РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА

Драгана Поповић
КО СУ ДЕЦА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА?

 Односи се на децу чији су телесни, ментални и

емоционални развој, раст и саревање на дуже
време толико ометени да им је неопходно
обезбедити посебно образовање, третман и
рехабилитацију.
 Ова деца се не уклапају у постављене обрасце
понашања и испољавају неки од облика тешкоћа у
савладавању васпитно – образовних задатака
КО СУ ДЕЦА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА?

 Особа са потребом за посебном друштвеном

помоћи је термин који је у складу са системско –
еколошким приступом и социјалним начелом
ометености јер укључује и социјалну средину у којој
се особа налази и која има одговорност за њу.
Конвенција о правима детеа УН(1989 ) у једној од
одредби говори о томе да је дете са тешкоћом у
развоју дете са посебним потребама
КО СУ ДЕЦА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА?

Потребе које имају деца са развојним сметњама

нису посебне,већ је начин на који се оне
задовољавају специфичнији, другачији и тежи него
код деце редовне популације.
Дете је људско биће, вредност по себи и ниједан
разлог не може бити извор дискриминације.
ОКРУЖЕЊЕ ПО МЕРИ ДЕТЕТА

Половином прошлог века почиње развој идеја о

инклузији у оквиру уважавања ,права човекаДете је
људско биће, вредност по себи и ниједан разлог не
може бити извор дискриминације.
Инклузија значи укљученост ,обухватање деце са
развојним сметњама у образовни систем
ОКРУЖЕЊЕ ПО МЕРИ ДЕТЕТА

Инклузија представља отворенос и спремност свих

елемената друштва да свако детету омогући
образовање са вршњацима са којима би иначе
похаћало вртић/школу
У области образовања синтагма „Дете по мери
вртића” (интеграција ), замењује се синтагмом
“Вртић по мери детета “ (инклузија )
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА

То је развојни језички поремећај, односно

поремећај развоја језичке продукције и језичког
разумевања , када се говор и језик развијају, али је
социјални развој релативно нормалан без губитка
слуха и других
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА

Поремећај језичке продукције испољава се:

одсуством речи до 2. године.
ограниченим развојем речника.
незрелим реченичним структурама.
изостављањем почетка или крајева речи.
погрешном употребом граматичких облика
(предлога,заменица,чланова,падежа и времена).
тешкоћа у редоследу при препричавању прошлих
догађаја.
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА

Поремећај језичког разумевања испољава се:

неодазивањем на име до првог рођендана.
неспособношћу да се до 18 месеци идентификује
бар неколико простих предмета
(лопта,звечка,флашица,цуцла,меда.....).
немогућношћу да се до друге године старости
изврше прости налози (узми, дај, донеси, стави...)
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА

Дисфазија је специфични језички поремећај који се

испољава у виду немогућности развоја говора и
језика где:
дете не говори или су у говору присутне
изразите неправилности (експресивни тип)
и немогућности разумевања језика где:
дете не разуме говор и није у могућности да га
продукује (рецептивни тип)
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА

Предуслови за дијагнозу SJP су:

oдсуство неуролошког оштећења,
очуван слух
нормалне интелектуалне способности (невербални
количник интелигенције изнад 80)
одсуство емоционалних поремећаја и социјалне
депривације (редукованих контаката са
околином)
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА

Деца са дисфазијом имају континуирано одложен

или отежан развој говорно језичких способности
од најранијег детињства уз одсуство периода
уредног говорно језичког развоја.
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА

Преваленција ,етиологија и облици SJP

изоловано, учесталост само развојних језичких
поремећаја процењује се на бар око 5-7% од чега 2-
3% претстављају озбиљне дисфазије
поремећај је чешћи код дечака ,него код девојчица
етиологија SJP није позната
недовољно вербална стимулација или општа
сердинска депривација могу да играју важну улогу
у његовом настојању
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА ЕКСПРЕСИВНОГ ТИПА

То је специфични развојни поремећај у коме је

експресивни говор детета знатно испод очекиваног
за узраст а у коме је разумевање говора у границама
нормале или изнад просека
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА ЕКСПРЕСИВНОГ ТИПА

Kод ове деце могу ,али и не морају постојати

поремећаји артикулације .Карактеристике овог
говора су:
одсуство појединих речи или њихова замена до
2.године;
неспособност формирања простих реченица од
две речи до 3.године;
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА ЕКСПРЕСИВНОГ ТИПА

ограничен развој речника

претерана употреба малог броја општих речи
тешкоће у избору одговарајућих речи или њихових
супституција
кратка вербална експресија
незреле реченичне структуре
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА ЕКСПРЕСИВНОГ ТИПА

грешке у синтакси( нарочито изостављање крајева речи

или префикса,погрешна употреба или некоришћење
граматичких облика –предлога ,заменица,
чланова,падежа и времена;нетачно уопштавање
граматичких правила)
недостатак течности говора и тешкоће у редоследу при
препричавању прошлих догађаја( не могу да одреде шта
иде пре а шта после)
изговор гласова је такође веома неправилан
РАЗВОЈНА ДИСФАЗИЈА ЕКСПРЕСИВНОГ ТИПА

Да би се дијагностиковао поремећај експресивног

говора мора бити уочљив од најранијег детињства,без
јасних дужих фаза нормалне употребе језика
Одсуство оштећења нормалних образаца усвајања
говора код детета које је касно проговорило
представља добар прогностички знак у смислу
очекивања да ће оно до поласка у школу достићи ниво
језичких способности својих вршњака типичног
развоја
РАЗВОЈНА РЕЦЕПТИВНА ДИСФАЗИЈА

Развојна рецептивна дисфазија је специфичан развојни

језички поремећај у коме је разумевање говора детета
испод очекиваног нивоа за његов узраст.
Поремећаји се испољавају још на раном узрасту :
дете се не одазива на име (без употребе невербалних
порука )до првог рођендана;
испољава потешкоће да до 18 месеци индентификује
бар неколико простих предмета (или немогућност да
до 2 год.старости изврши просте налоге);
РАЗВОЈНА РЕЦЕПТИВНА ДИСФАЗИЈА

у већини случајева постоји и изражен застој у

развоју експресивног говора
изолација од вршњака,анксиозност,осетљивост и
претерана стидљивост;
деца са тешким поремећајима рецептивног говора
могу каснити у социјалном развоју
РАЗВОЈНА РЕЦЕПТИВНА ДИСФАЗИЈА

Рецептивни облик специфичног језичког поремећаја

често прате социо-емоционални поремећаји и
поремећаји понашања, деца су често:
Хиперактивна
Пажња им је расута
Тешко се фокусирају на неку активност
Анксиозна, осетљива, претерано стидљива
ТРЕТМАН ДИСФАЗИЧНЕ ДЕЦЕ

Третман дисфазичне деце треба започети ,између

2…..5 гидине живота док је пластичност дечјих
можданих функција највећа, и он подразумева:
третман за развој фине моторике
аудитивно перцептивног развоја
вербална стимулација
развој именског и глаголског система
развој елементарног нивоа глаголског система:
ТРЕТМАН ДИСФАЗИЧНЕ ДЕЦЕ

развој елементарног нивоа повезивања

именског и глаголског система и речи унутар
њих
развој присвојних заменица
повезивање исказа у веће целине
системско кориговање говорно –језичких
недостатака
развој технике читања и писања
Евалуација
УЛОГА РОДИТЕЉА У ТРЕТМАНУ ДЕЦЕ СА
РАЗВОЈНО - ЈЕЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
Улога родитеља ,заправо почиње пре започињања
третмана ,у кући и породичном окружењу,
праћењем и стимулисањем дечијег говорно-
језичког развоја
Превентивни рад подразумева едукацију родитеља
како да усмере своју пажњу на праћење говорно
језичког развоја своје деце и информисање о
показатељима могућих развоја тешкоћа детета
УЛОГА РОДИТЕЉА У ТРЕТМАНУ ДЕЦЕ СА
РАЗВОЈНО - ЈЕЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
Савремен приступ подразумева сагледавање не
само детета које је на третману већ и породице,
повезивање симтома са оним што је у окружењу,
схватање да одржавају неких симптома могу
доприносити члановима породице својим
понашањем.
УЛОГА РОДИТЕЉА У ТРЕТМАНУ ДЕЦЕ СА
РАЗВОЈНО - ЈЕЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
На однос родитеља према развојним тешкоћама
детета утиче више фактора:
тип и степен развојне течкоће детета
структура личности родитеља и
функционалност породичних односа
УЛОГА РОДИТЕЉА У ТРЕТМАНУ ДЕЦЕ СА
РАЗВОЈНО - ЈЕЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
На однос родитеља према третману детета утиче низ
фактора:
Личност родитеља
Мотивација
Информисаност
Очекивања
Ставови
УЛОГА РОДИТЕЉА У ТРЕТМАНУ ДЕЦЕ СА
РАЗВОЈНО - ЈЕЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
Мотивација родитеља представља можда и
најзначајнију потпорну снагу од које зависи
успешност почетне фазе третмана
Добро организован почетак третмана омогућава
лакше превазилажење труматичног сазнања о
постојању развојног говорно-језичког поремећаја
Третман неких обила развојних говорно-језичких
поремећаја подразумева веома спора
напредовања,стагнације или регресије
УЛОГА РОДИТЕЉА У ТРЕТМАНУ ДЕЦЕ СА
РАЗВОЈНО - ЈЕЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
Однос између стручњака и родитеља требало би да
је партнерски и да подразумева обострано
поверење и доживљај поузданости
Информисaње и едукација треба да обезбеде
родитељу увид у компетенције
стручњака,информисање о битним обележјима
поремећаја,начинима третмана и
рехабилитације,прогнозама и уобичајеном трајању
третмана и сл
УЛОГА РОДИТЕЉА У ТРЕТМАНУ ДЕЦЕ СА
РАЗВОЈНО - ЈЕЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
Родитељи се ангажују у свим фазама третмана.
Најпре се родитељима пружа професионална
подршка у прихватању сметње коју дете има
У каснијим фазама третмана основне тешкоће које
могу пратити однос родитеља према детету и
целокупном третману развојног говорно-језичког
поремећаја тичу се прихватања резултата и
евентуалних лимита третмана
УЛОГА РОДИТЕЉА У ТРЕТМАНУ ДЕЦЕ СА
РАЗВОЈНО - ЈЕЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА
Родитељи деце,често немају довољан увид у
сврсисходност третмана и своју ангажованост
процењују различито од тога како је процењују
стручњаци
Рехабилитација деце,у извесном смислу треба да
подразумева и рехабилитацију,односно опоравак
родитеља у својим родитељским функцијама како
би били што конструктивни сарадници стручњака
Логопетски рад при сензорној дисфазији
Основни циљ тераписког рада при сензорној
дисфазији своди се на развијање дететове слушне
перцепције и вештине анализирања говора,што се
на почетку чини недостижним
Прво је неопгодно “умирити” дете, зауставити
његово хаотично понашање .У ту сврху потребно
ући у његово видно поље заокупити га некаквом
невербалном активношћу(цртањем,бојењем,радом
пластелином,конструирањем од коцака,мозаиком,
итд.).
Логопетски рад при сензорној дисфазији
Учимо дете да седи,пажљиво гледа,поступа у складу са
невербалним упутствима,настојимо да умиримо његов
хаотичан и несмислен говор.
развијамо способност обраћања пажње на говор
других људи.У почетку слушног разликовања нудимо
контрасне невербалне звуке
За вежбе разликовања бирамо довољно гласне и
контрасне звукове који се приближавају гласовима
говора и повезују с конкретним предметима,бићима и
појавама( У-У-У- воза, В-В-В –завијање вука,Р-Р-Р-
режање пса )
Логопетски рад при сензорној дисфазији
Затим прелазимо на разликовање
најједноставнијих речи које се чврсто повезују с
одређеним бићима или појавама( УА-беба плаче,
АУ- изгубили смо се у шуми,АВ-пас лаје, МУ-
мукање краве..итд. ).
За развијање разумевање говора прво нудимо
најједноставније ,,свакодневне наредбе“које на
првим корацима поткрепљујемо изразима лица и
гестовима ( додај књигу,затвори врата,позови баку
и др. )
Логопетски рад при сензорној дисфазији
Велику пажњу посвећујем скупљању пасивних и
активних речи.Постижемо то вишеструким
понављањем једних те истих речи у различитим
варијацијама,захваљујући чему их дете напослетку
усваја (узми јабуку,ољушти јабуку,поједи јабуку ).
Исправност дететовог разумевања проверавамо
помоћу слика или приказивања стварних предмета
Логопетски рад при сензорној дисфазији
На пример, на слици је приказана девојчица која
зеки даје шаргарепу.Како би смо се уверили да дете
исправно разуме сваку реч и везу између
речи,постављамо му следећа питања према слици:
„Ко храни зеку”( дете показује девојчица );
„Кога храни девојчица ? “ (показује зеку);
„Чиме девојчица храни зеку?''(показује шаргарепу)
Логопетски рад при сензорној дисфазији
Када дете научи опонашањем поновити поједине
речи и гласове, потребно је и то не само код
логопеда него и код куће вишеструким
понављањем поступно усвојити.
Нпр: ,,Идемо на спавање”, ,,идемо у шетњу” ,
,,хајдемо да цртамо” и др.
То ће значајно олакшати комуникацију с дететом и
помоћи успоставити ред у његовом понашању.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!