Дидактичке игре и дидактички материјал у васпитно-образовном раду на развијању појма о времену

Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди
ЗАВРШНИ РАД
Дидактичке игре и дидактички материјал у васпитно-образовном

раду на развијању појма о времену
Област: Методика развијања почетних математичких појмова
Наставник – Ментор: Студент:
Маријана Горјанац Ранитовић, доц. Александра,Новица,Пењин
Кикинда, 2017.
Дидактичке игре и дидакички материјал у васпитно-
образовном раду на развијању појма о времену
ОВЕРА ОДСЕКА ЗА СТУДЕНТСКА ПИТАЊА
Име и презиме кандидата:__________________________________________
Број досијеа:_____________________________________________________
Датум предаје рада:_______________________________________________
Датум одбране рада:______________________________________________
Наставник-ментор:_______________________________________________
Комисија за одбрану рада: 1._______________________________________
2._______________________________________
Одсек за студентска питања
ОВЕРА КОМИСИЈЕ ЗА ОДБРАНУ ЗАВРШНОГ РАДА
Оцена рада:___________________
Оцена одбране:________________
Општа оцена:__________________
КОМИСИЈА:
Наставник – ментор:_________________________
Председник комисије:________________________
Члан комисије:_____________________________
2
Дидактичке игре и дидактички материјал у васпитно – образованом раду на

развијању појмова о времену.
Апстракт:
У овом раду се представљају сазнања о развоју појмова о времену у периоду

предшколског детета. Посебно су разрађени делови о самом појму времена, педагошко
– психолошким аспектима, дидактичким материјалима и играма који се користе у
формирању појмова о времену у раду са децом предшколског узраста. Такве игре и
материјали као и уобичајне свакодневне активности подстичу радозналост код деце и
исто тако утичу на разбијање логичког мишљења и усвајање основних математичких
појмова.
У раном дечјем узрасту учење је најбоље кроз игру, не би га требало ограничити само
на интелектуалном нивоу, већ би било пожељно да буду ангажовани свих аспекти
развоја (физички, социо – емоционални, интелектуални). Радозналост је код деце раног
узраста основни покретач сазнајне активности, због тога радозналост треба
подстицати.
Кључне речи:
Време, појам времена, дидактички материјал, дидактичке игре, Методика развоја

почетних математичких појмова, дете.
Садржај:
3
Дидактичке игре и дидактички материјал у васпитно – образовном раду на

развијању појма времену.............................................................................................. 1
1.Увод.................................................................................................................................6
2.Математичке основе-време, математичке релације....................................................9
2.1 Значај математике............................................................................................9
2.2 Бинарне релације..........................................................................................10
2.3 Релације у предшколском образовању.........................................................11
2.4 Време и временске релације...........................................................................13
3.Педагошко-психолошки аспекти на развијању појма о времену.............................15
4.Дидактички материјали који се могу користити у развијању појма о времену......18
5.Дидактичке игре које се могу користити у развијању појма о времену..................20
5.1 Методички захтеви за примену дидактичких игара за усвајање појма времена и

временских релација........................................................................................................24
6.Писана припрема...........................................................................................................30
Активност број 1..................................................................................................30
Активност број 2..................................................................................................34
7.Прилози......................................................................................................................38
4
8.Закључак.....................................................................................................................42
9.Литература..................................................................................................................44
5
„ Дете живи у свету излазећег сунца, будно је и отворено према целокупном

свету и прихвата га. Постоји оно што постоји. Ништа му не треба додавати,
ништа му одузимати. Увек је целина. „
(Бела Хамваш)
1. Увод
О великим значају математике најлепше говоре мисли неких великих људи:
„Машина може да реши све проблеме који јој се поставе, али не може да састави, да
смисли ни један. То чини математика.“
Алберт Ајнштајн
„Математика, то је језик којим говоре све тачне науке.“
Н. И. Лобачевски
„Наука ће само тада достићи висок ниво развитка кадас буде потпуно ослоњена на
математику.“
Карл Маркс
Данас се сматра да је веома значајно почети са математичким образовањем у

раном добу и да математичко образовање игра важну улогу у развоју личности.
Математика уводи дете у перципирање и схватање односа у непосредном окружењу,
помаже развој дечјег мишљења и других психичких функција те богати дечији речник
за добру и јасну комуникацију са својом околином. Поласком у дечији вртић логичко –
математички развој добија облик планског и систематског рада у складу са захтевима
савременог предшколског образовања, обухватајући следећа математичка подручја:
6
опажање, схватање и апстраховање простора и просторних релација, опажање и

именовање предмета и димензија, развијање појма геометријских облика у простору и
равни, развијање појма броја, развијање појма скупа, развијање појма времена, појмова
о мерама и мерењима (дужина, маса, време...) .
У теоријским приступима и пракси сматра се да развој почетних математичких
појмова мора бити у складу са развојним карактеристикама предшколског детета. Из
тог става проистичу основне методичке смернице, које осигуравају успешно
остваривање васпитно – образовних задатака на плану развоја почетних математичких
појмова код предшколске деце у оквиру иституционалног предшколског образовања.
Предшколски период у развоју детета има своје специфичности по којима се разликује
од других периода. Промене у менталном животу су велике и дубоке, а исто тако
значајне за развој личности, посебно за сазнајне способности. Дете предшколског
узраста по својој природи је веома радознало, оно испољава интересовања за све
објекте и појаве које га окружују. Дете учи кроз игру и играјући се играчкама. Многа
деца и сама праве играчке што свакако позитивно утиче на развој логичког
размишљања и сазревања. При том под термином играчка подразумевамо сва средства
којима се дете служи у игри, док су дидактичке играчке и материјали посебно
осмишљени за учење.
У овом раду говоримо о развијању појма о времену код деце предшколског
узраста, о улози игре и разноликости дидактичког материјала, као и о томе какава је
улога васпитача на формирању појма о времену, на који начин васпитач усмерава и
мотивише децу.
7
У уводном делу говорим о значају математике на развој личност.
Математичким релацијама,релације поретка.
Педагошко-психолошком аспекту који је важан и који треба поштовати,када

говоримо о развијању појма о вемену.
Дидактирчки материјали су важни,као и њихова употреба у развијању појма о

времену.
Дидактичке игре неизоставне су да би дошло до правилног и успешног развијања

појма о времену.
Значај развијања појма о ремену уз помоћ дидактичхих игара и дидактичког

материјала који ће помоћи деци предшколског узраста да овладају временом,а што
ће им бити од важности за касније сазревање и школовање.
2. Математичке основе
8
2.1 Значај математике

Значај математике је вишеструк и неспоран. Математичко образовање користи
специфичан математички језик који јеинтернационални и универзални користећи
јединствени систем симбола, па су самим тим математичка знања интернационална и
универзална и подједнака су људима без обзира на географске, културне, етничке,
религијске, расне и друге разноликости. Математика је фундаментални чинилац свих
сфера човековог деловања. На математичким знањима нарочито су развијене природне
и техничке науке. Применљивост математике се не огледа само у научним
истраживањима већ и у другим областима човековог живота и рада.
„Не постоји ни једна математичка област, ма како она апстрактна била која се
не би могла применити на појаве реалног света“.
Н.И. Лобачевски
Математичко образовање игра важну улогу у развоју личности, поспешује когнитивни

развој личности, развија интелектуалну радозналост, способност развдвајања битног од
небитног и смисао за јасну логичку аргументацију. Она развија потребу за истинитим
ставовима, аргументацијом и доказивањем. Математичко образовање утиче на стицање
моралних особина, а то су: истрајност, марљивост, тачност, прецизност, доследност.
Развијањем ових моралних особина математичко образовање индиректно доприноси
развоју смисла за лепо, развија хармонију код васпитаника и даје свој прилог естетском
васпитању. Због тога што је математика апстрактна наука, поставља се питање у ком
узрасту је могуће почети са учењем математике (група аутора, 1972.). Данас се сматра
да са математичким образовањем треба почети у раном добу. ”У раном узрасту од
битног је значаја мисаоно изазавати дете, да дете развија способност мишљења,
анализира, тумачи, дискутује и гради позитиван став према свакој врсти мисаоног
проблема”. (Мирчов, 2012.) .
9
2.2 Бинарне релације

Стварност која нас окружује, карактеришу разне релације – везе: међу људима,
међу објектима и између људи и објеката. У проучавању бинарних релација од битног
је значаја да се за сваку одређену релацију утврде њене основне особине.
Пре него што дефинишемо бинарне релације на неком скупу, наводимо дефиницију
Декартовог производа два скупа.
Декартов производ два скупа А и B је скуп уређених парова код којих је први
члан из скупа А, а други члан из скупа B, односно .
Бинарна релација на скупу А је произвољан подскуп његовог Декартовог
производа, тј. . Ако кажемо да је елемент а у релацији са
елементом и пишемо .
Дакле свака бинарна релација на скупу А је скуп неких уређених парова елемената
скупа А.
Ако је релацоја релација на скупу А, односно ако је , тада важи:
➢ Релација је рефлексивна ако и само ако .
➢ Релација је антирефлексивна ако и само ако .
➢ Релација је симетрична ако и само ако .
➢ Релација је антисиметрична ако и само ако .
➢ Релација је транзитивна ако и само ако .

Бинарна релација која је рефлексна, симетрична и транзитивна, зове се
релација еквиваленције.
10
Бинарна релација која је рефлексивна, антисиметрична и транзитивна, зове се

релација поретка.
Релација поретка се назива и релацијом парцијалног поретка или релацијим
уређења. Релација поретка за коју су свака два елемента датог скупа у релацији, назива
се релацијом тоталног или линеарног поретка (уређења).
2.3 Релације у предшколском образовању

Да бисмо истакли значај бинарних релација у математичком образовању, овде
ћемо навести само неке од релација са којима се упознају деца на предшколском
узрасту. Из примера које ћемо навести, очигледно је да су у предшколском образовању
доминантно заступљене релације линеарног поретка (уређења) и релације
еквиваленције.
На предшколском и раном школском узрасту са децом се обрађује појам скупа,
а у оквиру тога релације „једнакост“ скупова и „бити подскуп“.
Деца се упознају са бројевима, а у оквиру тога са релацијским знацима и =.
Бројеви су линеарно уређени релацијама „мање или једнако“ и „веће или једнако“.
Појам броја и његовог места у бројном низу уводи се преко скупова, па тако деца могу
визуелно да створе представу о томе који је број мањи, а који је већи, односно да усвоје
појам релација „мање“ и „веће“ за бројеве.
Приликом упознавање геометријских облика (фигура) користи се релација „је
подударно“, која је релација еквиваленције. На пример, углови квадрата су подударни,
у шта се можемо непосредно уверити: преклапањем модела квадрата, углови се
поклапају (подударају).
Релације линеарног уређења (поретка) су нарочито присутне када се ради на
усвајању појма времена. На пример, дани у недељи, месеци у години, догађаји и
празници у години су линеарно уређени релацијама „претходи“, односно „пре“ и
„следи“, односно „после“. Ако је неки догађај био „пре“ другог, онда други не може
11
бити „пре“ првог, други је „после“ првог. То указује на особину антисиметричности

релације „пре“, односно „после“. Такође ако је среда „после“ уторка, а уторак „после“
понедељка, онда је и среда „после“ понедељка. Тако уочавамо транзитивност релације
„после“. На овај начин учи се и редослед годишњих доба.
Приликом реализације ових садржаја битно је нагласити да дани у недељи,
месеци, као и празници у години, сати у току једног дана, увек иду истим редоследом
као у неком низу. На пример, за дане у недељи истичемо да је први дан понедељак, иза
уторак...и тако до недеље. Ту се завршава једна недеља и поново иде све из почетка. То
деци можемо показати визуелно тако што користимо апликације, а сваки дан има неку
своју боју или знак.
12
2.4 Време и временске релације

Време је значајан феномен стварности. Наш појам времена је творевина
људског разума. Њиме се човек користи при оријентацији у перманентном и
бесконачном следу догађаја. Захваљујући спознаји временских феномена стварности,
човек лакше схвата природу и појаве у њој и утврђује постојање одређених
правилности и законитости у одвијању и следу појава у природи – смењивање дана и
ноћи, годишња доба, месечеве мене.
Према Прентовићу (Прентовић и Прентовић, 2011) време као феномен
стварности ваља тројако појимати и то: као астрономско или физичко, као математичко
и као психолошко време. Астрономско или физичко време је релативан феномен по
тврдњи Анштајна, јер брзина његовог протицања, зависи од брзине кретања небеских
тела. У математичко апстрактном смислу време је бесконачан и континуиран след
тренутака без почетка и краја, било који тренутак у том следу може бити нулти, па је
све пре тога прошлост, а иза тога будућност, док је нулти тренутак садашњост.
Психолошко време представља субјективни осећај трајања односно тока догађаја, што
зависи да ли време протиче у контексту пријатних догађаја или у ишчекивању.
Како истичу Креч и Крачфилд (1973.), време је као и простор увек у свему
присутно тако да га посебно и не запажамо. Не постоји никакав чулни рецептор за
време. Опажање времена и простора је тесно повезано, тј. временски и просторни
односи се доживљавају у релативно чврстом јединству. Као резултат оваквих
јединствених опажаја, времена и простора јављају се јединствене просторно –
временске представе. Ове представе код деце предшколског узраста, сем код ретких
појединаца, нису развијене. Добро је познато да успешно сналажење у сваком животу,
природној и друштвеној средини, као и успех у разним практичним активностима,
зависи од развијености јединствених просторно – временских представа.
Временске релације су апстрактни појмови и релативни појмови. Оне се не могу
осетити ни једним чулом, за њихово схватање неопходна је већа психичка зрелост,
13
извесна развијеност централног нервног система, развијеност мисаоних операција као

и развјеност говора. Релативност временских одредби огледа се и у томе што нешто
што важи за дати период, у следећем не важи. Добрић истиче: „Време не може да се
види, нити чује, оно је нешто што дете не може да опипа или да упозна било којим
чулним путем. Уз те неке временске одредбе које дете чује за дати период у следећем
могу да не важе. Тако већ следећег дана оно што је било данас, постаје јуче, сутра је
постало данас, а јуче је постало прекјуче. То збуњује дете у временској оријентацији“
(Добрић, 1985).
Међутим, извесну математизацију могуће је вршити у предшколском узрасту и
са временским релацијама. Васпитно – образовни рад на развијању појма времена и
временских односа је веома значајан са аспекта когнитивног развоја предшколског
детета. То су појмови: пре, после, прво, следеће, на почетку, на крају, одавно, ускоро,
након и слично. Развијање појма временских интервала и релација врши се кроз
спонтане активности детета уз правилно усмеравање васпитача одговарајућим
питањима и правилним именовањем временских појмова. Методички поступак
усмерен на схватање времена је специфичан, а стицања искустава о временском следу,
временским интервалима, току догађаја, требају бити подстакнути активностима и
играма као и играчкама које ће деци предшколског узраста помоћи у схватању времена
и временских појава. Да би дете усвојило значење неког временског термина, оно мора
претходно да изгради друге, такође сложене појмове, као што је добра развијеност
говора и знање бројева. Развијање појма времена и временских односа није само
предмет развијања математичких појмова, већ и упознавање околине, јер је већи део
тих појмова интуитивно развијен у млађем узрасту везано за ситуације и процесе у
непосредној околини.
14
3.Педагошко – психолошки аспекти развијања појма о времену
Дете предшколског узраста по својој природи је веома радознало, главни облик

дечије активности је игра. Непосредна околина представља основни миље за
спровођење игровних активности нудећи мноштво материјала за дечје перципирање и
манипулисање, тј. за стицање искуства. Прве контакте са непосредном околином
новорођенче остварује путем додира, укуса, мириса, а нешто касније све више путем
вида и слуха. Дечје сазнање је првобитно глобално, јер дете не може да оствари
потпуну дистинцију између себе и спољног света.
Бројни психолози као што су Пијаже, Виготски и Брунер.“Беба се рађа без

икаквих знања,а затим посматрајући свет око себе постепено уобличава кохерентно
разумевање тог света,који се непрестано увећава“(Пијаже,1940.)
Проучавали су интелектуални развој деце и процес усвајања математичких
појмова. Они су проучавали суштину модерне математике и сазнајну природу деце
предшколског узраста.
Пијажеова теорија је извршила огроман утицај на откривање развојног пута
појединих мисаоних структура. Пијаже разликује четири фазе у интелектуалном
развоју детета:
Сензо – моторна фаза – траје од рођења до друге године, тачније око 18 месеци
или до појаве говора. У сензо – моторној фази дете о свету око себе закључује на
основу чулне перцепције и манипулације са предметима око себе. Математички
појмови још нису издифиринцирани, али дете већ почиње да разликује облике и
њихове особине, тако да му је потребно обезбедити безбедно окружење мноштвом
приметних, разноврсних играчака. На овом узрасту дете нема развијен појам о времену
али може именовати предмете са развојем говора. На пример, дете у овом узрасту може
рећи”сат”, али не зна његов значај.
15
Преоперациона фаза, фаза припреме конкретних операција или фаза ситуационе

или интуитивне интелигенције, траје од 2. до 7. године. У овој фази мишљење деце је
конкретно и егоцнтрично, засновано на непосредном опажању. Ову фазу карактерише
одсуство способности серијације и реверзибилности. У овој фази се развија говор. У
овој етапи когнитивног развоја вршењем разних активности дете упознаје различите
предмете, манипулише њима, спонтано их слаже, врши њихово груписање. Тек око
шесте године почиње развитак логичког мишљења, које је услов за развој
математичких појмова у правом смислу речи.
У периоду 3. и 4. године живота, појам о времену је још увек апстрактан и дете
тада може уочити само основне временске појмове (дан – ноћ, подне, поподне). У овом
узрасту не треба детету говорити „брзо ћу доћи“, јер дете то може тешко да разуме.
Боље је повезати нешто што му је познато са временом када ће се одрасла особа
појавити.
Фаза конкретних операција (почетак логичке интелигенције) почиње од 7. до 12.
године. У њој дете нема способност апстрактног мишљења, не може да схвати
експеримантално мењање једне по једне варијабле. Мишљење детета је у овој фази још
увек везано за конкретне ситуације, мада се јавља способност да дете лочички расуђује
и закључује.
У овој фази дете и ако још увек нема апстрактно мишљење има појам о времену,
зна дане у недељи, месеце у години, сате у дану, време за одлазак у школу и повратак
кући, зна када да очекује родитеље и слично.
Фаза формално-логичких операција (фаза формалне интелигенције) од 11. до 15.
године. У њој се мишљење ослобађа конкретности, расуђује се према законима
формалне логике.
У овој фази развоја дете увелико има развијен појам о времену али због година
и промена у организму као и у менталном сазревању њих може више оптерећивати
психолошко трајање времена. Тада су нестрпљиви, време са вршњацима им пролази
16
брзо, а са обавезама споро. У адолесценције се постепено развија достигнуће о

схватању времена, јасно се назире одрастање јер дете већ и само зна да за неке догађаје
мора да се сачека.
Пијаже сматра да дете предшколског узраста није у стању да схвати многе

математичке појмове. на пример, дете може да научи да броји, али не можемо рећи да
је усвојило појам броја. Иако су Пијажеови резултати у каснијим истраживањима
релативизовани, редослед фаза у интелектуалном развоју детета је константан и веома
је битан за обликовање математичких садржаја који се изучавају, за избор метода и
дидактичких средстава.
Деца појам о времену најлакше савладају кроз игру и друге практичне

активности. Свакодневне животне ситуације деци нуде низ могућности за опажање
времена, као напр. време за устајање, долазак у вртић, доручак, време за игру. Пошто је
време апстрактно деци у предшколском узрасту, децу треба подсећати на прошле
догаћаје. Деца која памте своја летовања или зимовања по неком догађају, друштву,
проводу, игри и времену проведеном са нама – брже и лакше усвајају у појам
годишњих доба. Већ са три, пет година можете му објашњавати да се лети једе
сладолед, иде на море, плива... а да зими правимо снешка, носимо јакне... Притом га
увек подсећамо на нека конкретна искуства и доживљаје. Захваљујући томе постепено
ће успети да разграничи годишња доба, а истовремено то ће послужити као добра
одредница да у каснијем предшколском узрасту можемо објаснити временски ток –
година. Напр. : „ Поћи ћеш у школу када прође још једно лето“
17
4.Дидактички материјали
Под дидактичким материјалом се подразумевају разноврсни конкретни
материјали у васпитно – образовном процесу са изразитом дидактичком функцијом
и наменом. Када се користе играчке у функцији проучавања оне се третирају као
сегмент дидактичког материјала. У предшколским установама у дидактички
материјал се убрајају разноврсне слике, играчке, предмети конструкциони
материјал и други преко којих се деца упознају са својствима материја, облика,
величине, боје, својства, а затим и правилима употребе тог материјала, како се чува,
одлаже на одређено место. Играчке се посебно издвајају, са циљем да се да
нагласак на игру као водећу активност деце предшколско узраста. (према:
Прентовић и Прентовић, 2011).
Класификација дидактичких материјала зависи од критеријума који се користи.
Једна од класификација дидактичких материјала у почетном математичком
образовању је следећа:
Природни материјали – погодни су за изазивање, подстицање, усмеравање и
одржавање перцептивних, манипулативних и мисаоних активности и операција на
упознавању квантитативних и просторних односа. У природне материјале спадају
разни плодови – зрневље житарица, шишарке, жиреви, каменчићи, цветови и
слично.
Предмети свакодневне употребе – прибор за писање и цртање, средства за
одржавање хигијене, али и лутке, лопте, конструторске играчке, играчке које
представљају разне алате.
Необликовани материјали – материјали од којих деца обликују, моделују
различите предмете (хартија, стиропор, тесто, пластелин, глина...) .
Специјализовани дидактички материјал за почетно математичко
образовање – жетони, логички блокови, рачунаљке, бројне слике, пазле, модели
геометријских фигура, разне стоне играчке, домине, радни листови и слично. Иако
18
су важни и незаменљиви, специјализовани дидактички материјали нису довољни

као средства у васпитно – образовном раду развијања почетних математичких
појмова, исто толико су важни и предмети из непосредне околине. (Прентовић и
Прентовић, 2011).
Дидактички материјали који се користе као средства за усвајање појма о
времену су најчешће средства из непосредне околине: сликовнице, пазле, разне врсте
сатова, зидни календар.(слика 1).
Слика 1: Пешчани сат и сликовнице.
19
5.Дидактичке игре
Свака игра која има унапред постављен педагошки циљ у смислу утицаја на
развој способности, врлине, навике јесте дидактичка игра
Дидактичке игре су специјално припремљене игре које су значајне за психо –
физички и интелектуални развој деце. Дидактичке игре су оне дечје игре које поред
тога што поседују општа својства игара, садрже и на посебан начин прилагођене и
уграђене у њихова правила, активности (откривачке, логичке, говорне, музичке,
перцептивне) ради унапређивања општег, а посебно интелектуалног развоја деце. Игра
има дидактичку вредност ако одговара некој од суштинских потреба детета и сугерише
му својом структуром, садржајима и правилима, вршење интелектуалних операција,
као што су поређење (стварање појмова), анализа, синтеза, елементарно суђење и
закључивање, координирање, проверавање, памћење и коришћење информација
прибављених на разне начине, испитивањем и манипулисањем ради изазивања
промена, путем социјалног сазнања (сазнања од других људи) или њиховом мисаоном
прерадом односно логичким сазнањем.
Дидактичке игре спадају у игре са правилима и осмишљавају их одрасли. У
дидактичким играма поред правила постоји задатак који представља изазов за играче.
Свака дидактичка игра треба да представља ситуацију у којој се за дете јавља проблем
које не може или може делимично да реши на практично – опажајном и мисаоном
плану, користећи своја претходна искуства. Добро осмишљена дидактичка игра не сме
да потпуно искључи слободу дечје игре и не сме садржати елементе присиле. Циљеви
дидактичких игара су: развијање упорности, систематичности, сналажљивости,
самопотврђивање, припадност групи и уопште развој менталних функција. При томе
треба водити рачуна о:
20
● правиланом избору садржаја којим се жели постићи и развити одређена

интелектуална активност;
● правиланом редоследу садржаја игре како би спонтано усмерили децу на
вршење интелектуалних активности;
● атрактивности игре и њеној прилагођености деци различитих способности.
Креиране игре треба да обезбеде повезаност садржаја, могућност дечијег
експериментисања и истраживања, могућност решавања проблема на више начина у
потрази за што ефикаснијим решењима, могућност чињења, уочавања и исправке
сопствене грешке. Како Шимић истиче „Једна дидактичка игра не може имати само
један циљ, функције игре се преплићу, иста игра има истовремено елементе
дидактичности, стваралаштва, драматизације, конструкторства и логичког решавања
проблема “(Шимић, 2000) .
21
Постоје различити начини за класификацију дидактичких игара. Не може се

поставити строга граница између различитих типова игара, тако једну исту игру
васпитач може прилагодити и искористити за постизање више васпитних циљева у
различитим васпитно – образовним областим. Поделу дидактичких игара можемо
извршити по типовима игара:
● игре развијања пажње,
● игре брзог расуђивања и памћења,
● игре развијања чула додира,
● игре развијања чула слуха,
● игре развијања појмова,
● игре развијава памћења,
● игра развијања чула вида.
Подела дидактичких игара према садржају: Слика 2

● језичко – литерарне,
● игре упознавања околине,
● игре развијања математичких

појмова,
● музичке игре,
● ликовне игре,
● моторичке игре.
22
Слика 3
По критеријуму узраста ове игре делимо на:

● игре за млађу и средњу узрасну групу,
● игре за старију узрасну групу,
● игре за предшколце.
Ова подела није изричита. Постоји велики број игара које се играју независно од
узраста детета. Неке од њих се играју по истим правилима, док се код неких правила и
захтеви посебно коригују за одређене узрасте.
У математичком образовању предшколаца најчешће је у употреби подела игара
према математичкој области која је преовлађујућа у игри. У наставку ћемо изложити
неке методичке захтеве за избор и примену дидактичких материјала, игара и играчака у
васпитно образовном раду са прешколцима према узрасту, са посебним освртом на
примену дидактичких материјала, игара и играчака креираних за усвајање појма
времена и временских релација.
23
5.1 Методички захтеви за примену дидактичких игара за усвајање

појма времена и временских релација
Дидактичке игре у почетном математичком образовању треба да буду тако
конципиране и усмерене да подстичу интелектуалну активност детета, траже дужу
концентрацију и намерну пажњу у току игровне активности, а посебно на стицању
сазнања о квантитативним односима и просторим облицима дате васпитно – образовне
ситуације. У циљу остваривања успеха у игри, захтевају памћење и увежбавање
правила и познавање елементарних математичких садржаја, неопходних за решавање
постављених задатака, подстичу развој самоконтроле, правилног резоновања,
доприносе стицању, проверавању и утврђивању логичко – математичких сазнања
(Прентовић и Сотировић, 1998) .
.
Методички захтеви за примену дидактичких игара за усвајање појма времена за
млађу и средњу узрасну групу
С обзиром на свој карактер, дидактичке игре захтевају више пажње и

концентрације за разлику од других игара, па тако деца млађег узраста нису довољно
спремна за њих. Овај проблем се решава применом разних поступака за повећање
дечије мотивације, посебно коришћењем привлачних дидактичких играчака,
комбиновањем перцептивних и логичко – математичких активности са покретима (нпр.
игре са лоптом) или уношењем елемената игара маште или улога са тематиком која се
показала као занимљива деци. Млађој деци и у току игре треба објаснити правила у
колико их нису довољно прихватила. Приликом објашњавања правила игре треба се
24
обраћати час једном, час другом детету како би свако од њих имало утисак да васпитач
говори баш њему.
Појам времена деци овог узраста је још увек апстрактан, премда се мисли да
га треба почети формирати на узрасту између 3 и 4 године. Садржаје треба узимати из
основних и свакодневних животних ситуација. Свакодневне животне ситуације деци
овог узраста нуде низ могућности за опажање времена, као нпр. време за устајање,
долазак у вртић, време за доручак, време за игру. Васпитач кроз игру и дружење са
децом подсећа децу шта се у јутарњим часовима ради код куће и у вртићу и онда то
асоцира децу на јутро. Подне им васпитач може приближити тако што их стално
подсећа да је то време за ручак. Поподне васпитач приближава деци тако што их
подсећа да је то доба дана када се одмарамо, гледамо тв, идемо у шетњу. Вече – вечера
са породицом и припрема за кревет асоцира децу на то доба дана. Временски период од
неколико дана дете одређује према томе колико пута треба да спава да би дошло до
неког догађаја, на пример – рођендан.
Стицање искуства о временском следу, временским интервалима, току догађаја,
треба подстицати конкретним активностима, али и играма и играчкама. То су игре
које може осмислити и васпитач. На пример, игра која се игра тако што деца седну у
круг и редом изговарају делове дана и говоре једну карактеристичну активност за тај
део дана: јутро-доручак, вече-купање). У овом узрасном периоду не треба очекивати
велика напедовања у овом смеру, зато што је време нешто што деца не могу осетити
чулима.

старију узрасну групу
25
Деца у старијој групи имају већ развијену вољну пажњу и памћење, а добро
запажају и својим чулима. Богатији им је речник и способнија су за уопштавање.
Схватање времена је широк појам у овом узрасту деце и због тога се у васпитно –
образовном раду мора водити рачуна да се не осврћемо само на уопштено мерење
времена као што су: годишња доба као делови године, година која траје 12 месеци,
недеља као временски период, сати у току дана и радње везане за тај део дана. У
васпитно – образовниом раду морамо водити рачуна и о структури времена.
Структуирање времена представља конципирање и структуирање таквих животних и
посебно педагошких ситуација у дечјем вртићу у којима ће дете бити у прилици да:
● спроведе активност у којима се врши праћење збивања које укључује поређење

трајања одређених секвенци (слушање музике, то јест одломака и упоређивање
колико који одломак траје),
● сагледавање секвенце одређених операција у оквиру дечјег искуства (колико
нам је времена потребно за одржавање личне хигијене),
● откривају законитост сукцесије (вода испари из посуде после дугог кувања),
● прате секвенце појединих операција (сређивање радне собе и играчака),
● врше понављање редоследа операција (ређање сличица по редоследу који је
правилан),
● остварују орјентисање о времену према видним обележјима и временским
интервалима, као основа за уочавање и реконструисање временског следа догађаја
(пре, после, сада, касније).
Да би се код деце развило уочавање и реконструисање временског следа
догађаја могу се користити литерарна дела као дидактичко средство. На пример-
читање или причање приче. Након обраде неке приче, нпр. „Три прасета“ васпитач
поставља питања:
● Шта се догодило на почетку приче?
26
● Ко је први саградио кућу?

● Ко је био најспорији у грађењу куће?
● Коме је вук покуцао на врата?
Систематски и методички правилно усмераваним реконструисањем следа

догађаја, деца схватају значај временског редоследа збивања и трајања догађаја. Нека
деца већ у старијој групи могу да овладају неким временским секвенцама и
временским појмовима, док код друге деце треба наставити са развијањем појма о
времену.

предшколце
Деца предшколског узраста већ имају развијене и нове мотиве за учествовање у

дидактичким играма. Појачана је радозналост, интересовање за све што је ново и
необично. Обзиром да предшколци више знају и да им је развијеније мишљење,
постају им доступније игре које захтевају вршење анализе и синтезе, као и уопштавање
на апстрактном нивоу.
Како деца сазревају у предшколском периоду васпитач им може понудити
различита дидактичка средства која ће им послужити за овладавање временом. Када
говоримо о години и годишњим добима васпитач понуди деци календаре где ће деца
најпре уз помоћ слика и асоцијација сликама научити месеце у години, а то ће им
васпитач поткрепити неким догађајима (Нова Година, Божић, Ускрс, 1. Мај) .
У овом узрасту када деца овладају годишњим добима и месецима, она могу
успешно овладавати данима у седмици, а то ће им васпитач поткрепити песмом
„Седмица“ . Васпитач ће деци поновити да је редослед дана у недељи увек исти баш
27
као што се спомиње и у песми. Игра Код одређеног броја деце на овом узрасту може се
очекивати и почетак писмености и познавање бројева, а васпитач их у томе охрабрује и
нуди пузле и сложеније задатке како би утврдили познавање дана у седмици и њихово
именовање. Кроз игру са друговима могу помоћи и осталој деци да истим појмовима
овладају, јер се деца између себе најбоље разумеју, а одрасли су ту да их подстакну,
заинтересују и обавезно исправе ако греше.
Подстицање детета да сагледа временску константност одређених догађаја из
оквира режима дана у вртићу остварује се поступцима васпитача који обраћа пажњу на
сат. Постепеном упознавању са сатом – часом као јединицом времена, доприноси и
примена илустроване сатнице дневног режима у вртићу. Деца предшколског узраста
знају намену часовника, али не и да га користе. За почетак, васпитач може да
организује игре са играчком часовник. Показивањем казаљки појашњава им да мала
казаљка показује сате, а велика минуте. У њиховом узрасту довољно је да
оријентационо знају да у осам сати доручкују, а да се у дванаест сати руча. Мали број
деце овлада гледањем у редован часовник, али код заинтересоване деце треба то
подстицати и давати да се играју часовницима и да нас обавештавају о томе шта
радимо у које време. Оспособљавање деце за мерење времена помоћу часовника
остварује се и кроз дидактичку игру „Царе, царе колико је сати“. Могу помоћи и
литерарни састави (стихови, загонетке и слично) .
У даљем овладавању временом код деце овог узраста спроводе се и игре које ће
деци појаснити разлику дана од ноћи играњем игре „Дан и ноћ“. Деци се понуде два
паноа, један светли, други тамнији. Светли представља дан, а тамни ноћ. Деца из
чаробне торбе извлаче апликације које асоцирају на дан или ноћ, а требају их тачно
поставити на паноу. Могу се играти и овако – једна група деце показује одређене
апликације, а друга треба да каже на које доба дана их то асоцира, док ће васпитач то
време показати намештањем казаљки на сату. Децу треба заинтересовати и за сунчани
сат и показати га деци ако постоји у њиховој близини. Да би се постигла трајност
28
усвојених појмова, с времена на време треба поновити неку игру и понудити

дидактички матерјал који ће их подсетити на годишња доба и дане у недељи, а то може
бити обична игра са лоптом. На пример, деца стоје у форми круга, а васпитач баци
лопту и каже један дан. Дете коме је лопта бачена треба да ухвати лопту и именује
следећи дан. Слично се понавља и са часовником, док се не усвоји неко знање
очекивано и прихватљиво за овај узраст.
Пошто су предшколци будући ђаци прваци ми њих морамо оспособити за дане

који им долазе. „Будућем ђаку прваку је неопходно сналажење у просторно –
временским односима, будући да школски захтеви, од првих дана, подразумевају
познавање праваца, просторних особина предмета, као и динамику временских
секценци. Да би рационално организовало своје активности на часовима и ван њих,
детету је потребно познавање ових секвенци и способност процењивања колико му је
времена потребно за коју радњу “( Каменов, 1997) .
29
6. Писане припреме
Активност број 1.
Тема: Дани у недељи
Циљ: Обрада дана у недељи

Задаци: Упознати децу са појмом времена – дани у недељи (седмица) способност
схватања односа о редоследу дана у недељи, способност закључивања и резоновања;
Метода рада: Вербална, демонстративна метода, метода игре.
Облик рада: Фронтални, групни, индивидуални.
Средства за рад: Сликовница, календар, глобус, лампа, макета сунчевог система.
Корелација са другим методикама: Методика упознавања околине, Методика развоја
говора, Методика музичком васпитања, Методика физичког васпитања..
Узрасна група: Припремна група
Увод: (5 минута)
У овом делу активности васпитач даје деци да послушају песму „Седмица“.

После послушане песме васпитач поставља питање: Да ли знате колико траје један
дан?
Затим, треба поновити неке основне делове дана: јутро, подне, вече. Деци напоменути
да дан траје 24 часа. Уз помоћ глобуса, лампе и макете сунчевог система, коју
поседујемо у вртићу, показујемо како се смењују дан и ноћ. Деци се појашњава да је
30
земља округла, да се окреће око своје осе, што могу видети на глобусу, да се због тога
сменјују обданица и ноћ. Свако дете које изрази интересовање прилази глобусу и
макети и самостално окреће глобус покушавајући да објасни оно што је уочило и
усвојило. Када се деца подсете делова дана и шта се ради у којем добу дана, поставићу
следеће питање:
Да ли знате шта је то седмица и зашто се тако назива?
Деца у предшколском узрасту знају дане у недељи, али није на одмет поновити их.
Главни део: (25 минута)
У главном делу активности уз помоћ сликовнице (прилог 1) и апликација

(прилог 2) испричаћу причу „Сложна породица“ .
Постоји једна необична породица. У њој има седморо браћа и сестара и видећете зашто
је тако јединствена.
Сваки брат или сестра у овој породици старији је од оног другог само један дан.
Код њих се зна тачан редослед и ни један брат и сестра никад нису стајали ван реда
или покушавали да иду испред или иза брата и сестре.
Време је да вам представим чланове ове породице. Најстарији брат је
Понедељак. Он представља почетак, први почиње са радом, а остали га следе.
Понедељак је врло озбиљан, али је и мало мрзовољан и није увек расположен за шалу и
игру.
Један дан млађи је Уторак он је најпаметнији и најбољи брат од свих. Уторак је
спреман да помогне свима и веома је цењен у својој породици. Вредан је и најбоље се
слаже са својом један дан млађом сестрицом Средом.
Ево и прве сестре у овој чудној породици. Она стално нешто ради и има мало
времена за игру. Увек је у неком послу и помаже осталој браћи и сестрама, ако они
нису завршили своје послове. Среду изузетно уважавају и често од ње траже савет.
31
А Четвртак? Четвртак је добричина и врло је наиван. Њега често млађи брат

Петак одвуче од послова да се играју. Али ту је старија сестра Среда, која га опомиње
и врати да заврши своје обавезе.
Петак је пети брат по реду. Он је четири дана млађи од Понедељка, три дана
млађи од Уторка, два дана млађи од Среде и један дан од Четвртка. Старији је једино
од Суботе и Недеље. Петак је најмлађи од браће у породици и највеселији и
најнесташнији. Није много вредан, јер увек има да обави нешто важније – неку игру и
несташлук, па често занемарује своје обавезе. Остала браћа га стално критикују због
тога, али Петак је једноставно такав. Њему је најблиставија сестра Субота коју веома
цени.
Субота је најлепша међу сестрама и цела је породица много воли. Питате се
зашто? Субота је најомиљенија јер је задужена да члановима породице организује
изласке, излете и дружење. Она је весела, уме да ужива, безбрижна је и нема других
обавеза. Пуна је лепих изненађења и сви једва чекају њен долазак, јер то значи забаву и
одмор од посла.
Најмлађа сестра се зове Недеља. Иако најмлађа, она је блага и добра, тако да
породици обезбеђује тренутке одмора и опуштања. Недеља је веома паметна и она
окупља браћу и сестре и прави са њима озбиљне планове.
Ова је породица позната, као што рекосмо, по реду и дисциплини. Она зато и
има своје име, зове се Седмица. Ово име само каже да их има седморо. Седам паметних
глава које добро познају ред и рад и веома се лепо слажу, поштују и сарађују.
После прочитане приче кроз разговар са децом проверавам да ли су разумели

причу. Нека од могућих питања су следећа:
Да ли дани у недељи увек иду редом?
Да ли неко хоће самостално да понови дане у недељи?
Да ли неко зна који је први дан у недељи?
32
Који је последњи?
Да ли је и среда после понедељка као и уторак?
Који је највреднији дан у недељи и зашто?
Након тога играмо следећу игру. Свако дете представља један дан у недељи.
Сваком детету саопштавам који је дан у недељи, а дете треба да упамти који је дан.
Након тога изговарам одређени дан, а дете које представља следећи дан устаје. Ову
игру понављамо док не прођу сва деца. После завршене игре поставићу деци још нека
питања, као што су:
Који дани долазе после петка?
Којим данима не долазимо у вртић?
Завршни део: (око пет минута)
Питам децу шта су запамтили, анализирамо оно што смо научили. Подсећам их на
неке догађаје који су нама познати, а догодили су се у одређеном дану (посета музеју -
уторак; одлазак у позориште - петак). Затим им предлажем да играмо у колу уз
слушање песме „Седмица“. Деци је позната ова песма, хватају се у коло и играју, а игра
траје док постоји заинтересованост код деце.
Апликације и слика у прилогу;страна 38
33
Активност број 2.
Тема: Шта садржи година? (годишња добра, месеци у години)

Циљ: Усвајање појма о времену – година и годишња доба.
Задаци: Уочавање појма о одређеном временском периоду, утврђивање неких
правилности у појму о времену, развијање способности опажања, уочавања и памћења.
Метода рада: Вербална, демонстративна метода, откривачка.
Облици рада: Индивидуални, групни, фронтални.
Средства за рад: Сликовнице, разне апликације, календар, слике, макета
Корелација са методикама: Методика упознавања околине, Методика развоја говора,
Методика музичког васпитања, Методика физичког васпитања.
Узрасна група: Старија
Увод: (око пет минута)
У уводном делу активности питам децу да ли знају које је сада годишње доба.
Постављам им питања: Да ли знате које је годишње доба било пре овог?
Да ли знате које годишње доба ће нам доћи после овог?
Да ли знате од чега зависи смена годишњих доба?
Подсећамо се разлога за смену дана и ноћи, а уз помоћ макете која представља
сунчев систем на сличан начин објашњавам утицај Сунца и његове удаљености од
Земље на смену годишњих доба.
34
Главни део: (25 минута)
У овом делу активности прочитаћу једну рецитацију деци:
ШТА ИМА ГОДИНА
У годину, натенане,
свашта стане.
Четири доба она има:

пролеће, лето, јесен и зима.
Дванаест месеци година вешта

у недра смешта-
неки су велики, неки су мали,
али ни један никад не фали.
Има она добро знана

триста шездесет и пет дана
И, када је издају нерви,
Један тајни у резерви.
И као да то није ништа
има два полугодишта
и два распуста: један дуууги
и, усред зиме, краћи други!
После прочитане рецитације, пошто смо се присетили годишњих доба, деца ће
35
седети по групама, а свака група добиће велики папир на којем црта природу. Једна
група црта природу у пролеће, друга у лето, трећа у јесен и четврта у зиму. Када
нацртамо, сваки папир делимо на три дела у која ћемо касније уписати месеце.
Договарам се са децом да сваки месец у години представимо неким симболом, за то
ћемо користити апликације које имамо. Учимо називе месеца у години, њих има
дванаест, а за сваки месец проналазимо неки догађај који је за њега карактеристичан,
на пример: у јануару је Божић, у марту Дан жена, а у септембру се полази у школу.
После овога са децом разгледамо зидни календар (прилог 3) и констатујемо да
неки месеци имају тридесет, а неки тридесет и један дан.
Постављам деци питање: „Да ли је за вас један месец дуг или кратак период?“
Деца говоре о свом доживљају времена.
Затим деци приближавам појам временског периода од једне године. То им
представљам као период који траје од једног до другог њиховог рођендана или од једне
до друге Нове Године. После овога разговарам са децом шта све може да се деси и шта
се дешава у периоду од годину дана. Деца за једну годину порасту по неколико
центиметара, иду на одмор, прославе рођендан...
На паноу цртамо календар дешавања у једној години. Деца се присећају догађаја
и представљају цртежом оне, за њих најважније. После овога постављаћу деци питања
како именујемо догађаје који су се десили, а како оне који ће нам доћи.
Прошлост приближавам деци тако што им покажем фотографије неких догађаја
из прошлости на пример (завршна приредба из прошле године) .
Затим ћу деци поставити питање: Колико сада имате година?
Њихови одговори потврдиће да су се родили тачно пре неког времена, то јест пре
одређеног броја година. У даљем разговору са децом питаћу их да ли знају колико им
је времена потребно да одрасту у велике људе? Постављаћу питања као што су
следећа: Колико времена је потребно да порасте једна биљка?
Колико времена је потребно да се излегне пиле из јајета?
36
Колико времена је потребно да порасте младунче неке животиње?

Након што саслушам дечије одговоре, појаснићу деци да догађаји који следе и
који се још увек нису догодили представљају будућност.
Деци ћу садашњост објаснити тако што им говорим да је садашњост све оно
што нам се догађа у овом тренутку и у оквиру неког кратког временског периода.
Завршни део: (5 минута)
У завршном делу активности питам децу да ли им је било све јасно,

анализирамо оно што смо радили. Захвалим се на сарадњи и да би се деца физички
активирала предложићу им да играмо уз музичку нумеру ”Четири годишњих доба
има”. Деца су овде физички активна, а поред понављања годишњих доба, могу да прате
покрет, ритам и да вежбају певачке способности уз познати текст.
Апликације и слика у прилогу;страна 41
37
7. Прилози
Прилог 1: Сликовница „Дани у недељи“

(прилог 1)
38
Прилог 2: Апликације дани у недељи

(Прилог 2)
39
Прилог 3: Разни календари

(прилог 3)
40
Прилог 4:актибност 2,дечији цртежи

(прилог 4)
41
8. Закључак.
На крају рада можемо закључити да је игра основна активност и потреба деце,

те да је о њој као таквој много веће речено.
Дечје игре испуњавају живот детета, играјући се дете упознаје свет око себе и
своје место у том свету, учи се понашању и раду, развија своја чула и способности,
разне вештине и интелектуалне способности. Свака игра изискује мањи или већи,
физички или умни напор, јер само таква доноси радост због успеха и савладавања
тешкоћа и има развојну функцију. Кроз игру дете најлакше усваја норме понашања и
формира правилан однос према другој деци у околини. Деца која немају играчке
проналазе себи објекте за игру, сами праве играчке што разбуктава њихову машту и
ангажује њихове физичке и интелектуалне снаге. (Шимић, Г., 2000) . Зато се тежи да се
искористе све могућности игре у васпитно - образовном процесу код деце
предшколског узраста без нарушавања слободе, спонтаности, дечије иницијативе и
креативности. Одрасли се могу уплести у игру само у циљу иницијализације игре,
социјализације и редукције егоцентричности.
У току рада на овој теми потврдила сам и проширила своја знања о значају рада
на развијању основних математичких појмова код деце у предшколским установама.
Код деце од малих ногу треба разбијати предрасуде да је математика баук. У свакој
предшколској установи математички кутак треба да буде опремљен материјалом и
средствима која ће да подстакну дечје активности у овлдавању математичким
појмовима.
Пошто је време за децу у предшколском узрасту апрстрактно, деци кроз игру
треба дозволити да се упознају са временом као нечим што не можемо чути, видети,
осетити. Велику улогу у формирању појма о времену заузимају играчке и дидактички
матерјал преко којих дете упознаје оно што га окружује, а што представља време и
след догађаја. Можемо рећи да на формирању појмова о времену доприносе све
42
активности, па чак и оне основне као што је поштовање режима дана у вртићу. На
пример, тако што деца у вртићу поштују време за оброк, игру, одмор.
Дидактичке играчке и игре треба да буду основа рада у свим предшколским
установама. Оне су погодне и за децу која су мање мотивисана и заинтересована за
учење, као и за рад са децом која заостају у развоју. Примена дидактичких игара код
деце је веома продуктивна и преовлађује у предшколском узрасту на развијању
почетног математичког описмењавања. Пред децом су постављени задаци, а самим тим
деца требају уложити напор како би решила задатке и проблеме, и на тај начин игра
утиче на побољшавању пажње и концентрације, а све то утиче на интелигенцију
детета.
Улога васпитача је веома велика и одговорна јер васпитач треба да усклади игре
са дечијим могућностима, потребама, жељама, водећи рачуна о узрасној групи.
Васпитач исто тако мора да усмерава децу, да им пружи одговоре на постављена
питања, да их подстиче и подржава у решавању задатака. Васпитач такође код деце
буди интересовање за нова сазнања и откића.. Васпитач децу током игре и активности
усмерава, објашњава им правила, утиче на њих да прихвате правила и да их доследно
спроводе. Васпитач прати дете док се игра, прати реакцију на активност, упућује децу
на играчке и разне материјале. Деци треба представити време као једну интересантну
целину, као нешто што траје и што ће им бити мање непознато како одрастају.
Одговоран, креативан и савестан васпитач и сам може направити нову и добру
играчку која ће децу подстакнути на игру и проучавање. Сматрам да треба више
улагати у предшколске установе, куповати дидактички материјал и играчке како би
васпитачи имали више материјала који ће понудити деци и самим тим успешније
радити на развијању логичког мишљења и развијању интелигенције.
43
9.Литература
1. Каменов Е. , (1997). Методичка упутства за модел Б Основа програма педагошког

васпитања и образовања деце од три до седам година. Нови Сад: Драгон
2. Каменов Е. (1983.) Методика васпитно – образовног рада са предшколском децом за

четврту годину педагошке академије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
3. Какашић С. (1997). Методика математике за предшколски узраст. Сремска

Митровица
4.Креч Д.и Кречфилд Р.(1973).Елементи психологије,Београд:Научна књига
5. Пијаже Ж.(1979).Психологија интелигенције,Београд:Нолит
6. Правановић С. , (1972). Методика наставе математике. Београд: Завод за

издавање уџбеника
7. Прентовић Р. , Сотировић В. (1998). Методика развоја почетних математичких

појмова. Нови Сад: Дидакта
8. Прентовић Б. , Прентовић Р. (2011). Методика развијања почетних математичких

појмова. Нови Сад: Дидакта
9. Шимић Г. (2000) . Игром до математике. Шабац
10. Марковић М. , Шајин М. , Ковачевић И. , Коруга. , Ивановић Р. , Бељански Љ. ,

Крсмановић М., Гајић З. , Пековић Д. , (2006) . Корак по корак 2. Београд Креативни
Центар
44
11. Група аутора (1972) . Сувремена математика и предшколско дете други дио.
Загреб, Социјалистичка Република Хрватска завод за унапређивање основног
образовања.
45

Дидактичке игре и дидактички материјал у васпитно-образовном раду на развијању појма о времену

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Дидактичке игре и дидактички материјал у васпитно-образовном раду на развијању појма о времену

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди

Дидактичке игре и дидактички материјал у васпитно-образовном

Област: Методика развијања почетних математичких појмова

Наставник – Ментор: Студент:

Маријана Горјанац Ранитовић, доц. Александра,Новица,Пењин

ОВЕРА ОДСЕКА ЗА СТУДЕНТСКА ПИТАЊА

Име и презиме кандидата:__________________________________________

Датум предаје рада:_______________________________________________

Датум одбране рада:______________________________________________

Комисија за одбрану рада: 1._______________________________________

Одсек за студентска питања

ОВЕРА КОМИСИЈЕ ЗА ОДБРАНУ ЗАВРШНОГ РАДА

Дидактичке игре и дидактички материјал у васпитно – образованом раду на

У овом раду се представљају сазнања о развоју појмова о времену у периоду

Време, појам времена, дидактички материјал, дидактичке игре, Методика развоја

Дидактичке игре и дидактички материјал у васпитно – образовном раду на

2.Математичке основе-време, математичке релације....................................................9

2.1 Значај математике............................................................................................9

2.2 Бинарне релације..........................................................................................10

2.3 Релације у предшколском образовању.........................................................11

2.4 Време и временске релације...........................................................................13

3.Педагошко-психолошки аспекти на развијању појма о времену.............................15

4.Дидактички материјали који се могу користити у развијању појма о времену......18

5.Дидактичке игре које се могу користити у развијању појма о времену..................20

5.1 Методички захтеви за примену дидактичких игара за усвајање појма времена и

Активност број 1..................................................................................................30

Активност број 2..................................................................................................34

„ Дете живи у свету излазећег сунца, будно је и отворено према целокупном

О великим значају математике најлепше говоре мисли неких великих људи:

Данас се сматра да је веома значајно почети са математичким образовањем у

опажање, схватање и апстраховање простора и просторних релација, опажање и

У уводном делу говорим о значају математике на развој личност.

Математичким релацијама,релације поретка.

Педагошко-психолошком аспекту који је важан и који треба поштовати,када

Дидактирчки материјали су важни,као и њихова употреба у развијању појма о

Дидактичке игре неизоставне су да би дошло до правилног и успешног развијања

Значај развијања појма о ремену уз помоћ дидактичхих игара и дидактичког

2.1 Значај математике

Математичко образовање игра важну улогу у развоју личности, поспешује когнитивни

2.2 Бинарне релације

члан из скупа А, а други члан из скупа B, односно .

Бинарна релација на скупу А је произвољан подскуп његовог Декартовог

производа, тј. . Ако кажемо да је елемент а у релацији са

Ако је релацоја релација на скупу А, односно ако је , тада важи:

➢ Релација је рефлексивна ако и само ако .

➢ Релација је антирефлексивна ако и само ако .

➢ Релација је симетрична ако и само ако .

➢ Релација је антисиметрична ако и само ако .

➢ Релација је транзитивна ако и само ако .

Бинарна релација која је рефлексивна, антисиметрична и транзитивна, зове се

2.3 Релације у предшколском образовању

бити „пре“ првог, други је „после“ првог. То указује на особину антисиметричности

2.4 Време и временске релације

извесна развијеност централног нервног система, развијеност мисаоних операција као

3.Педагошко – психолошки аспекти развијања појма о времену

Дете предшколског узраста по својој природи је веома радознало, главни облик

Бројни психолози као што су Пијаже, Виготски и Брунер.“Беба се рађа без

Преоперациона фаза, фаза припреме конкретних операција или фаза ситуационе

брзо, а са обавезама споро. У адолесценције се постепено развија достигнуће о

Пијаже сматра да дете предшколског узраста није у стању да схвати многе

Деца појам о времену најлакше савладају кроз игру и друге практичне

су важни и незаменљиви, специјализовани дидактички материјали нису довољни

Слика 1: Пешчани сат и сликовнице.

● правиланом избору садржаја којим се жели постићи и развити одређена