VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA

OBRAZOVANJE VASPITAČA U KIKINDI

ZAVR Š N I RAD

Razvijanje pojmova iz oblasti prostor i prostorne relacije u vaspitno obrazovnom

radu s predškolskom decom

OBLAST: Metodika razvoja početnih matematičkih pojmova II

NASTAVNIK-MENTOR: STUDENT:
mr Branko Prentović Željka Radanov

Kikinda, 2011 godina

1
Razvijanje pojmova iz oblasti prostor i prostorne relacije u vaspitno obrazovnom radu s
predškolskom decom

Apstrakt:

U ovom završnom radu sam se bavila temom razvijanja pojmova o prostoru i prostornim
relacijama sa decom predškolskog uzrasta. Ovo je teorijski rad pisan sa ciljem da istakne
značaj prostora i prostornim relacija u navedenom uzrastu. Metodika razvoja početnih
matematičkih pojmova se bavi raznim oblastima, ali ovu smatram posebno značajnom, jer je
sastavni deo naših života od prvom dana dolaska na svet. Sposobnosti opažanja prostora i
prostornih relacija se kad malog deteta razvija postepeno. Tako novorođenče, prostor oseća u
prvom kontaktu sa majkom preko usana, a u prvim mesecima po rođenju dodirivanjem
spoljnih objekata, odnosno bića. Poznato je da je dete predškolskog uzrasta po svojoj prirodi
veoma radoznalo. Ono ispoljava interesovanja za sve objekte i pojmove koje ga okružuju. U
tesnoj vezi s tim, malo dete ima snažnu potrebu da ispituje sve što je u njegovoj neposrednoj
okolini, tj spoznaje stvarnost i bogari svoje iskustvo.

Uzevši sve ovo u obzir, možemo shvatiti koliki je značaj delovanja na dete baš u ovom
periodu, jer ono tada želi da razume i ovlada svetom oko sebe i upija sve informacije ne bi li u
tome i uspelo. Tako da čak i prostor, koji se može definisati kao praznina u kojoj opažamo
predmete, a koji se određuje trima dimenzijama: dužinom, širinom i visinom i koji se u
matematici generalizuje do te mere da prostor označava baskonačno mnoštvo tačaka među
kojima postoje određeni odnosi, predškolsko dete može razumeti ukoliko se izabere pogodan
način da mu se to objasni. Što se tiče tog pogodnog načina u ovom radu su navedeni razni
metodski postupci, prigodne igre, didaktički materijal, kao i usmerene aktivnosti za realizaciju
ove teme u vrtiću. Dakle, možemo zaključiti koliki je značaj ove oblasti za predškolko dete i
koliko je za nas kao buduće vaspitače važno da poznajemo njihove mogućnosti i potrebe i
načine na koje im možemo približiti ovu temu. Najvažnije je motivisati decu, jer samom
motivacijom oni postaju radoznali i vajvlja im se unutrašnja potreba da istražuju prostor oko
sebe i relacije u njemu.

Ključne reči:

2
- Uvod..........................................................................................................................1
- Binarne relacije...........................................................................................................2
- Značaj razvijanja prostorne orijentaicje kod dece predškolskog uzrasta...................3
- Psihološke osnove opažanja i shvatanja prostora i prostornih odnosa.......................5
- Metodski postupci na razvoju pojmova o prostornim relacijama sa decom od 3-5
godina.........................................................................................................................8
- Metodski prostupci na razvoju pojmova o prostornim relacijama sa 5-7 godina.....10
- Šta i kada dete može..................................................................................................11
- Igre u funkciji razvijanja pojmova prostora i prostornih
relacija.........................................................................................................................12
- Didaktički materijali i igračke u vaspitno-obrazovanom radu na strukturiranju
prostora.......................................................................................................................29
- Usmerene aktivnosti za shvatanje prostora i prostornih
relacija.........................................................................................................................30
- Zaključak.....................................................................................................................33
- Literatura.....................................................................................................................34
- Prilog...........................................................................................................................35

3
1.Uvod

U ovom diplomskom radu sam se bavila temom razvijanja pojmova o prostornim relacijama i
prostornoj orijetaciji sa decom predškolskog uzrasta.
Samim dolaskom na svet dete stupa u novi prostor i da bi živelo u njemu ono mora njime
ovladati, otuda nastaje unutrašnja potreba deteta da sve vidi, opipa, istraži, da se orijentiše i
shvati odnose u tom za njega novom prostoru. Dakle, od najranijih dana matematički pojam
prostora i prostornim relacija prisutan je u životu deteta, a da ono toga nije ni svesno. Dete uči
relacije i proučava prostor u kojem živi svakodnevno istržujući ga, shvatajući ga, govoreći o
njemu. Da bi dete uspešno ovladalo pojmovima prostornih relacija značajna je uloga
porodice, koja treba da ga upozna sa prostorom u kojem dete živi, da načinom na koji je
uredila prostor motiviše dete da istražuje i shvata prostorne relacije u njemu. Zatim imamo i
predškolsku ustanovu njen cilj je da kod dece iskristališe njihovo predznanje o prostoru i
prostornim relacijama, da ga definiše i objasni detetu značaj poznavanja prostora i prostornih
relacija.
Izabrala sam ovu temu jer sam želela da predstavim značaj prostora i prostornih relacija za
dete predškolskog uzrasta. Rad osim ovog značaja govori i o psihološkim osnovama opažanja
i shvatanja rpstora kod predškolske dece, zatim o njihovim predispozicijama npr. šta i kada
dete može. Zatim kada smo to utvrdili prelazimo na načine deovanja na dete koji
omogućavaju potpuno shvatanje prostora i prostornih ralacija, tako da rad dalje govori o
metodskim postupcima na razvoju pojmova o prostornim relacijama, igrama u funkciji
razvoja pojmova prostora i prostornih relacija i didaktičkim materijalima potrebnim za njih.
na kraju sam sama osmislila dve usmerene aktivnosti koje zaokružuju celu priču i
predstavljaju način na koji bih ja uticala na razvoj pojmova prostora i prostornih relacija, kod
dece predškolskog uzrasta.
„ S obzirom na ogroman značaj prostorne orijentacije i pravilnog shvatanja prostornih pojava,
pred sve one koji žele da se bave njihovim razvojem, kod dece postavljaju se dva pitanja:
prvo, kakva je mogućnost uticanja na razvoj prostornih pojava; drugo, kakav je prihološki
mahanizam percipiranja prostora i razvoja prostorne orijentacije“.1

1
N.Dobrić, cit delo „Razvijanje početnih matematičkih pojmova u predškolskoj ustanovi, str 49
4
2. Binarne relacije

Stvarnost koja nas okružuje, karakterišu razne relacije (veze): među ljudima, među objektima
i između ljudi i objekata. Relacija se može posmatrati kao povezivanje elemenata nakon
skupa A sa elementima nekog skupa B, gde je važno da se zna koji elementi skupa A su u
vezi, u relaciji, sa kojim elementima skupa B. Zbog toga se jedna takva relacija u potpunosti
može zadati na sledeći način: x A i y B i pri tom su x i y u datoj relaciji odna se u ređenom
paru (x,y) AxB pridružuje vrednost T, a ako to nije slučaj, onda se uređenom paru (x,y)
pridružeje vrednost . Dakle, relacija zapravo razdvaja one uređene parove elemenata
skupova A i B za koje se kaže da jesu od onih za koje se kaže da nisu u toj relaciji. S toga se
jedna relacija među elementima skupova A i B može zadati kao podskup Dekartovog
proizvoda AxB uređenih parova onih elemenata koji jesu u datoj relaciji.
Binarna relacija skupa A je svaki podskup P skupa AxA. Ako je (a,b) kažemo da su elementi
a i b u relaciji .
Relacija skupa A je:
(P) refleskivna, ako je (∀x∈A) (x x)
(C) simetrična, ako je (∀X,y∈A) (x y );
(A) antisimetrična, ako je(∀X,y∈A) (x y y z=> x=y);
(T) tranzitivna, ako je(∀X,y,z∈A) ) (x y y z );
1.Binarne relacije
Relacija ekvivalencije – binarna relacija ρ Skupa A koja je refleksivna, simetrična i
tranzitivna, zove se relacija ekvivalencije.
Neka se ρ Relacija ekvivalencije skupa A i proizvoljni element a ∈ A. Tada kažemo:
1.Klasa ekvivalensije za a, je skup svih elemenata skupa A, koji su u relacija ρ sa a, u oznaci

a ρ={x I aρx}
2.Količnički (faktor) skup u odnosu na relaciju ρ , je skup svih klasa ekvivalencije, u oznaci

A/ ρ ={ x ρ I x∈A}

Ako je ρ relacija ekvivalencije skupa A, onda za proizvoljne elemente x,y, ∈ A važi:

1. x ρ≠ ø
2.(x,y) ∈ ρ => x ρ y ρ=ø
3.U { x ρ I x ∈ A} = A
Relacija poretka poznata je pod imenom relacija parcijalnog poretka, koja je uz relaciju
ekvivalencije, jedna od najviše primenjivanih relacija u matematici i relacija sa čijim se
delovanjem najčešće srećemo u prirodi i svakodnevnom životu. Binarna relacija ρ skupa A,
koja je refleksivna, antisimetrična i tranzitivna zove se relacija parcijalnog poretka, a za skup
A kažemo da je parcijalno uređen.
Ako relacija poretka ρ skupa A ispunjava i dodatni uslov ( ∀, x,y ∈ A ) ( xρy V yρx ) onda
kažemo da je ρ relacija totalnog (linearnog) poretka, a skup A je totalno (linearno) uređen.2

2
Risto Prentović i Branko Prentović, Metodika razvijanja početnih matematičkih pojmova, str 36-49,
„Didaktika“, Novi Sad
5
3. Značaj razvijanja prostorne orijentacije kod dece
predškolskog uzrasta

Prostor se može definisati kao praznina u kojoj opažamo predmete, a koja se

određuje trima dimenzijama: dužinom, širinom i visinom.
U matematici pojam prostora se generalizuje do te mere da prostor označava beskonačno
mnoštvo tačaka među kojima postoje određeni odnosi. S toga u matematici egzistiraju takvi
apstraktni prostori koji mogu imati neodređeno mnogo dimenzija. U fizici se prostor
proširuje vremenom kao četvrtom dimenzijom u prostor - vreme, koje se ne tretira kao prazna
forma, već kao poljie koje je nosilac fizičkih svojstava.
Na psihološkom planu, naša stvarnost svet koji nas okružuje ima prostorni karakter.
Ljudski receptori su tako konstituisani i adaptirani da u svakom momentu registruju bitnu odliku
prostora - trodimenzionalnost.
"Naš svet je prostoran, ali prostor bez sadržaja je opažajno besmislen. Kada gledamo
oko sebe, mi vidimo da je prostor ispunjen objektima koji su smešteni negde u prostoru, koji su
izdvojeni iz svoje sredine i koji poseduju različita opažajna svojstva koja ih razlikuju od drugih
objekata. Neka od tih opažajnih svojstava su prosta, na primer: veličina, oblik, tekstura, boja;
druga svojstva su slozena".3
Pošto se u prostoru nalaze objekti sa kojima, kako ističu Kreč i Kračfild, ,,moramo da se
uspešno borimo",4 mi moramo, a znamo: gde su oni u prostoru smešteni, koliko su udaljeni od nas,
a koliko od drugih objekata, kada se oni pojavljuju, koliko dugo traju, da li se kreću ili ne, u kom
pravcu i koliko dugo se kreću, koliko su veliki, kakvog su oblika, boje i težine itd.
Kako ističu Pijaže i Inhelder, za razliku od kvantitativnog aspekta stvarnosti čije se
operacione strukture "odnose na diskontinuirane ili dikretne objekte i one se zasnivaju na
razlikama izmedu elemenata i njihovim sličnostima i ekvivalentnostima... postoji i skup struktura
tačnije izomorfi prethodnim strukturama, koje se odnose na kontinuirane objekte i počivaju na
blizini i razdvajanju".5 To su po Pijažeu, prostorne operacije ,,koje možemo nazvati "infralogičkim"
(zato što se odnosi na jedan drugi nivo stvarnosti, a ne zato što su prethodne), obrazuju se
paralelno i istovremeno sa logičko-aritmetičkim operacijama".6To se, kako ističu ovi autori, odnosi i
na vremenske, kinematičke, itd. operacije.
U razvoju logičko-matematičkih struktura predškolskog deteta posebno značajno
mesto ima strukturiranje prostora, tj. opažanje prostora i prostornih odnosa i razvijanje
pojmova prostornih relacija, što rezultira razvijem praktične prostorne orijentacije i sposobnosti
misaonog rešavanja problema prostornih odnosa. Strukturiranje prostora ,,stoji u osnovi
razlikovanja predmeta po njihovim suštinskim osobinama kao što su oblik, obim i položaj u
3
D.Kreč i R.Krečfild,elementi psihologija(IV izdanje),"Naučna knjiga",Beograd,1978,str 18.
4
Isto ,str.121
5
Pijaže - Inhelder, Psihologija deteta,...,str.113,114.
6
Isto, str.114.
6
prostoru. Samim tim ono je u osnovi formiranja pojmova geometrijskog karaktera. Svaka
aktivnost deteta vezana je, na određen način, za orijentaciju u prostoru i vremenu. Kretanje u
prostoru i vršenje raznih manipulativnih aktivnosti, kako onih jednostavnih, tako i onih koje
zahtevaju veće intelektualno angažovanje uslovljeno je razvijenošću percepcije prostora i
shvatanja prostornih relacija. Njihova razvijenost uslov je opažanja i shvatanja veličine
predmeta, kao i pojedinih dimenzija (dužine, širine, visine i drugo)".7
Značaj shvatanja prostornih odnosa i prostorne orijentacije ogleda se u nespornoj
činjenici, da sistem pojmova prostornih relacija omogućuje i pospešuje razvijanje
sposobnosti grafičkog predstavljanja uopšte, a posebno matematičkog predstavljanja. Takođe je
empirijskim istraživanjima potvrđena visina pozitivnih korelacija između razvijenosti prostorne
orijentacije i uspeha u savladivanju veštine početnog čitanja i pisanja.
Prirodno je da razvijena sposobnost prostorne orijentacije doprinosi i pospešuje uspešno
snalaženje subjekata u njegovoj prirodnoj i društvenoj sredini. A kako ističe N. Dobrić "i
sporazumevanje bez upotrebe pojmova prostornih relacija je veoma teško. Ovladavajući
pravilnom upotrebom naziva za prostorne odnose govor dece postaje bogatiji, precizniji i jasniji"8.
Psiholozi, pedagozi i drugi autori se danas slažu da operacione strukture prostora imaju
opštiji značaj za aspekt operacione strukture prostora imaju opštiji značaj za aspekt kognitivnog i
ukupnog razvoja ličnosti jer su ,,osnove strukture na kojima se zasniva operativnost logičkog
mišljenja i izvrsnost instrumentalnih nivoa ličnosti, doživljaj orijentacije u vremenu i prostoru.
To su osnove koordinate razvoja ličnosti po kojima se odvijaju kognitivni procesi i oko koga se
strukturiraju emocionalni stavovi".9
Shodno značaju strukture prostora za ukupni razvoj predškolskog deteta, a posebno za
njegov kognitivni razvoj, posebno je važno sagledati teorijske i metodičke aspekte koji se
odnose na psihološke mehanizme poimanja prostornih odnosa i razvijanja prostorne
orijentacije, kao mogućnosti i načina uticaja na shvatanje prostornih fenomena kod predškolske
dece. Tome su posvećena naredna razmatranja u okviru ove teme.

7
N.Dobrić, cit delo,str.49
8
Isto
9
Peruničić-Đorđević-Brkić,Spremnost dece za polazak u školu, "Predškolsko dete" ,4/71,str.375.
7
4. Psihološke osnove opažanja i shvatanja prostora i
prostornih odnosa

Psihologija percepcije pokazuje da se opažanje prostora ostvaruje kooperativnom

aktivnošću više čula (vida, sluha, dodira, ravnoteže i sl.) i time se dobija relativno dosledna,
upotrebljiva i realistička slika fizičke sredine koja nas okružuje. Na stepen realističnosti,
doslednosti i upotrebljivosti ovih opažaja prostora, kako je nesumnjivo konstatovano, osim
uspešnog funkcionisanja i integrativnog delovanja većeg broja čula, utiče i niz drugih faktora od
kojih su među najznačajnijima zrelost i iskustvo subjekta koji vrši opažanje. S tim u vezi,
psihološka istraživanja pokazuju da se dečija percepcija prostora i prostornih entiteta razlikuje u
odnosu na opažanje ovih fenomena od strane odraslih. Na ovu činjenicu, kako unapred citiranom
delu pokazuju Kreč i Kračfild, utiče osobenost "detinjeg sveta opažanja". Ta osobenost je, po
ovim autorima, između ostalog uslovljena sledećim činiocima: veličina tela deteta (mnogo
manjom nego odrasloga); ograničenost (prostorna i vremenska) detinjeg sveta (tj. ograničenost
obima onoga sto se u jednom trenutku moze primiti); specifičnost organizacije opažanja u
detinjstvu što za posledicu ima suženost istovremenog opažaja delova i celine i nepostojanje, u
istom stepenu kao kod odraslog, konstativnosti veličine, oblika, boje i drugo; visok stepen
dominacije fizionomskih svojstava (ekspresivnih kvaliteta) objekata, koje se kod odraslih
(iako prisutne) kontrolišu i suzbijaju. Sposobnost opažanja prostora i prostornih odnosa se kod
malog deteta razvija postepeno.
Tako novorodenče prostor oseća u prvim kontaktima sa majkom preko usana, a u prvim
mesecima po rođenju dodirivanjem spoljnih objekata, odnosno bića. Kasnije, ono pruža ruke
prema interesantnim predmetima (bićima),a potom se prema njima i kreće. To je rezultat
postizanja odredenog nivo aperceptivne zrelosti I ovladavanja pokretima.
Zahvaljujući intenzivnom fizičkom, fiziološkom i senzomotornom razvoju, dete u prvoj
godini stiče sposobnost opažanja prostornosti na vlastitom telu. "Kroz mnoge igre i pokrete dete
doživljava svoje telo u različitim položajima. Ono trči da dohvati loptu, diže ruke
bacajući je, saginje se da je podigne, itd.U toku ovih aktivnosti postepeno se kod deteta
formira svest o postojanju prostor kao nečeg sto je van njega". 10
Saznanje psihologije percepcije ukazuju, kao što je napred nagovešteno, na činjenicu
da u opažanju prostora i prostornih entiteta, pored oseta vida, značajnu ulogu imaju oseti dodira,
kinestatički i proprioceptivni oseti. "Naime, ako bi se opažanje oblika i prostornog rasporeda
vršilo samo prema slici predmeta na mrežnjaci, onda bi se i predmeti opažali obrnuto, jer
sočivo oka prelama svetlosne zrake, pri torn, stvarajući obrnuti ("naglavačke") sliku na
mrežnjaci oka".11 Kao posledica ovog fenomena je nesposobnost male dece da opažaju dubinu i
udaljenost objekta, tj. nedostatak osećaja za perspektivu. Ovo nepostojanje konstantivnosti
veličina pri opažanju dovodi do pojave da dete pruža ruke ka statui u prirodnoj veličini, koja se
na nalazi na nekoj udaljenoj građevini i da pri tom traži "tu lutku". Dete "još nije u stanju da
koristi na jedan organizovan način različite znake koje daje veličina slike na mrežnjaci, odstojanje

10
N.Dobrić, cit delo,str.50
11
Manojlović-Arsić,cit. delo str75
8
itd. koji moraju da budu obuhvaćeni kod konstantnosti veličina".12 Čulni znakovi koji pri
opažanju prostora (a posebno dubine i udaljenosti) daju kinesteticki, odnosno proprioceptivni
utisci, nastali pokretima tela i njegovih delova, akomodacijom sočiva u oku i motoričkih
senzacija usled pokretanja ociju i glave, dovode i do percipiranja treće dimenzije prostora,
razlikovanja oblika i obima objekata, sagledavanje udaljenosti i međusobnih položaja predmeta
u prostoru.
Neki autori (kao sovjetski Sečenov) ističu kao posebno značajne pri opažanju prostora i
prostornih odnosa pokrete očiju i glave. S tim u vezi Sečenom ističe: "Ako u razvoju deteta
vizuelne radnje ne bi bile pracene pokretima očiju i glave, pokretima razgledanja, dete nikada ne bi
naučilo da u vizuelnoj slici razlikuje uzajamni položaj delova zbog toga sto viđenje desnog i
levog, gornjeg i donjeg dela slike ne bi bilo praćeno diferenciranim reakcijama vizuelnog
aparata. Pomoću pokreta razgledanja deteta za svaki pokret očiju (naviše, naniže, udesno, ulevo
i na sve prelazne medu njima) dobija čulne znakove kojima se rukovodi kada razlikuje gore od
dole desno od levo".13
Opažanje oblika u prostoru je tim uspešnije što je veće učešće oseta pipanja. S tim u
vezi u opažanju prostora i prostornih odnosa vrlo je značajno učešće ruke, što je u tesnoj vezi sa
izgrađivanjem, tzv. seme vlastitog tela. Naime, pri razlikovanju pojedinih parnih delova tela,
dete se orijentiše prema desnoj, odnosno levoj ruci. S toga je od velikog značaja diferencijacija
leve i desne ruke. Tako, ako se od deteta traži "da pokaže, na primer, desno uho, ono najpre
konstatuje koja mu je desna ruka. Pri tome ono načini i neki karakterističan pokret (skupi šaku kao
da hoće da uzme kašiku, olovku i si. ili je pomera) pa je tek tada pomeri prema uhu. Kada se
dete nađe u situaciji, a odredi položaj nekog predmeta koji je od njega udesno ili ulevo
postavljen, ono i vizuelno izdvaja ruku po kojoj se orijentiše. Ono pogleda u ruku koju izdvaja,
što znači da se pri procesu diferencijacije položaja ne pokreće sama ruka, već se više i pokreti
očiju i glave. Pružajući izdvojene ruke prema predmetu dete određuje njegov položaj".14
Zahvaljujući izgrađenoj šemi vlastitog tela i praktičnoj radnji, dete je dosta dugo u toku
predškolskog perioda u stanju da određuje položaj objekta samo prema sebi. Budući da dete
nema razvijenu sposobnost decentracije, tj. ne može da se misaono stavi u položaj drugog lica,
ono do pred kraj predškolskog perioda nije sposobno da odreduje prostorne odnose nezavisno od
sebe. Tek tada, kada ovlada reverzibilnoscu u poimanju prostora i prostornih odnosa, dete će biti
u mogućnosti da prostornu orijentaciju obavi na mentalnom planu, tj. bez praktične radnje kojom
utvrduje dati odnos. Međutim, znatno ranije se ipak razvija sposobnost deteta da u odnosu na
drugo lice odredi odnose ispred i iza.
Činjenicu da predškolsko dete nije ovladalo pojmom konzervacije prostora eksplicitno
potvrduje Pijaževo test "Krave na pašnjaku", koji pred ispitanike postavlja problem
oduzimanja podudarnih površi. Problem se sastoji u sledećem: na dva istovetna parčeta hartije
obojena zelenom bojom ("Livade") stavi se po jedna identična slika krave. Dete konstatuje da
krave treba da popasu istovetnu količinu trave ("Livade" su iste površine). Potom se na svaku
"Livadu" stavi još po šest jednakih "kućica", ali tako da se na prvoj "Livadi" kućice nalaze u
pravoj liniji, a na drugoj su razmeštene po raznim mestima "Livade". Tada dete izjavljuje da
sada na prvoj "Livadi" krava ima više trave. Razlog ovome je u činjenici sto dete "vidi" da je
12
D.Kreč i R.Krečfild cit.delo,str 44
13
Interpretacija:Zaporožec-Elkonjin,cit.delo,str 36
14
N.Dobrić, cit delo,str.50-51
9
na prvoj "Livadi" prostor manje isprekidan. Buduci da nije ovladalo reverzibilnošću u mišljenju,
dete nije u stanju da shvati koje se dimenzije menjaju, a koje ostaju nepromenjene.

5. Metodski postupci na razvoju pojmova o prostornim

relacijama sa decom od 3-5 godina

Trogodišnje dete, prema ispitivanjima i vaspitno-obrazovnoj praksi sposobno je da se

10
slobodno kreće u prostoru, da obilazi veće prepreke (zid, uzvišicu, padinu...) tj da se orijentiše
i snalazi u prostoru koji ga neposredno okružuje. Osim kretanja kroz prostor sa preprekama,
između njih, oko njih i sl. Koristi kretanje po obeleženoj stazi, u raznim pravcima u krug, sa
zadacima da se pronađe najkraći put do nekog objekta, da se najbrže stigne do cilja, da se
krene prema datom signalu, da se kreće prema utvrđenom rasporedu...
Organizovan vaspitno-obrazovani rad na podsticanju prostorne orijentacije će biti uspešan ako
je usklađen sa uzrastom deteta, tj ako sledi prirodni razvoj prostorne orijentacije deteta. Tako
se najpre formiraju pojmovi GORE i DOLE, zatim NAPRED i NAZAD, a znatno kasnije
pojmovi DESNO i LEVO.
Razvijanje prostorne orijentacije i podsticanje razvoja prostorih relacija u insitucionalnom
predškolskom vaspitanju ima na pretek. Osim u usmerenim aktivnostima, ove prilike se u
izobilju pojavljuju u sim ostalim aktivnostima zastupljenim u režimu dana u dečjem vrtiću. Iz
mnoštva takvih situacija, kao na primer možemo izdvojiti samo neke:
- u vreme oblačenja za izlazak na sneg, deca stavljaju kape NA glave, šalove OKO
vrata;
- dete s torbicom U ruci ulazi U vrtić, stavlja U torbicu kapu i rukavice, a ovu stavlja U
garderobni ormarić:
- lutku stavlja U krevetac, loptu U sanduk, kocke U kutiju, kašiku drži U ruci...
- igračke vadi IZ kutije, lopte IZ sanduka, lutku Iz kreveca...
- knjigu stavljamo NA sto, sliku NA zid, ljuljamo se NA ljuljašci, gledamo oblak Na
nebu...
- igrajući se loptom dete je drži U ruci, baca PREKO ograde, IZNAD glave, stavlja
ISPOD stolice, ISPRED sebe, IZMEĐU nogu, krije je IZA leđa, stavlja je S LEVE
(DESNE) strane.
Deca od navršene 3 godine dolaze u dečji vrtić sa već stečenim značajnim iskustvima i
razvijenim elementarnim sposobnostima opažanja i shvatanja prostora i prostorne orijentacije.
S tim u vezi, npr dete u trećoj godini ume i može:
 sistematski istražuje predmete dodirivanjem i opipavanjem;
 dodiruje i opipava prirodne materijale na otvorenom prostoru;
 vidi i gleda sve oko sebe, jer mu je vizuelna percepcija dosta razvijena;
 opaža, vrši procenu rastojanja, dubune i visine (za dohvatanje udaljenih predmeta
koristi oruđa – predmete iznad- ispod);
 sklapa slike od 2 do 4 elemenata;
 traži predmete koji nisu u opažajnom polju;
 rešava probleme pomoću predstava (upoređivanje različitih predmeta – sličnosti i
razlike, slagalice, prepoznavanje predmeta na osnovu delova);

 „Svakodnevne aktivnosti direktno upućuju dete na sticanje i korišćenje iskustva o

prostornim odnosima. Tako ono i spontano otkriva prostorne odnose, ali za njihovo
pravilno razumevanje i pravovremeno uopštavanje potrebno je pedagoški osmišljeno
vođenje“. 15
15
(prema N.Dobrić 1985): Razvijanje početnih matematičkih pojmova u predškolskoj ustanovi, str.56,
11
Pored principa postupnosti pri razvijanju pojmova prostornih relacija kod predškolske dece,
treba istovremeno izgrađivati i one pojmove koji izražavaju suprotne prostorne odnose.
GORE-DOLE kao položaji se u usmerenim aktivnostima najuspešnije razvijaju kroz igru i
igrolike aktivnosti. Najprimerenije su igre podržavanja životinja (npr „letimo GORE kao
ptica“ ili „čučnemo DOLE kao pužić“...), pogodna je i igra „Dan i noć“ pri čemu se reč „dan „
zamenjuje rečju „gore“, a „noć“ rečju „dole“.
U okviru muzičkih aktivnosti prostorni odnosi GORE-DOLE mogu se razvijati kroz pesmu
„Veslači“16
„Gore, dole, gore, dole
dok se ruke ne umore.
Gore, dole, gore, dole,
Naokolo svuda more,
a na moru veslam ja“
NAPRED-NAZAD se kroz usmerene aktivnosti stavljaju u težište saznajnih napora u takvim
situacijama kada su deca u prilici da na osnovu vlastitog kretanja sagledavaju ove odnose
(hodaju napre i nazad, voze bicikl napred i nazad, kotrljaju loptu napred i nazad).
ISPRED-IZA su za razliku od prethodnih položaja, statični položaji. Shvatanje ovih položaja
vrši se najpre tako što se detetu obraća pažnja na statične predmete koj su ispred i iza njega.
Kroz fizičke igrovne aktivnosti zahteva se npr od dece da pljeskaju rukama ispred i iza seba,
da pruže ruke ispred (iz) sebe, da stave loptu ispred (iza) sebe i sl.
IZNAD-ISPOD su takođe statični položaji. Predškolskom detetu je bliži pojam ISPOD nego
pojam IZNAD. Pre formiranja pojma „iznad“ preporučljivo je srediti dečje iskustvo o
položaju „ispod“, jer se dete često i samo nalazi u tom položaju (provlači se ipod stola,
stolice, klupe), pa je detetu taj pojam mentalno bliži. Pored usmserenih fizičkih aktivnosti,
pogodne situacije za formiranje pojma ove relacije potencijalno su prisutne u radnoj sobi, u
ostalim objektima dečjeg vrtića, na otvorenom prostoru, na izletu i sl.
LEVO-DESNO su prostorni odnosi, čiji se pojmovi formiraju tek pred kraj predškoskog
perioda. Ali dete shvata ove položaje u odnosu na vlastito telo znatno ranije. Zato su pogodne
razne aktivnosti življenja u dečjem vrtiću, kao npr pri obedima (uzmite kašiku u desu ruku),
pri spremanju za šetnju (obujte levu cipelu na levu nogu, a desnu cipelu na desnu nogu). Kroz
fizičke aktivnosti se mogu praktikovati vesele igre u kojima će deca, na dati znak, skakutati ili
stajati na desnoj (levoj) nozi, savijati telo levo (desno)...
OSTALI PROSTORNI ODNOSI kao što su unutra,izvan, pored, između, okolo, duž
predmeta, na granici, dotiču se, seku se, obilaze se i sl mogu se upoznati na sličan način kao i
opisani, pod uslovom da se rad usklađuje sa njihovim karakteristikama. U vaspitno-obrazovnom
radu na shvatanju prostornih odnosa i razvijanju prostorne orijentacije nije preporučljivo, osim sa
decom mlađeg uzrasta praktikovati usmerene aktivnosti, na kojima se deca upoznaju sa jednim
(odnosno dva suprotna) položajem.

6. Metodski postupci na razvoju pojmova o prostornim

relacijama sa decom od 5-7 godina

GORE-DOLE na starijim uzrastima praktikuje se igre sa zadacima u kojima deca, na osnovu

„Privredno-finanisjki vodič“Beograd
16
R.Prentović i V.Sotirović, Metodika razvoja početnih matematičkih pojmova, str, 244
12
razvijene predstave o datom položaju, na pominjanje datog odnosa, treba da prepoznaju dati
položaj u prostoru.
NAPRED-NAZAD na srednjem i starijem uzrastu „težimo da deca uočavaju kretanje drugih u
jednom i drugom smeru (nezavisno od svog položaja). Tako dete počinje da shvata šire
značenje ovih relacija i razvija sposobnosti da se zanemari sopstveni položaj.17
Npr, igra „Care, care koliko je sati?“
ISPRED-IZA kada deca steknu shvatanje položaja ispred i iza sebe u odnosu na sebe, vrši se
postepena vaspitno-obrazovna aktivnost s ciljem razvijanja njihove sposobnosti da uočavaju i
imenuju ove relacije u odnosu na druga bića odnosno objekte. I ovaj postupak se sprovodi
kroz deci bliske aktivnosti, u situacijama koje deluju podsticajno i spontano. Za to su pogodne
igre npr „Pošto seko mleko“, „Ivin voz“.
IZNAD-ISPOD da bi se deca starijih grupa predškolskog uzrasta ovladala pojmom prostorne
relacije IZNAD, usmerene aktivnosti treba da su zasićne igrovnim situacijama u kojima su
deca u prilici da perceptivno praktičnom radnjom imenuju pojave, objekte i bića u položaju
IZNAD (npr pljeskom rukama izad glave, izad nas je gust oblak). Pre formiranja pojma
IZNAD treba srediti dečje iskustvo o položaju ISPOD, jer se dete često nalazi u tom položaju
(provlači se ispod stola...).
Pri vežbanju u grafičkom prikazivanju ovih odnosa, dete ispoljava odrđene teškoće, i ove
pojmove treba razvijati i kroz likovne i aktivnosti grafičkog predstavljanja. Sa relacijama
IZNAD i ISPOD treba razvijati položaj PREKO. Pritom treba sa prostornim odnosima koje
označavaju pojmovi IZNAD i ISPOD porediti i položaje na koji se odnosi termin PREKO
(skačem preko kanapa, držim mantil preko ruke i sl.)
LEVO-DESNO na starijem predškoskom uzrastu začajan i složen vaspitno-obrazovni
poduhvat je rad na shvatanju relacija „JE DESNO“ i „JE LEVO“. Da bi dete bilo u stanju da
razlikuje levu i desnu stranu kod drugih objekata, odnosno bića (lica), treba da dostigne takav
nivo mentalne zrelosti da može da se stavi u položaj drugog. Dotad dete npr smatra da je licu
koje stoji naspram njega, desna ruka, koja je naspram njegove desne ruke. Usmerene
aktivnosti u kojima se deca vežbaju u odrđivanju relacija „JE LEVO“ - „JE DESNO“ treba da
su dobro osmišljene i da su prevashodno zasnovane na igri.
OSTALI PROSTORNI ODNOSI (unutra, izvan, pored, između, okolo, duž predmeta, na
granici)
Sa starijom predškolskom decom, radi pospešivanja prelaza dece sa percepcije prostornih
odnosa i praktične orijentacije u prostoru ka mentalnom poimanju prostornih ralacija u vaspitno-
obrazovnom radu, praktikuje se tzv.posredno odrđivanje prostornih odnosa , to se vrši pre svega
grafičkim prikazivanjem.

7. Šta i kada dete može

Prostor i prostorne dimenzije

Razvijanje sposobnosti opažanja odnosa izmedu deteta i predmeta:

17
(prema N.Dobrić 1985): Razvijanje početnih matematičkih pojmova u predškolskoj
ustanovi, str. 58, „Prevredno-finansijski vodič“ Beograd.

13
Procenjivanje rastojanja između deteta i predmeta:
a) udaljenost (u četvrtoj godini)
b) dubina (oko pet godina)
c) treca dimenzija (oko šeste - sedme godine)
d) brzina predmeta u pokretu (oko pet godina)
Procenjivanje smera dete - predmet:
a) gore-dole (oko šeste godine)
b) ispred-iza (oko šeste godine)
c) levo-desno (između šeste i devete godine)
Procenjivanje veličine predmeta:
a) sposobnost da se sa gomile predmeta odabere najmanji ili
najveći predmet (tri godine)
b) upoređivanje samog sebe sa ostalim predmetima i licima
c) sposobnost procenjivanja relativne veličine
d) veliko-malo, pa tek onda srednje
Šema tela i odnosi u prostoru:
a) sticanje pojmova: gore-dole, napred-nazad
b) sticanje pojmova: levo-desno (5-7 godina)
c) usvajanje šeme tela: pokazi levom rukom desnu ruku, desno
uvo, desno oko i obrnuto
d) da pokaže predmete sa njegove leve i desne strane.
Razvijanje sposobnosti opažanja predmeta u prostoru:
a) opažanje međusobnog odnosa predmeta (četiri godine)
b) razlikuje predmete po obliku i reda po uzoru (četiri godine)
c) razlikovanje dugih i kratkih predmeta
a) razlikovanje odnosa: uzak-širok; dubok-plitak; težak-lak;
jednak-nejednak (oko šest godina)

Rečnik prostornih relacija predškolskog deteta

ispod –iznad nizak – visok dugačak-kratak
ispred –iza gore –dole plitak- dubok
između-sastrane širok-uzan tanak –debeo
blizu-daleko veliki - mali18

18
Grupa autora, Korak po korak 2, „Kreativni centar“, 2002,str 214
14
 8. Igre u funkciji razvijanja pojmova prostornih odnosa i
prostorna relacija

Kroz igru dete upoznaje i shvata svet oko sebe. Pijaže igru tumači u funksiji razvoja
kongitivnih sposobnosti. Po njemu, isti faktori koji određuju intelektualni razvitak određuju i
razvitak igre, ona je fenomen koji prati razvoj intelektualnih funkcija i reflektuje glavne
karakteristike pojedinih etapa. Pijaže izričito smatra da je igra jedan proces obrazovanja
simbola kao posrednika između čoveka i stvarnosti koja ga okružuje. Pomoću simbola mi
saznajemo i predstavljamo stvarnost, koja nam se otkriva u onoj meri, u onom kvalitetu kakvi
su oni. Igra je upravo ona dečja aktivnost u kojoj kojd njih nastaju sistemi simbola. Uzevši
sve ovo u obzir jasno je kolika je uloga igre u razvijanju početnih matematičkih pojmova kod
dece predškolskog uzrasta, a u okviru njih i razvijanja pojmova prostornih odnosa i prostornih
relacija.
Igre su kao i uostalom u predškolkom vastipanju uopšte i početnom matemitičkom
obrazovanju posebno najprirodniji i najefikasniji način ovladavanja pojmovima prostornih
relacija i razvijanja sposobnosti prostorne orjentacije kod dece. Krećući se u prostoru, kroz
vizuelnu i praktičnu aktivnost, dete prerađuje, proširije i u obličava svoje iskustvo, što mu
omogućuje da uspešnije savlađuje i bolje upoznaje prostor i prostorne odnose.
„U svakoj novoj igri ono ili potvrđuje, uobličava i uoštava. Vremenom se misao malog deteta
uzdiže iznad motorne, opažajne i praktične radnje, vrši se psihološko distanciranje i izgrađuje
sposobnost da se misaono operiše prostornim odnosima i izgrađuju pojmovi prostornih
relacija“.
Iz mnoštva u vaspitnoj prakci korišćenih igara, u cilju ilustracije njihovih pedagoških
potencijala na planu razvijanja pojmova prostornih relacija i sposobnosti prostorne
orijentaicje kod predškolske dece, prezentuju se samo neke.
U cilju razvijanja pojmova o prostornim odnosima gore-dole, između ostalim može se
koristiti igra „Gore je, gore je...“
Tok igre:
Dvoje ili više dece sede jedno naspram drugog ili u krug i kažiprste jedne ruke stave tako da
se dodiruju. Voditelj igre, govori „Gore je, gore je...nebo (oblak, trava, Sunce)“ ili „Dole je,
dole je.... podrum (ćilim, zvezda...)“. Pri pomenu nekog imena voditelj igre diže kažiprst, a
ostala dece samo onda kada je tvrdnja tačna. Ko pogreši mora da iskupi grešku na taj način,
na koji mu odredi grupa. To su sada zadaci koji će zabaviti decu, a „kažnjenog“ neće
povrediti. Na primer da nešto odrecituje, peva, skače na jednoj nozi, napravi od štapića
trougao i slično.
U cilju formiranja pojmova relacija napred-nazad može se između ostalog koristiti igra“čas
napred, čas nazad...“ Ona doprinosi u podsticanju bržeg reagovanja i skladnog kretanja.
Tok igre:
Po stihovima:
- Čas napred, čas nazad,
čas napred, čas nazad,
čas tamo, čas amo,
da se poigramo,
koji se pevuše brzinom koju dozvoljava mogućnost dece date grupe, deca se kreću napred,
nazad i bočno. Pri tom se deca po dvoje drže za ruke, a ako se radi o maloj deci, može svako
dete da se kreće slobodno. U radu sa starijom decom u igru se unose elementi ritmike. Koraci
treba da su gracionzni ( po dva u svakom pomenutom smeru), a na reči „da se poizgamo“,
deca se hvataju (po dvoje) za ruke i igraju.
15
Razvijanje interesovanja za prostorne odnose može se podsticati i kroz igre zagonetanja i
cetovanja. Dajem primer stihova u kojem je naglašen položaj izna:19
- Iznad glave, iznad sela
iznad hrastova, iznad jela
lete oblaci čudnih pčela.
Sve su pčela bele
i svu decu razvesele
Sneg, Dragan Kulidžan
U cilju razvijanja pojma položaja iza i navikavanje dece da stanu u red (jedan iza drugog),
koristi se između ostalog igra u stihovima „Naša mala železnica“.20
Tok igre:
Pošto je pre početka igre vaspitač pokazao kako treba da stanu u red, stihovima ih poziva da
tako stanu.
Naša mala železnica sada će da krene.
Požurite deco, stan'te iza mene.
Pošto deca stanu u „voz“, nastavljanju kretanje držeći se stalno rukom za ramena druga
koji je ispred, a na čelu voza je vaspitač. „Voz“ se kreće po pruzi iza stolica (ili drugih
postavljenih predmeta). Deca podržavaju njegov zvek sa „ćihu, ćihu, ćihu...“, a ako znaju
pesmu „Ivin voz“, pevajući je, kreću se po ritmu muzike koju slušaju sa gramofonske ploće
(kasete i sl.).
Znanje dece o položaju između,može se između ostalog formirati kroz igru“Gde je
spas?“121
Tok igre:
Deca-zeke trčeći traže „spas“ od lovca. „Spas“ je mesto koje odredi vaspitač u toku same igre.
To mesto se određuje uz obavezno korišćenje termina „između“ (na primer izmešu vrata i
stola, između ljuljaške i tobogana, između klupa, između dvoje dece i sl.). Ovo mesto može
da se vezuje i za druge položaje.

U cilju podsticanja diferencijacije leve i desne ruke, uz recitaciju (nepoznatog autora), može
se koristiti igra „Leva i desna ruka“. 22
Tok igre:
Pozivajući decu na rukovanje, vaspitač recituje:
S ove strane gde je srce
leva ruka svima stoji.
Pomiluje, pkazuje,
na prstima zna da broji

Druga ruka, druga strana,

svi je zovu ruka desna.
Ona piše, pozdravlja se,
ulica joj svaka tesna.

Na reč „pozdravlja se“, deca se rukuju, a na reči „ulica joj svaka tesna“, kreću se
razmahujući sa desnom rukom. Na znak vaspitača (pljeskom, bubnjem, tiganjem, i sl.) stihovi
i pokreti se ponavljaju.

U cilju osposobljavanja dece za orijentaciju u situaciji kada se odnosi levi-desni utvrđuju

19
Interpretacija prema:“Igre za predškolsku decu“, str. 16
20 .
Isti izvor, str, 15
21
Interpretacija: N.Dobrić, cit.delo, str. 60
22
Interpretacija prema: „Igre za predškolsku decu“, str.1
16
sa stanovišta drugog lica koje je u obrnutom smeru u odnosu na dete koje ih određuje, između
ostalog može se koristiti igra: „U kojoj je ruci?“
Tok igre:
Jedan igrač baci sitni predmet u vis, uhvati ga rukom i brzo zatvori šake. Drugi igrač pogađa u
kojoj ruci je uhvaćen predmet. Pritom obavezno imenuje ruku (leva, desna) i pokazuje je.
Zavisno od uzrasta, deci se može dozvodliti da se bolje orijentišu tako što će stati u isti
položaj (okrenuti licem u istom smeru) kao i suigrač (ispred ili iza njega).
Sposobnosti shvatanja prostornih odnosa levo-desno, mogu se takođe razvijati i kroz igru
„Gde je levo, gde je desno“.
Sredstva: dve kutije od ambalaže (jedna obojena crveno, a druga plavo) i plastične narukvice
kojih ima koliko i dece u grupi.
Tok igre:
Pred decu se postave kutije, tako da im je crvena kutija na stolu sa desne, a plava kutija na
stolu sa leve strane. Vaspitač predlaće deci da po odrđenom redu predmete iz sobe (igračke,
slikovnice, olovke, muzičke instrumente), stavljaju sad u desnu, sad u levu kutiju. Za svako
pravilno rešenje dete dobija plastičnu narukvicu na desnu ruku. Pobeđuje ono dete koje ima
najviše narukvica na ruci.
U cilju primene znanja o prostornim odnosima u vaspitno-obrazovnom radu sa
predškolskom decom, praktikuje se više varijanti igre lavirint. To je vrlo interesantna igra,
naročito kada je dovoljno provokativna. Karakteristično u ovoj vrsti igre je „da deca, za
razliku od odraslih, koji kada otkriju put kroz lavirint idući u jednom smeru, podrazujevaju da
se tilm istim putem može preći i kada se kreće suprotnim smerom, nisu u stanju da uoče tar
recipročan odnos između dve tačke. Zato ako je dete pronašlo put..“ potrebno ga je“ podsicati
da isti put posmatra krećući se i u jednom i u drugom smeru. Pri tome treba nastojati da ono to
samo otkrije, a ne saoštavati mu to kao gotovu istinu koju treba samo zapamtiti.23 Ovde se
prikazuje varijanta igre „Prođi kroz lavirint“. Sredstva: „Lavirint“ koji se nacrta ili označi (u
sobi:stolicama, igračkama, selotejpom; napolju:kamenčićima, plodovima, lišćem i sl.).
Tok igre:
Dete zatvorenih očiju treba da prođe kroz lavirint, krećući se prema uputstvu koje mu daje
voditelj igre, u smislu: idi pravo, još pravo, pazi! Idi više levo, još levo, pravo, malo desno..., i
tako sve dok ne izađe iz lavirinta. Da bi igra bila ineteresantnija, može se igrati i sa
igračkama. Tako deca, pošto su napravila avione od hartije, mogu da podržavaju pilote čiji
avion vodi radar. Mlađoj deci je interesantnija igra koja se poveže sa nekim konkretnim
ciljem, kao na primer: kako doći do lutke, zeka do šargarepe i sličnih predmeta koji se stave
na suprotan kraj „Lavirinta“.

Početna aktivnost transformisanja prostornih odnosa na relacije u rafni, između ostalog,

23 .
N.Dobrić, cit. Delo, str.64
17
mogu se sprovoditi kroz igru“Stavi na pravo mesto“.24
Sredstva: raznovrsne aplikacije koje odgovaraju tematici i osnovna slika na koju deca treba da
postave (zalepe) te aplikacije, na primer slika salaša na kome dominira koš za kukuruz i više
aplikacija koja prestavljaju golubove u letu.
Tok igre:
Na priprodan način deca se motivišu da raspoređuju aplikacije na odgovoarajuće mesto,
prema zahtevu vspitača ili prema odgovarajućem tekstu.
Primer kratog teksta „Salaš“ od Dobrice Erića:
Puna kula zlatnih frula
Okolo i iznad krova
Lebdi obak golubva
Za početak aktivnosti daju se jednostavni i deci razumljivi prostorni odnosi i lakše ranje,
koje će na kraju rezultirati ineresantnom slikom.
Igra „Nađi po planu“25 se koristi sa ciljem razvijanja spososbnosti prostorne orijentacije po
planu.
Sredstva: veći komad hartije, na koji bi se nacrtao plan sobe. Nameštaj – igračke: nekoliko
stolica, dva ležaja, orman i sto. Okvir za maketu sobe (broj elemenata zavisi od mogućnosti
dece)
Tok igre:
Sa decom se povede razgovor šta se od nameštaja nalazi u njihovoj sobi. Saopši se deci da
treba da prave sobu za lutku. Pri tom se iz torbe vadi potreban nameštaj za lutkunu sobu i
imenuju se svaki predmet. Deca se pozivaju da nameste sobu za lutku, uz naglašavanje gde se
ša stavlja, na primer , na sredini sobe, suprotno od vrata kauč, i tako dalje. Kada je soba
gotova, deci se saopšti da lutka ne sme da uđe u sobu, jer je u njoj miš. Oni treba da nađu
miša, ali samo tako što će im se na planu sobe pokazati gde je miš. Prisupa se izradi plana.
Svaki predmet se predstavlja s obzirom na njegove konture. Zatim se u maketi sobe sakrije
aplikacija miša, a deci se na planu pokaže gde se miš nalazi. Odredi se jedno dete koje će
pokazivati, a zatim podići predmet (“komad nameštaja“), pod kojim misli da je sakriven
predmet. To čine i druga deca redom. Naglašava se gde se predmet po planu nalazi u odnosu
na druge predmete. Kada se miš nađe, igra se nastavlja tako što jedno dete žmuri, a druga
deca sa vaspitačem sakrivaju „miša“.

Zatim imamo interesantnu igru za razvoj pojmova „Iza, ispred, između“.

Tok igre:
Deca se rasporede u trojke, svako dete u trojci dobija medaljone različitih boja. Vaspitač
zatraži da se iz trojke izdvoje žuti i plavi, a između njih stave crveni.
Zatim kaže da ispred sve dece stane ono dete sa crvenim medaljonom, a iza njega predom
stane žuti, odnosno plavi(ako dece ne znaju šta znači iza, objašava im da žuti gleda u leđa
crvenom, a plavi u leđa žutom). Zatim postavlja pitanje ko je ispred plavog, ko ispred žutog, a
ko između plavog i crvenog. Zatim, vaspitač promeni raspored boja u grupi, pusti muziku za
igru, deca igraju, izmešavju se. Tada vaspitač isključuje muziku i na njegov znak deca se
ponovo grupišu u trojke i obrazuju onaj prostorni raspored koji vaspitač odredi.

Za razvijanje pojma levo-desno pogodna jeigra „Lavirint“.

24
Interpretacija prema:“Igra za predškolsku decu“, str. 24-25
25 .
Isti izvor, str. 22
18
Tok igre:
Igru počinjemo pesmicom:
- Ove moje ručice
igrale bi rado,
lvo pružam levicu,
desno pružam desnicu,
napred jedan, dva i tri,
nazad složno svi.
Istovremeno, deca prema rečima pesme pružaju ruke i prave korake. Posel nekoliko
ponavljanja prelazi se na glavnu igru. Stolice se poređaju tako da napravimo lavirint. Na ulazu
se postavi jedno dete-lane, a na izlazu drugo dete-košuta. Lanetu zavežemo oči, vaspitač mu
pomaže da se kreće kroz lavirint prema svojoj „mami“, dajući mu uputstva (kasnije to čine
deca):idi pravo, a sad desno, opet pravo, a sad skreni levo itd. dok ne stigne na cilj. Da bi smo
olakšali put „lanetu“, „košuta“ se oglašava nekim zvukom.
Pogodna igra za razvoj pojmova ispred, iza, pored, na je i igra „Postavi sve na svoje
mesto“.
Za ovu igru su nam potrebne tri veće i tri manje lopte u tri boje:crvena, žuta i plava.
Tok igre:
U jednu veću kartonsku kutiju stave se sve lopte, na sredini radne sobe postavi se sto. Proveri
se dali sve deca razlikuju pelacije ipred, iza i pored. U prvim aktivnostima i igrama ove vrste
bolje je uzeti stolicu, jer ona ima izraženu prednju i zadnju stranu. Deca redom izlaze, a
vaspitač kaže: „Uzmi crvenu malu loptu i stavi na sto“ ili „Uzmi plavu veliku loptu i postavi
je ispred strola (stolice)“,“Uzmi žutu veliku loptu i stavi je pored (ili iza) stola (stolice)“.
Igru pomavljamo sve dok postoji interesovanje, a onda se svi uhvate za ruke i igraju oko stola,
uz prigodnu pesmu. Po završteku igre deca sedaju za svoje stočiće, dobijaju crtež na kojem je
sto, a pored, iza i ispred stola su neki predmeti. Vaspitač saopštava polako, a po potrebi
ponovi zahteve:
Da predmet koji se nalazi pored stola oboje žuto,
Da predmet koji se nalazi iza stola oboje plavo,
Da predmet isped stola oboje crveno.

Za razvijanje pojmova prostornih relacija napred-nazd, na, gore-dole, progodna je igra

„Pribađi skriveni predmet“.
Za ovu igru su potrbni razni predmeti i igračke razmešteni po sobi, vaspitač treba sve da
postavi pre igre.
Tok igre:
Vaspitač objasni da je predmet negde u prostoriji i da ga treba pronaći. Razbrajalicom deca
izaberu jedno dete koje traži predmet tako što mu vaspitač daje uputstva: „Pođi napred“,
„Okreni se nazad i idi pravo „, „Pogledaj malo gore, na orman, malo udesno“, sve dok dete ne
nađe željeni predmet.
Tada dete treba jasno da kaže, imenuje, gde se tačno nalazio predmet.
Zatim, imamo i jednu igru za razvoj većine prostornih relacija kod dece i to ralacije: u, na,
pored, izdan, ispre, iza, između. Ova igra se zove „Zlakokosa“. Za ovu igru su nam potrebne
apliakcije kućice porodice medveta i stvari koje se nalaze u njoj, prema bajci „Zlatokosa“.
Tok igre:
Vaspitač ispriča deci priču „Zlatokosa“ i kaže da će sada zajedno da nameste medinu kućicu
na aplikator i da će pokazati kako je ona izgledala spolja i iznutra. Aplikacije kuće, drveća,
cveća, dnevne i spavaće sobe, kao i aplikacije nameštaja, predmeta, članova medine porodice
i Zlatokose nalaze se na flanelografu, postavljene bez reda na jednoj trećini flanelografa.
Na drugu trećinu flanelografa (srdnji deo) vaspitač namesti kućicu i pita: „Gde se nalazi
medina kućica?“. Deca odgovaraju: „U šumi“, „Šta ćemo staviti oko kućice?“. Deca
odgovaraju: „Drveće, cveće, pečurke“. Izlazi jedno dete i pomaže sa se postave aplikacije
19
cveća i klupice ispred kućice i imenuje položaj cveća i klupice u odnosu na kuću.

Na pitanje:“Šta se nalazi iza kućice?“, deca odgovaraju: „Drveće“.

Poslednju trećinu flanelografa delimo vertikalno na dva dela, prvi deo za dvenu sobu, a drugi
za spavaću. Vaspitač postavlja aplikacije dnevne sobe sobe i pita decu da nabroje šta se sve
nalazi u dnevnoj sobi. Deca nabrajaju delove nameštaja, a onda jedno po jedno izlaze i
uzimaju pojedinu aplikaciju, postavljaju ih na odgovarajuće mesto: u sobi-isto, pored stola-
stolice, na stolu-tri činije. Velika, srednja, mala; ispred stola su tri fotelje. Mamina, tatina, a
između njih foteljica za malog medu. Zlatokosa najpre seda na stolicu pred male činije, zatim
na malu fotelju i odlazi u spavaću sobu. Deca postavljaju aplikacije spavaće sobe i u njoj
aplikacije tri kreteta, jedan pored drugog. Mali krevet je između ostala dva. Zatim postavljaju
aplikaciju Zlatokose (u ležećem položaju) na krevetić. Dok rade, deca imenuju predmete,
njihov položaj i međusobne odnose.
Što se tiči razvijanja pojmova levo-desno kod dece, imamo igru „Ša je levo, a šta desno“,
za ovu igru nam trebaju lopta i igrovni listić.
Tok igre:
Predpostavlja se da su deca još ranije upoznala pojal levo-desno (proveravamo to vežbalicom:
neka se svako dete desnom rukom uhvati za levo uvo i sl.).
Razbrajalicom se izabere jedno dete koje izlazi napred i dobija zadatak da loptu koju mu pruži
vaspitač, spusti pored sebe sa desne strane, a ko je ispunio zadatak dobro, ide tri koraka ulevo
i pet koraka unazad. Zatim izlazi drugo dete i nastavljaju se slični zadaci do god je deci
interesantno.
Na kraju svako dete dobija igrovni listić na kome je:
 Nacrtan sto, zadatak je da svako dete sa desne strane stola nacrta loptu, a sa leve
cvetić.
 Nacrtan dečak, okrenut licem, zadatak je da deca nacrtaju sa desne strane dečaka kuću,
a sa leve loptu.
Imamo igru „Svaka stvar na svoje mesto“, za razvoj klasifikovanja predmeta prema
prostornim odnosima i relacijama. Za ovu igru nam trebaju predmeti iz kutka kuhinje.
Tok igre:
Deca pogledaju gde šta stoji u kutku kuhinje, a zatim nakratko izađu iz sobe, zatim vaspitač
zume četiti do sedam sitnih predmeta iz kutka kuhinje (zavisno od uzrasta dece) i stavi na sto.
Deca ulaze u sobu, razgledaju predmete, istovremeno uočavaju prazna mesta u kutku kuhinje i
u međusobnoj inerakciji i komunikaciji vraćaju predmete na svoja mesta uz korišćenje
termina za vežbanje prostornih odnosa (u, na, između, levo-desno, gore-dole...).
Zatim imamo igru „Stoni lavirint“, za rešavanje problema prostorne orijentacije. Sredstva
koja su nam potrebna za ovu igru su: loptice za ping-pong, duži ili kraći drveni štapići od
kojih se pravi lavirint, slamčice za sok.
Tok igre;
Deca u malim grupama prave lavirint od štapića, ređaju ih tako da se nepravilno sužavaju i
šire i imaju više lažnih izlaza. Svako dete dobije dugačku slamku za sok i lopticu od ping-
ponga, koju pokušavaju duvanjem da dovedu do izlaza iz lavirinta. Na kraju pravog izlaza
može da stoji mrežica u koju ulazi lopta. U toku igranja, deca vode loptu ispunjavanjem
naloga: „Idi levo, pa desno“ i sličnih naloga u kojima se rešavaju problemi prostorne
orijentacije.
Opisane igre i mnoge druge iz naše predagoške prakse i literature i pored nesumljivih
vrednosti, ne mogu biti jedini način razvijanja pojmova prostornih relacija i prostorne
orijentacije.
„Kao i u drugim aktivnostima rezonovanja, tako i kod prostornog rezonovanja, prirodni razvoj
se može ubrzati pravilnim usmeravanjem dečijeg iskustava i aktivnosti“. 26 To se postiže kroz

26
N.Dobrić, cit.delo, str.66
20
sve aktivnosti dece u dečijem vrštiću i to kako kroz one koje su ovde prezenovane, tako i kroz
brojen druge, pa i one čijem težištu nije početno matematičko obrazovanje, tj, aktivnosti
nemenjene ostvarivanju nekih drugih vastpitno-obrazovnih ciljeva.

Pojmovi o položajima u prostoru

„Igre u funkciji razvijanja pojmova prostora i prostornih relacija“

Osim kroz igre, pojmove o prostornim relacijama učimo i kroz svakodnevnu komunikaciju.
Formiranje pojmova: napred-nazad, gore-dole, iznad-ispod, na-pod, gornji-donji.
 Pozove se Mirko, koji se nalazi negde pozadi, da izađe. Kad pređe polovinu puta,
vaspitačica mu kaže: - Vrati se nazad.
Pozove Ljubicu koja se nalazi takože negde pozadi. Dok ona ide, vaspitačica kaže: -
Ljubica ide napred. Stani Ljubice, sada se vrati nazad.
- Setite se kako smo na izletu gledali da čovek vraća (gura) kolica nazad, da auto
(lokomotiva) ide nazad.
- Kada čovek ide (povlači se) malo nazad? (Kad hoće da skoči, da preskoči nešto).
 Predmet bliži podu, zemlji nego posmatrač, je dole. Ako je obrnuto , predmet je gore.
Vaspitačica pretura nešto po stolu i kao slučajno joj padne neki predme – Pade lopta – kažu
deca. – Jeste, lopta je pala dole. Digni je gore. Spustite igračke dole. Dignite ih gore. Peć je
dole, na patosu. Slike su gore, na zidu. – Gde je krov, a gde je podrum? Šta radi odžačar koji
hoće da čisti dimnjak? A posle? Pogleda se dim koji izlazi iz susednog dimnjaka i koji diše
gore ili pada dole.
 – Dole, ispod nas, je pod (a ispod patosa je podrum), iznad nas je tavanica, a izad nje
je tavan, iznad tavana je krov.
 – Gde je Ružina, a gde Perina Obuća? (Ružine patike su na klupici, a Perina – pod
klupicom. – Gde se kuva ručak a gde spava mačka? – Gde se nalazi slika (iznad
ormana, krveta).
 Pokaže se: gornja daska stola i donja daska, gornja i donja korica knige, gornja i
donja strana daske, gornja i donja strana (dno) konzerve. – Stavi ovu slikovnicu na
gornju policu, o ovu na donju. Donji prozor je otvoren, a gornji zatvoren.
Formiranje pojmova: ispred-iza, levo-desno, s ove strane-s one strane, prednji-zadnji.
 Za decu je sto ispred vaspitačice, a slika iza nje. Postavi se nekoliko dece u jednu
kolonu. Tada je Mirko ispred Stanoja, a iza Čede itd.
 S ove strane ulice (puta, staze) su dečji vrtić i Milanov stan. Pošta i Olgin stan su s one
strane ulice. „Strane“ staze, puta, potoka treba posmatrati u šetnji, prilikom izleta.
 Prednja strana ormana je obojena, a zadnja nije. Prednji i zadnji zid. Slikao na
prednjoj strani lista hartije. Prednja i zadnja strana zgrade. Prednja i zadnja vrata.
Formiranje pojmova: levo i desno.
Pošto deca nisu sigurna u određivanje leve i desne strane svoga tela (udova, ramena, kolena,
oka, uha,...), treba prethodno utvrditi stepen te nesigurnosti: Podignite levu ruku, desnu ruku,
21
desnu, levu, levu, desnu, levo rame, levo, levo, desno. – Uhvatite desnom rukom: levo uvo,
desno koleno, levo koleno, desno uvo. – Neka svako digne: levu nogu, desnu nogu, levu nogu,
levu nogu. – Neka svako stoji: na desnoj nozi, na levoj nozi, na desnoj, na desnoj. – Dignite
levu nogu i desnu ruku, sad obrnuto, levu ruku i levu nogu, obrnuto, levu i levo rame, desnu
nogu i levo rame. – Vi u ovom redu, nagnite se na levu stranu, a vi se nagnite na desnu stranu.
– Na koju stranu se naginje čovek kad nosi teret u desnoj ruci? Deca odgovaraju, a zatim
svako proverava svoje reči, noseći kratko vreme neki teret.
Određuje se levi i desni prozor (krete, sto). Leva i desna slika. Levi i desni konj. Leva i desna
strana ulice (puta).
Ako za stolom sedi više dece, svako treba da kaže: koji mu je drug s leve strane, a koji s
desne strane, koje dete sedi na levom kraju stola, a koje sedi na desnom kraju.
Određuje se leva i desna strana ormana (sanduka, kutije, kuće).
Zatim se zadaju komplikovana pitanja. – Pokažite levi zid, desni zid. A koji je meni levi zid?
S koje se vaše strane nalaze prozori (vrata)? A meni?
Treba postrojiti decu u jednu vrstu i svako da kaže: koji su mu drugovi s leve, a koji sa desne
strane, koji na levom, a koji na desnom kraju. Zatim neka se okrenu ( kao nalevo krug) i neka
opet imenuju „leve“ i „desne“ drugove.
Napomena: Levi i desni nisu uvek relativni položaji. Tačno je utvrđena lava i desna obala
reke. Desni i levi far automobila ne zavise od položaja posmatrača. Na to treba skrenuti deci
pažnju.

Pojmove o prostornim relacijama deca uče i kroz priču: „Doživljaji jedne buve“

Neka buva je živela na krznu velikog psa. Nije joj bilo loše onde, ali joj je dosadilo stalno
kretanje njenog domaćina. To kuče je neprestano skakalo gore, dole, levo, desnok, a najteže
joj je bilo kada bi krenulo da juri svoj rep. Tada je trčalo sve u krug i njoj bi se zavrtelo u
glavi. Zato buva reši da nađe novog domaćina, spakova se i kad je pas krenuo u šetnju, ona
poče da omatra gde može da nađe svoju novu kuću. Zastane pas na trenutak pored nekog
čoveka i buvica, hop, skoči na njegovu levu cipelu. osetila buva da može da nađe skrovište, pa
krenula dalje. Odskakutala je gore uz nogu i stala da ispita prostor. Međutim, tu na nozi joj je
bilo vrlo nemirno, jer ječovek hodao, pa buva krenu naviše tražeći neko mirnije mesto. Išla je
tako i došla do jednog ravnog mesta, pa kako se već umorila, legla je da odspava. Taman je
zadermala kad je probudi neko ravnomerno kucanje, tak, tak, tak. Mislila je da će prestati, ali
je čovekovo srce radilo neumorno i bez prestanka. Odluči buvica da krene dalje, pa skrenu
levo. Opet zastade da vidi šta se dešava i otkri da je i ovde prilično nemirno. Dospela je na
levu ruku koja je nešto radila, zbog čega je razočarana krenula dalje, desno, pa naviše.
Ugledala je neko krzno i odmah se smestila u njega, jer je podsetilo na njeno stro stanište.
Ubrzo je videla da ovo krzno nije tako gusto i toplo kao pseće, pa odluči da ide dalje. Razlog
više da pobegne odatle dao joj je njen domaćin kada je sa nekim počeo da priča, što je stvorilo
za buvu nepodnošljivu buku. Ošamućena od galame, nije ni primetila ruku koja se
približavala kosi. Kada je čovek provukao prste kroz kosu, naša buvica je ispala iz nje. Imala
je sreće da, umesto na pod, upadne u nešto meko i čupavo – krzno velikog lepog psa.
Zadovoljna buva odluči da tu i ostane sećajući se svog lutanja po čoveku kao uzbudljive
avanture.
Zatim, kroz pesmu:

22
„Sve ima svoje mesto“

Oči crne, smeđe, plave,

čovek nosi na vrh glave.
Da su niže, il sa strane,
lupao bih glavom grane.
Uši male il klempave
sa obe se stane prave
da se čuje svaki pisak,
šušanj, zveket, topt, vrisak.
Usta lepo stoje spreda
kad se jede da se gleda.
Kosa raste iz temena
ruke moćne iz ramena.
Ove vešte hvatalice
svuda stižu kao price.
Noge koje skaču, hode,
iz cipela u vis vode.
Ko god da je nas pravio –
dobro nas je sastavo:
glava, stomak i sve resto
zauzelo pravo mesto.

Priča koju takođe možemo koristiti za razvoj prostornih pojmova „Miš i orao“

Dok je mišić čeprkao po suvom lišću tražeći semenke i plodove, s vrha drveta ga je posmatrao
orao. Pošto je bio sit, nije ga zanimalo da lovi miša, već ga je samo gledao i razmišljao kako
mora da je jadan njegov život. Neprestano se krije u zemlji i ispod lišća sakupljajući ono što
padne sa drveta. A kuća mu je mala i mračna.
Bi mu žao miša, pa reši da započne razgovor s njim. Doviknu mu odozgo: - Ehej mišu! Mišić
se trže, načulji uši i hitro poče da se osvrće oko sebe, ali ne vide nikoga. Orao ga pozva još
jednom, pa kad shvati da miš i ne sluti da ga neko doziva odozgo, reče mu: - Gore sam,
visoko na drvetu. Miš podiže glavu gore i kad ugleda orla, zadrhta i pobeže u rupu u zemlji.
Viđao je on velike ptice i uvek bežao, jer je znao da predstavlja hranu za njih, ali nikada do
sada nijedna nije pričala sa njim. Orao se spusti na niže gradne pa opet progovori: - Izađi,
neću ti ništa. Hoću samo da pričamo. Miš je drhtao, bio je veoma uplašen ali je isto toliko bio
i začuđen ovakvim orlovim ponašanjem. Nije mu ni malo verovao, samo mu je odgovorio,
povlačeći se dublje u rupu: - Ostaću ja ovde, pa možemo da pričamo. Orao je razumeo njegov
23
strah, pa je pomirljivo nastavio: - Posmatrao sam te sa drveta i razmišljao o tebi. – O čemu si
razmišljao veliki orle? Nisam znao da razmišljam o svojoj hrani, nepoverljivo reče miš. – Žao
mi te je mišu, živiš tu dole u skučenom i mračnom svetu, neprestano se krijući. Mora da ti je
teško, reče orao pun razumevanja. Mišu je sve ovo izgledalo kao igra i mislio je da je orao
smislio lukav način da ga istera iz rupe, pa reče: - Hvala što brineš o meni, ali meni nije tako
loše. Ovde dole je toplo i bezbedno, a imam i dosta hrane koju sam sakupio. Imam i puno
prijatelja tako da mi život nije toliko težak, branio je miš svoj način života i theo je da pokaže
orlu da nije sve u nadmenosti i snazi.
Orao se stresao i počeo da mu objašnjava jer je primetio da je miš uvređen: - Nisam mislio
ništa loše. Hteo sam da mu pričam o tome kako je lepo živeti u visokim krošnjama odakle sve
vidiš kao na dlanu. I kako je lepo krstariti po plavom nebu koje nema granice... Dok je orao
pričao kako je lepo tamo gore, miš ga je slušao, ali ga nije baš razumeo, niti mu je do toga
bilo stalo. Znao je jedno – iz rupe neće izaći ni za živu glavu, šta god taj orao pričao.
Dok su tako ćaskali i ubeđivali jedan drugog gde je lepše-gore ili dole, navukoše se oblaci.
Pošto je orao ućutao sluteći nevreme, miš je provirio iz rupe da vidi je li velika ptica otišla.
Kad je video orla da još stoji na drvetu, miš se zavukao još dublje u zemlju.
Odjednom je počela strašna oluja.Vetar je duvao jako i krošnje drveća su počele da se savijaju
prema zemlji. Orao se zaljuljao na grani i izgubio ravnotežu. Jedva se povratio i brzo sleteo na
zemlju tražeći niko utočište, pošto na krošnjama više nije bilo sigurno. Nadao se da će naći
neko šuplje stablo gde bi se sakrio, ali mu vetar, strašna pucnjava gromova i grane, koje su
padale oko njega, ne ostaviše nikakvu mogućnosti nego da beži i spasava se kako zna. Pohitao
je prema mišjoj rupi i povikao: - Mišu molim te, pusti me u svoju kuću, nastradažu ovde
napolju. Miš je jedna razaznao reči orla od oluje, a kad je shvatio njihovo značenje, zastao je
prestrašen. - Šta da uradi? Orao je zvučao očajno, ali se miš plašio za svoj život. Velika ptica
je znala zašto miš ne odgovara, pa mu doviknu: - Pomozi mi , imaš moju orlovsku reč da te
neću pojesti. Mip je razmišljao još koji trenuta, a onda odlučno izašao pred orla: - Ali moja
kuća je mala za tebe. Pogledaše i miš se bez reči okrenuo i vratio u rupu. Počeo je da kopa
zemlju tako brzo da se i sam čudio. Orao je napolju pokislo čekao odupirući se naletima vetra.
Posle izvesnog vremena miš je sav zadihan izašao i rekao: - Sada je dobro, možeš da uđeš.
Orao se uvukao u rupu i osetio olakšanje. Unutra je bilo toplo i bezbedno i prijalo mu je da se
malo ugreje. Osvrnuo se oko sebe i video da je miš zbog njega proširio svoju kućicu. Bio je
iskreno zahvalan i kazao mu: - Hvala ti što si me primio, nikada neću zaboraviti tvoju
velikodušnost. Čak si i svoju kuću povećao zbog mene. Miš je ponosno stajao. Više se nije
plašio orla nego mu je kazao: - Sada vidiš da ovde dole nije tako loše.
Njih dvojica se opustiše i počeše da ćaskaju, dok je napolju besnela oluja. Orao je priznao
mišu da je bio suviše gord i razmetljiv i da se bespotrebno hvalio. Za to vreme napolju je
počela da pada kiša. Oni nisu znali šta se dešava, jer im zemlja pružala sigurnost. Međutim,
od jake kiše stvorila se bujica koja je lako našla mišju rupu. Voda je prodirala unutra, prvo
lagano, a onda sve jače i jače. Kad vide vodu, orao protrese krila, spreman da izađe i odleti, a
miš uplašeno pogleda prema izlazu jer je znao da će ga bujica sigurno odneti. Primetivši
njegov pogled, orao mu reče: - Hajde prijatelju, pođi samnom, sada je red na mene da te
spasem. Miš pođe sa orlom prema izlazu. orao ga uhvati kljunom i boreći se sa vodom,
izveuče iz rupe poletevši ka krošnjama. Miš je žmurio od strah, nikada do sada nije leteo.
posle nekog vremena osetio je da su se spustili na nešto meko. Bilo je to orlovo gnezdo. Miš
je otvorio oči i usudio da pogleda okolo. Bilo je predivno. Ispod njih se zelenela šuma, mogao
je da vidi veliko prostranstvo, a izad sebe nebo, koje je zaista bilo veliko, nisu mu se videle
granice. – Stvarno je lepo, imao si pravo orle, reče zadivljeno miš. Posle svega što je preživeo,
orao je zamišljeno pogledao u daljinu i odgovorio: - Lepo je i gore i dole.

24
Pesma za razvoj pojmova gore-dole:

„Gore – dole“

Plavo dole, plavo gore-

gore nebo, dole more.
Gore vetar oblak ljulja,
dole talas čamac žulja.
Gore galeb belih krila,
dole riba, pa se skrila.
Gore sunce puno sjaja,
dole plaža, igra, graja.
Dole gore, vreme teče
dok ne padne tiho veče.
Gore mesec onda stupa,
dole mu se slika kupa.

Interesantna za ovu temu je i sledeća priča

Desanke Maksimović „ Priča o Raku Krojaču“

Živeo pod velikim belutkom u reci Rak Krojač. On je nadaleko bio čuven po svom zanatu.
Sve bube, leptiri i ribice iz okoline šili su kod njega svoja odela. O vrednoći njegovoj svuda se
pričal; govorilo se da nikad iz ruke ne ispušta svoje rumenkaste, oštre makaze. U poslu su mu
pomagali mali rakovi, njegovi sinovi. Oni su po rečnom dnu prikupljali materijal, od koga je
posle Rak Krojač pravio divna odela.
Jednom u velikom viru, blizu belutka gde je stanovao Rak Krojač, ribice reše da prirede
zabavu, te sve potrče njemu, da im sašije nova odela. - Noćas će biti zabava u viru na
mesečini, pa te molim da mi sašiješ haljinu, lepšu nego ijednu što si mi do sada šio, reče štuka
Raku Krojaču, presecajući hitro vodu. - Sašiću ti sivo zelenu haljinu od šljokica, zakićenu
sedefastim lepezama, odgovori Rak Krojač i uze joj meru.
Za štukom dođe kaćiperka pastrmka i stade se umiljavati: - Dragi Račiću, saši mi haljinu da
bude lepša nago u ostalih riba. A Rak Krojač se zamisli i reče: - Sašiću ti šarenu haljinu, punu
žutih, crvenih, belih i plavih tačkica. Bićeš najlepša na celoj zabavi.
Posle njih ih trske izroni grgeč moleći: - Račiću, molim te da mi sašiješ novo odelo za
zabavu, pa ću ti platiti koliko god zatražiš. – Sašiću ti žućkastozeleno odelo, išarano crnim
prugama. Jedino ati bićeš tako odeven.
Kad ribice odoše, navali Rak Krojač na posao. posla račiće da nabave mateijal potreban za
riblje haljine: rečnog bisera, sedefa, šarenog sitnog peska. Čim se oni vratiše, poče da pravi
nova odela, nižući bisere i sedef na duga vlakna like koja je potom upredao sa rečnim
srebrom. A za to vreme ribice su spremale vir za zabavu. Prvo su očistile dno od mulja i
posule ga rumenkastim belutkom i mahovinom, posle čega su pokosile visoku obalsku travu,
da bi mesec što bolje osvetlio vir. Najzad su otišle do žablje siračke družine zvane
„Kreketuša“ i pogodile se da im svira na zabavi. Čak predveče upute se Raku Krojaču da vide
25
šta je sa haljinama.
Kad stignu tamo, a veliki belutak, gde je Rak Krojač stanovao, leži odvaljen, a račići po
mutnoj vodi lutaju i plaču. – Šta je to, pobogu? Gde je Rak Krojač? poviču preneražene ribe,
sluteći neku nesreću. – Odnela ga u torbi neka deca koja su ovuda lovila rakove, odgovore
račići kroz plač. – ećemo nikad više videti svog dragog oca, Raka Krojača.
Onda oni udare u plač; bilo im žao što je siroti rak nastradao, a još više što im nije haljinice za
zabavu sašio.
Mališani, videći kako ribe žale njihovog oca, još više se rastuže: Taman smo mu doneli
bisera, sedefa, rečnog srebra i šarenog peska i on počeo da ih niže na vlakna, a nevaljala deca
nam ga zauvek odnesoše.
Čuvši plač račića i riba, dotrče žabe i rečne zmije da vide šta se dogodilo, i tako tastane opšta
žalost. Baš je sunce zalazilo za breg kad je zavladala tuga. Voda u viru se rumenela kao da je
neko u nju sasuo vina. Večernji vetar lutao je kroz trsku i žalosno šumeo. A stanovnici reke su
i dalje tugovali kraj belutaka. Najednom štuka presta plakati i viknu. – Evo ga dolazi niz reku
Rak Krojač, poznajem ga po škljocanju makazama.
Svi se obazru na tu stranu i zbilja ga ugledaju kako se oprezno provlači između kamenja,
hitajući kući. Stigavši na svoj prag reče: - Sreća moja što sam sa sobom poneo makaze, te
sam, čim su se deca malo zapričala, rasekao torbu i pobega, inače me ne biste više nikad
videli.
Kakav drugi lenji rak bi posle ovog doživljaja prvo legao da se odmori, a Rak Krojač prvo uze
da dovrši započete ribje haljine. Šio ih je dok se mesec nije javio, a onda su beć bile gotove i
prelivale su se kao duga u bezbroj boja. Kad su štuka, pastrmka i grgeč stigli u novim
haljinama, zabava u viru je već otpočela, žabe su svirale a ribice igrale okretne igre. Rak
Krojač je ispod belutka za to vreme pričao svojoj deci šta je sve pretpeo dok nije pobegao iz
torbe.

Zatim imamo dobro poznatu priču „Deda i repa„ za razvoj pojmova ispred i iza

Posadio deda repu. Izrasla repa velika-prevelika. Dođe deda da iščupa repu: povuci – potegni
– iščupati ne može.
Pozove deda babu: baba za dedu, deda za repu: povuci – potegni – iščupati ne mogu. Pozove
baba unuku: unuka za babu, baba za dedu, deda za repu – povuci – potegni – iščupati ne
mogu. Viknu unuka kucu: kuca za unuku, unuka za babu, baba za decu, deda za repu, povuci-
potegni – iščupati ne mogu. Pozva kuca macu: maca za kucu, kuca za unuku, unuka za babu,
baba za dedu, deda za repu – povuci – potegni – iščupati ne mogu. Zovne maca miša: mišić za
macu, maca za kucu, kuca za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu – povuci –
potebni – iščupaše repu.

Osim ove priče imamo i istoimenu pesmu „ Deda i repa“

Posadio deda repu,
26
imao je dobro seme,
finu sortu, slatku, lepu,
na ruku mu išlo vreme.
Sjajno sunce, malo kiše,
mnogo dobre volje, mašte –
rasla repa više, više,
zauzela pola bašte!
Deda se unapred sladi:
Biće pite, biće čorbe!
Htede repu da izvadi,
neće ona to bez borbe.
Hajde, babo, šta još čekaš,
limun pa da dođeš vamo?
Posmatraš me izdaleka,
dođi da je iščupamo!
I sve po redu,
i sve u redu,
baba za dedu,
za repu deda –
povuci, potegni, povuci, potegni!
Repa se ne da!
Ljut je deda, grdi babu:
Kud te uzeh tako slabu ?!
Kad već nemam babu lepu,
mogla bi da čupa repu!
Baba njemu odgovara:
Gde te nađoh tako stara?!
Da si muško ti bi stao
i sam repu iščupao!

Ćuti, babo, ne lupetaj,

pomenu joj deda sveca,
do kuće se sad prošetaj
idi vidi gde su deca.
Njima stižu deca draga,
svi su zdravi, jedri, čili,
iz njih prosto kipi snaga
kraj repe se okupili.
I sve po redu,
i sve u redu,
deca za babu,
baba za dedu,
za repu deda –
povuci, potegni, povuci, potegni!
Repa se ne da!
Vidi deda da se muče,
27
zamišljeno brke suče:
Odmah kući, dajte kuče,
može kuče da povuče!
I sve po redu,
i sve u redu,
kao i juče,
za decu kuče,
deca za babu,
baba za dedu,
za repu deda –
povuci, potegni, povuci, potegni!
Repa se ne da!
Baba se već vrlo brine:
Silnom trudu preti tačka,
a kod kuće od živine
imamo jeo samo mačka.
I sve po redu,
i sve u redu,
kao i juče,
maca za kucu,
za decu kuče,
deca za babu,
baba za dedu,
za repu deda –
povuci, potegni, povuci, potegni!
Repa se ne da!
Kuče laje, deca kmeče,
deda ćuti, puši, sedi,
baba ljuto dedi reče:
Zar će repa da pobedi?

Zašto mene niste zvali,

zacijuče mišić mali,
baš toliko vama fali
da bi repu iščupali!
I sve po redu,
i sve u redu,
kao i juče,
maca za kucu,
za decu kuče,
deca za babu,
baba za dedu,
za repu deda –
povuci, potegni, povuci, potegni!
Iščupaše sočnu i lepu.
I priču i pesmu možemo iskoristiti u cilju razvoja prostornih pojmova.

28
Za razvoj pojma između imamo i sledeću pesmu:

„Između“
Ono gore je najlepše,
ono dole najsnažnije,
al između često biva
u celini najvažnije.
Šepuri se ono prednje
i zadnje se lepo vidi,
a izbeđu sakrilo se,
kao da se od nas stidi.
Jedno parče fina hleba
s drugim slatki sendvič kroji,
samo zato što između
nevidljiva šunka stoji.

Za razvoj pojmova levo i desno pogodna je priča

„ Dve sestre“

Bile jednom dve sestre ruke: Levica i Desnica. Ime su dobile po strani dela na kojoj se
nalaze. Sestre su od rođenja bile zajedno, potpuno su ličile jedna na drugu, lepo su se slagale i
mnogo volele. Sve su radile zajedno i pomagale jedna drugoj.
Kako je vreme prolazilo, sestre su rasle, a jedna od njih, Desnica, dobijala je sve važnije
poslove. Tako je postala spretnija i umešnija. Na početku Levici to nije mnogo smetalo, ali su
poslovi postajali raznovsniji, tako da je Desnica počela sama da piše, da drži kašiku, da se
češlja i pere zube, zbog čega je Levica postala ljubomorna. Mislila je: - Šo bap ona mora sve
da radi? Pravi se važna, Ja to mogu bez po muke, ali mi ona ne dozvoljava. Levica je bila sve
ljuća i uskoro je skovala ružan plan – povrediće sestru i preuzeće sve njene poslove. Tako
jednog dana, dok su zajedno radile u vrtu, Levica, tobože slučajno, ispusti motiku i povredi
sestri prst. Desnica je zajaukala, mada ni Levici nije bilo svejedno, jer je i nju zabolelo. Sestri
je prst otekao, postao plav i Levica ga je umotala u veliki beli zavoj, trudeći se da ne pokaže
radost što će ona sada biti glavna i preuzeti sve poslove.
Jedva je čekala da uzme olovku i nešto napiše. Ali drnje olovke nije bilo jednostavno, tako da
joj Desnica nije pokazala, ne bi umela da piše slova. Trudila se Levica, mnogo se trudila, ali
su slova ispadala kriva, jedna, a mnoga nisu mogla ni da se pročitaju. Domaći zadatak, koji im
je zadala učiteljica nije bio ni nalik onom koji je napisala njena sestra.
Dobro, pomislila je, pisanje i nije tako važno, pokazaću šta umem sa kašikom. No, ni kašika
nije htela da je sluša: hrana se prosipala po stolu, a usta nikako nisu bila na svom mestu.
Jednom je, čak, sipala supu u oko. Isto se dogodilo i sa svim drugim poslovima. Sve što je
nekad radila Desnica izgedalo je tako jednostavno, ali je Levici bilo složeno i naporno. Levica
je bila razočarana svojom nespretnošću, ali i tužna i postiđena što je povredila svoju sestru.
Zbog toga joj je sve priznala. Umesto da se naljuti Desnica se blago nasmešila: Ludice moja,
zar ne vidiš da bez tvoje pomoći ja ništa ne bih mogla da uradim? Ti mi pridržavaš svesku dok
29
pišem, tanjir dok jedem. Bez tvoje pomoći, ni ja ništa ne bih vredela i bila bih izgubljena.
Posle ovih reči sestre su se zagrlile i pomirile. Desnica je obećala da će naučiti levicu nekim
poslovima, kako bi se odmorila poneka, ili ako se (da ne čuje zlo), slučajno povredi.
Samo da znate, kod nekih ljudi, dve sestre su se dogovorile da Levica bude glavna, a Desnica
pomoćnik. Bilo kako bilo, sestre se nikada ne odvajaju i uvek ćete ih videti kako sestrinski
pomažu jedna drugoj.

Zatim, imamo i sledeću pesmu „ Leva-desna“

Od Tokija sve do Osla

desna ima više posla
olovku joj ljudi dali
da se njome svetom hvali.

No ni leva nije neka

lenjivica, kaćiperka,
sa desnom se uvek druži
da joj pravu pomoć pruži.

Kada vojska krene skupa

uvek leva prva stupa,
a desna je ćutke prati,
red se ovde mora znati!
Leva prati, desna svira
kad klavirske direk bira.
Ali zato na gitari
drugačije stoje stvari:
Tu već leva zvuke štima,
desna samo ritam cima.
A na fruli sve je lako
– obe rade podjednako.

Za razvoj pojmova „unutra-izvan“ deci možemo pročitati sličnu priču „Zašto puž nosi
svoju kućicu“

Jednog dana sastane se na livadi poveliko društvo. Bio je tu dugouhi zec, veverica sa
kitnjastim repom, brbljivi vrabac, i , da ne nabrajam, svi ostali iz bliže i dalje okoline. Svi su
se veselili i zbijali šale. Kad je veselje bilo na vrhuncu, stiže polagano puzeći i mali puž. Za
kaznu što je stiga poslednji, odmah ga počeše zadirkivati. - Ša mislite, zašto puž nosi kućicu?
- upita vragolasti zec, strižući dugačkim nemirnim ušima. - Boji se da ga lopovi ne pokradu
dok je izvan kuće – zakvrkuta vrabac na veselje svih prisutnih.
I dok su se svi smejali na račun puža, dovuče se odnekud veliki crni oblak i uz grmljavinu
saspe velike kišne kapi na livadu. Svi se razbeže da što pre dođu svojim kućama. Samo se
30
mali puž zavuče u svoju kućicu i pričeka da diša prestane.
Ivan Goleš27

9. Didaktički materijali i igračke u vaspitno-

obrazovnaom radu na strukturiranju prostora

27
Biljana Stojadinović, Peđa Trajković, Matematika u dečijem vrtiću „Dragon“, Novi Sad,2009 str 6-30
31
 Istraživanja pokazuju da je već trogodišnje dete sposobno da se slobodno kreće u prostoru,
da obilazi nešto veće prepreke (zid, uzvišicu), i pronalazi kraći put do svog cilja (igračke,
sobe), tj, da se snalazi i orijentiše u prostoru koji ga neposredno okružuje. Organizovani
vaspitno-obrazovni rad na podsticanju prostorne orijentacije će biti uspešan ako je usklašen sa
uzrastom detata. Tako se najpre formiraju pojmovi gore-dole, napre-nazad, a nešto kasnije
levo-desno.
Svakodnevne životne situacije su pravi ambijent za razvijanje pojmova o prostoru i
prostorne orijentacije, ali pod uslovom da se ukazivanje na dete na prostorne odnose, vrši
prirodno i nenametljivo kao na primer:
 deca stavljaju kape na glave, a šalove oko vrata
 dete ulazi u vrtić
 knjigu stavlja na sto
 dete baca loptu preko ograde, iznad glave, ispred sebe, ispod stolice, između mogu, iza
leđa, s leve i desne strane
Pri razvijanju pojmova prostornih relacija, treba istovremeno izgrađivati one pojmove koji
izražavaju suprotne prostorne odnose:
 gore-dole, na primer: letimo gore kao ptica, čučimo dole kao pužić ili igra „Dan-noć“
 našred-nazad, igra „Care, care koliko je sati?“
 ispred-iza, igra „Ivin voz“
 levo-desno, to su prostorni odnosi čiji se pojmovi formiraju pred kraj predškolkog
perioda
Kod dece treba razviti sledeće ciljeve:
 poznavanje prostora oko sebe
 razdvajanje sopstvenog dela od spoljašnjih elemenata
 transformisanje prostora
 merenje gledišne tačke u posmatranju prostora
Najpre se foriraju pojmovi gore-dole, zatim napre-nazad i tek kasnije levo-desno.

10. Usmerene aktivnosti za shvatanje prostora i

prostornih relacija

32
Aktivnost br 1

Grupa: Najstarija
Tema aktivnosti: Razvijanje prostornih relacija (levo-desno)
Cilj aktivnosti:
 Razvijanje sposobnosti sagledavanja prostora u odnosu na sopstveno telo (levo-desno)
i položaja pojedinih delova tela u odnosu na druge, takođe sposobnost uočavanja
raznih položaja tela.
 Razvijanje sposobnosti sagledavanja međusobnog odnosa predmeta u prostoru i
menjanja ovog odnosa u raznim aktivnostima (levo-desno).
 Razvijanje sposobnosti kretanja predmeta ili modela u zamišljenim situacijama u
trodimenzionalnom prostoru ili predstavljenim na crtežu (napred, nazad, levo, desno).
Zadaci: Određivanje leve i desne strane na sopstvenom telu, pravljenje puta, koristeći
pojmove levo/desno, određivanje leve i desne strane u odnosu na lutku, određivanje leve i
desne strane u odnosu na mene, klasifikacija stvari prema pojmovima levo/desno, igrati
„muzičke stolice“ koristeći pojmove levo/desno.
Oblici rada: Frontalni, u paru, individualni.
Metode rada: Demonstrativna metoda, metoda razgovora, objašnjenja.
Didaktički materijal: Stolice, autić, lutka, razni predmeti iz sobe (kockice, olovke, plišane
igračke...), cipele, zadaci iz radnog lista, CD sa pesmicom, stolice.
Trajanje aktivnosti: 45 minuta.

Tok aktivnosti
Uvodni deo: 5 minuta
Deca sede u polukrugu, a ja im zadajem sledeće naloge, da bih proverila njihovo poznavanje
prostornih relacija levo/desno, npr:“Podigni levu ruku, desnom rukom uhvati levo uvo, levom
rukom dodirni desno koleno, ispruži levu nogu, nagni se u desno, uhvati druga sa tvoje leve
strane za ruku i sl.“ Tokom ove igre deci mogu pružiti priliku da i sami daju naloge.
Glavni deo: 25 minuta
U glavnom delu deca stoje u red, tako da svi imaju pregled onoga što se dešava. Jedno po
jedno dete izlazi, ja mu dajem kartonsku strelicu, a zadatak mu je da je stavi u određeni
položaj, koji će mu reći dete koje stoji do njega, ponuđeni položaji su napred, nazad, levo i
desno, time gradimo put i kada stignemo do poslednjeg deteta u redum ono uzima autić i
njime prelazi novonastali put, a sva ostala deca glasno navode kuda se auto kreće, napred,
nazad, levo, desno. Nakon ove igre, deca ponovo sede u polukrug, na sred polukruga
stavljam lutku okrenutu ka deci i oko nje nekoliko predmeta iz sobe, deca treba da odrede koji
se od predmeta nalaze sa lutkine leve, a koje sa lutkine desne strane, zatim okrećem lutku
leđima deci i dajem im zadatak da sada odrede šta je sa lutkine leve, a šta sa desne strane. U
sledećem delu aktivnosti ja stojim na sred polukruga, iza mene se nalazi polica, zadatak dece
je da kažu šta se na polici nalazi sa moje leve, a šta sa moje desne strane, zatim da iste relacije
odrede u odnosu na njihov položaj. Nakon toga u jedan veliki džak uzimam i stavljam sve
dečije cipele, zatim svako dete izvlači po jednu, kaže da li ona ide na levu ili na desnu nogu i
koja nam fali da bi imali par (leva ili desna), kada sva deca uzmu po jednu cipelu iz džaka
izručim ostale, a svako dete pravi par za cipelu koju je izvuklo.
33
Završni deo: 15 minuta
U završnom delu dajem deci zadatke iz radnog lista (mogući zadaci su navedeni u Prilogu)
kad ih reše igramo se igre „Muzičke stolice“ i to tako da svaki put kad muzika stane, deca
menjaju pravac kretanja (levo/desno). Na kraju se zahvaljujem deci na saradnji.

Aktivnost br 2

Grupa: Najstarija
Broj dece: 24
Tema aktivnosti: Prostorne relacije u logičko-matematičkim aktivnostima (gore-dole, napred-
nazad, iza-ispred, levo-desno, u, na, pored, između, izvan...).
Cilj aktivnosti: Prostorne relacije u logičko-matematičkim aktivnostima (gore-dole, napred-
nazad, iza-ispred, levo-desno, u, na, pred, između, izvan...).
Cilj aktivnosti:
- Razvijanje sposobnosti sagledavanja međusobnog odnosa predmeta u prostoru i
menjanja ovog odnosa u raznim aktivnostima (unutra, spolja, preko, iznad, ispod, iza,
pored, na, okolo, između i sl.)
- Sposobnost sagledavanja prpostora u odnsu na sopstveno telo.
Zadaci: Postavljanje aplikacija u odnosu na prostorne naloge (priču), uočavanje položaja
predmeta u odnosu na stolicu, uočavanje i raspoređivanje u prostoru sopstvenog tela u odnosu
na druga tela, određivanje prostornih relacija prema zadatoj slici, rešavanje zadataka iz radnog
lista, učestvovanje u štafetnoj igri koja sadrži prostorne relacije.
Oblici rada: frontalni, individualni, grupni.
Metode rada: Demonstrativna, metoda razgovora, objašnjenja.
Dikaktički materijal: Razne aplikacije koje prate priču, pano, stolica, razni predmeti iz sobe
(lopte, kocke, igračke i sl.), slika sa lako uočljivim prostornim odnosima, čunjevi, lopte, radni
list sa zadacima.
Trajanje aktivnosti: minuta.
Tok aktivnosti
Uvodni deo: 5 minuta.
U uvodnom delu pričam deci priču, pre aktinosti sam na pano iza mene okačila aplikaciju
kuće, a svakom detetu dala po jednu aplikaciju. Njihov zadatak je da pažljivo slušaju priču,
kada čuju da pomenem njihovu aplikaciju ustaju i kače je na pano, na ono mesto na kojem se
prem priči nalazi, npr: „Nekada davno bila je jedna kuća, IZA kuće zelanila su se brda,
IZNAD kojih je sijalo žarko Sunce, dok su NA brdu ovce pasle, NA krovu kuće ptičice su
veselo cvrkutale, jedna devojčica stajala je ISPRED kuće i dozivala psa, njegova kućica
nalazila se IZA kuće, sa LEVE strane trešnjinog drveta, dečak koji se nalazio IZVAN dvorišta
željno je gledao u to drvo, hteo je da preskoči ogradu koja se nalazila sa DESNE strane kuće,
mama koja je to primetila, gledajući KROZ prozor, pozvala je i dečaka i devojčivu U kuću na
kolač od trešanja...“
Glavni deo aktivnosti: 25 minuta.

34
Deca sede u polukrugu, na sred tog polukruga stavljam stolicu i na nju, pored nje, oko nje,
ispod nje, sa njene leve, sa njene desne strane, iza nje, spred nje stavljam određene predmete
iz sobe, zatim postavljam deci pitanja npr: „Gde se nalazi crvena kokca u odnosu na stolicu?
Gde je lastiž u odnosu na stolicu? i sl.“
Nakon ove igre pozivam decu po grupama od po troje i raspoređujem ih u prostoru uz pomoć
ostale dece, izdajemo im naloge, npr: „Neka Milica stane ispred Nikole, a Saša između njih i
slično“. Tako dok ne prođu sva deca. Nakon toga na panou iza kačim slike , npr sliku
životinjske farme i postavljam deci pitanja u vezi nje, npr: „Gde se nalazi seno u odnosu na
obor? Gde se nalazi krava u odnosu na tele? Gde se nalazi krtica u odnosu na baštu? Gde se
nalazi petao u odnosu na kokošinjac? Gde se nalaze pilići u odnosu na kokoškuk? Gde se
nalazi čovek u odnosu na traktor? i sl“.
Završni deo: 15 minuta.
U završnom delu dajem deci prigodne zadatke iz radnog lista, prigodne za ovu temu (zadaci
se nalaze u Prilogu). Kada deca reše zadatke, igramo jednu štafetnu igru – Deca treba da stanu
U kolonu, jedan IZA drugog, držeći loptu U ruci da skaču iz obruča U obruč, zatim trče OKO
čunja i vraćaju se do kolone, predaju loptu sledećem i trče skroz IZA:

11. Zaključak

35
Metodika razvoja početnih matematičkih pojmova namenjena je deci, njihovim roditeljima,
vaspitačima dečijih vrtića i svim drugim licima koja se bave vaspitavanjem predškolske dece.
Metodička osnova realizacije ciljeva logičko-matematičkih aktivnosti je igra. Ona je sredstvo
razvijanja misaonih sposobnosti i obrazovanja pojmova.
Kroz metodiku razvoja početnim matematičkih pojmova, vaspitač uvodi dete u svet
geometrijskih figura, brojki, skupova i takođe mu otkriva gde se šta nalazi i kako se ko snalazi
u svojoj okolini, što je i obrađeno u ovom radu.
Kroz temu, „Razvijanje pojmova iz oblasti prostor i prostorne relacije u vaspitno obrazovnom
radu s predškolskom decom“, kao i kroz ostale teme iz ove metodike, vaspitač se mora
pripremiti i osamostaliti da pokaže svoje poznavanje ove metodike, ali i da pokaže svu svoju
kreativnosti i da kroz igru, razonodu i organizovani rad razvija svoje saznajne sposobnosti i
želja za otkrivanjem i saznanjem.
Opisane igre, primeri i aktivnosti u ovom radu nisu jadini način razvijanja pojmova prostornih
relacija i može ubrzati pravilnim usmeravanjem dečijeg iskustva i aktivnosti. To se postiže
kroz sve aktivnosti dece u dečijem vrtiću, kako onih u čijem je težištu početno matematičko
obrazovanje, tako i kroz aktivnosti namenjene ostvarivanju nekih drugih vaspitno-obrazovnih
ciljeva.
Dakle u ovom radu govorila sam pre svega o značaju, zatim o mogućnostima dece i na kraju o
načinima uticanja na njih iz oblasti prostora i prostornih relacija. Mislim da značaj ove teme u
smislu usvajanja nekih matematičkih pojmova ljudi ne shvataju kako bi trebalo, jer je sam prostor,
kao i relacije u njumu od prvog dana našeg dolaska na svet shvaćen kao nešto svakodnevno,
usputno i ne presudno bitno, kao nešto što se podrazumeva. Mislim da ljudi nisu svesni koliko je
matamatika zapravo sastavni deo našeg života, naročito pto se tiče ove oblasti o kojoj rad govori i
da treba skrenuti pažnju na njen značaj. Samim tim tek tada možemo spoznati koliki je značaj ove
oblasti u razvoju predškolkog deteta, a kada smo svesni toga i načini na koje utičemo na dete
postaće mnogo kvalitetniji, što je zaista važno za nas kao vaspitače, za decu, ali i za celo društvo
opšte gledano.

36
12. Literatura

1. Biljana Stojanović i Peđa Trajković, Matematika u dečijem vrtiću „ Dragon“, Novi

Sad, 2009.
2. E.Kamenoh, Model osnov programa vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom
decom „Didaktika, Novi Sad, 1997.
3. Grozdana Simić, Igrom do matematike, Viskoka škola za obrazovnaje vaspitača u
Šapcu, Šabac,2000.
4. Grupa autora, Korak po korak 2, „Kreativni centar“, Beograd, 2002.
5. Dr. Risto Prentović – Mr Branko Prentović, Metodika razvijanja početnih
matematičkih pojmova, „Didaktika“, Novi Sad 2011
6. N.Dobrić, Razvijanje početnih matematičkih pojmova u predškolskoj ustanovi,
„Privredno-finansijski vodič“, Beograd,1985.
7. R.Prentovići V.Sotirović, Metodika razvoja početnih matematičkih pojmova,
„Didaktika“, Novi Sad, 1998.
8. Slobodanka Radosavljević, Stopice-predškolski program, „Biblioteka radost“,
Smederevo, 2007.
9. Slobodanka Radosavljević, Matematika-igra otkrića, „Biblioteka radost“, Smederevo,
2007.
10. Slobodanka Radosavljević, Početna matematika-pripremni predškolski
program, „Biblioteka radost“, Smederevo, 2007.
11.Stanko Prvanović, Metodika nastave matematike, „Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva“, Beograd,1974.

37
Prilog

38