Uvod

U ovom radu bie rei o socijalnoj i komunikacionoj kompetentnosti, koje su neophodne za ivot
u zajednici, stoga se na njihov razvoj i sticanje kod mladih treba obratiti panja. One su baza od
koje kreu sva interakcija, njima se obuhvataju termini; socijalne vetine, komunpkacione
vetine, prosocijlana ponaanja, aserativnost, empatija, verbalana i neverbalana komunikacija,
upravljanje konfiktom, vremenom i stresom, timski rad i donoenje odluka i jo mnogo toga.
Postavlja se pitanje ta to ini neke osobe uspenijim u meuljudskim odnosima? Zato neka
deca lake uspostavljaju pozitivne interpersonalnae odnose i uspeno funkcioniu u vrnjakoj
grupi?

1. Socijalna kompetencija- zato je vana i kako je razvijati?

Socijalna kompetencija se esto izjednaava sa socijalnim vetinama, meutim bitno ih je
razlikovati. Socijalne vetine se odnose na specifina ponaanja deteta (nenasilno reavanje
sukoba, tolerantnost, aserativnost), dok socijalna kompetencija obuhvata nain na koji dete
koristi vetine u odnosu sa drugima.
Ukoliko dete nije socijalno kompetentno i ukoliko nema socijalne vetine ne moe funkcionisati
u drutvu. Kompetencija obuhvata odnos prema sebi, svojim oseanjima i odnos prema
oseanjima i potrebama drugih. Socijalno kompetentno dete je u odnosu sa vrnjacima i
odraslima emocionalno osetljivije i pokazuje pozitivnije oblike ponaanja, od manje
kompetentnog deteta.
Socijalne vetine obuhvataju kontrolu egocentrinog, impulsivnog i neprimerenog ponaanja.
Zato je deo unapreenja socijalne kometencije deteta, pomoi mu da kvalitetno regulie svoje
emocije. Socijalna kompetencija se razvija u toku odrastanja, najvie u roditeljskom domu, kroz
socijalnu interakciju (odnosi sa drugim ljudima). Socijalna kompetencija se podstie vaspitanjem
u kojem postoji kombinacija ohrabrenja, topline i komunikacije, podrka i potovanje uz
postavljanja jasnih granica, to dovodi do visokog nivoa socijalne kompetencije. Deca koja
odrastaju uz pozitivan odnos sa roditeljima imaju pozitivniju sliku o sebi, prosocijalno se
ponaaju i pozitivno socijalno funkcioniu. Deca koja doivljavaju roditeljsko odbijanje

pokazuju agresiju i neprijateljstvo prema drugima, imaju slabije samopotovanje i nii nivo
prosocijalnog ponaanja.
1.1.

Odnosi vani za razvoj socijalne kompetencije

Odnosi vani za sticanje socijalne kompetnecije jesu odnosi koje dete ima sa porodicom u
najranijem detinjstvu, zatim odnos sa koji ostvaruje sa vrnjacima. Nastavnici takoe imaju
vanu uloguu razvoju socijalne kompetencije. Deca kolskog uzrasta vie vremena provode sa
nastavnicima, nego sa roditeljima, stoga kola i razred pruaju detetu mogusnost za stvaranje
socijalnih odnosa, to doprinosi razvoju socijalnih vetina. Socijalno kompetentno dete e
reagovati na odgovarajui nain na neprihvatljiva ponaanja svojih vrnjaka. Stabilnost socijalne
kompetencije doprinosi zdravom razvoju deteta, izgradnji kvalitetnih odnosa sa drugim ljudima i
samim sobom.
Socijalna kompetencija se moe ralaniti na sledee kompetencije

Sposobnost izgradnje dobrog odnosa

Sposobnost saradnje
Sposobnost upravljanja sukobima i njihovog reavanja

Socijalna kompetencija je sloeni konstrukt, koji se sastoji od vie specifinih vetina, te vetine
se mogu nauiti, stoga se moe zakljuiti da je socijalnu kompetentnost mogue i nuno razvijati.
Kako roditelji mogu pomoi razvoju socijalne kompetencije?

Podravajuim vaspitanjem
Jaanjem samopouzdanja deteta
Uenjem socijalnih vetina (komunikacione vetine, vetine nenasilnog reavanja sukoba,

donoenja odluka i reavanja problema)

Omoguavanjem detetu da se drui sa vrnjacima
Igranjem
Uvaavanjem razliitosti i tolerancije prema drugima
Podrkom detetu, kako da se nosi sa neprijatnim emocijama
Razgovorom o socijalnim odnosima, vrednstima, emocijama drugih ljudi (tokom itanja

pria..)
Ukazivanjem da svako ponaanje ima posledice (povezivanje ponaanja sa posledicama, ui
ih razvoju empatije)
2

1.2.

Integrativni model: prizma socijalne

kompetencije

Pod socijalnom kompetencijom se najee podrazumevaju socijalne, emocionalne i kognitivne

vetine i ponaanja, koja su neophodna za socijalnu adaptaciju. Meutim naglaava se efikasnost
u socijalnim interakcijama. U literaturi se mogu nai razliite definicije socijlane
kompetencije, kao na primer; socijlani uspeh, sposobnost postizanja eljenih ciljeva i
ispoljavanje adaptibilnosti unutar socijanog konteksta, ponaanje koje rezultuje u uspenom
socijalnom funkcionisanju..
Tehnike za merenje socijalne kompetencije se dele na direktne i indirektne mere.
Direktne mere- obuhvataju instrumente koje se koriste kako bi se dobile informacije od dece
kroz intervijue i posmatranje. etiri osnovna tipa su prirodno iili eksprimentalno posmatranje,
hipotetike dileme, samoopisne skale i sociometrijska tehnika. (Petrovi, 2007:14)
Prirodno i eksperimentalno posmatranje, koristi s za sagledavanje deijih socijalnih odnosa i
njihovih ponaanja. Skale samoprocene omoguavaju da dete proceni samostalno prisustvo
nekog svojstva na definisanoj skali. Skale su fokusirane na percepciju self koncepta, probleme
u koli ili kolsko postignue. (Petrovi, 2007:14)
Indirektene mere- procenjuju ponaanja od strane drugih znaajnih osoba u ivotu deteta
(roditelji, vrnjaci, nastavnici). Rouz- Krasnor je klasifikovala razliita odreenja socijalne
kompetencije, koja se navode najee u litertatur (Petrovi, 2007:15):

Socijalna kompetencija kao skup razliitih vetina- Socijalna kompetencija je definisana

od strane velikog broja eksperata, koji su izabrali 29 njenih pokazatelja. Pokazatelji su
ukljuivali socijalne, kognitivne, emocionalne, perceptivne, motorne i personalne
atribute. Njvei problem ovog pristupa je nain na koji se odreuje pnaanje koje se
smatra socijalno kometntnim. Prigovor ovom odrenju socijalne kompetencije, tie se
injenice da on socijalno kompententno ponaanje locira unutar pojedinca, socijalnu
kompetenciju posamtra kao osobinu pojedinca, ne uzimajui u obzir interakcije.

Socijalna kompetencija kao status u grupi vrnjaka- Ovaj pristup povezuje bihejvioralne i
afektivne komponente socijalne kompetencije, uzima centar prihvaenost od strane
vrnjaka. Smatra se da je najpreciznija mera socijalne kompetencije.

Socijalna kompetencija kao uspenost u interpersonalnim odnosima U ovom pristupu

socijalna kompetencija moe da se vidi na osnovu kvaliteta socijalnih odnosa, gde su
pokazatelji kvalitet emocionalne vezanosti i deija prijateljstva.

Funkcionalistiko odreenje socijalne kompetencije-U ovom pristupu socijalno

ponaanje se shvata kao rezultat sociokognitivnih procesa, sastoji se od odabira
socijalnog cilja, nadgledanja okoline, generisanja i odabira strategije, implementiranja
strategije, evaluacije efekta i odluivanja o sledeoj akciji. (Petrovi, 2007:16)

Socijalna kompetencija je na najviem nivou definisana kao efikasnost u socijalnim

interakcijama. Na ovom nivou ona ne moe biti prikazana kao pojedinani pokazatelj ili
ponaanje, ve se posmatra kao organizovan sistem ponaanja, celina. Definisana je kroz
odnose sa drugim ljudima iz ugla pojedinca, a ne kao sposobnost koja se nalazi u samom
pojedincu. Moe se zakljuiti da efikasnost u socijalnim interakcijama jeste produkt
ponaanjan individue i reagovanja njene drutvne okoline.
Kada posmatramo socijlanu kompetenciju, moe se zakljuiti da ponaanja koja su efikasna u
jednom kontekstu, ne moraju biti efikasna u drugom. U svakodnevnim interakcijama sa
ljudima, dete moda nee prikazati svoju efikasnost, zbog nedostatka motivacije. Socijlana
kompetencija je relativna u odnsou na specifine ciljeve (Petrovi, 2007:18). Varanje na
ispitu, da bi se pomoglo prijatelju moe biti okarakterisano kao socijalno kompetentno
ponaanje, ako je cilj toga da se prui pomo, ali ovo ponaanje nije kompetentno ukoliko
mu jeste cilj da se ne zameri nastavniku.
Srednji nivo prizme- istie se razlika izmeu sebe i drugih. Tokom celog ivota postoji
potreba da se ove dve orijentacije integriu, ali postoje i razlike kada su pitanju davanje
prioriteta jednim nad drugim. S tim u vezi, deca se razlikuju po tome koliko vanosti pridaju
prihvatanju vrnjaka, socijalno efikasna deca daju vei prioritet socijalnim ciljevima, dok
odbaena deca daju manja znaaja pitanjima odnosa sa drugim ljudima. Domen Ja
4

sagledava efikasnost iz perspektive pojednica. Lad, smatra da je jedna od bitnijih odrednica

socijlane kompetencije da se izbegnu negatvni odnosi sa vrnjacima, tj posledica ovih odnosa
(usamljenost, socijlana anksioznost, nizak stepen samopotovanja). Domen Drugi posmatra
efikasnost pojedinca vienu iz perspektive drugih. Ovaj domen treba da ine zdravi odnosi sa
vrnjacima i odraslima.
Najnii nivo socijlanu kompetenciju odreuje kroz kognitivne, emocionalne i socijlane
sposobnosti koji su temelj za vie nivoe.
1.3.

Socijalno kompetentno ponaanje u

grupi vrnjaka

Istraivanja socijalnihodnosa su bazirana uglavnom na Salivenovoj teoriji razvoja deijih

prijateljstva. On navodi da ljudi imaju potrebe u razliitim fazama svog razvoja, stoga razliiti
tipovi socijalnih odnosa zadovoljavaju ovo potrebe. Za kontakt sa drugim ljudima vano nam je
psihiko zdravlje, ono ukljuuje interakcije kao to su; prijateljstvo, prihvanost i zajednitvo.
U poetku naeg ivota socijalni odnosi su najei sa roditeljima i zavise od stvaranja
afektivnog odnosa sa njima, naroito sa majkom ( odnos deteta i majke je presudan za razvoj
govora). Socijalni odnosi sa drugim ljudia se tokom ivota menjaju, pa kasnije socijalni odnosi
sa vrnjacima bivaju sve ei, gde je karakteristino da e se dete pre igrati sa poznatim
vrnjakom, nego sa nepoznatim. Igra sa vrnjacima je veoma vana za kasnije mentalno zdravlje
deteta, na predkolskom uzrastu, kasnije u osnovnoj koli. Osnovni zadatak vrnjake grupe je
prihvaenost, a najvei problem detetu predstavlja, da li e biti odbaen od strane grupe.
Ulazei u adolescenciju dete ima potrebu za veom intimom kada su vrnjaki odnosi u pitanju.
Karakteristike ovih odnosa u tom periodu su: bliskost, poverenje, uzajamno potovanje..

2. Komunikacione kompetencije mladih

Komunikaciona kompetentnost podrazumeva vetinu poznavanja sadraja
komunikacije, stepen dopiranja do sagovornika.
Vetina komuniciranja je vana u svakodnevnom ivotu (poslovnom i privatnom), ali na
velikom znaaju dobijlju kada dete ue u pubertet.
Dete e sa roditeljima najee stupiti u sledee vrste komunikacije:
zahtev za informacijom (kada dete trai od neko objanjenje ili
Informaciju)
5

zahtev za akcijom (dete moli da se neto uini za njega)

zahtev za emocionalnom razmenom (deca na prikriven nain objanjavaju svoje

emocionalno stanje)
nepriline komunikacije ili nedoline interakcije (Izlivi
fizike ili verbalne agresije)
Pravila kompetentne komunikacije:
Izraziti svoja oseanja
Izraziti svoje potrebe
Kazati jasno ta se oekuje od drugog
Misliti o drugome
Biti uljudan
Izviniti se kad si kriv
Za uspenu komunikaciju sa drugim ljudima treba imati dobru vetinu komuniciranja, koja ima
veze sa slikom o sebi, koja se u velikoj meri gradi na osnovu odnosa sa drugim ljudima, ako je
komunikacija neuspena (svae i konflikti), samopotovanje e biti nisko. Ukoliko se ne izgradi
odgovarajui odnos prijateljstva i ljubavi sa drugim ljudima, takoe e biti isti uinak na
samopotovanje. Uspena komunikacija je takoe jedan od faktora uspenosti na poslu, stoga je
razvijanje socijalne kompetentnosti kod dece veoma vano.
Kada se govori od vetini komuniciranja vano je napomenuti i pitanje samopotovanja, koje ima
veliku ulogu u izgradnji komunikacijskih vetina. Prilikom komunikacije sa nekim, vaan je i ton
glasa i poloaj tela, nain kako se ulazi u sobu, govori ljudima..
Mogu se razlikovati ljudi koji imaju samotovanja i oni koji ga nemaju u dovoljnoj meri. Prvi
govore uverljivo, imaju bogat renik, vode rauna o drugim ljudima, njihovim miljnjima i
oseajima, neverbalna komunikacija im je u skladu sa verbalnom, dok ovi drugi deluju
defanzivno, tumae poruke drugih ljudi protiv sebe i kada objektivno nije tako, ne izgledaju
sigurni u sebe, govore o sebi potcenjivaki, a drugima zavide.
2.1.

Razvoj sposobnosti za empatiju

Za razvoj komunikcione kompetencije ( i socijlane kompetencije) kod maldih veoma je vaan

razvoj sposobnosti za empatiju.

Za razvoj ove sposobnosti najvaniju ulogu ima rana socijlana komunikacija unutar porodice.
Kljuna veza u ranom detinjstvu za razvoj empatije jeste, odnos izmeu majke i deteta. Ova
afektivna vezanost predhodi svim drugim odnosima u ivotu deteta.
Porodino okruenje koje je podsticajno za razvoj empatije prema Barnetu je sledee:

Zadovoljavaju se emocionalne potrebe deteta i obeshrabruje se preterana zabrinutost za

samoga sebe
Podstie se izraavanje i doivljavanje to veeg broja razliitih emocija
Omoguava se deteta da posmatra i ulazi u interakcije sa drugim ljudima koji su
emocionalno senzitivni i responsivni

Mnoge studije naglaavaju vezu izmeu roditeljske topline i empatije, kao i korelaciju
izmeu empatinosti roditelja i takvih osobina kod njihove dece. Prema Pijaeovoj teoriji,
kapacitet za empatijsko reagovanje zavisi od razvoja odreenih kognitivnih sposobnosti, koje
ukljuuju konstantnost objekta, sposobnost da se diferneciraju vlastiti i tui priholoki
atribudi, sposbnost preuzimanja perspektive druge osobe.
2.1.1 Empatija i prosocijalno ponaanja
Mnoga istraivanja pokazala su da ne postoji veza izmeu empatije i prosocijalnog
ponaanja. Oni koji su se bavili ovim istraivanjima koristili su razliitu metodologiju,
odnosno uglavnom su e sagledavali fizioloki pokazatelji empatije. Kod istraivanja gde je
deci prezentovna neka pria ili slika koja sadri informaciju o emocionalnom stanju glavnog
junaka, najee su se primenjivala na deci. Ova istraivanja nisu potvrdila vezu izmeu
empatije i prosocijlanog ponaanja, razlog tome je to su prie verovatno previe kratke, da
bi izazvale emocionalnu reakciju kod dece. Uglavnom su istraivanja pokazala da su razlike
u procijalnoj orijentaciji rezultat razlika u empatijskoj sklonosti, vrnjaci i nastavnici opisuju
popularnu decu kao kooperativniju i spremniju da pomognu u odnosu na prosenu decu, a
odbaena deca su manje spremna na pomo i saradnju. ( Petrovi, 2007:50)
2.2.

Razumevanje jezikih interakcija

U vaspitanju u ranom detinjstvu, deiji jezik se prouavao iz razvojne perspektive. Ovaj pristup
je fokusiran na razvoj deteta i jezika ili ponekad, na detetov nedostatak jezika. Drugi pristupi
7

razumeju deju jezik razliito. Jedna takva perspektiva je sociologija detinjstva, koja priznaje
kompleksne interakcije jezika u kojima mala deca uestvuju sa drugom decom i sa odraslima.
Priznajui komunikacionu kompetenciju male dece, ova perspektiva prua nove naine
razumevanja razgovora i interakcije male dece.
Mnoga shvatanja interakcije jezika, se zasnivaju na Pijaeovoj (1959) Teoriji kognitivnog
razvoja i teoriji razvoja jezika Vigotskog (1986) njegove socio-kulturne teorije. Ova shvatanja
deijeg razvoja jezika, opisuju dete kao korisnika jezika u razvoju, stoga ne u potpunosti
kompetentnog da bi razumeo jezik kao to to ine starija deca i odrasli.

Zakljuak
Nepostoji jasna definicija socijalne i komunikacione kompetencije. To je zbog toga jer su one
istraivane od velikog broja istraivaa, koji su svoje studije zasnivali na razliitim
populacijama, kulturama i uzrastima. Uticaj na sticanje i razvoj socijalnih i komunikacionih
kompetnecija imaju porodica, vrnjaci i nastavnici. Njihov znaaj je izuzetno vaan, jer bez njih
dete, a kasnije odrastao ovek teko moe funkcionisati u drutvu koje se zasniva na stalnim
meusobnim interakcijama izmeu ljudi. Moe se zakljuiti je vaan deo socijalne kompetencije
prosocijalno ponaanje (deljenje, pomaganje, saradnja). Za razvoj komunikacione kompetencije
vano je da poznajemo sebe, svoje osobine i reakcije, nauiti komunicirati, stei samopouzdanje
i samopotovanje, aktivno sluati drugu osobu, realno proceniti sebe, kontrolisati neprijatne
emocije, podneti neuspeh i preuzeti odgovornost za svoj ivot.
Literatura:
Petrovi, J., (2007), Emocionalni temelji socijalne kompetencije, Zadubina Anrejevi, Beograd
Rijavec, M., Miljkovi, D., (2008), Razgovori sa Zrcalom- psihologija samopouzdanja, IEP-D2,
Zagreb
Univercity of Ilionis, College of Education, (2015), Ilionis Early Learning Project,
http://illinoisearlylearning.org/faqs/socialcomp.htm (Pristup 22.05.2015.)

Danby, Susan J., (2002), The communicative competence of young children, Australian Journal
of Early Childhood, br 27(3), str. 25-30
8