Visoka škola strukovnih studija

za obrazovanje vaspitača
Novi Sad

TERENSKA VEŽBA
TRADICIONALNA IGRA

,,SKLUPČAO SE MALI JEŽ“

Profesor: Student:
Dr Colić Vesna Maja Nikolić
Saradnik: 66/18
Tamara Milošević I gr upa

Novi Sad, decembar 2019.

SADRŽAJ

UVOD ----------------------------------------------------------------------------------------- 3

PRIPREMA, ORGANIZACIJA I REALIZACIJA IGRE ------------------------------ 4

LIČNO MIŠLJENJE O TOKU I REALIZACIJI SAME IGRE -------------------- 9

ZAKLJUČAK -------------------------------------------------------------------------------- 10

LITERATURA ------------------------------------------------------------------------------- 11

2
UVOD

Igra predstavlja neizostavnu aktivnost u detinjstvu. Još u prošlom veku igre su se

izdvojile u zabavu za odrasle a potom i za decu. Gledano iz današnjeg ugla,
tradicionalne igre su zamenjene modernom tehnologijom i deca sve manje imaju
razvijen društveni život.

Uz pomoć ove terenske vežbe vratila sam jednu tradicionalnu igru u život. Naime,
praksu sam obavljala u predškolskoj ustanovi ,,Zvončica” u Leskovcu u mlađoj
vaspitnoj grupi. Grupu pohađa 21.dete uzrasta od 3 do 4 godine. Vaspitači te grupe
su M.Marina i M.Snežana, u dogovoru sa njima realizaciju terenske vežbe izvršila
sam druge nedelje prakse (4.12.). Od terenske vežbe očekujem sticanje novih
veština u saradnji i komunikaciji sa decom, jedno novo, korisno i lepo iskustvo.

Igra koju sam ja izabrala bila je ,,Sklupčao se mali jež”. Igra je vrlo jednostavna za
izvođenje, pogodna je za mladju vaspitnu grupu i ne zahteva nikakve dodatne
materijale osim dobre volje i raspoloženja. Izvodi se grupno, u sredini se nalazi
dete koje ima ulogu ježa koji spava, oko njega se formira krug ostale dece. Dok
jež spava ostala deca kruže oko njega i pevaju pesmicu :

,,Sklupčao se mali jež, pa sad mirno spava

Boc, boc iglicama, ne diraj ga ručicama

Bode, Bode jeeež

Biće suzaaa BEEEŽ!! “

Kada dođu do dela ,,ne diraj ga ručicama” deca baš to rade, pipkaju ježa a on se
budi. “Ljuti jež” juri decu i ono dete koje bude uhvaćeno dobija ulogu ježa u igri .

3
PRIPREMA, ORGANIZACIJA I REALIZACIJA IGRE

Tokom obavljanja terenske vežbe potvrdila sam svoja očekivanja. Kroz igru sam
ostvarila odličnu komunikaciju sa decom, dobro se zabavila i naučila nešto novo.
Ideju za igru ,,Sklupčao se mali jež” pronašla sam u samom vrtiću. Nisam imala
jasnu viziju o tome koju igru konkretno želim ali je moja prva želja bila da to bude
igra ,,Ledeni deda” jer je to igra koju sam ja najviše volela. Smatrala sam takodje
da je pravi trenutak za tu igru jer je zima i u Leskovcu je 3.decembra pao sneg.
Konsultovala sam se sa vaspitačicom M.M. i detaljno joj objasnila zašto baš tu igru
želim. Na moje razočarenje vaspitačica mi je saopštila da su deca tu igru već igrala
nedelju dana pre početka moje prakse. Tog dana sam odustala od izvođenja
terenske vežbe i odlučila sam da dam sebi još malo vremena i odaberem drugu
igru. Kada sam otišla kući dugo sam razmišljala ali nisam uspela da nađem igru
koja u svemu odgovara tom uzrastu, inspiracije skoro da nije bilo. Bila sam pomalo
razočarna i spremna da odustanem od terenske vežbe.

4
Sutradan sam otišla u vrtić i shvatila da je moja inspiracija bila baš tamo. Projekat
grupe u tom period bio je pod imenom ,,Nežni ježić” . Nedelju dana pre toga sam
posmatrala kako deca prave ježeve od plastelina, prave ,,kaputić za malenog ježa” i
izvode druge aktivnosti koje imaju veze sa samim ježem ali tada to nisam videla
kao ideju za tradicionalnu igru. .
Tek kada sam ugledala izložene dečje radove u hodniku vrtića (slika br.1) došla
sam na ideju da sa decom odigram igru ,,Sklupčao se mali jež” .

Slika broj 1 – dečji radovi

Odmah sam pitala vaspitačicu da li su tu igru igrali, na moju sreću nisu je

obrađivali. Od materijala mi nije bilo ništa potrebno za izvođenje te igre, potrebno
je bilo samo obezbediti prostor. Kako je napolju bilo hladno aktivnost smo izvodili
u sobi. Nakon doručka sam zajedno sa decom sklonila sve stolice u jednom delu
sobe kako bi drugi deo ostao slobodan za igru.

5
Kao provokaciju za realizaciju igre koristila sam metodu razgovora. Tog dana u
grupi je bilo prisutno samo jedanaestoro dece što je za mene bila olakšavajuća
okolnost za uspostavljanje dobre komunikacije. Rekla sam deci da sam videla
njihove radove i da sam oduševljena kako su to napravili. Ponašali su se vrlo
ponosno i pričali mi ko je kako napravio svog ježa od plastelina. Morala sam da ih
prekinem jer bi ta priča mogla veoma dugo da traje, pitala sam ih da li neko od njih
želi da bude jež . Malo su bili zbunjeni jer moje pitanje, priznajem, nije bilo
najjasnije. Neki od njih su odmah rekli da žele , verovatno jer su smatrali da je to
poželjan odgovor. Izvinila sam se a zatim im objasnila o čemu je reč. Rekla sam da
je u pitanju jedna igra koju sam ja kao mala igrala sa svojim drugarima. Na samu
pomenu reči ,,igra” primetila sam kako dečja zainteresovanost raste. Međusobno su
počeli da pričaju i poskakuju, zamolila sam ih da me pažljivo saslušaju kako bi što
pre počeli da se igramo. Rekla sam im da je za igru potrebno da naučimo jednu
pesmicu koja nije uopšte teška a zatim sam im pesmicu dva puta otpevala i još dva
puta je ponovila zajedno sa njima. Rekla sam da je onda potrebno da se svi zajedno
uhvatimo za ruke i formiramo krug, a zatim izaberemo ,,ježa” koji će se nalaziti u
sredini. Objasnila sam da jež treba da čuči i pretvara se da spava dok ostala deca
pevaju i kruže oko njega, a zatim se on budi kada ga dodirnemo.

6
Deca su me pitala da li smeju da trče po celom vrtiću, rekla sam im da ćemo igru
igrati samo u njihovoj sobi kako bi jež lakše uhvatio nekoga.
I da taj koji bude uhvaćen postaje novi jež. Onda sam im postavila pitanje ko od
njih želi da bude jež . Skoro svi su odgovorili glasnim uzvikom ja ,,JAAA!”.
Odgovorila sam da je onda to težak izbor za mene i da je najbolje da brojalicom
odaberemo nekoga. Iskoristila sam brojalicu ,,Kašika , viljuška, nož” i izabrala baš
dečaka koji nije želeo prvi da bude jež. Deca su onda rekla da nisam lepo brojala
što me je slatko nasmejalo. Rekla sam im da mi brojalice nikad nisu išle od ruke i
da je najbolje da onda prvi jež budem ja a sledeći će biti onaj kog uhvatim.

Sam tok igre odvijao se vrlo lepo i bez poteškoća. Učestvovalo je desetoro dece od
11 prisutnih (slika br.2). Dete koje nije učestvovalo u igri ima dijagnozu ravojne
disfazije i zbog toga otežanu sposobnost socijalizacije. Sve vreme je mirno sedelo i
pažljivo nas posmatralo, iako nije učestvovalo činilo se kao vrlo uzbuđeno (slika
br.3).
Ja sam sa ostalom decom igrala igru sve dok nisam primetila da njihovo
interesovanje polako počinje da opada. U jednom trenutku su se i obe vaspitačice
pridružile pa smo se svi zajedno lepo zabavili.

7
Slika broj 2- prikaz učesnika i realizacije igre

Slika broj 3- prikaz deteta koje nije učestvovalo

8
LIČNO MIŠLJENJE O TOKU I REALIZACIJI SAME IGRE

Tokom izvodjenja terenske vežbe nije bilo poteškoća. Jedini problem za mene bio
je odabir igre ali se na kraju i to dobro završilo. Sve je proteklo u najboljem redu,
jedino što mogu da izdvojim kao vrstu “neuspeha” je dete koje nije želelo prvo da
bude jež, što može ukazivati na to da nisam ostvarila sa njim jaku vezu zasnovanu
na poverenju, i dete koje nije htelo uopšte da učestvuje. Mada smatram da je to u
ovom slučaju najviše zavisilo od samog karaktera i ličnosti deteta.

Ostala deca su me odmah prihvatila i ostvarila bliski odnos sa mnom. Takođe,

vaspitačice su bile veoma ljubazne prema meni, imale su otvoren odnos i bile tu za
mene u svakom trenutku.

Deca su naučila novu pesmicu, ostvarili su dobru saradnju i komunikaciju sa

ostalom decom, sa mnom i sa vaspitačima. Ova igra je imala pozitivan uticaj na
njihov psihički kao i fizički, govorni i socijalni razvoj.

U toku realizacije terenske vežbe osećala sam se veoma prijatno, uzbuđeno i

srećno. Ono što je od posebnog značaja za mene je što su deca sutradan sama
tražila da se ponovo igramo te igre.

9
ZAKLJUČAK

Igra je oduvek bila važna za detetov razvoj, pomoću nje dete ostvaruje socijalne
odnose sa ljudima i decom iz neposrednog okruženja.
Ona detetu pruža mogućnost da svoje iskustvo prenese na jedan nov, drugačiji
način i ,,zagnjuri” u potpuno novi, čist i bezbrižan svet mašte. Igra je put ka
sazrevanju koji svako dete treba laganim korakom uz pratnju roditelja, všnjaka,
vaspitača i okoline da prepešači.

10
Literatura

https://sr.wikipedia.org/sr-
ec/%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%
D0%B5 7.12.2019.

11