Марина рад мастер

ВИСОКA ШКОЛA СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ
И ПОСЛОВНЕ ИНФОРМАТИЧАРЕ-СИРМИЈУМ
ПРАЋЕЊЕ ПОСТИГНУЋА МИКРО МОТОРИЧКИХ

ОБРАЗАЦА КОД ДЕЦЕ У ГОДИНИ ПРЕД ПОЛАЗАК
У ШКОЛУ
СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНИ ПРОГРАМ
Име и презиме ментора: Име и презиме студента:

Др Дејан Савичевић Марина Лечић
Сремска Митровица, 2022 година

ВИСОКA ШКОЛA СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ
И ПОСЛОВНЕ ИНФОРМАТИЧАРЕ-СИРМИЈУМ
ПРАЋЕЊЕ ПОСТИГНУЋА МИКРО МОТОРИЧКИХ

ОБРАЗАЦА КОД ДЕЦЕ У ГОДИНИ ПРЕД ПОЛАЗАК
У ШКОЛУ
СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНИ ПРОГРАМ
Име и презиме ментора: Име и презиме студента:

Др Дејан Савичевић Марина Лечић 43/2020-М
Сремска Митровица, 2022 година

САЖЕТАК
Моторички развој је једна од области у којој дете предшколског узраста стиче
многе вештине пре поласка у школу како би се кретало кроз простор и руковало
предметима, а касније научило да може да надогради и унапреди друге моторичке
вештине. Један од циљева образовања са којим се деца сусрећу одмах након поласка у
школу јесте описмењавање, што пре свега подразумева обуку у почетном читању и
писању. Предуслови су да је дете физички, психички, социо-емоционално и вербално
зрело. Такође, главни физички предуслов за писање је развој фине моторике, односно
шака и прстију и спретност шаке. У циљу подстицања таквог развоја, постоји много
метода које користе васпитачи у предшколској установи.
У теоријском делу рада представљена је припрема деце за писање, развојни
стадијуми писања, графомоторни развој детета, редослед поступака у оспособљавању
деце за писање и плес писања. У поседњем поглављу рада дат је пример моторичких
важби и игара који би били представљене у брошури „фине моторичке вежбе и игре
код деце у години пред полазак у школу“
Припрема за писање подразумева развој фине моторике – вољног усмеравања
покрета, њихове координације, ритма, снаге, тачности, темпа као и размаха покрета
шаке и прстију. Вежбањем се усавршавају покрети руке у свим смеровима, континуитет
без подизања оловке са папира, притисак на подлогу. истрајност што захтева одређени
степен вољне контроле понашања и мотивације. Мотивација треба да се заснива на
интересовању створеном за графичке активности и жељи да се извршавају одређени
графички задаци, као и љубави према књигама и другим илустрованим
материјалима .Емпиријски део рада обухвата истраживање праћења постигнућа микро
моторичких образаца код деце у години пред полазак у школу. У раду је коришћена
дескриптивна метода. Инструмент који користимо је протокол праћења нивоа
постигнућа микро моторичких образаца код деце у години пред полазак у школу на
иницијалном и финалном тесту, приликом реализације игара и графомоторичких вежби
уз примену радног листа. Узорак истраживања чине 29 деце узраста од 6 до 7 година из
једне ППП групе из вртића „Мајски Цвет“. Истаживање показује да је код већине деце
на финалном тесту примећен је знатни напредак у свим играма и графоноторичким
вежбама уз примену радног листа, а што се може закључити да су деца успела да
достигну одређени степен развоја нивоа постигнућа микро моторичких образаца код
деце у години пред полазак у школу.
Кључне речи: дете, фина моторика, писање, игра, вежбе.
САДРЖАЈ
УВОД .........................................................................................................................................1
1. ТЕОРИЈСКА РАЗМАТРАЊА.............................................................................................2
1.1. Фина моторика и графомоторика................................................................................2
1.2. Припрема деце за писање.............................................................................................6
1.3. Развојни стадијуми писања..........................................................................................8
1.5. Редослед поступака у оспособљавању деце за писање.............................................9
1.5.1. Претходни поступци који индиректно припремају за писање............................9
1.5.2. Графомоторичке вежбе општијег значаја...........................................................10
1.5.3. Графомоторичке вежбе у одговарајућој свесци.................................................11
1.6. Плес писања..................................................................................................................12
2. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА.............................................................................15
2.1. Дефинисање и опис проблема (предмета) истраживања..........................................15
2.2.Циљ истраживања са нагласком на резултате који се очекују.................................15
2.3. Задаци истраживања....................................................................................................16
2.5. Методе истраживања...................................................................................................17
2.6. Образложење значаја истраживања............................................................................17
3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА......................................................................................18
4. ПРИМЕР МОТОРИЧКИХ ВАЖБИ И ИГАРА КОЈИ БИ БИЛИ ПРЕДСТАВЉЕНЕ У
БРОШУРИ „ФИНЕ МОТОРИЧКЕ ВЕЖБЕ И ИГРЕ КОД ДЕЦЕ У ГОДИНИ ПРЕД
ПОЛАЗАК У ШКОЛУ“..........................................................................................................35
4.1. Самомасажа руку и прстију детета помоћу импровизованих материјала..............36
4.2. Вежбе за јачање мишића руку и стабилност раменог појаса..................................37
4.3. Гимнастика за прсте.....................................................................................................43
4.4. Игре прстима уз певање песмица...............................................................................45
4.5. Игре и вежбе за побљшање спретности руку и прстију..........................................49
4.6. Плес писања..................................................................................................................58
ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................60
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................62
ПРИЛОГ - ПРОТОКОЛ ПРАЋЕЊА ПОСТИГНУЋА ДЕЦЕ.............................................64
УВОД
Припрема деце за наставу почетног писања у предшколским установама јесте

контекст посебне припреме за њихов полазак у основну школу. Припрема за наставу
почетног писања представља само један сегмент у систему организованог деловања на
дете у предшколској установи, односно ова припрема подразумева систем
организованих активности којима се подстиче специјална готовост детета за полазак у
школу која је саставни део опште готовости и подразумева да дете до поласка у школу
овлада знањима, вештинама и навикама које ће му бити потребне за остваривање
школских задатака из наставе матерњег језика, посебно, а затим из осталих наставних
предмета (Правилник о општим основама предшколског програма, 2006., Компас-
Вукашиновић, Е., 2014, 2010а).
Према аутору Емилу Каменову (Каменов, 2006), припрема за писање
подразумева системско вежбање детета и у предшколској установи и у школи, при чему
је задатак предшколске установе да ваљано припреми децу за писање, а школе да их
описмени.
Мотивација треба да се заснива на интересовању створеном за графичке
активности и жељи да се извршавају одређени графички задаци, као и љубави према
књигама и другим илустрованим материјалима.
Вежбама за развој ситних мишића шаке и прстију и координације покрета, треба
да се достигне спретност у кретању у 4 правца, као и кружно, а то се постиже посебно
кроз разне дидактичке и конструкторске игре, активности са разним материјалима
(хартијом, тканином, дрветом), сликање прстима и обликовање од глине, пластелина,
песка... Врло корисна активност је и изрезивање апликација (сличице разних облика и
величина) где се дете константно подстиче на правилно држање маказа, прецизно и
педантно сецкање и лепљење.
Такође, значајно је и истаћи чињеницу да васпитачи у предшколским установама
немају задатак да науче децу да пишу. Међутим, то не значи да васпитач не треба да
делује када деца испољавају интересовања за слова и потребу да се изражавају помоћу
писања. Стога, деловање васпитача треба да подразумева смислену организацију
активности које доприносе развијању дечијих способности за писање. Притом не смеју
бити занемарене законитости физичког, интелектуалног, социоемоционалног развоја
детета предшколског узраста, као и стваралаштво као аспект развоја и потенцијали
појединца.
1
1. ТЕОРИЈСКА РАЗМАТРАЊА
1.1. Фина моторика и графомоторика
Да би деца савладала писање морају имати развијену моторику (грубу и фину)

или графомоторику. Развијена груба моторика је основа за развој фине моторике која је
одговорна за извођење прецизних покрета. Графомоторика је моторичка активност
писања. Графомоторика представљају вештине и вежбе потребне за обликовање и
усмеравање потеза, слова и речи (Шимек, 2016).
Фина моторика је једна од основних функција тела, чији се центар налази у кори
великог мозга. То је центар за прсте, који заузима значајан део коре великог мозга.
Поред центра за прсте, ту су још и центри за говор, очи и стопала. Такође,
свакодневном употребом прстију дете развија вештине које су му потребне за све
животне активности.
Фина моторика подразумева способност координације малих мишића руку. Ови
мали мишићи су одговорни за покрете који се користе током писања, или током
држања оловке. Фина моторика подразумева ангажовање мањих мишићних група за
извршавање задатака који по природи захтевају прецизност. То су ситни прецизни
покрети прстима, зглобовима, рукама као што је хватање предмета обема рукама, затим
само једном, приношење предмета устима, преношење из руке у руку, хватање.
врховима палца и кажипрста, бирање дугмади на мобилном телефону и на даљинском
управљачу, листање сликовнице, одвијање и завртње, држање оловке (прво пуном
шаком, па правилно), затварање рајсфершлуса, откопчавање и закопчавање дугмади,
везивање пертле, уредност у бојењу и писању итд.. Деца треба да имају снагу и
вештину у рукама и прстима, као и координацију око-рука, пре него што могу да
манипулишу оловком на папиру (Lepičnik и Samec, 2012.)
Познати учитељ В.А.Сухомлински је веровао да је "ум детета на врховима
његових прстију." Физиолог И.П. Павлов је писао: „Руке уче главу, па мудрија глава
учи руке, а веште руке опет доприносе развоју мозга“.
Да би дете успешно савладало вештину писања, потребно је да прође кроз
комплетан моторички развој који почиње развојем грубе моторике (седење, пузање,
ходање, пењање, трчање, слагање маказа, играње лоптом , итд.). Затим се поменути
процес наставља развојем фине моторике.
2
За добар развој фине моторике предуслов су:
 правилно седење (права леђа и глава, леђа приљубљена уз наслон столице,
подлактице наслоњене на сто. Ноге не висе, нису повучене на столици, већ
стоје на поду. Бедра су паралелна са поом. Лева рука држи папир или свеску).
 Добра оријентација у простору да би имало оријентацију на папиру (правац
кретања писања са лева на десно и одозго на доле,
 Адекватна координација око-рука,
 Диференцираност моторике прстију (зрелост тонуса мишића прстију) која
сазрева крајем 6. године,
 Правилно држање оловке. Oловку држе средњи прст и палац, а кажипрст
покрива оловку одозго. Мали прст је пристиснут на папир. Длан је окренут
према столу. Држати оловку на удаљености од 2 цм од оловке, а слободни
крај оловке гледа у раме.
 Пажња и памћење,
 Стабилизована латерализованост (да дете зна којом руком пише, која му је
десна, а која лева рука),
 Добра артикулација и зрелост говора.
Дете са развијеном фином моториком моћи ће да обавља практичне активности
које се односе на бригу о себи: правилно јести кашиком, виљушком и ножем, очистити
просуту храну, отворити/затворити флашу са соком, откопчати/закопчати дугмад,
отворити /затворите рајсфершлус на јакни, везати пертле на ципелема, очешљати косу
и самостално везати реп или чак плетеницу. Из ових података се може закључити
колико је важна фина моторика и колико су важне игре које утичу на развој фине
моторике. Упоредо са развијањем свести о могућности бриге о себи, дете се припрема и
за школу и тако учи да правилно држи оловку, бојице, четкицу, користи гумицу или
сече маказама, почевши од сечења по правој линији ка све компликованијим линијама
и облицима (косе линије, цик-цак линије, таласасте линије, троугао, квадрат, круг)
(Грбић, 2013).
Постоји неколико нивоа (развојних фаза) у развоју фине моторике код деце
предшколског узраста:
Фаза шарања. Карактеристична за двогодишњаке. Покрети руке су грчевити,
дете шара из лакта, зглоб се не миче, а оловка се ретко диже са папира. Шарање је
неконтролисано и често прелази границу папира.
Фаза облика. Карактеристична за трогодишњаке. Прва геометријска фигура коју
дете почиње да црта је круг који је у почетку отворен и овалнији, а тек касније постаје
3
затворен и округао. Дете у покушају да нацрта човека црта „пуноглавца“. Прецртава
квадрат и капира неколико штампаних слова. При цртању, водећа рука држи оловку,
док рука придржава папир. Дете напредује од копирања линија и кругова, ка
имитирању крста (+), повлачењу оловке према преко нацртаних троуглова и
дијаманата. Дете покушава да боји унутар нацртаних линија, али с ограниченим
успехом. С 4. године дете је у стању да држи оловку с 3 прста. Током сечења дете је у
стању да сече по правој линији. При сечењу облика, рука која помаже почиње да окреће
папир око криве.
Фаза цртања карактеристична за узраст деце од 4 до 5 година. Током овог
периода при писању до изражаја почињу да долазе покрети зглоба шаке и прстију, док
се мање користе покрети лакта и рамена. Доминантна латерализованост се обично
успоставља између 4. и 6. године. Као резултат, вештина доминантне руке почиње да
превазилази вештину недоминаинтне. Током бојења дете је у стању да остане унутар
тражених линија, као и да копира крстове, дијагоналне линије и квадрате, користећи
троножни хват. При сечењу, дете користи прецизније резове и у стању је да изреже
квадрат.
На узрасту од 5 до 6 година деца обе руке могу да се користе у исто време.
Улога десне и леве руке може се лако идентификовати као доминантна или
недоминантна. При бојењу се уочавају ситни прецизни покрети прстију. Дете користи
маказе на начин на који то чине одрасли. За децу на овом узрасту карактеристична је и:
- функционлна несавршеност дететове руке. Осификација зглоба и фаланга
пристију није довршена, мали мишићи шаке су слабо развијени,
координација покрета прстију је лоша. Постоји непотпун распон покрета и
умора.
- недостатак вештине баратања са предметима за писање, када мало дете
усмерава своју пажњу не на правилно држање нпр. оловке, већ на место
контакта између предмета који се пише и папира, што отежава слободу руке
која пише.
- неправилно држање тела при цртању и писању, што доводи до брзог замора
мишића врата и леђа, повећава оптерећење визуелне прецепције.
- ниска способност добровољне координације покрета, несавршеност
визуелно-моторичке координације, што се објашњава недостатком тачности
и брзине покрета, потешкоће њиховог довршавања на одређени задатак.
За извођење покрета писања важан је и притисак оловке на папир, помоћу кога
се оставља видљив траг на папиру који је условљен мишићним тонусом. Добар
4
мишићни тонус представља предуслов за оптималан притисак оловке на папир,
приликом извођења чина писања. Значајно место заузима и функција прстију изражена
кроз могућност извођења фине моторне координације, одсуства придружених покрета,
неспретности и сл. (Ван Гален, 1991) и правилног положаја оловке у руци. Развојни
след указује на то да деца показују интерес за оловку већ на узрасту од годину дана и
тада је узимају целом шаком.
На узрасту од 1 до 2 године доминира снажан хват оловке. Прсти су стиснути у
шаку. Ручни зглоб је савијен у лакту, рука се помиче као целина.
Од друге до треће године хват оловке сазрева и деца оловку држе прстима, али
још увек неправилно; то је тзв. пронирани хват у коме је ручни зглоб у пронацији
оловка се држи прстима, нема отвореног лука између палца и кажипрста, а рука се миче
као целина.
За узраст од 3 године и 6 месеци до 4 године карактеристичан је статичан
тропрсти хват при чему деца оловку држе с три прста, лук између палца и кажипрста је
лагано отворен, а приликом писања миче се цела шака уместо прстију.
Снажан хват оловке Пронирани хват Статични тропрсни Зрели динамичан

хват тропрсни хват
Слика 1. Развој хвата оловке
Између 4 године и 6 месеци и 6 година јавља се зрели динамични тропрсти хват,
зглоб је испружен, оловка се држи врховима прстију (палац, кажипрст и средњи прст),
између палца и кажипрста је отворен лук, а приликом писања померају се прсти. Овај
хват омогућава максималну флексибилност и контролу при писању. Како се повећава
потреба за бржим писањем овај хват омогућава детету течно и уредно писање.
Такође, да би извело покрет уз стимулацију неких мишићних група, дете мора да
има развијену и грубу и фину моторну координацију, да запамти покрет и да изврши
балансирање, флексију и контракцију. За сам чин писања неопходан је и висок ниво
координације, прецизност регулације снаге и одмереност покрета.
5
Фина координација покрета шаке захтева продужену фиксацију зглобова уз
одређено статичко оптерећење које је условљено мирним држањем руку и других
делова тела (Ћордић и Бојанин, 1992). Осим тога, за успешно писање потребна је јасно
издиференцирана употребна латерализованост једне руке. Сматра се да до пете године
90% деце показује склоност да употребљава једну руку у већини активности (Ћаласан и
сар., 2015).
Дакле, да би успешно овладала вештином писања у школи, у периоду до поласка
у школу деца би требало да буду „изложена специфичним конкретним искуствима
(Dryden and Vos, 2004), која им омогућавају да развију моторичке и друге способности”
(према Копас-Вукашиновић, 2014). Такође, потребно је креирати средину (у
предшколској установи, код куће) која ће подстицати развој дететових потенцијала за
савлађивање способности писања и која ће му омогућити успешно описмењавање,
будући да је писменост општа способност од које ће зависити његова академска
успешност након започињања формалног образовања и касније у животу.
1.2. Припрема деце за писање
Писање је, као и читање, језичка делатност коју је потребно учити. У основи
писања су телесна и психичка компонента. Писање се може дефинисати као "сложена
продуктивна делатност која најпре захтева познавање словног система а затим усвајање
граматичко – правописних правила и норми некоа језика" (Павличевић-Франић,
2005:98). Писањем се преносе информације које су забележене у писаном облику, па се
може рећи да писање има своју комуникацијску функцију. Системско поучавање
писања започиње поласком детета у школу, а почеци развоја ове вештине присутни су
још у раном детињству.
“Писати значи:
 савладати технику писања, тј. правилно графички обликовати слова и
повезивати их у речи,
 логички повезивати речи у реченице, а реченице у целовиту смислену целину
(тзв. везани текст) која мора одговарати својој намени, бити јасна, разумљива и
прегледна,
 познавати правописно-граматичке законитости,
 применити примерена изражајна средства и поступке,
 успоставити својеврсни језични и логички систем који је заснован на распореду
и међусобним односима речи и реченица,
6
 знати композицијски и стилски организовати садржај текста” (Тежак, Диклић,
1998: 90).
У предшколским установама припрема деце за писање усмерена је првенствено

на развој психомоторике, која подразумева развој фине моторике - вољног усмеравања
покрета, њихове координације, ритма, снаге, тачности, темпа, као и размаха покрета
шаке и прстију (Каменов, 2006). Упоредо са покретима усавршавају се осети, опажаји и
представе, што је све повезано са развојем нервног система и чула. То значи да, поред
сензомоторних процеса, писање подразумева и процесе опажања, сазнавања и памћења
(уз развој прецизности, оријентације у простору, концентрације и др.) односно, да се у
њему одражава читав развој детета, а не само његова моторика (Брковић, 2011.).
Као показатељи психомоторне готовости за писање наводе се:
 ниво развијености координације покрета,

 развијености мишљења (способности за уопштавање),
 визуелног и слушног опажања,
 моторно памћење (памћење покрета),
 пажња,
 цртачка вештина и
 способност за учење.
Дакле, припрема за писање захтева развој квалитета личности предшколског

детета који је директно повезан са самосталношћу, стрпљивошћу, тачношћу,
истрајности, свесности, организованости и сл., што захтева одређен степен вољне
контроле понашање и мотивације.
Будући да у процесу писања учествује читав нервни систем детета, посебно
анализатор покрета, у овладавању овом вештином значајну улогу игра морфолошки и
функционални развој нервно-мишићног апарата, као и „моторичко“ учење, односно,
учење потребних покрета (Антропова и Кољцова: 1986, 117). Захваљујући њему, поред
визуелне, ствара се и кинестетичка слика, чијом синтезом се долази до графичке слике,
од које зависи развој способности за извршавање графичких задатака, у које спада и
писање.
Међутим, нису сва деца истог узраста спремна да савладају вештину писања.
Децу не треба терати да пишу ако нису спремна јер ће се обесхрабрити, развити лоше
навике писања и неће волети писање. Децу треба подржавати у покушајима писања и
7
охрабривати у разним прописним активностима, али на нивоу њиховог развоја и
интересовања. Деца обично прво науче да напишу своје име тако да ову вештину већ
савлада већина петогодишњака. Истраживања такође показују да дете може тачније да
напише прво слово свог имена него сва друга слова азбуке.
1.3. Развојни стадијуми писања
Развојни стадијум писања саставни је део психиофизичког развитка сваког

детета. Дете пролази кроз фазе које се не могу прецизно одредити, јер њихово трајање
није исто за сву децу, али их сва деца пролазе. Свака фаза у дечијем писању се
надограђује на претходну, и то:
 Фаза шкрабања,
 Симбол налик на слова,
 Низови слова,
 Јављање свести о односу гласова и речи,
 Одвајање речи,
 Гласови се пишу онако као се чују,
 Транзициона фаза, и
 Стандардно, конвенционално писање (Милатовић и Ивковић, 1997).
Шкрабање - изгледају као случајан распоред линија на папиру. Некада су линије

велике, кружне или насумичне и налик цртању. Иако ове линије не подражавају
писање, оне су важне јер или деца користе да би изразила идеје.
Симболика налик на слова – форме које личе на слова, али се не могу
идентификовати - понекад насумично распоређена и прошарана бројевима. Деца могу
говорити о томе шта представља њихово цртање и писање и у овом стадијуму ретко се
појављује размак.
Низови слова - у овој фази нека од слова су читљива, што указује да она имају
више знања о писању. Деца развијају свест о односу гласова и симбола, иако нису у
стању да спарују већину гласова. Најчешће се пишу велика слова, а размак између њих
се још не појављује.
Јављање свести о односу гласова и речи - дете увиђа разлику између слова и
речи, али и даље не прави размак између речи. Поруке имају смисла и могу се
спаривати са сликама, посебно када деца сама бирају тему.
8
Одвајање речи - дете починје да прави размак међу речима, али често може
мешати велика и мала слова при писању. Почиње да користи интерпункцију и обично
пишу реченице које саопштавају идеје.
Гласови се пишу онако како се чују - у овој фази могу исправно писати речи које
су усвојили као целине (глобално), као и имена родитеља, браће и сестара, али да речи
пишу онако како их чују (фонетски), што је проблем у језицима чије писмо није
засновано на фонетском правопису. Деца с лакоћом препознају гласове у речима, а
њихово писање је читко. У нашем језику већ се у велкој мери ради о конвенционалном
писању, али се могу јавити грешке везане за гласовне промене (подпреседник али
потпредседник), одвојено писање речи (не знам, не могу, да ли), писање слова ,Ј".
Транзициона фаза - писање је читко и приближава се конвенционалном писању.
Дететово писање је прошарано речима које су написане у уобичајеној форми и имају
уобичајен састав слова.
Стандардно (конвеционално) писање - дете исправно пише већину речи и
развија разумевање за корен речи, сложенице и скраћенице. То разумевање помаже
детету да пише сличне речи.
1.5. Редослед поступака у оспособљавању деце за писање
У оспособљавању деце за писање у предшколским установама неопходно је да се

васпитачи придржавају редоследа следећих поступака и то:
1) Претходни поступци који индиректно припремају за писање,
2) Графомоторичке вежбе општијег значаја,
3) Графомоторичке вежбе у одговарајућој свесци (Каменов, 2006).
1.5.1. Претходни поступци који индиректно припремају за писање
Претходни поступци који директно припремају децу за писање су:
 Поступци којима деца стичу сазнања о језику и гласовн структури речи.

 Вежбе говорног изражавања и комуникације.
 Поступци којима се развијају квалитети личности: самосталност, стрпљивост,
тачност, истрајност, савесност, организованост, као и способност вољне
контроле понашања.
 Поступци којима се развија љубав према књизи и разумеван значаја писане
речи.
9
 Вежбе крупних мишића, посебно - координације покрет свим облицима
покретних игара, плесова и других видова телесне активности.
 Вежбе латерализације.
 Вежбе оријентације у простору и времену.
 Вежбе којима се формирају представе о облику, боји, величини и положају у
простору предмета, цртежа и знакова.
 Вежбе опажања, сазнавања и памћења којима се деца оспособљавају да
визуелно процењују, запажају и именују ситне детаље као и да репродукују
њихов изглед и положај.
 Вежбе којима се стиче моторичко искуство и овладава локомоционим и
манипулационим покретима, уз повећавање њихове тачности и
економичности.
 Вежбе за развој осећаја за ритам, хармонију, симетрију, као вршење
ритмичких покрета.
1.5.2. Графомоторичке вежбе општијег значаја
У графомоторичке вежбе општијег значаја убрајају се:

 Вежбе за разгибавање и опуштање руке и шаке, захваљујући којима постају
гипкије и послушније.
 Вежбе за јачање мишића надланице.
 Вежбе за развијање спретности и даље усложњаван: покретљивости шаке и
прстију (посебно сваког прста, палца и кажипрста, палца и малог прста и,
уопште, свих прстију).
 за развој графичких и техничких вештина, усвајање правилног држања руке и
положаја тела, као и умења да се рукује прибором за цртање, сликање и
писање.
 Вежбе којима се деца оспособљавају да вољно контролиш напор својих
мишића и притисак који преко прибора за писање врше на подлогу, као и да
га држе без приметног напора и укочености.
 Вежбе за развој фине моторике (визуелног усмеравања, вољне контроле и
координације између покрета руке, шаке и прстију, обе руке, и руку и очију,
њиховог ритма, снаге, темпа, размака и прецизности).
 Вежбе захваљујући којима фини покрети руке постају вештији, сигурнији и
слободнији, а дете способно да њима управља брзо, лако и по својој вољи, без
10
тешкоћа мења њихов правац (лево, десно, горе, доле, кружно у оба смера) и
исписује ситне елементе, без прекидања и подизања оловке са папира.
 Вежбе захваљујући којима се усавршава тачност покрета исте врсте какве
захтева писање, вршених на малом и ограниченом простору, уз регулисање
њихове снаге, равномерности, прецизности и размаха (амплитуде) без
испрекиданости.
 Вежбе захваљујући којима се, поред визуелне, ствара и кинестетичка слика
покрета које подразумева писање, чијом синтезом се долази до графичке
слике, а затим се покрети аутоматизују уз смањивање значаја њихове
визуелне контроле.
1.5.3. Графомоторичке вежбе у одговарајућој свесци
Када деца науче да рукују прибором за писање и имају правилан став приликом
седења, прелази се на упознавање свеске, онакве какве се користи у првом разреду
основне школе, или неке од специјалних свезака или радних листова намењених да
припреме децу за писање. Специфичност писања у свесци је у томе што су покрети
руке приликом исписивања линија и шара у разним правцима ограничени како обликом
свеске, тако и пољима предвиђеним у њој, односно, захтевима и упутствима која се дају
у вези са изгледом онога што треба да се испише. Усавршавају се покрети руке и
радње вршене на малом простору, који се визуелнно контролишу, а цртање линија и
шара све више поприма карактеристике писања. То значи да је све мање произвољно, а
све више усклађено с одређеним нормама и обрасцима.
Започиње се упознавањем свеске, њене намене, корица, страница и садржаја, као
и упутствима како је одржавати чисту и уредну.
Затим се прелази на извођење разноврсних графомоторичких вежби у
одговарајаућој свесци, и то:
 Вежбе исписивања линија у ограниченим просторима лавирината. Путања се
планира, а линија исписује не подижући оловку са папира.
 Вежбе идентификовања истоветних шара и знакова.
 Вежбе доцртавања и цртања геометријских облика према узору и повезујући
тачкице.
 Цртање, шарање и бојење у складу са неким правилом које зехтева одређен
степен графомоторичке вештине.
11
 Цртање ситних шара које се понављају у одређеном ритму и са одређеним
размаком.
 Цртање правих, кривих и полукружних линија.
 Вежбе уочавања смерова у којима се нешто креће
 Вежбе оријентације на листу свеске (горња и доња половина листа,
исписивање линија одоздо нагоре, одозго надоле, са лева на десно и са десна
на лево).
 Прецртавање распореда елемената у мрежу крупнијих квадрата.
 Прецртавање контура стилизованих облика предмета из свакодневног
живота у мрежу ситнијих квадрата (листови свеске на квадратиће).
 Прецртавање прво једноставнијих, а затим сложенијих орнамената на листу
свеске на квадратиће.
 Прелазак на листове свеске са широким и уским просторимг између линија у
које се уписују једноставне шаре, које подсећају НА нешто (лизалица,
саобраћајни знак, сладолед, возић...).
 Ритмично исписивање једноставних елемената, водећи рачуна о размаку
међу њима и уз захватање ужег, ширег, а затим ужег к ширег простора
између линија.
 Вежбе одржавања једнаког нагиба.
 Вежбе исписивања све сложенијих елемената из разних праваца, који се све
више по изгледу приближавају елементимг карактеристичним за слова.
 Вежбе исписивања најсложенијих елемената слова у разним правцима и
просторима.
 Вежбе за доње и горње везивање елемената (не подижићи оловку са папира).
1.6. Плес писања
Плес писања је метода вежбања фине и грубе координације засноване на

покрету, што резултира лежерним, читљивим, брзим и препознатљивим рукописом
(Oussoren, 2007). Реч је о методи писања намењеној деци предшколског узраста у којој
покрет има водећу улогу. Кроз плес се деца подстичу да осете слова, као што је слово
„о”, да их искусе пре него што почну да га пишу (Oussoren,, 2007). Плес писања настоји
да научи децу да пишу, почевши од емоција и природних покрета
12
Плес писања неодвојив је од музике, песмица, рима и игара.Основни покрети се
аутоматизују и програмирају кроз игру и покрећу моторичке центре у мозгу, тако да се
почетно писање може изводити без напора и фрустрација и деци може пружити
задовољство.Све активности треба да теже томе да деца буду срећна и задовољна и да
им буде удобно у својом телу. Сваки облик изражавања је добар и нема грешака, чак и
у случају да се папир изгужва, поцепа или га дете баци у бесу.Све што дете ради је
ослобађање фрустрације. Плес писања деци нуди много прилика да покрети буду
природни, цртање на основу емоционалних искустава и да их деца повезују са својим
светом маште и на тај начин се деца најбоље подстичу за учење писања.Плес писања
усмерен је искључиво на дете и његова унутрашња искуства.
За плес писања реч шкрабање подразумева рад на подлози за писање:
 Шкрабањем
 Вијугањем
 Шарањем
 Кружењем
 Истраживањем и експериментисањем.
Деца ће шкрабати прибором за шкрабање по подлози.Например плес прстију је
шкабање прстима по површини стола или по плочи, прво на свом телу, а затим на
нецијим леђима,...
Према Oussorenu (2007), основни покрети и облици су:
 равни облици и линије (затегнути су и чврсти, долазе са ритмом и

бројањем)
 округли облици (меки и опуштени, припадају мелодији и гипкости)
 кружни покрети (могу ићи лево и десно, аркаде и гирланде)
 угаона кретања
 Сви покрети се увежбавају и играју у Плесу писања
 од великог ка малом
 осам (лежећи, усправни, њихова комбинација).
Покрети се понављају у ономе што се у Плесу писања назива "консолидација".
На овај начин деца понављају покрете у различитим бојама један преко другог.
По начину и начину извођења Плеса писања, графолошке вештине су
комбиноване са покретима и музиком и ликовном уметношћу.
За плес писања карактеристичне су и следеће методе рада у десет корка:
13
1) Прво спремити потребне материјале, тј материјале за шкрабање, папир
причврстити за подлогу и увек при руци да буду влажне сунђере и суве
крпице;
2) Неколико пута гласно и пажљиво прочитати причу;
3) Подстаћи децу да испричају своје приче;
4) Изводити покрете уз гласове и звукове;
5) Деца треба да опонашају звукове и покрете;
6) Певати уз музику кој а може бити и са ЦД-а, али и без, али је деци посебно
занимљиво у колико васпитач свира;
7) Изводити различите активности уз музику;
8) Наставити изводити активности уз инструменталну музику;
9) Шкрабати или радити сензорним материјалима, или играти и понављати
игре, песмице и радње;
10) Поновити шкрабање (Ragnhild и Oussoren, 2001).
Ова метода рада према плесу писања развија се постепено а одређени делови
понављају се и по неколико пута пре него сто се пређе на следећи део.Потребно је деци
омогућити времена колико им је оитребно или чак неколико дана, али мора се имати у
виду да се мала деца могу сконцентрисати свега 15-20 минута на задатак.
За плес писања неопходно је обезбедити и посебан простор у вртићи и опремити
га адекватним материјалом и подлогама за писање. Најбоље би било, да је стално
подручје уради сам плоча која је причвршћена за зид и са једном или две посебне плоче
које се могу ставити на сто.Пожењно је сто обојити са бојом за школску таблу и
користити као сто за плес писања, требало би имати посуду са комадима креде и посуду
са комадима сунђера.Такође би требало имати ролне тапета или попира за завијанје,
велике листове папира, као и друге материјале, послужаоник са песком и наравно
музика.
Од материјал као подлогу за писање треба обезбедити плоче, сточић за плес за
писање, плочу на расклапање, папир, лепљиви материјали или самолепљиве папирне
врпце, велики пластични стољњак за шарање и шкрабање.
Материјали неопходни за плес писања су: креда, старе или кратке пастеле,
дебљи кратки фломастери, обичне оловке, сунђери, гумене рукавице, кратки кистови,
вата и лоптице од вате, пена за бријање, пена за купање, папирне маске за очи и др.
14
2. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА
2.1. Дефинисање и опис проблема (предмета) истраживања
Током рада са децом припремне предшкослке групе примећено је да значајан

део деце има недовољно развијену фину моторику руку. Приметно је да степен развоја
фино диференцираних покрета прстију и шаке код деце је низак. Код многих од њих
покрети руку нису довољно сврсисходни и слабо се повинују задацима у радним
листовима. Посебно су слабо развијени сложено координисани покрети водеће руке,
слабо је формирана способност употребе оловке као радног алата. Ситуација која ме је
навела да обратим пажњу на овај сегмет је та када је васпитач поделио радне листове и
оловке деци припремне предшколске групе, неколицина њих је видно неправилно
држала оловке у руци и тиме остављала неправилне отиске по радном листу и
неконтролисано притезала оловку до ломљења. Након разговора са васпитачима,
потврдили су ми овај проблем. То је разлог због кога се проблем овог истраживања
односи на: Праћење постигнућа микро моторичких образаца код деце у години пред
полазак у школу.
Васпитачи покушавају да превазиђу овај проблем тако што осмишљавају

различите активности које омогућавају увођење активности за развој фине моторике у
васпитно образовни рад.
2.2. Циљ истраживања са нагласком на резултате који се очекују
За потребе овог истраживања, на самом почетку васпитач је креирао Протокол

праћења нивоа постигнућа микро моторичких образаца код деце у години пред полазак
у школу. Праћење ниво постигнућа микро моторичких образаца код деце у години пред
полазак у школу је реализовано у току три радне седмице крајем априла и почетком
маја 2022. године. За праћење постигнућа микро моторичких образаца код деце
васпитачи су са децом организовали следеће игре: „Откопчај ме-закопчај ме“, „Вожња
аутића“, „Писање у брашну“, „Састави слово“ и др. Графомоторичке вежбе
реализоване су уз примену радног листа коју је аутор овог рада уз консултације са
васпитачима израдио.
15
Циљ истраживања у овом раду је био да се прикупе подаци на основу којих ће се
утврдити ниво постигнућа микро моторичких образаца код деце у години пред полазак
у школу на иницијалном и финалном тесту.
Сматрам да ће ово истраживање донети нове могућност практичне употребе
резултата истраживања у одабиру игара и графомоторичких вежби на основу
дидактичких задатака и циљева васпитања у складу са Правилником о основама
програма предшколског васпитања и образовања - Године узлета. Савладавши
моторичке вештине, формирање правилног хвата инструмента за писање, вежбе у
правилној расподели мишићног оптерећења руке и развој фине моторике руке
представљају три главна правца у развоју руке. Овим истраживњем и
експерименталним радом сматрам да ће реализацијом игара и графомоторичких вежби
бити од велике помоћи деци пред полазак у школу у развоју микро моторичких
образаца које су им неопходне за будући рад задатака у школи. Такође сматарам да ће
бити од користи васпитачима како би ову врсту проблема превазишли заједно са децом
и њиховим родитељима.
2.3. Задаци истраживања
Задаци истраживања су:
- Утврдити ниво постигнућа микро моторичких образаца код деце у години

пред полазак у школу на иницијалном тесту, након реализације игара.

пред полазак у школу на иницијалном тесту, након извођења
графомоторичких вежби уз примену радног листа.
- На основу попуњеног протокола и добијених резултата праћења постигнућа

микро моторичких образаца код деце у години пред полазак у школу на
иницијалном тесту, организовати разноврсне фине моторне активности шаке,
као припрему за писање.

пред полазак у школу на финалном тесту, након организовања разноврсних
финих моторих активности уз примену истоветних игара и
графомоторичких вежби.
- Утврдити да ли постоје разлике у нивима постигнућа микро моторичких

образаца код деце у години пред полазак у школу на иницијалном и
16
финалном тесту, према полу, након реализације игара и извођења
2.4. Контекст и узорак истраживања

Популација из које је естрахован узорак за ово истраживање су деца 6-7 година
из ПУ „Радост“ у Чачку. У намери да дођемо до жељених података одабран је узорак
од 29-оро деце (N=29), од тога 12 дечака и 17 девојчица из једне ППП групе из вртића
„Мајски Цвет“.
2.5. Методе истраживања

За потребе овог истраживања коришћена је дескриптивна метода за прикупљања
података, обраду података и интерпретацију добијених података. Инструмент
истраживања је протокол праћења нивоа постигнућа финих покрета руку коде деце
предшколксог узраста на иницијалном и финалном тесту.
2.6. Образложење значаја истраживања
У току свог рада и након спроводеног истраживања, заједно са васпитачима

осмислила би и друге игре и графомоторичке вежбе за развој фине моторике руку. Игре
и графомоторичке вежбе би биле представљене у брошури коју би у електронском
издању поделили другим васпитачима на нивоу предшколске установе, као и
родитељима деце предшколског узраста. Ово истраживање може помоћи и другим
колегама у развијању стратегија за пружање подршке породицама.
17
3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Наш први задатак истраживања је био да утврдимо ниво постигнућа микро

моторичких образаца код деце у години пред полазак у школу на иницијалном тесту,
након реализације игара.
За праћење постигнућа микро моторичких образаца организоване су игре:

„Откопчај ме-закопчај ме“, „Вожња аутића“, „Писање у брашну“, „Састави слово“. У
игри „Откопчај ме –закопчај ме“ задатак детета је био да закопча рајфешлус. Игра
„Вожња аутића“ је такмичарског карактера (намотавајући конац покреће се аутић од
старта до циља). За преписивање штампаних слова организоване су игре тестом и
писање у брашну. Последња игра која је организоване је „Састави слово“ (стављањем
трака (жица) – формирајући слово). Забележена постигнућа деце у овим играма на
иницијалном тесту приказани су у табели 1.
Табела 1. Разлика у постигнућима деце у погледу развоја координације финих

покрета у организованим играма на иницијалном тесту
Игра ДА НЕ
Да закопча рајфешлус 20 9
Намотава конац на калем 6 23
Преписује сва штампана
слова у игри писања у 15 14
брашну и тесту
Састављање слова 10 19
На почетку посматраног периода (крај априла) примећено је да велики број деце

поседују слабија постигнућа у погледу развоја координације финих покрета током
намотавања конца на калем (шесторо деце) и састављањем слова од трака (жица) –
формирајући штампано слово (десеторо деце). Такође примећено је да је 20 деце
успело да закопча и откопча рајфешлус, док 15 њих није успело да препише сва
штампана слова у игри писања у брашну и тесту.
18
Наш други задатак истраживања је био утврдити ниво постигнућа финих покрета
руку (фине графомоторике) код деце предшколског узраста на иницијалном тесту,
након извођења графомоторичких вежби уз примену радног листа.
Пример радног листа:
Активност 1.
МАТЕРИЈАЛ: оловка, наставни листови
ЦИЉ: Подстицање правилног држања оловке и вежбање графомоторичких

вештина и окуломоторне координације.
ЗАДАТАК: а) спајање цртежа; б) цртање линија на нацртаном шаблону; ц)
лавиринт („Пронађи пут“).
Табела 2. Разлика у постигнућима деце у погледу коришћења прибора за писање

на иницијалном тесту
Коришћење прибора за писање
Правилан Неправилан
Хват оловке 12 17
Положај тела 15 14
Притисак оловке на папир 10 19
Положај папира 14 15
Када је реч о коришћењу прибора за писање, на основу података приказаних у

табели 2 може се закључити да је код већине деце примећено неправилно коришћење
прибора за писање попут хвата оловке, притиска оловке на папиру и положају папира
приликом спајања цртежа и цртање линија према предвиђеном шаблону.
19
Табела 3. Разлика у постигнућима деце у погледу развијања графомоторичких
вештина и околумоторне координације на иницијалном тесту
Без подизања оловке са Са подизањем оловке
листа са листа
Спајање цртежа 12 17
Цртање линија на
11 18
нацртаном шаблону
Лавиринт „Пронађи пут“ 9 20
Приликом извршавања задатака спајање цртежа, цртање линија на нацртаном

шаблону, лавиринт (пронађи пут), код већине деце примећена је неравномерност у
покретима и њиховог размаха (амплитуде), односно већина деце није могло да се носи
са постављеним задацима, односно да спаја тачке и исцртава линје према датом
шаблону без подизања оловке са листа и без прекида.
Активност 2:
МАТЕРИЈАЛИ: радни листићи, маказе
ЦИЉ: развити фину моторику прстију уз коришћење маказа
ЗАДАТАК: маказама резати по задатим линијама (равне линије, цик-цак линије,

водоравно –полукружне линије)
20
Табела 4. Разлика у постигнућима деце у погледу развијања фине моторике
прстију коришћењем маказа на иницијалном тесту
ДА НЕ
Дете правилно држи маказе 16 13
Дете самостално планира
одакле ће почети резање 17 12
папира
Дете макзама прати правац
12 17
иццртаних линија
Детету су запослене обе
руке – док једна сече, друга
11 18
помера папир на погодан
начин
За изрезивање апликација коришћењем маказа примећује се разлика у

постигнућима деце у погледу развијање фине моторике прстију коришћењем маказа.
Већина деце правилно држи маказе и у стању је да самостално испланира одакле ће
почети резање папира. Али за већину њих проблем представља да маказама прати
правац исцртаних линија и уједно сече одређени облик. Такође је приметно да код
већине њих нису запослене обе руке – док једна рука сече папир по исцртаним
линијама, друга рука не помера папир на погодан начин.
МАТЕРИЈАЛИ: радни листићи (2), оловка, бојице
ЦИЉ: Подстицанје координације око- рука и визуалне меморије
21
Табела 5. Разлика у постигнућима деце у погледу развијања координације око
рука и визуалне меморије на иницијалном тесту
ДА НЕ
Код детета су
координирани покрети 18 11
шаке са покретима ока
Дете је у стању да доврши
непотпуни цртеж спајањем 13 16
тачкица
Дете је у могућности да
гемоетријски облик повеже 18 11
тачкицама
Код већине деце примећени су координисани покрети шаке са покретима ока, што
представља један од показатеља писхомоторне готовости. Већина деце је успело да
задани геометријски облик повеже тачкицама, али такође већина њих није успела да
правилно доврши непотпуни цртеж спајањем тачкица.
МАТЕРИЈАЛИ: папир с означеним линијама,
дугмићи
ЦИЉ: Подстицање правилног хвата и окуломоторне
координације
ЗАДАТАК: Низати дугмиће на задате линије .
Активност 5.
МАТЕРИЈАЛИ: папир с означеним линијама (равна
и закривљена), дрвени геометријски облици
ЦИЉ: Подстицање координације око рука и
визуалне меморије
ЗАДАТАК: а) Настави низ унутар равних линија; б)
Настави нит унутар „змијице“.
22
Табела 6. Разлика у постигнућима деце у погледу подстицања правилног хвата
и координација око- рука на иницијалном тесту
ДА НЕ
ниже дугмиће на задате 23 6
линије
Дете је у могућности да да
настави низ унутар равних 21 8
и кривих линија
На основ података приказаних у табели 6 може се закљчити да код већине деце

рука је развијена за манипулисање различитим предметима и да већина деце је
способно да самостално ређа предмете у задатим облицима, као и њихово постављање
унутра равних и кривих линија.
Наш трећи задатак истраживања је био да на основу попуњеног протокола и
добијених резултата праћења постигнућа микро моторичких образаца код деце у
години пред полазак у школу на иницијалном тесту, организовати разноврсне фине
моторне активности шаке, као припрему за писање.
У наставку дат је предлог следећих графомоторичких вежби неопходних за
усвајање почетног писања код деце предшколксог узраста:
1) Гимнастика прстију (помаже рукама да стекну добру покретљивост,
флексибилност, нестаје укоченост покрета, што ће додатно олакшати
усвајање вештине писања слова):
 „Мазите маче“ - глатки покрети који илустрирају одговарајућу акцију,
изведени прво једном руком, а затим другом. (3-5 пута).
 "Слешни сликари" - синхрони покрети руку обе руке горе-доле уз
истовремено повезивање замаха зглоба (3 пута, а затим лево - десно (3 пута).
 „Зеко“ - и. П. : рука почива на лакту; кажипрст и средњи прст су исправљени
и раширени, остатак прстију стиснути у шаку.
 „Прстен“ - и. н. исто; палац и кажипрст повезани су у прстен, остали прсти су
исправљени и раширени.
 Вежбање прстију. Почетни положај - дланови на столу, прсти испружени
напред. И један - замахните према горе малим прстом једне руке, и два -
замахните безименом исте руке, а три - замахните средњим прстом. И тако
23
долазимо до малог прста друге руке, а затим натраг. Затим почињемо махати
с два мала прста, два прстенаста прста итд.
 „Утег“. Прлазимо на тренинг снаге. Дланови на столу, испружени

прсти. Држати оловку између друге фаланге кажипрста и средњег прста. И
покушати прстима држати оловку и подићи је.
 „Ходање“ Кажипрст и средњи прст су попут ногу. Између њих, опет,
стегнута је оловка. Држећи оловку, дете почиње прстима ходати по
столу. Трчање у овом положају је немогуће. Кораци су врло мали.
 Организујемо паукове трке. Мало припреме, постављамо стазе од штапића за
бројање по којима ће трчати наше паукове руке. Ставили смо ручке на
почетак. Дланови са стола су подигнути наслоњени на све пет прстију, добро,
тако да изгледа као пауци. Пажња! Озујак! А пауци су трчали, сортирајући
ногама, у журби. Понекад забораве, пузе се по зидовима, па чак и по нашим
главама.
2. Активности са маказама. Када се маказе правилно држе, и када добро пристају

дететовој руци, активности сечења вежбаће исте оне мишиће који су потребни за
држање и манипулацију оловком правилним хватом са три прста. Правилна позиција
маказа је са палцем и средњим прстом у дршкама маказа, кажипрст је на спољашњости
дршке због стабилизације, а мали и домали прст су савијени ка длану. Доња дршка
маказа треба да је на дисталном зглобу фаланги средњег прста а горња дршка на
дисталном зглобу између фаланги палца. Зглоб руке која сече треба да је у екстензији.
Најбоље маказе за децу су оштре и имају мале рупе на дршкама.
Када децу обучимо коришћењу рада са маказама даље приступити то забавним
различитим активностима:
 Сечење папира и меких картона.
 Прављење реса на ивицама картона.
 Сечење пластелина са маказама.
 Сечење сламчица или парчића папира.
 Исечени папирићи се могу затим лепити на велики папир који је причвршћен за
вертикалну површину, лепак дете треба да држи са три прста.
3. Друге активности за учење писања:
 Сликањем прстом или штапићем по разним површинама и структурама, што је
доста забавније него писање дрвеном бојицом или фломастером
24
 шивење слова по шаблону, на тврђем картону нацртају се слова и пробију
рупице у правилним размацима трагом целог облика слова.Дете провлачи иглу и
конац кроз рупице и на тај начин правилно обликује слова.
 обликовање слова помоћу теста, глине или пластелина.
 праћење линије слова, где су слова израђена од мало грубљег папира и
залепљена на картон, а тачкице представљају почетак слова и стрелице које дају
детету смернице да прати облик слова у правом смеру као и како да препозна
слово.
 обликовање слова у песку, дете одабере слово од храпавог папира чији облик је
већ упознало и ставља га поред послжаоника са пескоми прстима исцртава исти
облик слова.
 писање по ваздуху, је уствари игра где дете треба да погоди које је слово
васпитач исписао у ваздуху или друго дете или пак само исписује слова у
ваздуху.
4) Сензорне активности такође јачају дететову свест о сопственим рукама.

 Ходање на рукама док му неко држи ноге, ходање на стопалима и шакама
(као рак);
 Игре тапшања (гласно/тихо, заједно на коленима и сл.);
 Хватање (пљескање) балона рукама;
 Кидање парчића глине појединим прстима и палцем;
 Цртање у тактилном медијуму као што је мокар песак, со, пиринач или
“чаробно блато" које се прави додавањем воде у кукурузни скроб док се не
добије мешавина сличне конзистенције као паста за зубе. Отпор ове смеше
пружа повратну информацију рецепторима у мишићима и зглобовима,
помажући тако визуо-моторну контролу;
 Скупљање малих предмета као што су перле, новчићи, чачкалице из кутије –
помешане са сољу, песком, пиринчем или глином. Покушајте и са
затвореним очима и др.
Наш четврти задатак истраживања је био утврдити ниво постигнућа микро

моторичких образаца код деце у години пред полазак у школу на финалном тесту,
након организовања разноврсних финих моторих активности уз примену истоветних
игара и графомоторичких вежби.
25
покрета у организованим играма на финалном тесту
Игра ДА НЕ
Да закопча рајфешлус 25 4
Намотава конац на калем 18 11
Преписује сва штампана
слова у игри писања у 23 6
Састављање слова 16 13
У напред наведеним играма на финалном тесту, односно на крају периода

(средина маја), примећена су знатна постигнућа деце у свим играма у погледу
координације финих покрета и то:
- примећен је знатан напредак прликом закопчавања рајфешлуса,
- примећен је знатан напредак деце приликом намотавања конца на калему, тј.
већина деце је успело да намотавајући конац на калему покрену аутић од
старта до циља,
- примећена су знатна постигнућа деце приликом преписивања свих штампаних
слова, као и напредак у игри „Састави слово“, односно већина њих је успело
да реши задатака да састављањем трака (жица) – формирају штампано слово.
Табела 8. Разлика у постигнућима деце у погледу коришћења прибора за писање

на финалном тесту
Коришћење прибора за писање
Правилан Неправилан
Хват оловке 18 11
Положај тела 20 9
Притисак оловке на папир 17 12
Положај папира 15 14
26
Код већине деце на финалном тесту примећен је напредак у коришћење прибора
за писање попут хвата оловке, притиска оловке на папиру и положају папира приликом
спајања цртежа и цртање линија према превиђеном шаблону.

вештина и околумоторне координације на финалном тесту
Без подизања оловке са Са подизањем оловке
листа са листа
Спајање цртежа 20 9
17 12
Лавиринт „Пронађи пут“ 16 13

шаблону, лавиринт (пронађи пут), код већине деце након завршног тестирања
примећена је већа равномерност у покретима и њиховог размаха (амплитуде), односно
већина деце је могло носи са постављеним задацима, односно да спаја тачке и исцртава
линје према датом шаблону без подизања оловке са листа и без прекида.
Табела 10. Разлика у постигнућима деце у погледу развијања фине моторике

прстију коришћењем маказа на финалном тесту
ДА НЕ
Дете правилно држи маказе 22 7
Дете самостално планира
одакле ће почети резање 22 7
папира
Дете маказама прати
19 10
правац исцртаних линија
Детету су запослене обе
руке – док једна сече, друга
17 12
помера папир на погодан
начин
Сва деца на завршном тесту показала су знатан напредак у изрезивању

апликација коришћењем маказа. Већина њих успело је да маказама прати правац
27
исцртаних линија и уједно сече одређени облик, а такође је приметно да код већине
њих су истовремено запослене обе руке – док једна рука сече папир по исцртаним
линијама, друга рука не помера папир на погодан начин.
Табела 11. Разлика у постигнућима деце у погледу развијања координације око

рука и визуалне меморије на финалном тесту
ДА НЕ
координирани покрети 23 6
шаке са покретима ока
Дете је у стању да доврши
непотпуни цртеж спајањем 20 9
тачкица
гемоетријски облик повеже 20 9
тачкицама
На крају посматраног периода код већине деце примећен је напредак у погледу

развијања координације ока-рука и визуелне меморије. Детет је било у стању да
доврши непотпуни цртеж спајањем тачкица и да геометријски облик повеже
тачкицама.
Табела 12. Разлика у постигнућима деце у погледу подстицања правилног хвата

и координација око- рука
ДА НЕ
ниже дугмиће на задате 27 2
линије
настави низ унутар равних 26 3
и кривих линија
Највећа постигнућа деце на финаланом тесту примећена су у постигнућима деце

у погледу подстицања правилног хвата и координација око-рука. Деца су правилно
успела да нижу дугмиће и предмете према датом моделу.
28
Пети задатак истраживања је био, утврдити да ли постоје разлике у нивима
постигнућа микро моторичких образаца код деце у години пред полазак у школу на
иницијалном и финалном тесту, према полу, након реализације игара и извођења

покрета у организованим играма на иницијалном и финалном тесту у односу на пол
детета
Иницијални тест Финални тест

Пол детета Девојчице Дечаци Девојчице Дечаци
Игра ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ
Да закопча
13 4 7 5 15 2 10 2
рајфешлус
Намотава конац на
3 14 3 9 11 6 7 5
калем
Преписује сва
штампана слова у
9 8 6 6 13 4 10 2
игри писања у
Састављање слова 7 10 3 9 11 6 5 7
На иницијалном тесту примећено је да већина дечака и девојчица поседују слабија

постунућа у развоја координације финих покрета руку током игара намотавање конца
на калем (по 3 девојчице и дечака) и стстављаем слова од трака (жица) – формирајући
штапано слово (10 девојчица и 9 дечака). Такође је примећено да је већина девојчица
успело да закопча и откопча рајфешлус као и да препише сва штампана слова у игри
писања у брашну и тесту. Половина дечака је успело да препише сва штампана слова у
игри писања у брашну и тесту, док 7 њих је успело да самостално закопча и откопча
рајфешлус.
У напред наваденим играма на финалном тесту, примећана су знатна постигнућа
и код дечака и девјчица у свим играма у погледу координације финих покрета руку. За
разлику од дечака, код девојчица је примећен већи напредак у игри „Састави слово“,
односно већина њих је успело да реши задатак да стастављањем жица – формирају
штампано слово.
29
Табела 14. Разлика у постигнућима деце у погледу коришћења прибора за писање на
иницијалном и финалном тесту
Неправила
Неправила
Неправила
Неправила
Правилан
Правилан
Правилан
Правилан
Коришћење прибора
н
за писање
Хват оловке 13 4 4 8 11 6 7 5
Положај тела 9 8 5 7 12 5 8 4
Притисак оловке на
9 8 3 9 9 6 6 6
папир
Положај папира 10 7 4 8 9 6 4 8
Када је реч о коришћењу прибора за писање, на основу података приказаних у

табели 14 може се закључити да је код већине дечака примећено неправилно
коришћење прибора за писање попут хвата оловке, притисак оловке на папиру и
положај папира прикликом спајања цртежа и цртање линија према предвиђеном
шаблону. За разлику од дечака, девојчице су биле напредније у коришћењу прибора за
писање на иницијалном тесту.
Код девојчица и дечака примећен је напредак у коришћењу прибора за писање
попут хвата оловке, притисак оловке на папиру и постављању правилног положаја тела
приликом писања. Једино код дечака није примећен напредак на финалном тесту када
је реч о постављању папира у правилан положај приликом спајањеа цртежа и цртање
линија према превиђеном шаблону.
30
вештина и околумоторне координације на иницијалном и финалном тесту

оловке са папира
Са подизањем
Без подизања
Активност
Спајање цртежа 7 10 5 7 11 6 9 3
7 10 4 8 11 6 6 6
Лавиринт „Пронађи
6 11 3 9 11 6 5 7
пут“

шаблону, лавирнт (пронађи) пут, код већине деце без обзира на њихов пол примећена је
неравномерност у покретима руке и њиховог размаха (аплитуде). Можемо да
закључимо да и девојчице и дечаци нису могли да спајају тачке и ицртавају линије
према датом шаблону без подизања оловке са листа и без прекида.
На завршном тесту код истог броја девјчица примећен је напредак приликом
решавања напред навадених задатака, односно већина њих могла је да се носи са
постављеаним задатком. Знатан напредак на завршном тесту примећен је и код већине
дечака, односно они су успели да реше задатак спајање цртежа и цртање линија на
различитом шаблону, а мањи број њих је успео да реши лавиринт „Пронађи пут“.
31
Табела 16. Разлика у постигнућима деце у погледу развијања фине моторике прстију
коришћењем маказа на иницијалном и финалном тесту
Игра ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ
Дете правилно држи
10 7 6 6 14 3 8 4
маказе
Дете самостално
планира одакле ће
12 5 5 7 15 2 7 5
почети резање
папира
Дете маказама прати
правац исцртаних 7 10 5 7 11 6 8 4
линија
Детету су запослене
обе руке – док једна
сече, друга помера 7 10 4 8 11 6 6 6
папир на погодан
начин
За изрезивање апликација коришћењем маказа примећује се разлика у

постигнућима деце у односу на по у погледу развијања фине моторике прстију
коришћењем маказа на иницијаном тесту. Већина девјчица је било у стању да
правилно држи маказе и било је у стању да самостално испланира одакле ће почети
резање папира. Код половине дечака запажено је да правилно држи маказе. Али за
већину девојчица и дечака највећи проблем је био да маказама прати правац исцртаних
линија и да код већине њих приликом резања нису запслене обе руке – док једна рука
сече папир по исцртаним линијама, друга рука не помера папир на погодан начин.
Сва деца без обзира на њихов пол су на финалном тесту показала знатан
напредак у изрезивању апликација коришћењем маказа.
32
Табела 17.Разлика у постигнућима деце у погледу развијања координације око рука и
визуелне меморије на иницијалном и финалном тесту
Активност ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ
координирани
10 7 8 4 13 4 10 2
покрети шаке са
покретима ока
Дете је у стању да
доврши непотпуни
8 9 5 7 11 6 9 3
цртеж спајањем
тачкица
Дете је у
могућности да
9 8 9 3 10 7 10 2
гемоетријски облик
повеже тачкицама
Код већине деце без обзира на њихов пол примећени су координисани покрети шаке са
покретима ока на иницијалном тесту. Већина дечака и девојчица је успело да за задани
геометријски облик повеже тачкицама, а такође већина њих није успело да правилно доврши
непотпуни цртеж спајањем тачкица. Сва деца без обзира на њихов пол на завршном тесту су
показала знатан напредак у погледу развијања координације ока-рука и визуелне меморије.
Табела 18. Разлика у постигнућима деце у погледу подстицања правилног хвата и

координација око-рука на иницијалном и финалном тесту
Активност ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ
Дете је у могућности да ниже
15 2 8 4 17 0 10 2
дугмиће на задате линије
настави низ унутар равних и 13 4 8 4 16 1 10 2
кривих линија
33
На основу података приказаних у табели 18 може се закључити да већина деце
без обзира на њихов пол има развијену руку за манипулисање различитим предметима
и већина њих је спсособно да самостално ређа предмете у задатим облица, као и
њихово постављање унутра равних и кривих линија како на иницијалном тако и на
завршном тесту.
34
4. ПРИМЕР МОТОРИЧКИХ ВАЖБИ И ИГАРА КОЈИ БИ БИЛИ
ПРЕДСТАВЉЕНЕ У БРОШУРИ „ФИНЕ МОТОРИЧКЕ ВЕЖБЕ
И ИГРЕ КОД ДЕЦЕ У ГОДИНИ ПРЕД ПОЛАЗАК У ШКОЛУ“
У напред спроведеном истраживању када је реч о утврђивању нивоа постигнућа

микро моторичких образаца код деце у години пред полазак у школу дошло се до
закључка да на основу спроведених различитих моторичких вежби попут гимнастике
прстију, активности са маказама, сензорне активности и друге активности за учење
писања, код већине деце примећен је знатан напредак на финалном тесту у
постигнућима деце у погледу: развоја координације финих покрета руку у
организованим играма, коришћења прибора за писање, развијања графомоторичких
вештина и окуломоторне координације, развијања фине моторике прстију коришћењем
маказа, развијања координације око рука и визуелне меморије и подстицања правилног
хвата и координације око –рука.
Узимајући у обзир резултате напред спроведеног истраживања и током рада са
децом припремне предшколске групе примећено је да значајан део деце има
недовољно развијену фину моторику руку, одлучила сам се да у сарадњи са
васпитачима израдимо брошуру „Фине моторичке вежбе, игре и активности код деце у
години пред полазак у школу“ коју би у електроснком издању поделили и другим
васпитачима на нивоу установе, као и родитељима деце предшколског узраста.
С обзиром да већина родитеља о проблемима везаним за координацију покрета
и неразвијену фину моторику руку код своје деце сазнаје тек када дете крене у школу,
они морају бити свесни чињенице да у овом периоду централни нервни систем још увек
сазрева, тако да деца предшколског узраста могу и даље имати проблема да користе
прсте за сложеније задатке. Како се процес сазревања одвија различитим брзинама,
разлике у овладавању очекиваним финим моторичким вештинама могу постати
очигледне током овог периода.
Општи показатељи слабо развијених моторичких способности су углавном лоше
држање, напетост мишића, неспретно ходање и трчање, проблеми са равнотежом,
ритмом и мануелним вештинама, посебно проблеми са хватањем, кретањем, сечењем
маказама, увлачењем конца и сл. Такође постоје потешкоће са закопчавањем и
откопчавањем дугмади. Сходно томе, проблеми утичу и на смањене перформансе при
цртању, писању, цртању линија између две тачке, прецртавању слова, знакова и слично.
35
Дакле, да би успешно овладало вештином писања у школи, како у кући тако и у
вртићу треба креирати средину која ће подстицати развој финих моторичких
спососбности руку.
Пре самог спровођења вежби, игара и активности из ове брошуре препоручује се
да васпитачи ураде простор собе како би се деца могла неометано кретати. У Основама
програма „Године узлета” дати су критеријуми квалитета простора у складу са
концепцијом овог програма. Ти критеријуми нису произвољни већ њихово постављање
и значење проистиче из полазишта програма - слике о детету и вртићу и постављених
циљева програма. Према Основама програма „Године узлета“ простором треба
подржавати телесни, сензорни, естетски осећај и зачудност тако што: простор пружа
могућности за различита сензорна искуства и активности - истраживање текстура,
мириса, звукова, тонова, мелодија, покрета; простор пружа могућности за различите
начине кретања, коришћење свог тела и истраживање телом; постављени су предмети и
материјали који подржавају естетски доживљај; постоје елементи природе
(неструктурирани природни материјали, плодови, саднице, семена...); постоји лепота,
склад и маштовити и тајанствени простори (Бренеселовић-Павловић, Крњаја, Бацковић,
2022).
4.1. Самомасажа руку и прстију детета помоћу импровизованих
материјала.
Самомасажа дланова куглицама. Масирамо сваки прст. Правац масажних

покрета је од фаланге ноктију (јастучића) до основе прста.
Самомасажа помоћу штипаљке. (Прво проверавамо да штипаљка није превише
затегнута). Деца узимају штипаљку са три прста, стискају и отпуштају. Поновљено
стискање и отпуштање снагом штипаљке даје одличан тренинг врховима прстију десне
или леве руке. Посматрајући којом руком дете радије ради, утврђујемо да ли је
леворуко. Склоност ка раду левом руком не треба исправљати. Рад детета са обе руке је
добродошао.
Самомасажа са орасима. „Мотам орах, развијам своје руке“ - котрљамо се
кружним покретима, притискамо сваки прст. Они се котрљају између дланова
говорећи: Ја котрљам свој орах да постанем округлији од свих. Научићу да држим два
ораха између мојих прстију.
36
Самомасажа оловком. Превуците оловку између дланова, масирајте их. Таква
масажа ублажава напетост, ивице оловке активирају нервне завршетке. „Ваљам оловку
у рукама, вртим је међу прстима. Свакако ћу научити сваки прст да буде послушан.
Самомасажа обичним папиром. Таква масажа омогућава да развијете код детета
не само фине моторичке вештине руку, већ и размишљање и машту деце, да ускладите
говор са покретом, да консолидујете концепте "десне - леве" руке. (Узмемо дебели
папир са стола и згужвамо га обема рукама, као да правимо снежну грудву).
Самомасажа грашком за активирање говора и размишљања, развој фине
моторике прстију и повећање имунитета деце. „Узео сам грашак да поставим стазу.
Па да по њој трчи зека или мачка.“ „Прст, прсте, мој добри, притиснувши грашак на
сто, заврти и заролај и додај другоме.“ (Сипати грашак у тањир. Дете прстима узима
грашак и држи га у шаци, као када бере бобице. Затим узима следећи, па још један и
још један, и тако покупи целу шаку. Можете уради то са обе руке).
Самомасажа шишаркама смрче и бора. Ваљање између дланова, стискање у
шаку.
Ове вежбе и игре не служе само за развијање финих моторичких вештина,
побољшавају памћење, пажњу, отклањају менталне напетости, враћају весело
расположење, благотворно делују на мозак и нервни систем. Вежбе су веома
узбудљиве, емотивне. Такође препоручујем родитељима да их користе са децом код
куће.
4.2. Вежбе за јачање мишића руку и стабилност раменог појаса
Рамени појас представља сложен коштано- зглобно- мишићни систем корена

руке, који омогућава покрете руке у свим правцима. У раменом зглобу изводе се
покрети подизања руку напред и назад, одвођење руке у страну, привођење, увртање,
извртање и кружење. Сви покрети рукама могу се изводити једном па другом руком
или обема истовремено. У циљу повећања интензитета вежбања и интересовања за
вежбањем препоручује се употреба разних реквизита. Вежбе са реквизитима повећавају
манипулативну способност и позитивно утичу на развој мишића шаке и прстију.
У наставку следи пример вежби за јачање мишића руку без реквизита:
1. Вежбе за преношење тежине тела на руке . Ове вежбе захтевају да дете
преузме део или целу телесну тежину кроз руке.Да би биле најефикасније, шаке треба
поставити као што је приказано на слици 2 са рукама директно испод рамена,
лактовима благо савијеним и прстима окренутим мало ка унутра.
37
На слици 3 је дете у лошем положају, широко раширених руку, укочених
лактова („закључаних“) и прстију окренутих у страну. Деца са лошом стабилношћу
раменог појаса често „закључавају“ лакат у ригидни положај како би избегла правилно
преношење тежине кроз рамени појас.
Слика 2. Слика 3.
2. Вежбе гурања: Да би била најефикаснија, позиција на слици 4 за све вежбе

гурања. Рамена опуштена, лактови благо савијени, а руке извучене напред, удаљене од
тела. Ако дете гледа надоле, руке треба да буду обликоване у груби овал. Указати
детету да не скупља рамена или да чврсто држи лактове уз тело као што показује
слика 5. Мишићи раменог појаса неће радити тако ефикасно у овом положају. Гурање
на зид. Стабилност раменог појаса Реците детету да зид пада и замолите дете да га
гурне како би се одржао горе, као на слици . Можете да замолите дете да гура 5 или 10
секунди, да трчи по дворишту или соби онда се врати на још један притисак. Уверити
се да дете има само руке на зиду (без подлактица, трупа или рамена) и нек покуша да
држи лактове благо савијене. Не дозволити детету да користи незгодан положај као на
слици 6 (задња и предзадња фотографија).
Слика 4. Слика 5 Слика 6.
3. Вежбе за стабилност раменог појаса: Добра вежба за стабилност раменог

појаса за децу за вежбање пре него што започну задатак писања руком. Ставите дланове
заједно, са лактовима напоље и подлактицама водоравно као на слици 7. Сада замолити
38
дете да гурне руке заједно што је више могуће и задржи их 5 секунди -
поновите неколико пута.
Слика 7.
4. Столица склекови: Стабилност раменог појаса (користити

столицу без руку), Нека дете стави руке са обе стране столице и ГУРА,
све док му/њен доњи део не подигне са столице. Задржите 5 бројања.
Отежајте тако што ћете замолити дете да подигне стопала са пода и
задржи их док ради склекове.
Слика 8.
5. Вежбе за јачање мишића руку и раменог појаса:

 Гусеница: Почетни став: лежећи на грудима, руке испружити испред тела;
на 1- наслонити се на подлактице, подићи се на колена, подвући колена под
тело, на 2-руке опружиги напред, тело спустити на под, 3-4 = 1-2. Поновити
5 до 6 пута.
 Ласта лети. Почетни став: лежећи на грудима са раширеним рукама и
ногама; на 1- подићи горњи део тела и руке, поглед право, на 2- спустити
руке и тело на под, 3-4 = 1-2. Поновити 5 до 6 пута.
 Савијање и опружање прстима на рукама. Почетни став: став упоредни,
предручити, дланови доле; на 1-савити прсте на рукама у песницу, на 2-
опружити прсте на рукама, 3-4 = 1-2. Поновити 6 до 8 пута.
 Кружење шакама. Почетни став: став упоредни, предручити пести; на 1-2-3-
4, изводити кружне покрете, као да се намотава нит на клупко. Поновити 6
до 8 пута.
 Откини јабуку. Почетни став: мали раскорачни став, приручити; на 1- мали
искорак десном ногом, подићи се на прсте стопала са преношењем тежине
тела на десну ногу, десну руку подићи увис, као да се дохвата јабука са
дрвета, поглед за руком, на 2- лагано се спустити на цела стопала, привући
десну ногу, спустити руку и вратити главу, 3-4 = 1-2, само искорак левом
ногом и подићи леву руку. Поновити 6 до 8 пута.
39
 Дизање на прсте стопала. Почетни став: мали раскорачни став; на 1-подићи
руке увис, истовремено подићи се на прсте стопала, поглед за рукама, на 2-
3-4; 2-2-3-4; 3-2-3-4; 4-2-3-рукама радити као да се беру трешње које су
високо, на 4-приручити и спустити се на стопала. Поновити 2 до 3 пута.
 Скупљање и ширење руку. Почетни став: мали раскорачни, одручити,
дланови доле; на 1 - скупити руке, лева рука на десно раме, а десна рука
изнад леве руке на лево раме, на 2- раширити руке у одручење, 3-4 = 1-2.
Поновити 5 до 6 пута (Пењин и Живановић, 1998).
Пример вежби обликовања врећицама:
 Усправни став, руке савијене у лактовима држе врећицу испред груди:

наизменично подизање врећице право изнад главе, подизањем на прсте,
поглед прати кретање врећице, и враћање у почетни положај. Циљ вежбе:
јачање мишића раменог појаса и руку.
 Усправни став, руке савијене у лактовима држе врећицу испред груди:
рукама наизменично кружити нагоре и надоле. Циљ вежбе: јачање мишића
раменог појаса и руку.
 Усправни став, руке опружене испред тела држе врећицу: меким покретима
руку описивати осмице. Циљ вежбе: лабављење мишића руку и раменог
појаса (Ђурковић, 1995)
Слика 9. Слика 10. Слика 11.

- Положај лежећи потрбушке, врећица се постави испред тела тако да се
опруженим рукама може ослонити на њу:
наизменично подизање опружених руку изнад
врећице и враћање у почетни положај (слика 12).
Циљ вежбе: јачање мишића раменог појаса, руку и
леђа.
Пример вежби обликовања обручем:

40
- Усправни став, руке испружене изнад главе држе обруч у хоризонталном
положају: савијањем руку у лактовима обруч се спушта до висине рамена, а
затим опружањем руку враћа у почетни положај (Слика 13). Циљ вежбе:
јачање мишића раменог појаса и руку.
- Усправни став, обруч се држи испред груди опруженим рукама у висини

рамена (као волан); у бржем ритму обруч се окреће што више у једну, а
затим у другу страну (слика 14). Циљ вежбе: јачање мишића раменог појаса и
руку
 Усправни став са рукама опруженим испред тела, у једној руци је
обруч: лагано и мекано истовремено се повлаче обе руке доле и назад, а
затим се у супротном смеру враћају у почетни положај. кад су руке
испред тела, обруч се преноси у другу руку. вежба се изводи са зибањем
у коленима (слика 15). Циљ вежбе: јачање мишића раменог појаса и
руку
 Лежећи положај на леђима, руке опружене изнад главе држе обруч:
сести и обручем додирнути тло испред ногу, за време вежбања руке и
ноге треба (слика 16). Циљ вежбе: развој покретљивости кичменог стуба
и јачање мишића раменог појаса и руку (Ђурковић, 1995).
Слика 13. Слика 14. Слика 15. Слика 16.
Примери вежби за јачање мишића руку коришћењем материјала

за обликовање (тесто, глина, плателина или др. материјал). Пре
извођења вежби неопходно је обезбедити материјал, сто прекривен
мушемом. Деца се распореде око стола, а на челу стола се налази
васпитач који покретима и речима објашњава вежбе. Објашњавање
вежби може се допунити и сликом која стоји испред васпитача. Деца
покретима руку и шаке обликују одређени материјал пратећи извођење
покрета одрасле особе:
41
- Обликујте тесто у конус и залепите основу на
равну површину. Ставите прсте и палац преко
врха конуса. Лагано забијте прсте у тесто при дну.
Повуците нагоре на доношењу конуса прсти и
палац заједно на врху.
- Ставите лопту теста између палца и кажипрста. Стисните
лопту док се прсти не сретну. Поновите са сваким од осталих
прстију.
- Ставите тесто на длан и савијте прсте да направите песницу.
Стисните што је могуће јаче.
- Поравнајте лоптицу теста на сто. Почните са прстима и
палцем раширеним око ивице круга, а затим повуците прсте
и палац један према другом у средину круга.
- Разваљајте тесто у кобасицу држећи прсте равним.
- Држите тесто у супротној руци. Гурните један прст у тесто и увуците тесто у
длан друге руке. Поновите са сваким од осталих прстију.
- Ставите комад теста између два прста, стисните прсте заједно, покушајте да
држите прсте равно.
- Обликујте тесто у цилиндар. Ослоните
ивицу руке на сто са палцем окренутим
нагоре. Притисните палац дубоко у конус, а затим га поново извуците.
Вежбе за јачање мишиће прстију, шаке и

подлактице коришћењем материјала за обликовање.
Припрема за извођење вежби иста као у претходној. У наставку дат је пример вежби:
 Направите куку прстима док притискате у тесто.
 Ставити комад теста између два прста, стиснути и спојити прсте, покушати да
се прсти држе равно.
 Обликујте тесто у цилиндар. Ослоните ивицу руке
на сто са палцем окренутим нагоре. Притисните
палац дубоко у конус, а затим га поново извуците.
 Направите куку прстима а затим врховима прстију притисните тесто.
 Стисните прсте у тесто као да правите песницу. Превуците тесто преко краја
прста док је савијен. Покушајте да исправите прст.
42
 Ставите комад теста од 2,5 цм између сваког
пара прстију и стисните заједно.
 Помоћу пинцета хвата ухватити тесто између

сваког прста и палца.
 Ставите тесто око два прста истовремено

и покушајте да их раширите.
 Замотајте тесто на крају палца док је савијен.

Покушајте да исправите палац тако што ћете га
повући нагоре.
4.3. Гимнастика за прсте
Један од начина стимулације развоја фине

моторике јесте гимнастика (eng.-finger aerobics exercises) за прстиће. Деца која имају
слабије развијену фину моторику често се боре са писањем (цртањем, држањем оловке,
…) и немају довољно развијену ову вештину. Вежбице за прсте
помажу да се развије сензомоторна свест и да се развије
манипулативна спретност (спретност руку и прстију). Ова врста вежбе
је добра за загревање пред писање, може се корисити и у току паузе у
раду са децом како би се разбила монотонија. У наставку дат је пример неких од
вежбица за прсте (гимнастика за прсте)
http://os.recursion.rs/wp-content/uploads/2021/01/Gimnastika-za-prste.pdf:
„Склек паука“- Почетни положај шаке је такав да обе руке спојимо тако да се
длановима и прстима додирују. Задатак је померати руке тако да се дланови
одвајају, а прсти да остану у контакту.
„Поздрав палца“- Почетни положај је такав да су шаке постављене тако где су
дланови окренути ка горе (гледамо у дланове). Задатак је да се сваки прст
додирне палцем. У овој вежби можете мењати брзину, нпр. „Нека палац брзо
додирне све прсте“ или „Нека палац додирне сваки прст два пута“ или да се овај
задатак уради са рукама иза леђа. Тако са левом и десном руком, неизменично
или истовремено.
43
„Свирамо клавир”- Почетни положај је такав да је длан ослоњен на подлогу.
Задатак је да прсте померамо тако да изгледа као да свирамо клавир.
Рукавице за писање” - У овој активности претварамо се да полако стављамо
рукавице на руку. Рукавице на сваки прст стављамо појединачно. Када ставимо
на све прсте, скидамо рукавицу, прст по прст. Ово је и умирујућа активност, јер
нам пружа сензорну стимулацију кроз притисак на зглобове прстију.
„Који прст се јавља” - Почетни положај је да
су шаке на столу, раширених прстију. Задатак
је да се сваки прст подигне самостално,
уколико дете зна називе прстију (на овај начин
можемо вежбати и то), рећи ћемо: „Подигни
само кажипрст”. Када је дете млађег узраста или не познаје називе сваког прста,
ми ћемо нашом руком показати који прст треба да подигне. Увек пружимо
могућност да пар пута проба да подигне прст, уколико не успе да подигне сам,
нпр. кажипрст са подлоге.
“Звук прстића” – Замолите дете да затвори очи. Затим, дајемо знак да пажљиво
слуша и да прави звукове прстима (рукама). Ми можемо да направимо неки звук,
а да детету тражимо да на понови користећи своје руке. Пример звука –
пљескање, трљање руку, пуцкетање, тапкање по
површини,… Поред стимулације развоја фине
моторике, на овај начин стимулишемо аудитивну
дискриминацију и слух генерално.
“Покажи мишиће” – Први корак је да у длан
једне руке ставимо кажипрст и средњи прст и стиснемо што је јаче могуће. Када
дете осети шта значи стиснути своје прсте, други корак је да прстима које стиска
пружа отпор (они се боре да изађу из песнице). Понављамо покрет неколико
пута затим мењамо руке
(https://pitajtedefektologa.com/).
“Патак и лимун” – Прсте намештамо тако да
формирају облик патковог кљуна. Патак отвара и
затвара кљун, прича и на крају наиђе на лимун и
поједе га. То му се не допада и онда “стиска” свој кљун, тако да врхове прстију
вучемо ка длану. Ова активност је сјајна за јачање мишића руку
(https://pitajtedefektologa.com/)
44
4.4. Игре прстима уз певање песмица
Поред напред наведених вежби везани за

гимнастику прстију, одрасли са децом могу изводити и
различите игре прстима уз певање одговарајућих песмица:
 Сунце – дланови су прекрштени међусобно
се спајају. Прсти су максимално размакнути
у страну. И певамо следећу песмицу:
Ширим прсте, спајам шаке,
То су од сунца топли зраци.
Сунце наше све нас греје,
Свако му се дете смеје.
 Птићи у гнезду – левим дланом обухватити све прсте и палац десне руке.
Певамо песму:
Прстиће све редом споји,
У гнезду птиће сад изброји.
Гле, пет птића запомаже,
Маму зову, храну траже.
- Медо брундо – сви прсти, осим средњег прста, стоје на

столу, средњи прст је савијен и подигнут. Опонаша се
медведов ход – покрети се изводе наизменично
палцем и кажипрстом, малим прстом и прстењаком.
Певамо песму:
Прстиће на сто положи,
Меду брунду од њих сложи.
Спреман је и на пу креће,
Али путем брундат неће.
 Активно стискање – стискање и отварање шаке. Певамо

следеће две песмице:
Имам две руке ја, Један, два, један, два
Два длана, десет прстића. Шачицу ћу стискати ја.
Сада бежбам стискати шаке, Стиснем- један, пустим – два,
45
Да ми руке буду јаке. Ручица ће снажна бити.
- Вежбе за дланове уз певање песмице:

У врту моје баке, (Стиснута шака – отворени длан)
Купине су сочне, слатке. (Покрети опонашања брања купина)
Набрали смо пуни длан, (Дланови према горе, прсти су стиснути)
Да нам слађи буде дан. (Прсти су скупљени с палцем)
Руке су на столу длановима према доле. Ширити и сакупљати прсте.
Длан на сто полажем ја,
Хармонику слажем.
Вешто свирати ја знам
прсте ширим – скупљам ја.
- Вежбе на равној површини:
Ја ћу сада вежбати, (Стискати и отварати прсте десне
шаке, ставити руке на сто дланом према доле)
прстиће нећу подизати (Подизати и држати у ваздуху
дваки прст)
зато нећу журити, (Ставити длан на сто – одморити се)
учим све за пет, вежбају ми прстићи, (Подизати и држати у
ваздуху сваки прст)
један, два, три, четири, пет.
Додиривање прстију на свакој руци засебно.
- Вежбе прстићима на равној површини 2:
играмо се, играмо, својим прстима, рампампам рампампам
(2х сви прсти обе руке раширени и додирују површину сто.
палац се уморио, уморио, заменићу га ја, рампампам
рампампам (2х палац се савија и у игри остају 4 прста)
кажипрст се уморио, уморио, заменићу га ја,
рампампам рампампам (2х кажипрст се савија и
у игри остају 3 прста)
средњак се уморио, уморио, заменићу га ја,
рампампам рампампам 2х (средњак се савија и
у игри остају 2 прста)
46
домали се уморио, уморио, заменићу га ја, рампампам рампампам (2х домали се
савија и у игри остаје 1 прст)
домали се уморио, уморио, заменићу га ја, рампампам рампампам (2х домали се
савија и у игри остаје 1 прст)
малић се уморио заменићу га ја рампампам рампампам (2х малић се савија и
остаје само песница)
Песницама се удара по столу, па се склањају испод стола.
(https://www.cikajovazmaj.rs/index.php/dogadjaji/3004-predlog-aktivnosti-igara-za-
rad-sa-decom-u-cilju-razvoja-motorike-prstiju).
Слика 17. Вежбе прстићима на равној површини уз песмицу
БИ, БА БУЧИЦУ
Би, ба бучицу, (Наизменично слажемо шаке једну на другу према горе.
Пењем се у кућицу. Спојеним јагодицама прстију обликујемо кров.)
У кућици птичице ( Длановима прекријемо очи.)
Све су се сакриле.

Би, ба бучицу, (Наизменично слажемо шаке једну на другу према горе
У кућици птичице (Положимо длан на длан окренут према горе.)
Гнезда су савиле.

Би, ба бучицу, (Наизменично слажемо шаке једну на другу према горе.
Из кућице птичице ( Машемо раширеним рукама.)
Све су одлетеле.

47
ОВАЈ ЈЕ
Овај је у воду пао,
Овај му је руку дао,
Овај му је јести дао,
Овај му је пити дао
А овај га је пошкакљао.*
*(Трљамо и уврћемо један по један прстић почевши од палца.)
ЈА САМ ПАТУЉАК
Ја сам патуљак и живим у капици, (Рукама изнад главе направимо капицу.)

Мислим о том и том, што бих могао радити (Ставимо дланове на лице и помичемо
главу лево-десно.)
Могао бих... се сакрити.* (Рукама покријемо лице.)
*(У задњем стиху диете бира што би могло радити, нпр. пљескати, слати пусе, умити
се...)
БЛИСТАЈ, БЛИСТАЈ ЗВЕЗДО МАЛА
Блистај, блистај звездо мала. (мицати прстима обе руке) Ко си, шта си, радо
бих знала. (мицати прстима обе руке) Високо горе видим те ја. (испружити руке високо
изнад главе и наставити мицати са прстима) Као драгуљ блисташ сва. (спојити палчеве
и кажипрсте у “драгуљ”) Блистај, блистај звездо мала. (мицати прстима обје руке) Ко
си, шта си, радо бих знала. (мицати прстима обе руке)
ЈА САМ МАЛИ ЧАЈНИК
Ја сам мали чајник (упери прстом према себи)

трбух ми је пун (споји руке у круг испред себе)
ово ми је ручка, (десну руку стави на бок)
а ово ми је кљун. (леву руку испружи са стране)
Када се загрејем (трљаш стомак)
и чујеш моју писку (руку на уво као да слушаш)
нагни ме и излиј (нагни се на леву страну)
у шољицу ниску.
48
4.5. Игре и вежбе за побљшање спретности руку и прстију
У наставку дат је пример неколико игара за побољшање спретности руку:

 „Убацивање зрневља“ (пасуљ, грашак, лешник и др.) у кутију за јаја. На дну
корнета за јаја уписати број. Задатак детета је да у рупу јаја са одређеним бројем
дода тачан број зрна. Нека дете држи неколико зрна пасуља у руци и ставља их
једно по једно у посуду. Важно је да то ради додавајући једно по једно зрно, јер
је потребно много контроле како би дете померило зрно до врхова прстију, а да
не испусти остале. Одрасли пази да пасуљ не силази са стране кажипрста као на
трећој слици поред .
Слика 18. Игра „Убацивање зрневља“

 „Ходање лопте“. За ову вежбу користе се мање лопте или тениске лопте.
Користећи прсте, дете „шета“ лоптом уз једну ногу, преко стомака и низ другу
ногу. Потребно је се уверити се да дете користи „доминантну руку“ и да не
мења руку. Такође, важно је пазити да дете користи „ходајуће“ кретање
прстима, а не хватање! Ходање лопте доле је много теже него ходање горе, а
деца имају тенденцију да је пусте да склизне.
Слика 19. Вежба „Ходање лопте“
У вежби ходање са лоптом са доминатним учешћем палца, уз одвајање

средњег прста и коришћењем само палаца и кажипрста доприноси
побољшању већој покретљивости палца.
49
Слика 20. „Вежба ходање лопте“ за побољшање спретности палца.
 „Шетња са дуплом лоптом“.У овој вежби користи се мања лопту на врху

велике пилатес лопте - што је мања горња лопта, теже је контролисати лопту за
пилатес. Идеја је да дете користити прсте центриране на свакој страни мање
лопте, као што је приказано на слици 20, да би се мања лопта окренула назад
дете мора да користи „ходајуће“ кретање прстију. Ово ће окренути пилатес
лопту напред дуж дужине пода . Одрасли мора пазити де дете користи прсте
окрећући горњу мању лопту и да „окреће“ пилатес лопту без коришћења
прстију. Обе руке морају да раде заједно на контролисан начин како би лопте
функционисале заједно, тако да ова активност може да подстакне
билатералну координацију и побољшале спретност обе руке.
Слика 20. Вежба
„Шетња са дуплом лоптом“
 Игра „Спретни прсти – нижу нижу“.Организују се следеће игре: Низање

сламчица, макарона, перли и др. на дрвене штапиће пободене у стиропор,
Низање сламчица, макарона, перли на канап.
Слика 21. Игра „Спретни прсти – нижу нижу“
- Игра „Закопчај, раскопчај, зашнирај“. У игри деца користе разне тканине са

разноврсним начином копчања (већа и мања дугмад, дрикери, рајсфершлус,
50
каишићи,…). Циљ игре: Развијање вештине закопчавања/откопчавања.
Подржава се развој координације око-рука, концентрација и моторичке
вештине уз побољшање спретности руку и прстију.
Слика 22. Игра „Закопчај, раскопчај, зашнирај“
 Игра ’’Пронађи одговарајући чеп’’, где дете има задатак да сваки чеп заврне на
одговарајући отвор на подлози. Чепови су различитих величина, облика, боја.
Затим их одврће и опцртава на папиру. Овом игром се код деце вежбају
мишићи шаке и прстију, визуелно претраживање (дете треба да пронађе
одговарајући чеп и да затвори одговарајући отвор), латерализацију и орјентацију
у простору (одвртањем/завртањем вежбамо појмове лево и десно), бимануелне
активности (коришћење обе руке у обављању ове активности), појам величине
(завртати све велике чепове, потом све мале или обрнуто; или од највећег до
најмањег), диференцијација боја.
51
Слика 23. Игра ’’Пронађи одговарајући чеп’
- „Игра намотај, омотај“. Потребан материјал:папирне ролне од убруса,

фолије, лепак, канап различитих боја. За игру намотај канап на ролну, један
крај канапа се залепи на крај ролне. Задатак детета је да једном руком држи
други крај роле а другу року користи за намотавање канапа на ролну.
Слика 24. Игра намотавање канапа на ролну
- У игри омотавање канапа око ролни потребно је ролне различитих дебљина и

ширина залепити на коцкасту подлогу од картона. Задатак детета је да
користећи обе руке обомотава канап око ролни.
Слика 24. Игра омотавање канапа око ролне
Игра намотавање канапа на ролну папира може бити и такмичарског

карактера као што је приказано на слици 25.
52
Слика 25. Такмичарска игра намотавања канапа на ролну
- Игра „Закуцавање“: Сет се састоји од плуте, различити дрвени облици и
чекћ и ексерчићи. Развијају се фине моторичке вештине, пинцет-хват,
координација око-рука, концентрација. Јачају се мишићи шака и руку.
Слика 26. Игра „Закуцавање“
 Игра „Стварам лик по моделу“. За ову игру је потребна већа дрвена даска,
лепак, пластичне чаше или корнети јаја, креп папир различитих боја. Уз
помоћ лепка на картон се залапе корнети или пластичне чаше додирујући
једна другу. Израђена макета од корнета и јаја се причврсти на зид. Задатак
детета је да најпре од разнобојног папира рукама гужва папир у форми
лопте. А затим према задатаом моделу (слика одштампана на папиру) ствра
одређени лек по задатом моделу.
53
Слика 27. Стварам лик по моделу
Игра са штипаљкама. За ову игру потребне су разнобојне пластичне
штипљке и различити картонски облици. Задатак детета је да качи штипаљке на задати
картонски модел тако што допуњује онај део који недостаје.
У овој игри деца могу са спајају на кругу на којем се налазе сличице хране –
апликацијама животиња које су закачене за штипаљку (животиње каче код слике хране
којима се хране).
Слика 28. Игра

штипаљкама – хранимо животиње
Игра
„Ткања и
провлачења“.
На моделу
изрезаног картона (као на слици 29) дете провлачи папирне или траке од текстила,
вуницу различитих боја. За игру ткања деци се могу понудити и различити готови
папирни модели животиња, геометријских облика, цвећа.
54
Слика 29. Игре ткања и провлачења
За игру провлачења вуне кроз сламке, потребан материјал: папири (плави и

бели), сламке, вуна, маказе и лепак. Ова активност подстиче развој:Фине
моторике, Концентрације и истрајности. Узмите дебљи плави папир.
Изрежите облачиће од белог папира. Изрежите плаве сламке.
Залепите сламчице како је приказано на слици 30. Залепите вуну за
облачиће. Крајеве вуне можете облепити селотејпом тако да дете
може лакше провлачити вуну кроз сламке.
Слика 30. Игра „Провлачење вуне кроз сламке“
 Игра „Клинови и гумице“. На дасци одређеног облика израђеној од дрвета,

плуте, стиропора (квадрат, круг, звезда,...) клинови или разнобојне чиоде се
равномерно распореде у редове тако да имају исто међусобно растојање.
Користећу гимице различитих боја дете извршава следеће задатке: провлачи
односно поставља гумице без правила, креира одређени облик (коцку, трокут,
слово или број), свира уз помоћ гумица.
Слика 31. Игра „Клинови и гумице“

- Игра „Убаци коцкице не прелазећи црте“. Потребан материјал: папир и
оловка ( могу и бојице), дрвене коцкице. На папиру сложити објекте од
55
коцкица и оцртати га са оловком. Нацртати више различитих објеката.
Објекте украсити са различитим бојама. Детету дати папире и задати му да са
тачним бројем коцкица попуни објекат. Не сме бити више коцкица, нити
вирити ван папира. Иста игра може се користити са оцртаним бројевима и
словима.
Слика 32. Игра „Убаци коцкице не прелазећи црте“.
 „Игра сенки“ . Потребан је: празан папир, освијетљени зид и пуно маште–
забавна и креативна игра, коју додатно можемо обогатити измишљањем нових
ликова и прича везаних уз њих.
Слика 33. „Игра сенки“

У наставку дат је пример неколико игара за подстицање развоја фине моторике
руку које одрасли могу да оргаизују са децом (појединачно или у групи), укључујући и
покретне игре уз песмицу:
 „Папирно грудвање“ - прављење грудви од цепканог новинског папира или
креп папира и гађање у мету или убацују у корпу удаљену један метар. Деца
гађају у мету. Мало тежа варијанта ове игре је да се означе две паралелне
линије у дворишту, дужине 6–8 метара, а размак између њих је 2 метра. Деца
су подељена у две екипе, гађају једни друге, стално су у покрету и избегавају
грудве које лете према њима.
 „Рода“ - рода на жици, стајање једном ногом на канапу. После одређеног
времена, када деци ово буде лако, додаје се лопта детету које стоји на једној
нози, коју затим баца у кутију на поду која се налази на један метар
удаљености.
56
 „Неспретни конобар“ - преношење ситних предмета на послужавнику.
Предмете сами поређају и слажу један на други.. Игра траје 20 минута, а
свако дете дође на ред неколико пута у току игре. Када игра постане лака,
онда деца рецитују неку песмицу коју знају, док носе послужавник или им се
постаљају препреке или ходају стазом која је обележена широком лепљивом
траком и на којој имају комплексне покрете (чучањ, ротација и ходање
уназад).
 „Веверице, кошаркаши“ - деца убацују кестење у чаше.
 „Пепељуга“ - купљење зрневља са стола и убацивање у пластичну чашу.
Друга варијанта игре је да је зрневље у посуди
прекривено брашном. Деца ваде одређено зрневље
(пиринач, кукуруз, пшеница...), а када им то
постане лако, онда се лепљивом траком залеп
други, трећи и четврти прст и ваде зрневље палцем
и малим прстом.
 „Мали, мали паучић“ (Бошњак, 2000. и 2004.) Деца се распоређују по соби
или у дворишту и певају песму „Мали паучић“. Мали паук се попео уз олук.
Падала је киша и испрала га на трем. Изашло је сунце и све осушило. Па се
мали паук поново попео. Са првом реченицом деца су на поду на рукама и
коленима, правећи пузеће покрете. У другој реченици деца леже на стомаку и
котрљају се на леђима са испруженим рукама и ногама. У трећој строфи деца
устају на прсте и високо испруже руке, а у последњој реченици деца
понављају покрет са почетка песме.
 „Мацу буди киша“ (Virgilio, 2009). Деца стану у круг и ухвате се за руке. У
средини је дете које глуми мачку и прави се да спава. Деца почну ходати и
певати: Ливада је велика (деца шире руке), Зелена је трава (руке високо изнад
главе), А на трави мачкица (скакутање у круг), Легла је и спава. Онда деца
кажипрстима лагано ритмично додирују „мачку“, опонашајући кишне капи и
певају: та- па, та- па, та- па, тап,мацу буди киша. Хајде, мацо, буди се и улови
миша! Деца се растрче по соби или дворишту, а маца треба некога уловити.
Дете „миш“ који је уловљен постаје „маца“.
 „Хватање лопте у џаку“. У мрежасти џак се веже врећа (са лоптом унутра)
на дужину ужета. Конопац мора бити довољно дугачак да лопта буде у равни
са грудима детета. За млађу децу користите већу пластичну лопту. Окачити
лопту са било ког хоризонталног стуба. Дете треба да гурне лопту и поново је
57
ухвати, и мораће пажљиво да посматра лопту да би је поново ухватило са обе
руке заједно, а не да јој дозволи да удари о тело.
 „Ухвати ритам“ Поставите лењир у средњу линију као што је приказано, са
једном руком са обе стране лењира. Покажите ритам пљескања и замолите
дете да вас копира. Можете да померате руке симетрично (обе руке заједно),
реципрочно (једна по једна рука) или чак прекрстите руке и вратите их назад.
Почните са једноставним ритмовима и повећавајте сложеност како ваше дете
буде компетентно. Да бисте задржали интересовање на високом нивоу,
пустите дете да пљесне ритам да бисте га ви копирали!
Слика 34. Ухвати ритам
4.6. Плес писања
Сваки васпитач у свом раду у већој или мањој мери користи Плес писања.
Упознавајући се са вештинама Плеса писања, присетила сам се одређених активности
које несвесно користим у свом раду, а могу се повезати са плесом писања: „Чаробни
прах"
Слушајући аудио бајку, потребни су нам папир, лепак и гриз, а могу се
користити још и песак, декоративни песак, палента, брашно,... Деца на папиру са
лепком цртају, шкрабају, могу шкрабати и затворених очију, затим поспу чаробни
прах(у овом случају гриз) и истресу папир, добију се прелепи облици шаре, слова,...
Потребни су нам фолија темпера и шаблон од папира (може бити слово, број или
било који други облик). У двоструку фолију истисну се темпере различитих боја,
преклопи се и преко фолије се залепи шаблон. Деца прстићима развлаче боју по фолији
и настају прелепе шаре, а деца развијају своје прстиће.
Потребни су саблон са рупицама и тракица, може бити платнена, сатенска, може
бити и пертла.Кроз рупице шаблона деца провлаче тракицу како они желе, пожељно је
када су у питању музичке активности, деца тако могу изразити доживљај музике.
Потребни су тракица и макароне. Деца нижу макароне и праве огрлице,
наруквице,...развијајући фину моторику, креативност, пажњу и концентрацију.
„Чудна шума"
58
Потребни су папир, темпера, куглице од вате и штипаљка.Ову активност деца
могу радити када треба да измисле своју причу па да надограде цртеж.У овом случају
на папиту нацртано је дрво, деца хватају штипаљком куглицу од вате умацу у боју па
шарају по папиру, мењају куглицу када хоце да промене боју.
Потребна је посуда и маса за обликовање, у овом случају је маса слична тесту,
али растегљивија, а могу се користити и тесто и кинетички песак и пена, пластелин,
глина,...
Потребна је посуда и пиринач или пасуљ, кукуруз, палента, песак,... деца пишу,
цртају и бришу руком.
Потребан је шаблон и конац или вуница, деца обмотавају конац око шаблона
који може бити различитих облика.
Можемо користити штапић са сатенском траком или штапић за кога је залепљен
креп папир, вуница, кесе. Деца уз музику праве покрете или уз читање приче опонашају
покрете нпр ветар дува, птица лети,...
„Ћирибу-ћириба"
На сребрном папиру, обојеном црном бојом, дрвеним штапићем деца исписују
слова, шаре или конкретне облике.
59
ЗАКЉУЧАК
Деца су радознала у раном узрасту и брзо уче. За правилно писање потребан је

правилан и развијен усмени говор, разумевање прочитаног и повезивање са
изговореним. Код деце је битно стимулисати развој говора (функције анализе и
синтезе), развој визуелне перцепције, моторике, меморије, графомоторике и пажње.
Писање је сложен процес који интегрише све мождане функције. Прва функција
која се укључује у току писања је добар фонемски слух, као и фонематска перцепција
која помаже при уочавању редоследа и положаја гласова у речима. Затим је потребно
сваки глас везати за слово те је визуелна перцепција и меморија поред познавања слова
јако битна. Завршна фаза подразумева читко писање слова уз добро издиференцирану
фину моторику прстију и шаке тј.графомоторику.
Овладавање вештином писања је за дете веома важан корак у животу. Главну
улогу у томе има фина моторика, чији развој треба подстицати током читавог
детињства, односно пре него што дете покаже интересовање за саму оловку. Фина
моторика је од суштинског значаја за писање што представља довољан разлог да
васпитачи обрате пажњу на развијање те вештине у предшколским установама, много
пре поласка у школу.
Налази нашег истраживања о развијености графомоторне способности и о
постигнућима фине графомоторике код деце предшколског узраста показују да је
већина деце достигла знатна постигнућа у свим играма у погледу координације финих
покрета руку (закопчавање рајфешлуса, намотавање конца на калем и покрену ауто од
старта до циља, приписивања свих слова у брашну и тесту и састављаљу слова од жице
према моделу слова).
Такође, на основу спроведеног истраживања на финалнаом тесту примећен је
знатан напредак при реализацији задатака у наставним листићима и то у: погледу
коришћења прибора за писање, развијања фине моторике прстију коришћењем маказа,
развијања координације око рука и визуалне меморије и подстицања правилног хвата и
координација око- рука.
Данашњој деци су на располагању многе информације, добро опремљене
просторије и разни материјали и прибор за савладавање ових вештина пре поласка у
школу. Може се рећи да се повећава и свест васпитача о њиховој улози и значају у
језичком развоју детета. Немају све установе раног и предшколског васпитања и
образовања исти простор и материјал и не спроводе активности и вежбе са децом на
60
исти начин, али је за сваки вртић посебно важно да има доброг васпитача. Добро
опремљен простор као и разноврсна опрема и материјали неће бити од користи ако
деца немају подстицаје и од васпитача и од родитеља јер дете најбоље учи из свог
непосредног окружења.
Родитељи могу да остваре развој ране писмености код свог детета кроз
различите дневне активности и игру, квалитетну комуникацију са дететом и
подстицајно окружење.
Васпитачи треба да знају препознати интересовања, жеље и способности сваког
детета, а простор у коме деца бораве опремити материјалима који их подстичу на
креирање сопствених активности. Добар васпитач ће препознати жеље, интересовања и
способности сваког детета и сваком детету приступити индивидуално.
У новије време све се више ради на подизању свести о потреби рада са децом на
савладавању предчитачких и предписачких вештина, како би деца била све спремнија
за полазак у школу.
61
ЛИТЕРАТУРА
Антропова, М.В., Кољцова, М. М. (1986): Психофизиолошка зрелост деце,

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Bošnjak, B. (2004). 200 igara (drugi dio) – igre na otvorenom. Zagreb: MiB.
Van Galen, G. (1991). Handwriting: Issues for a psychomotor theory. Human
Movement Science, 10 (165–191).
Virgilio J, S., (2009.) Aktivan početak za zdrave klince- aktivnosti, igre, vježbe i savjeti
o prehrani.
Грбић, К. (2013). Конструкција и прелиминарна валидација упитника спремности
за школу. Методички обзори: Часопис за одгојно-образовну теорију и праксу, Вол.
8(2013)2 но. 18.
Ђурковић, З., (1995) Методика физичког васпитања деце предшколског узраста.
Шабац: Висока школа за образовање васпитача.
Илић, М.:Методика наставе почетног читања и писања, Бања Лука, 2007.
Каменов, Е. (2006): Васпитно образовни рад у дечијем вртићу, Општа методика.
Завод за уџбенике и наставна средства.
Копас-Вукашиновић, Е. (2014). Припрема деце за наставу почетног писања.
Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу.
Крагујевић, Г (1975). Методика наставе физичког васпитања. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Крагујевић, Г. (1998). Буквар физичког вежбања и играња. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Lepičnik J., Samec P. (2012). The development of four-year-old child's competences
with the help of information-communication technology.
Милатовић, В. (1990): Настава почетног читања и писања, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд.
Миош, Ј. (1996): Настава пошетног читања и писања по комплексном методу,
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
Oussoren, Ragenhild A. (2007). Плес писања – прогресивни глазбени-покретни
програм развоја почетних вјештина писања код дјеце (1. издање). Бушевец: Остварење
д.о.о.
Oussoren, Ragenhild A. (2008). Плес писања за најмлађе – програм предвјежби за
дјецу од 3 до 5 година (1. издање). Бушевец: Остварење д.о.о.
62
Павличевић–Фрањић, Д. (2005), Комуникацијом до граматике, Загреб: Алфа.
Пешић, С., Николић, С. & Илић, С. (2012). Утврђивање детерминанти од значаја
за писање деце раног предшколског узраста. У Г. Недовић и сар. (Ур.) Зборник резимеа
И стручно-научног скупа са међународним учешћем „Актуелности у специјалној
едукацији и рехабилитацији особа са сметњама у развоју” (27). Нови Сад: Друштво
дефектолога Војводине.
Павловић – Бренеселовић, Д., Крњаја, Ж., Бацковић, С. (2022). Водич за уређење
просторау дечјем вртићу, Простор у складу са Основама програма ПВО „Године
узлета“. Београд: Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Пењин, Д., Живановић, М., (1998). Дечја гимнастика. Рума: Графампромет.
Tежак, С. и Диклић, З. (1998). Хрватски језик 1 (уџбеник за први разред
трогодишњих струковних школа), Загреб: Знање.
Tежак, С. и Диклић, З. (1998). Хрватски језик 1 (уџбеник за први разред
трогодишњих струковних школа), Загреб: Знање.
https://www.cikajovazmaj.rs/index.php/dogadjaji/3004-predlog-aktivnosti-igara-za-rad-
sa-decom-u-cilju-razvoja-motorike-prstiju
https://vrticsn.hr/ideje-za-igru-za-razvoj-fine-motorike-pamcenja-i-koncentracije/
https://fitmama.rs/2018/01/29/igre-za-razvoj-fine-motorike/#jp-carousel-1235
https://www.anderson5.net/site/handlers/filedownload.ashx?
moduleinstanceid=49632&dataid=79757&FileName=OT%20fine%20motor%20activities.pdf
https://www.swft.nhs.uk/application/files/7714/5995/2571/fine_motor_skills.pdf
63
ПРИЛОГ - ПРОТОКОЛ ПРАЋЕЊА ПОСТИГНУЋА ДЕЦЕ
Месец: __________________
Разлика у постигнућима деце у погледу развоја координације финих покрета у

организованим играма
Преписује
сва штампана
Намотава Игра
Да закопча слова у игри
Иницијали Пол конац на Састављање
рајфешлус писања у
детета детета калем слова
брашну и
тесту
да не да не да не да не
64
Разлика у постигнућима деце у погледу коришћења прибора за писање
Притисак
Положај
Хват оловке Положај тела оловке на
папира
папир
Пол детета
Иницијали
Неправилан
Правилан
Правилан
Правилан
Правилан
детета
65
Разлика у постигнућима деце у погледу развијања графомоторичких вештина и
околумоторне координације
Спајање цртежа нацртаном Лавиринт „Пронађи пут“
шаблону
Пол детета
Иницијали
подизања
подизања
подизања
оловке са
оловке са
оловке са
детета
са листа
са листа
са листа
оловке
оловке
оловке
листа
листа
листа
Без
Без
Без
Разлика у постигнућима деце у погледу развијања фине моторике прстију коришћењем

маказа
66
Детету су
запослене обе
Дете самостално Дете маказама
Дете руке – док
планира одакле прати правац
Пол детета
правилно једна сече,
Иницијали ће почети резање исцртаних
држи маказе друга помера
детета папира линија
папир на
погодан начин
ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ
67
Разлика у постигнућима деце у погледу развијања координације око рука и визуалне
меморије
Дете је у стању
Дете је у могућности
Код детета су да доврши
да гемоетријски
координирани покрети непотпуни
Иницијали Пол облик повеже
шаке са покретима ока цртеж спајањем
детета детета тачкицама
тачкица
ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ
68
Разлика у постигнућима деце у погледу подстицања правилног хвата и координација
око- рука
ниже дугмиће на задате настави низ унутар равних и
Иницијали Пол детета линије кривих линија
детета
ДА НЕ ДА НЕ
69

Марина рад мастер

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Марина рад мастер

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ВИСОКA ШКОЛA СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ

ПРАЋЕЊЕ ПОСТИГНУЋА МИКРО МОТОРИЧКИХ

СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНИ ПРОГРАМ

Име и презиме ментора: Име и презиме студента:

Сремска Митровица, 2022 година

ПРАЋЕЊЕ ПОСТИГНУЋА МИКРО МОТОРИЧКИХ

СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНИ ПРОГРАМ

Име и презиме ментора: Име и презиме студента:

Сремска Митровица, 2022 година

Припрема деце за наставу почетног писања у предшколским установама јесте

1.1. Фина моторика и графомоторика

Да би деца савладала писање морају имати развијену моторику (грубу и фину)

Снажан хват оловке Пронирани хват Статични тропрсни Зрели динамичан

1.2. Припрема деце за писање

У предшколским установама припрема деце за писање усмерена је првенствено

Као показатељи психомоторне готовости за писање наводе се:

 ниво развијености координације покрета,

Дакле, припрема за писање захтева развој квалитета личности предшколског

1.3. Развојни стадијуми писања

Развојни стадијум писања саставни је део психиофизичког развитка сваког

Шкрабање - изгледају као случајан распоред линија на папиру. Некада су линије

1.5. Редослед поступака у оспособљавању деце за писање

У оспособљавању деце за писање у предшколским установама неопходно је да се

1.5.1. Претходни поступци који индиректно припремају за писање

Претходни поступци који директно припремају децу за писање су:

 Поступци којима деца стичу сазнања о језику и гласовн структури речи.

1.5.2. Графомоторичке вежбе општијег значаја

У графомоторичке вежбе општијег значаја убрајају се:

1.5.3. Графомоторичке вежбе у одговарајућој свесци

1.6. Плес писања

Плес писања је метода вежбања фине и грубе координације засноване на

Према Oussorenu (2007), основни покрети и облици су:

 равни облици и линије (затегнути су и чврсти, долазе са ритмом и

2.1. Дефинисање и опис проблема (предмета) истраживања

Током рада са децом припремне предшкослке групе примећено је да значајан

Васпитачи покушавају да превазиђу овај проблем тако што осмишљавају

2.2. Циљ истраживања са нагласком на резултате који се очекују

За потребе овог истраживања, на самом почетку васпитач је креирао Протокол

2.3. Задаци истраживања

Задаци истраживања су:

- Утврдити ниво постигнућа микро моторичких образаца код деце у години

- Утврдити ниво постигнућа микро моторичких образаца код деце у години

- На основу попуњеног протокола и добијених резултата праћења постигнућа

- Утврдити ниво постигнућа микро моторичких образаца код деце у години

- Утврдити да ли постоје разлике у нивима постигнућа микро моторичких

2.4. Контекст и узорак истраживања

2.5. Методе истраживања

2.6. Образложење значаја истраживања

У току свог рада и након спроводеног истраживања, заједно са васпитачима

Наш први задатак истраживања је био да утврдимо ниво постигнућа микро

За праћење постигнућа микро моторичких образаца организоване су игре:

Табела 1. Разлика у постигнућима деце у погледу развоја координације финих

На почетку посматраног периода (крај априла) примећено је да велики број деце

Пример радног листа:

МАТЕРИЈАЛ: оловка, наставни листови

ЦИЉ: Подстицање правилног држања оловке и вежбање графомоторичких

Табела 2. Разлика у постигнућима деце у погледу коришћења прибора за писање

Када је реч о коришћењу прибора за писање, на основу података приказаних у

Приликом извршавања задатака спајање цртежа, цртање линија на нацртаном

ЗАДАТАК: маказама резати по задатим линијама (равне линије, цик-цак линије,

За изрезивање апликација коришћењем маказа примећује се разлика у

ЦИЉ: Подстицанје координације око- рука и визуалне меморије

На основ података приказаних у табели 6 може се закљчити да код већине деце

 „Утег“. Прлазимо на тренинг снаге. Дланови на столу, испружени