GOVORNE IGRE DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

Najee korien od svih termina govor ujedno je i najapstraktniji termin. On se

odnosi na jedan teorijski pojam, tj. oznaava mentalnu sposobnost koja omoguava ljudskom
biu da se u komuniciranju slui organizovanim simbolikim sistemima kao to je jezik. Ta
jezika sposobnost nije dostupna posmatranju. Moe se posmatrati samo aktualizacija ove
sposobnosti kod korisnika nekog jezika, kada oni reima imenuju stvari ili o njima iskazuju
reenice. Definisan kao jezika sposobnost, govor je univerzalan, a ostvaruje se kroz veliki
broj simbolikih sistema. Termin - jezik odnosi se na sistem glasova struktuiranih na
razliitim nivoima: fonolokom, leksikom, morfoloko-gramatikom i sintaksikom.
Razlikovanje ovih nivoa je korisno, jer se na osnovu toga odreuje na koji od njih se odnose
postupci vaspitaa.
Kao aktualizacija jezike sposobnosti, jezik ispunjava raznorodne funkcije, a posebno
je znaajna komunikativna funkcija jezika. Jezikom se kao sredstvom komunikacije, oblikuje
poruka. Meutim, sa stanovita prirode jezika, poruka je povrinska manifestacija jednog
sloenog unutranjeg procesa. Poruka, zapravo, otkriva nain na koji njen autor opaa i
shvata svet, njegova unutranja stanja, ono to on doivljava, osea, misli, saznaje. Kod dece
predkolskog uzrasta zabeleene su sledee funkcije komunikacije:
Funkcije komunikacije
Interakciona (uspostavljanje i odravanje
odnosa sa drugima)

Manifestacije
-

Ekspresivna (samoizraavanje)

Heuristika (traenje odgovora na pitanja

koja se postavljaju)

Obavetajna (prenoenje informacija)

Imaginativna (prianje o svetu mate)

raspitivanje
o
idejama,
oseanjima drugih
zajedniko definisanje pravila
igre
traenje neije pomoi
poziv na igru
davanje uputstava
traenje informacija i objanjenja
raspodela uloga u aktivnosti
organizovanje
zajednike
aktivnosti
obrazlaganje svojih postupaka i
izbora
izraavanje svog ukusa
izraavanje sopstvenih ideja
izraavanje oseanja
na primer, postavljanje pitanja o:
tome emu slue stvari
moguim uzocima neke pojave
razlikama izmeu dva predmeta
njihovim slinostima
razlozima ponaanja nekog druga
imenovanje predmeta
opisivanje predmeta
opisivanje pojava
objanjavanje pojava
simbolika igra

2
-

Performativna

pozorite
pozorite lutaka
davanje obeanja

Bez obzira da li se radi o ekspresivnoj, igrovnoj ili o praktinoj funkciji, uvek je re o

komunikacij utoliko to se posredstvom jezika, poruka prenosi nekome ko je prima i na nju
reaguje.

Zadaci i programski sadraji rada na razvoju govora

Zadaci
1. Zapaanje i ispitivanje jezikog statusa svakog deteta
2. Operativno planiranje rada na razvoju govora na osnovu dobijenih podataka
3. Praenje razvoja govora svakog deteta
4. Rad na negovanju normalnog razvoja osnovnih elemenata i osobina (dobrog) govora
5. Menjanje loe steenih govornih navika
6. Uenje dece novim oblicima govornog ponaanja u skladu sa uzrastom
7. Razvoj stvaralakih govornih aktivnosti
8. Podsticanje deje radoznalosti
9. Razvoj i negovanje vetine sluanja
10. Bogaenje dejeg renika

Sadraji
Deje jezike igre Radomir Mati govorne igre deli na:
fonoloke, leksike, sintaksine, poslovice i njima srodni izrazi, zagonetke i njima sline
igra tipa ik pogodi, dopunjalke i pogodi po opisu, brojalice (Eci peci, pec) ili razbrajalice,
realice, brzogovorenje (brzalice, istogovorice, bajalice ili basme Ai mai pa promai),
lagarije (da vam pevam to istina nije guska vodu iz reeta pije), rugalice (Tuibaba Jeca
ulovila zeca), anagrami, igre prianja, dramske igre, pokretne igre i razne govorne igre. U
okviru ovako prikazane podele mogu se zapravo prepoznati i neki sadraji koji se koriste u
radu na razvoju govora dece predkolskog urasta. Pored toga tu su svakako i tekstovi deje
knjievnosti (lirske pesme, prie, bajke, basne ), a sve pomenute igre mogu se opet uslovno
podeliti na:
1. Igre glasovima, slogovima i reima (fonoloke i leksike)
2. Igre gramatikim formama i pravilima (paradigmatske igre)
3. Igre znaenjima i znanjem (semantike igre)
Primeri igara za razvoj govora i komunikativnih sposobnosti
-

Igra kako se ko javlja (uz uoavanje boje glase razliiti raspoloenih ivotinja)
Telefoni podravanje uzora koji imaju dobru dikciju
Prvi zadnji glas imena, neke rei Deca prvo izgovaraju svoja imena a zatim: samo
prvi glas, samo zadnji glas dva prva glasa itd.

3
-

Uoavanje rei koje se razlikuju samo po jednom glasu led, lep, lenj, lek, lik, lak, luk,
....
- Pronalaenje rei koje poinju istim glasom Na glas, na glas ili istim slogom ar
arapa, ardak, arli, arobnjak, arav, .....
- Sastavljanje rei od zadatih glasova i slogova
- Igrolike aktivnosti nabrajanja (Ko e da nabroji vie predmeta koji se nalaze u sobi
ili... Ko e da nabroji vie vrsta ptica)
- Pogaanje po opisu (Gde sam bio?, emu slui? Koje je to voe?
- Traganje za analogijama (Auto ima tokove a stolica?)
- Traimo par Marko Darko, Sanja Tanja
- Traimo re suprotnog znaenja Debeo mrav, visok - nizak
- Igrolike aktivnosti za bogaenje renika pridevima ( Ko e da navede vie okruglih
predmeta.
- Igrolike aktivnosti za bogaenje renika glagolima npr. ta ko kae: Kola kae
pojedi me, knjiga kae proitaj, lopta utni me.... Svako neto radi ora ore,
glumac glumi...
- Brojalice, brzalice, poslovice i zagonetke su takoe svojevrsne igre reima ali su one
istovremeno i sadraji
- Igrolike aktivnosti izvoenja novih rei (put: puti, putnik, puteljak, putovoa)
- Igre naloga prema verbalnom uputstvu
- Dopunjavanje reenica Danas se oseam..., Sreo sam...)
- Leksika i sintaksika proirenja dejih iskaza (D: Pas kae av, av, O: Pas laje. D: Za
Novu godinu sam dobio puno. O: Dobio si puno lepih poklona)
- Prianje na osnovu dve slike, a zatim niza slika
- Unoenje promena u poznate prie
- Izmiljanje prezimena za ivotinje (Kreketua, slon Teki, irafa Vratovi)
- Igre uloga i dramatizacije u kojima se podrasavaju zvuci, glasovi i javljanje (npr.
govor starca, pitanje lokomotive, mjaukanje , brundanje) ili uloge iz ivota (kako se
doekuju gosti, neko moli, nagovara, protestuje)
- Izgovaranje neke reenice na razliite naine: zapovednim tonom, moleivo,
rezignirano.
- Tradicionalne deje igre sa dramskim elementima (Ide maca oko tebe, Ringe ringe
raja, ..)
- Spontane deje igre sa dramskim elementima koje podrazumevaju predstavljanje
nekog drugog i ponaanje na neki drugi nain nego to to doputaju uloge namenjene
deci u obinom ivotu.
Nabrojani su samo neki primeri govornih igara a njihova prednost u razvoju govora
predkolske dece lei u sledeem:
- mogu se koristiti svuda, na svakom mestu u svako vreme
- najee nisu potrebna nikakva radno-igrovna sredstva
- deca ih vrlo esto i bez podsticaja sa strane koriste spontano
- gotovo uvek su proete humorom i zabavom te podstiu dobro raspoloenje kod dece
- predstavljaju veoma raznovrsan oblik rada na razvoju govora jer sve druge vaspitnoobrazovne oblasti moemo protkati govornim igrama
- u njima dolazi do izraaja deja mata i kreativnost a posebno u samoastalnom
jezikom stvaralatvu dece (stvaralakom prianju o nekom dogaaju, odlasku u
posetu, u neku ustanovu, graenju stihova i rimovanju)