ogranienja u
intelektualnom funkcioniranju i u adaptivnom ponaanju.
Odstupanja u intelektualnom funkcioniranju najee se prepoznaju kao
tekoe u izvoenju razliitih misaonih operacija, naroito apstrahovanja i
generalizacije, analiziranja, povezivanja i zakljuivanja, revanja problema,
to znatno oteava usvajanje apstraktnih sadraja uenja.
Na podruju adaptivnog ponaanja, osobitosti se manifestuju kao
ogranienja kao to su: komunikacija, briga o sebi, ivot u kui, socijalne
vetine, korienje socijalne zajednice, samousmeravanje, zdravlje i
sigurnost, funkcionalna znanja, slobodno vreme i rad.
Savremenim pristupom osobama s mentalnom retardacijom preusmerava se
teite od sniene razine intelektualnog funkcioniranja prema pruanju
podrke u skladu s potrebama ovih uenika. Model i intenzitet potrebne
podrke odreuje se individualno prema karakteristikama svakog pojedinca.
Podrka se u nastavnom procesu odnosi na osiguranje prilagoenosti
sadraja i svih strukturalnih elemenata nastavnog procesa sposobnostima
uenika putem prilagoenih programa, te na pomoi ueniku i uitelju u
nastavi.

DETE SA LAKO SMANJENIM SAZNAJNIM SPOSOBNOSTIMA U

INKLUZIVNOJ UIONICI

Opti zahtevi:
* osnovno je s uenikom uspostaviti pozitivan, dobronameran odnos,
pohvaliti trud koji ulae, postaviti dogovore u radu kako bi imao jasniju
strukturu rada;
* ueniku omoguiti mesto u razredu tako da je mogue primereno
ukljuivanje u rad, praenje uenikove aktivnosti i samostalog rada, te
kontrola uradjenog;
* prilagoavati problemske sadraje, didaktiko-metodike postupke,
zahteve i sredstva u radu shodno sposobnostima uenika;
* dozirano podsticati uenikovu samostalnost u radu, omoguiti mu due
vreme za rad, vebanje i vie puta ponavljanje bitnih delova sadraja uz
eu proveru njihovog razumevanja.
31

* poeljno je razraditi motivacioni plan (razraen sistem podsticajnih

postupaka i aktivnosti sa ciljem jaanja interesa, volje i elje uenika za
sprovoenje planiranog rada).
* podsticati uenika i vrnjake na pozitivnu interakciju provoenjem
zajednikih aktivnosti
PREPORUKE NASTAVNIKU
Da bi ukljuujue inkluzivno obrazovanje uspelo potrebno je uraditi
odreene modifikacije u postojeem obrazovnom sistemu
a to su:
- edukacijski planovi koji moraju biti fleksibilni
- maksimalno individualizirani
- naputanje tradiconalne-frontalne nastave
- uenici su heterogeno grupisani zavisno od sadraja nastave ili uzrasta
- uitelji i obrazovni programi su u drugom planu
- uenik postaje centar obrazovnog sistema
- bitan je koordiniran rad izmeu nastavnika, strunog osoblja, roditelja i
samih uenika
Preporuke u odnosu na etape nastavnog procesa i nastavne sadraje:

planiranje i programiranje temeljiti na inicijalnoj proceni znanja

i sposobnosti uenika;

liste procena i praenja izraditi u saradnji s defektologom;

individualiziranim programiranjem predvideti usvajanje manjeg

broja injenica i generalizacija, naroito apstrakcija;

sadraje uenja pribliiti ueniku na oigledan i jednostavan

nain, bez suvinih detalja, te ih to vie povezivati s potrebama
svakodnevnog ivota uenika i mogunostima njihove primene;

sadraje teorijskog tipa prirediti isticanjem / saimanjem bitnog

uz semantiko pojednostavljivanje; zadatke za samostalan rad dati u skladu s
tekstom ponuenim za uenje;

sloene pojmove, zadatke, procese, radnje, logiki razloiti i

savladavati po sastavnicama (razlaganje u koracima), a zatim udruiti u
sadrajnu cjelinu;

32


uenika uvoditi samo u jednostavne praktine zadatke,
postupno, uz jasna obrazlaganja; samostalan rad temeljiti na dobro
izvjebanim i shvaenim primjerima;

za potrebe samostalnog uenja, u tekstu oznaiti ono to je

bitno, tekst saeti i/ili pojednostaviti u smislu upotrebe poznatih riei i
kraih reenica, dati smernice za rad (plan), izraivati kognitivne mape,
koristiti oiglednu podrku.

Zahtevi u odnosu na nastavne metode i postupke:

maksimalno koristiti metodu demonstracije, crtanja i praktinog

rada pri pojanjavanju apstraktnih i sloenih pojmova;

izlaganje nastavnika uskladiti s pojmovnim fondom uenika,

koncentracijom i panjom: primeniti razgovetne i krae reenice usmerene
na bitno, uz slikovno predoavanje sadraja (crte, slika, shema), potrebno je
ponavljanje, te ea provera razumievanja;

to ee koristiti razgovor, pri emu je znaajna upotreba

pomonih pitanja;

u svim nastavnim predmetima primeriti koliinu i sloenost

sadraja italakim sposobnostima uenika, a ukoliko postoje tekoe pri
itanju, potrebno je primereno ukljuivanje (itanje na poetku teksta, na
poetku odlomka) te korienje orijentira;

tekst na planu table uvjek treba biti formiran u reenicama;

pri prepisivanju dueg teksta, ueniku omoguiti prepisivanje u

delovima ili mu istai samo reenice bitne za prepisivanje;

pri diktiranju, potrebno je izvoditi selekcionirano diktiranje;

za samostalne pismene radove dati kompozicijske smernice, a

pre pisanja podsetiti na osnovna pravopisna pravila te oblike u kojima
uenik najee grei.
Zahtevi u odnosu na proveravanje i ocenjivanje:
U skladu s postojeim tekoama (posebno panje i koncentracije) potrebno
je dozirati vrieme ispitivanja (ee, krae provere manjih celina) te
omoguiti ueniku onaj nain provere znanja koji mu je laki (usmeno,
pismeno).
Ocenjivanje treba biti opisno i mora se zasnivati na zahtevima prilagoenog
programa odreenog nastavnog predmeta i uspenosti konkretnog uenika u
33

odnosu na obim i kvalitet usvojenosti sadraja, u uporedjivanju s inicijalnim

predznanjem, a ne na uspenosti u odnosu na ostale uenike (razred).
Prilagoavanje sredstava i zahteva i njihovoj upotrebi:

korienje izvorne stvarnosti, kad god je to mogue;

nastavna sredstva (vizuelna, auditivna, tekstualna) koristiti tako

da se uenikova panja rukovoenim posmatranjem uvek usmerava na ono
to je u posmatranju bitno, po potrebi i prekrivati nepotrebne pojedinosti;

perceptivno prilagoavanje sredstava kojima se prezentira

menjajui sadraj (dinamina sredstva) radi lakeg poduavanja (poveanja,
smanjivanja elemenata, usporavanja, ubrzavanja, izmene itd.);

izrada individualiziranih vizuelnih sredstava proienih od

detalja koji uenika ometaju u posmatranju i oteavaju mu predoavanje i
razumevanje;

izrada sredstava za podrku u radu podupiraa (npr. okviri za

praenje sleda itanja, sl.);

vebanje i ponavljanje na individualiziranim nastavnim

listiima (npr. razne vrste lota, didaktikih igara);

omoguiti korienje kalkulatora pri raunanju;

koristiti kompjuter u cilju interesantnog uenja ili vebanja i

ponavljanja sadraja, a posebno u sluajevima kad su prisutne perceptivnomotorike smetnje koje oteavaju pisanje.

PODRKA NASTAVNIKU U INKLUZIVNOM RADU

Posebnu strunu defektoloku pomo u edukaciji i rehabilitaciji uenika s
lako smanjenim saznajnim sposobnostima ukljuenih u inkluzivne osnovne
kole mogu pruati struni saradnici defektolozi, koji su studirali podruje
mentalne retardacije, kao i specijalizirane vaspitno-obrazovne ustanove koje
se bave vaspitanjem i obrazovanjem dece s lakom mentalnom retardacijom i
drugim tekoama u razvoju (savetodavni rad, struna literatura, instruktivni
edukativni rad s detetom, seminari za uitelje i roditelje i sl.).
Mobilni timovi, uz odgovorne grupe iz specijalnih ustanova i resursnih
centara, osiguravaju podrku nastavniku.

34

AKTIVNOSTI KOJE PODSTIU KREATIVNOST I

SAMOSPOZNAJU
Rehabilitacioni program treba biti individualiziran i usklaen sa stvarnom
popratnom smetnjom pojedinog deteta. Tako e za dete koje ima izraene
smetnje u ponaanju na organskoj osnovi u rehabilitacionom programu biti
organizovane psihoterapijske vebe, za dete s izrazitim govornim i
glasovnim poremeajima logoterapijske vebe, za dete sa smetnjama u
motorici i pokretima kineziterapijske vebe i drugo.
Za uenika uvedenog u rehabilitacijski postupak planirano je do pet vebi
snedeljno, po 20 do 30 minuta, ukoliko se rehabilitacija vri u redovnoj
inkluzivnoj koli.

LIKOVNE AKTIVNOSTI I ART TERAPIJA"*

Prezentiranje odreenih postupka nastavniku kojima se postie promena
ponaanja, a koji su veoma aktuelni posebo za decu s potekoama u
ponaanju, je cilj ovog dodatka programa.
Potekoe u ponaanju imaju veinom sva deca kojima roditelji, u vanim
stvarima, nisu postavili granice, koja e delovati razmaeno, ali e sutinski
biti nesigurni jer nemaju oslonac ni u sredini ni u sebi samima. Takva deca
posebno imaju probleme u emocionalnom razvoju i tekoama koje ga prate.
U optoj populaciji dece to mogu biti i prolazni problemi koji se u toku
pravilno pedagoki voenog razvoja gube. Postupci navedeni u segmentu
okvirnog programa namenjeni su deci koja mogu imati problema u razvoju,
ali kod kojih se ne moe govoriti o pravoj patologiji, kao i svoj ostaloj deci .
Nastavnik mora imati u vidu injenicu da je psihiki ivot deteta veoma
osetljiva oblast i njome se ne moe ovladati samo itajui literaturu i
podiui sopstvenu decu. Prava kompetencija zahteva daleko ozbiljnije
procenjivanje i poznavanje deteta. Nastavnik, koji treba dui period pratiti
decu u jednom odeljenju, treba predvideti i oekivane ishode i u tom pravcu
treba iznalaziti postupke za stimulaciju pravilnog razvoja deteta
.

35

Nastavnikovo praenje razvoja deteta upotpunjuje sliku psiholoke

dijagnostike deteta i pedagoke perspektive, odnosno oekivanih rezultata.
To je jedan od najsloenijih zadataka nastavnika u savremenoj koli.
Dijagnostika i pravilan prihvat dece smanjie traumu polaska deteta u kolu,
s kojom se svakodnevno suoavamo, koja podjednako pogaa i porodicu i
diete.
Nastavnik je u najboljoj poziciji da delovanjem autoriteta prvog uitelja i
dobrom procenom, s mnogo umenosti, najlake razrei postojee probleme
s kojima se dete neminovno svakodnevno susree.
Predlog ovih sadraja i postupaka ima za cilj da mu u tome pomogne.
________________
*Pripremljeno po uzoru na program V. Ouklender.
1. C r t a n j e
Crte porodice
Traite od deteta da nacrta svoju porodicu i sasvim je izvesno da se na taj
nain moe mnogo saznati o njemu.
Vrlo delotvorna veba moe biti da se deci kae: Zatvorite oi i u mislima
poite u svoj prostor, kui. Zamisli svakog lana svoje porodice. Nacrtaj ih
na komadu papira ne kao realne osobe ve onako, na ta te podseaju leptir,
krug i slino). Poni s onim na koga prvo pomisli.
Ako zapne, zatvori oi i vrati se u svoj prostor. Moe da koristi boje,
oblike, predmete i stvari, ivotinje ili bilo ta to ti padne na pamet.
Dete posle pria o crteu. Poto se od deteta dobije opis, moe se traiti da
neto ustanovi za svaku osobu ili da neto kae svakoj osobi, ili da svaka
osoba neto kae njemu .
Moe se traiti da se izvede dijalog izmeu bilo koja dva simbola na crteu.
Mnogo je sigurnije i lake govoriti kroz slike nego kad dete treba da govori
u individualnom radu.
Ova veba, kao i sve ostale iz programa, moe biti izvedena svakog meseca
a da se dobiju novi opisi oseaja i novi materijali. Zanimljivo je takoe
vratiti se na stare crtee i razgovarati s detetom o tome ta jo vai, od ranije,
a ta se izmenilo.
Sve informacije koje se dobiju iskljuivo se koriste da bi se radilo s detetom
u okviru individualno prilagoenog programa rada.
Grm

36

Da bi se dete otvorilo ka kreativnim asocijacijama, potrebno je davati mnogo

sugestija. Na primr: Deco, zatvorite oi i odite u svoj prostor i zamislite da
ste ruin ili neki drugi grm. Od deteta se trai da kae, npr.: Kakva si ti vrsta
grma? Jesi li vrlo velik? Jesi li vrlo mali? Jesi li u punom cvatu? Kakve su
boje tvoji cvetovi? Ima li trnje? Gde se nalazi? Ima li drugog grmlja ili si
sam? Izgleda li kao grm rue ili neto drugo? Ima li iega oko tebe i kakvo
je? Kako preivljava? Brine li neko o tebi?
Posle toga trai se od dece da otvore oi i nacrtaju svoj grm. Deci se da
napomena da ne trebaju brinuti o crteu jer e moi sve objasniti.
Kasnije, kad dete objasni crte, nastavnik zabelei opis dole na crteu.
Nastavnik zatim trai da dete opie grm u sadanjem vremenu, kao da je ono
(dete) grm.
Ponekad se postavi direktno pitanje: Ko se brine o tebi? Dalje ga se pita da
li ono to je reklo u opisu grma odgovara, na bilo koji nain, opisu ivota
deteta.
Kasnije se mogu proitati sve tvrdnje i voditi razgovor. Nekada se deca lako
identifikuju s grmom i ta identifikacija moe pomoi da dete pone govoriti
o svojim brigama.
Tehnika krabanja
U knjizi Edit Kramer Umetnost kao terapija, opisuje se upotreba te tehnike.
Tehnika koja ne ugroava i moe pomoi detetu da otvoreno izrazi neto od
svog unutranjeg sveta.
Originalna procedura zahteva da dete koristi celo telo da bi uvazduhu,
ritmikim pokretima, napravilo crte.
Zahtev je da dete zatvori oi i da pokretima crta na zamiljenom velikom
papiru, sa zamiljenom olovkom u svakoj ruci. Prestaje crtati kad bude
sigurno da je dodirnulo svaki dio tog velikog papira.
Posle, na malom papiru, dete crta s manje ogranienja .Zahev je da dete
napravi realan crte, ta eli (krabanje), ponekad i sa zatvorenim oima.
Sledei korak je ispitivanje crtea sa svih strana, traenje formi koje
sugeriu sliku, a posle toga kompletiranje slike tako to se pojaavaju linije
kako se eli , da bi se dobila realna slika.
Vodi se razgovor i nekada deca nalaze nekoliko malih slika. Druga
doivljavaju to kao da gledaju oblike i kao da su sama to.
Rado priaju priu o svojim crteima (neko je nacrtao patku , neko eir,
neko dete koje sedi usred krabanja itd.). Nastavnik deju priu belei. Po
potrebi postavlja pitanja da bi se pria razvijala.

37

Slika besa
Povremeno dete moe da izraava svoj bes dok govori o bratu, ocu, drugu ili
slino. Od deteta se zatrai da nacrta svoja oseanja. Detetu se daju debela
meka olovka ili flomasteri u boji. Ono najee grozniavo kraba i kraba i
kraba po papiru. Odjednom postaje oputenije.
Nekada dete kraba uzdune linije i tada se od njega zatrai da zamisli da je
zatvoreno tom jednom linijom. Ovaj crte moe biti prvi korak da dete
govori o svom besu, to je cilj crtea.
Moja nedelja, moj dan, moj ivot
Moe se dobiti izvanredna slika detetovog ivota traei da ono nacrta svoju
nedelju, svoj dan i svoj ivot. Crte otvara mogunost za razgovor.
Neka deca crtaju vrlo oskudne crtee jer je to nain na koji oseaju sebe i
svoj ivot.
Ponekad, bez posebne instrukcije, deca crtaju kakav bi dan ili nedelju voleli
i to daje mnogo materijala za razgovor i rad.
Vijuga
Vijuga je termin obino za neku sluajnu oznaku, obino taku na komadu
papira. Terapeut seda s detetom za sto, s dve olovke i papirom ispred sebe i
deteta. Terapeut zatvara oi, napravi vijugu na papiru i trai od deteta da
zavri crte, da to pretvori u neto. I dete napravi vijugu i trai od terapeuta
da pretvori to u neto. Kako se procedura nastavlja, oni govore jedno
drugom o crteu i tada se javlja i drugi materijal. Deo komunikacije s
detetom jave se kao rezultat jedinstvene upotrebe ove igre.
Boja, kriva linija i oblici
Nastavnik moe ohrabriti decu da nacrtaju svoja ojeanja i odgovore u
bojama, krivuljama i oblicima. Moe se postaviti neki lep model u koji e
deca jedno vreme, do pet minuta, gledati. Objekti mogu biti cvet, list, biljka,
zalazak sunca, slika ili neto drugo. Zapravo, svaki objekat se moe
upotrebiti da izazove oseanja. Moe to biti i sluanje muzike. Posle se da
zadatak da nacrtaju svoja oseanja, ali samo bojom, linijom i oblikom.
Moe se deci dati instrukcija da zatvore oi i da obrate panju na to kako se
oseaju, kako se osea njihovo telo. Trai se da oni to izraze na papiru
koristei samo linije ili samo boje i oblike.
O tome se vodi razgovor.
Grupni crte
38

Nekada se trai postupak da porodica ili dvoje dece, ili terapeut i dete na
komadu papira nacrtaju samo snop linija, krugova ili drugih nekih oblika.
Potrebno je obratiti panju kako se dete osea. Nekada se na papiru pojavi
borba i zanimljivo je videti kako se problem reava. Ono to se detetu
dogaa u posebnoj vebi, dete esto pokazuje da mu se dogaa i u ivotu.
Veba se moe raditi i na vie naina.
2. S l i k a n j e
slikanje prstima
slikanje nogama
Slikanje ima i terapeutsku vrednost. Kako tee slikanje, esto tako teku i
emocije. Veina dce voli da slika, vole baratati bojama i upotrebljavati
boje. Nastavnik moe sugerati deci da slikaju bilo ta i ekati ishod. Kad
zavre, deca trebaju govoriti o slici. Obino se ton, boja i samo slikanje
slau s emocijama deteta; od djeteta se moe traiti da slika kako se
sada osea ili kako se osea kada je tuno ili kada je sreno.
Mala deca vole slikati bez instrukcija. Ona se jako zaposle prosipanjem i
meanjem boja, a kasnije vam opiu ta vide i to moe biti fantastina pria.
Slikanje prstima
Autoagresivno dete esto slikanjem moe izraziti svoj bes i drugaije, a ne
samo prema sebi.
Hiperaktivno dete i dete s tekoama u motornoj koordinaciji kad slika
prstima esto postaje smireno i koncentrisano jer slikanje ini da postane
koncentrisano. Mada neka od ove dece nisu u mogunosti da kompletiraju
sliku, mogu priati o svom ivotu, o linim loim oseanjima, o svom besu
prema roditeljima, uiteljima ili slino, to moe nastavniku pokazati gd su
njihovi osnovni problemi.
Slikanje prstima smiruje.
Dete koje slika prstima moe menjati are i brzo ih brisati. Ne doivljava
neuspeh i ne mora imati mnogo umea za slikanje.
Kad je slikanje gotovo, dete moe ispriati priu.
Slikanje stopalima
Stopala su vrlo osetljiva. Deca mogu slikati svim delovima stopala, prstima,
petom, stopalima sa strane i pokuavaju videti razliku izmeu stopala.
Kad je seansa gotova, deca sede i govore o iskustvu. Obino izraavaju
oseanje smirenosti i radosti to su uestvovala u aktivnosti koja nije
uobiajena i koja predstavlja privilegiju u njihovoj koli. Deca mogu raditi

39

individualne slike, grupne slike, zidne slike. Prisetimo se da deca vole

tapkati po baricama i znaemo koliko im je zadovoljstvo slikati nogama.

3. Materijali za rad
Tehnike koje pomau detetu da izrazi svoja oseanja upotrebom slikanja i
crtanja su brojne. Bez obzira ta i kojom tehnikom radili, osnovni cilj je
pomoi detetu da postane svesno sebe i svog postojanja u svom svetu. Svaki
nastavnik pronalazi svoj stil i nain praenja i beleenja onog to dete ini.
Sugestije u ovim preporukama nastavnicima samo slue da bi se pokazale
mnogobrojne mogunosti kao i da bi se nastavnici ohrabrili za kreativne
procese. Sugestija za terapeutski proces moe biti i ovakva:
navodimo dete da iskae svoja oseanja,
navodimo dete da opisuje sliku,
traimo da razjasni delove crtea (oblike, boje, predmete, ljude, ono to
je predstavilo),
traimo da dete opie sliku kao da je ono to samo. Ja sam ta slika.
Navedene aktivnosti su samo inicijalne napomene za kreativan rad
nastavnika, koji e birati i razliite materijale za modeliranje i ostale oblike
aktivnosti.
Stimulacija socijalnog i emocionalnog razvoja deteta
Program aktivnosti koje podstiu socijalni i emocionalni razvoj deteta je
program za podsticanje razvoja deteta a istovremeno i program za
strukturiranje situacija pogodnih za opserviranje deteta, ispoljavanje nivoa
njegovog emocionalnog i socijalnog zrenja i beleenje ponaanja. Realizuju
ga razredni defektolog, pedagog-psiholog ili psiholog ili pedagog u saradnji
s nastavnikom razredne nastave, grupe u kojoj je dete s posebnim
potrebama.
CILJ
Cilj stimulacije je podsticanje socijalnog i emocionalnog zrenja deteta.
Socijalna zrelost deteta omoguava:
da dete shvati i prihvati obaveze,

40

 da moe saraivati s drugom decom,

da se moe pridravati reda (zna se pridravati pravila u uionici),
da je osloboeno onih oblika ponaanja koji ga mogu dovesti u sukob s
vrnjacima (koristi rei umesto fizikih aktivnosti, kao npr. udaranje).
Emocionalna zrelost i emocije imaju snaan uticaj na dete.
One utiu na odnos deteta prema drugoj deci i odraslima kao i na uspeh
aktivnosti koju dete obavlja.
Odreivanje nivoa socijalnog i emocionalnog zrenja svakog deteta je veoma
znaajno posebno u smislu prognoze pedagoke perspektive, to je podloga i
za programiranje rada.
Cilj e biti ostvaren sledeim programskim zadacima:

Posmatranje ponaanja deteta kroz aktivnosti igre

Aktivnosti se izvode kroz strukturisane situacije i igre (za igru koristiti
lutke deaka i devojice).
Igra glume sebe i drugih.
Razgovor o porodinim fotografijama.
Crtanje svoje porodice.
Crtanje druga i drugarice.
Izrada grupne sveske ili panoa pod naslovom "sve o meni" ili "sve o
nama", u kojima e biti sadraji omiljenih aktivnosti u kui, koli, omiljene
boje, omiljene igre i igrake, omiljeni muziki instrumenti, omiljeni roaci,
nastavnici, automobili itd.
Potkrepljivanje odgovornosti i samostalnosti kod deteta
Deci treba verbalno naglasiti kada neto urade, npr. Hvala to si se setio
da zatvori vrata da ne sluamo galamu ili Hvala to si seo tano na svoje
mesto.

41

 Igre uloga u kojima e se kroz razliite situacije iz okruenja

verbalizovati postupci dece i nastavnika (nastavnikovo modeliranje
prihvatljivog ponaanja deteta), npr. Skupljam ove lego-kocke da se ne bi
izgubile.
Verbalno pohvaljivati decu koja obavljaju odreene zadatke (npr. "Maja
sedi tako fino za stolom i crta"). Decu koja ne obavljaju aktivnosti ne treba
krtitikovati nego im treba pomoi u izvravanju njihovih dunosti.
Za ovu programsku esticu potrebno je ime deteta i dnevne aktivnosti
istaknuti u slici i rei. Dete dopunjava svoj prostor na panou sa sliicama
simbola kada je njegovo ponaanje evidentirano kao odgovorno ili
samostalno.
Potrebno je simbolima potkrijepiti i sledea ponaanja deteta koja se
identificiraju kao samostalno ponaanje (dete samostalno zaliva cvee, brie
klupe ili tablu i ureuje prostorije, ostavlja igrake na svoje mesto ili
samostalno reava zadatke koji su dati svakom u grupi).

Posmatranje izraavanja oseaja deteta

Deci se da zadatak da pronalaze u novinama i knjigama razliite slike dece s
vidljivim emocionalnim reakcijama na licu (veselo dete, nasmejano,
uplakano, tuno, uplaeno ili ljutito). Od dece se trai da prepoznaju
reakcije, da ih imenuju i pokazuju, da ih grupiu po slinosti, da o njima
vode razgovor i da ih svrstavaju na zadato mesto na panou.
S decom treba voditi razgovor o lutki "na prstima ake", o njenom izgledu,
da li je vesela ili ne, da li je tuna, ljuta ili su primetna neka druga oseanja
koja dete treba da prepoznaje.
Organizovati s dcom igru da prepoznaju tuan, sretan ili uplaen glas.
Napraviti grupni pano s fotografijama dece razliitih oseanja.
Sve odgovore i reakcije dece beleiti u unapred pripremljen protokol
praenja deteta.

Dete u igri

42

 Svako dete ima lutku u rukama i razvija se aktivnost namenjena likovima

za lutku (danas u ovoj igri tvoja lutka je tvoja seka ili ...).
S decom je, pri nameri da se podstie saradnja u igri, potrebno deliti
slatkie, igrake, voe... Potrebno je organizovati da se meu decom dodaje,
oduzima, zamenjuje, sakriva, trai i slino.
Svako poeljno ponaanje e se nagraditi verbalnom pohvalom odmah
nakon pozitivnog ponaanja, a odgovarajuim dogovorenim simbolom pored
dejeg imena, na kraju svake aktivnosti (npr., "Zato to si delio igraku
dobija sliicu pored svog imena").
Reakcije se belee u pripremljeni protokol
Odnos deteta prema drugom detetu
Potrebno je da se pomae deci u prirodnim situacijama ili u namerno
strukturisanim situacijama. To se moe organizovati pri postavljanju stola za
uinu, pri obuvanju dece, pri noenju tereta, pri hodanju uz stepenice, pri
pripremanju pribora za rad i slino. se odredi drug koji e mu toga dana
pomagati.
Takoe e se raditi na uenju dece da verbalno ili putem gesta zatrae pomo
od druga ili drugarice (strukturirati situacije opasnosti i podsticati dete
kako da trai pomo).
I u ovom delu e uslediti nagraivanje ponaanja (kod oba deteta).
Reakcije oba deteta ili sve dece beleiti.
Odnos prema razliitostima
Potrebno je verbalizovati sve akcije u igri dece radi ukljuivanja svih prema
njihovim mogunostima i sposobnostima.
Organizovati igru s decom u kojoj e ona iz "eira" izvlaiti imena svojih
drugova i onda izgovarati samo pozitivne osobine tog druga.
Pomo drugu s posebnim potrebama.
Pomo bolesnom drugu.
Slaganje slika likova razliitih izraza lica i razgovor o uoenom.
Pdsticati decu da uoavaju problem koji treba reavati kompromisom
Situacije i igre se strukturiu na takav nain da se vodi razgovor ...

43

"ta mislite zato je on to uinio?"

Decu podsticati da smisle reenja ta bi bilo bolje.
Insistirati kod dece na doslednom potivanju pravila ivota i reda u grupi.
Odigrati igre uloga sa situacijama koje treba reavati.
Odigrati igru uloga s razliitim ishodima i zatim voditi razgovor o moguim
posledicama jedne ili druge situacije.
Stimulisati simbolima decu koja reavaju konflikte na zadovoljavajui nain.

Principi rada u inkluzivnom pristupu

Neki od principa koje treba uvaavati u radu s decom su:
topla emocionalna atmosfera
individualizacija koja e biti mogua samo na osnovu due opservacije i
identifikacije sposobnosti deteta
upotreba konkretnog oiglednog materijala pri usvajanju pojmova, uz
potovanje principa od poznatog ka nepoznatom
osiguranje napredovanja deteta u nastavi sitnim i precizno programski
definisanim koracima, pri emu istim koracima s detetom rade i roditelji kod
kue (ovo podrazumeva veoma dobru saradnju porodice i kole)
pomaganje detetu, koje ima smanjene saznajne sposobnosti, da steena
znanja koristi u novim situacijama i da ih povezuje sa ivotom
sluiti se, u radu s decom, estim ponavljanjem svih injenica koje se ve
nalaze u iskustvu uenika
preporuljivo je pri uenju koristiti sva detetova senzorna podruja (vid,
sluh, kinestetiku) i primenjivati program bazine perceptivno-motorike
stimulacije
didaktike materijale, tekstove, slike, aplikacije i sve ostalo potrebno je
adaptirati u skladu sa raznolikim sposobnostima dece
dosledno strukturiranje kolskih situacija, da se stimulie socijalizacija
deteta
strukturiranje situacija u radu s decom na takav nain da se omogui da
jedno dete ui od drugog, jer deca to vole
potrebno je u radu s decom programirati znaajan deo sadraja radnih
aktivnosti
preferirati rad u grupi i paru, rad u radionicama i veoma malo frontalnog
rada jer u didaktiko metodikom smislu rad s decom koja imaju naglaeno
posebne potrebe podrazumijeva uz poseban prilagoeni program i
individualiziran tempo rada, individualizirane oblike rada i posebno
44

pripremljena nastavna sredstva koja su takoe u optimalnoj meri

individualizirana
Sve ovo, u celini, predstavlja krajnju suprotnost do sada dominirajueg
frontalnog oblika rada u naoj koli, a bez ije promene nema reforme
obrazovanja ni prihvatanja inkluzivnog obrazovanja.
Metode rada u inkluzivnoj nastavi
Prilagoenim metodama i oblicima rada u reformiranoj koli aktivnost se
prenosi na
uenika i kada su u pitanju deca sa smanjenim saznajnim sposobnostima i
nadarena deca.
Za decu koja budu identificirana kao deca s potekoama u uenju, iz bilo
kojeg razloga, u nastavnom planu za prva tri razreda predviena su, u
produenom strunom tretmanu, dva do etiri asa za poseban pedagokodefektoloki tretman.
Broj asova kola dobija u zavisnosti od broja dece s posebnim potrebama u
odeljenju, i u zavisnosti od specifinosti potreba dece za koju je potreban
individualno prilagoeni tretman (logopedski, defektoloki, psiholoki).
Pri tome e defektolog, logoped, pedagog-psiholog ili pedagog ili psiholog
programirati sadraje rada i koristiti odreene prilagoene metode i
postupke, za svako dete pojedinano.
Naroito znaajna metoda je bazina perceptivno-motorika stimulacija.
Specijalne rehabilitacione metode i postupci su u produenom strunom
tretmanu u redovnoj inkluzivnoj koli ili u posebnoj koli, s individualnim
radom ili radom u paru.
Rad je sa sledeim sadrajima:
korektivna gimnastika,
logopedski tretman,
muzika i muzikoterapija,
psihomotorna reedukacija,
igra i terapija igrom,
fizioterapijski rad,
korektivni rad s decom oteenog sluha,
korektivni rad s decom oteenog vida.
Okvirni sadraji rada navedenih podruja su programirani u okviru
Programa za decu s umereno smanjenim saznajnim sposobnostima.
45

Oblici rada u inkluzivnoj nastavi

Oblici rada su isti kao oblici rada u redovnoj nastavi, uz napomenu da
reforma i redovne nastave zahjeva mnogo vie aktivnosti samog uenika.
Ovo zahteva vie grupnog rada i interaktivne nastave, rada u paru, te
individualno prilagoenih zadataka.
U grupnom radu mogu uestvovati sva deca, bez obzira na njihove
sposobnosti, mogunosti, drutveno i kulturoloko poreklo. Treba iskoristiti
injenicu da deca najbolje ue jedni od drugih, u uslovima koji su najblii
uslovima svakodnevnog ivljenja.
Ovakvi novi oblici rada u realizaciji nastavnih programa usmereni su na dete
i danas se pojavljuju svuda u svetu. Zamiljeni su tako da potuju
individualne potrebe dece na temelju ideala i naela demokratije. U takvim
grupama deca imaju mogunost izbora, mogunost za razvoj kritikog
miljenja, mogunost za ostvarenje, i mogunost za rad s razliitim
izvorima.
Deca se osposobljavaju za odgovornost i za meusobnu pomo.

Nastavnik u inkluzivnoj nastavi

Bitno je za nastavnika znati da inkluzija ne znai strogo odvojenu
metodologiju i skup odvojenih metoda i postupaka, ve navedene metode i
oblike rada nastavnik osmiljeno kombinuje. Istraivanja su pokazala da to
nije lak zadatak i da ga mogu izvriti samo nastavnici koji:
imaju smisla za dete,
poznaju zakonitosti razvoja deteta,
znaju posmatrati i ocenjivati dete,
su sposobni postavljati individualne ciljeve za decu,
rade u timu i znaju saraivati u timskom radu,
umeju saraivati s roditeljima,
potuju i uvaavaju individualne razlike meu decom,
i imaju znanje i sposobnosti za rad s decom s posebnim potrebama

46

 i nastavnici koji sav svoj rad zasnivaju na strunoj opservaciji i proceni

deteta, njegovih mogunosti, interesa i potreba.
PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG
RADA U KOLI ZA SVE

Individualizirani programi
Planiranje i programiranje ukupnih aktivnosti koje podrazumeva realizacija
vaspitno--obrazovnih ciljeva je sloena i zahtevna nastavnikova obaveza.
Ako u odeljenju ima i uenike s tekoama u razvoju i uenju - sve postaje
sloenije i osetljivije.
Osnovno je pitanje kako prilagoditi program uenicima koji se razlikuju po
sposobnostima, iskustvu, motivaciji, emocionalnoj i socijalnoj zrelosti i
drugim vanim osobinama (kvalitetu panje, istrajnosti u radu,
samokontoli).
P r i l a g o e n i program je individualizirani program zasnovan na
pretpostavkama:
- Poznavanje realnog stupnja uenikovog znanja i njegovih sposobnosti
- Poznavanje karakteristika linosti deteta koje mogu uticati na bre ili
sporije napredovanje (preosetljivost, indiferentnost, razdraljivost, sklonost
nepredvidivim reakcijama)
- Poznavanje deijih elja, u emu je uspeno
- Definisanje ciljeva vaspitno-obrazovnog procesa u skladu s
karakteristikama odeljenja i individualnih potreba uenika
- Postavljanje kraih ciljeva, sleda prioriteta (socijalizacija, veoma
jednostavni sadraji, oseanje sigurnosti, pa potom poveavanje zahteva)
- Po mogunosti predvideti koliko uenik uestvuje u realizaciji obaveza u
okviru zajednikog programa, a gde je potreban poseban pristup.
- Na nivo strunog tima odrediti kriterije, naine evaluacije ciljeva
vaspitanja i obrazovanja.

47

Nemogue je sainiti nastavni program unapred, bez poznavanja svih vanih

pretpostavki, niti program koji bi u svim segmentima odgovarao uenicima
istog uzrasta, u istoj koli, a u razliitim odeljenjima. I samo odeljenje
oblikuje psihologiju deteta.
Proveravanje, menjanje i unapreivanje rada mogue je ostvariti samo kroz
kolsku praksu. Nastavni program mora odraavati uenikovu prirodu i
njegove specifine potrebe.
Program u uslovima integracije uputno je usmeriti prema specifinim
ciljevima, na zadovoljavanje specifinih potreba i na sredstva za
zadovoljavanje tih potreba.
Vano je uoiti ta je bitno, odnosno odluujue za napredovanje i
osposobljavanje uenika za kasniji ivot i oko toga koncentrirati programske
sadraje.
(V. Musta, M. Vici: Rad s uenicima s tekoama u razvoju u osnovnoj
koli, K, Zagreb, 1996, str.
54-55)
Vredi proitati:
Vinka Musta, Miroslav Vici: Rad s uenicima s tekoama u razvoju u
osnovnoj koli, kolska knjiga
Zagreb, 1996.
Violet Ouklender: Put do djejeg srca, kolska knjiga, Zagre, 1996.
aira Meali, Adem Mahmutagi, Hajrudin Nadihasanovi: Edukacija i
socijalizacija uenika usporenog kognitivnog razvoja, Defektoloki fakultet
Tuzla, 2004.

48