METODE NA RAZVOJU NA GOVORA DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

1. Igra kao princip i metoda

2. Razgovor kao dvosmerna komunikacija i metoda razgovora
3. Prianje kao govorna komunikacija i metode prianja
4. Metoda opisivanja
5. Metode korienja tekstova deje knjievnosti
6. Metoda demonstracije i ilustracije
7. Asocijativno-komparativne metode
8. Metoda praktinih radova u vrtiu

***
METODA IGRE
Obuhvata niz postupaka putem kojih se igrom vebaju sluanje i diskriminacija,
artikulacija glasova, bogati renik i neguju ostale komponenete dobrog govora. Poznato je da
se nijedna metoda ne koristi izolovano, ve da se metode koriste u tzv. interakcijskim
odnosima. Za uspenu primenu metode igre pored sadraja neophodno je predvideti i tok igre
(aktivnosti), vreme odravanja i trajanja igre, mesto izvoenja, radno-igrovna sredstva, uee
vaspitaa u igri. Praktina primena metode igre zavisi od:
- vaspitno-obrazovnih zadataka
- uzrasta dece
- oblika rada na razvoju govora (govorne igre, govorne vebe, govorno stvaralatvo,
govor u igrama uloga).
***
METODA RAZGOVORA dijaloka
U radu na razvoju govora dece razgovor koristimo za podsticanje i razvoj osnovnih
elemenata, komponenti i osobina dobrog govora
- bogatimo deji renik
- negujemo ponaanje
- ispitujemo stanje jezika i otkrivamo sve vrste zaostajanja
- negujemo osobine dobrog govora
- podstiemo govorno stvaralatvo pre svega kroz govorne igre
Razgovor je nezamenljiv u radu sa decom i to najee kao spontan i obian razgovor, ali isto
tako i kao metoda kada smo isplanirali da celokupnu usmerenu aktivnost sa decom izvedemo
kroz razgovor.
Slike i didaktika sredstva se mogu veoma uspeno koristiti u okviru metode
razgovora, jer je dete u situaciji da razgleda, dodiruje, imenuje, pita, odgovara, pria. Sadraj
slike npr. Postaje predmet razgovora koji se zasniva na vaspitaevim pitanjima i dejem
interesovanju.
***
METODA PRIANJA monoloka
Predstavlja pripremljeno i osmiljeno usmeno izlaganje vaspitaa u nameri da realizuje
neki vaspitno-obrazovni cilj. Prianje je irok pojam i obuhvata sledee vrste:
-

stvarno (faktiko prianje)

opisivanje
kazivanje pria
prepriavanje
stvaralako prianje

***
METODA OPISIVANJA deskriptivna
Opisivanje je povezano izlaganje zapaenih osobina i odlika pri posmatranju ili
zamiljanju onog o emu se razgovara. Metoda opisivanja koristi se kao vid slikanja reima u
radu na razvoju svih elemenata govora dece a posebno pri vebanjima sposobnosti zapaanja
celine i delova posmatranog, te povezivanja uoenog u odreene uzrono-posledine i druge
odnoseVebanje opisivanja izvodi se kroz sledee faze:
- uoavanje celine
- zapaanje delova
- nabrajanje elemenata
- povezivanje elemenata u verbalnu celinu
- razraivanje uoenih elemenata
- potpuniji opis
Postoje razliiti tipovi opisa. Izbor i nain njihovog korienja zavisi od vie faktora, od kojih
je najvaniji uzrast. Metodika razlikuje sledee opise:
- subjektivan objektivan
- potpun - nepotpun
- siromaan bogat
- intelektualni emocionalni
- stvaran logian
- produktivan reproduktivan
***
METODA KORIENJA TEKSTOVA DEJE KNJIEVNOSTI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Za upznavanje dece sa sadrajem tekstova koriste se uglavnom sledei naini:

itanje sem dramskih tekstova koji se uvek prikazuju
prianje ili prepriavanje
kazivanje napamet sadraja (prvenstveno stihova)
scensko prikazivanje
korienje filma i dijafilma
sluanje audio zapisa
gledanje i sluanje dejih emisija
korienje ilustrovanih sadraja

***
METODA DEMONSTRACIJE I ILUSTRACIJE
To je nain rada koji se zasniva na pokazivanju onoga to se izvodi, o emu se govori
ili na ilustrovanju radnje-igre. Demonstriranje i ilustrovanje propraeno je posmatranjem,
opaanjem i verbalnim izraavanjem (moe i muzikim, likovnim i gestovnim). Pokazuju se
konkretni predmeti, radno-igrovna sredstva, procesi i dogaaji (suret, razgovor, borba) pojave
i dogaaji u prirodi i ivotu.
Metoda demonstracije i ilustracije jeste u stvari praktina primena principa
oiglednosti na kome se ona i temelji. U vrtiu se ne koristi kao u kolskom sistemu rada, ve
na specifian nain, jer se u vrtiu vodi rauna da igra bude vodea aktivnost.

***
KOMPARATIVNO-ASOCIJATIVNA METODA
Da bismo uspeno primenjivali ovu metodu treba da znamo kako kod deteta teku
razvojni tokovi vezani za percepciju, pojmove, predstave, sudove,, odnosno kako tee proces
saznanja.
U okviru komparativno-asocijativne metode dovodimo u vezu dva predmeta, odnosno
pojave i njihove odnose i osobine. Prilikom uporeivanja pored principa oiglednosti najvie
se koriste asocijacije u mislima a sve je to propraeno razgovorom, opisivanjem, prianjem
itd.
Ova metoda dolazi do izraaja u svim vrstama igara poreenja:
- Kako kaemo za ljude koji su vredni (npr. Posle upoznavanja dece sa sadrajem basne
Cvrak i mrav, Golub i pela): VREDAN KAO MRAV...
- Pravimo suprotna poreenja (posle obrade basne Zec i kornjaa, prie Ko je najsporiji
i sl.) BRZ KAO KORNJAA...PU...RAK.
- Izmiljamo kakvo je ta TA JE SVE BELO, CRNO, GLATKO, HRAPAVO, SITNO,
KRUPNO..
- Traimo i kazujemo ta je suprotno ili kazujemo kakav ko nije: DEBEO NIJE
MRAV, BELO NIJUE CRNO, MALO NIJE VELIKO...
Asocijativno-komparativna metoda se koristi i u igrama zagonetanja i odgonetanja, rimovanja
rei i graenja stihova (traimo i kazujemo ta je slino i ta se slae), u igrama nonsensnog
prianja (Priamo naopake), u vebama bogaenja renika siononima i njima srodnih rei, od
II kad izmiljamo i kazujemo KO SE SVE KAKO KREE i kako se takva vrsta kretanja
naziva imenuje (ovek hoda, dete trkara, beba puzi, deda se potapa, ptica leti, laa plovi,
riba pliva), u igrama za vebe renika augmentativa i demunitiva npr prilikom obrade basne
Vo i mi (volina, mii....)
Ova mertoda je prisutna i u igrama prianja i prepriavanja kad uporeujemo, opisujemo itd.
Tumaenje nepoznatih rei je nezamislivo bez asocijativno-komparativne metode, uz
korienje sinonima, opisnog kazivanja, tumaenja i sl.
Asocijativno-komparativna metoda se dakle, koriste za ispitivanje renika dece i u radu na
bogaenju renika, u vebama sluanja i diskriminacije glasova, u govornim igrama i
govornom stvaralatvu.
***
METODA PRAKTINIH RADOVA
Ovu metodu zovu jo i metoda deje praktine aktivnosti. Polazi od metode
demonstracije, oslanja se na metodu igre, proima se metodom razgovora, a kombinuje
metodama prianja i opisivanja. U osnovi metode praktinih radova lei tzv. radno vaspitanje
dece i pripremanje za ivot iji je smisao rad i stvaralatvo pa je pa je neki zovu i metoda
rada. Metoda praktinih radova nadovezuje se na metodu demonstracije, jer su deca spremna
da rade ono to im je pokatzano. To je istovremeno praeno i metodom razgovora, prianja i
opisivanja onoga to se radi.
Najidealnije prilike za ukljuivanje ove metode koja proima i sve oblasti vo rada jesu
pripremanje i raspremanje radnih prostorija i sredstava za rad, pa se deci kae ta i odakle da
donesu, i gde to da postave, ta da sklone i gde da ostave.
Situacije za primenu ove metode
- rukovanje telefonom
- oblaenje
- obuvanje