ГИМНАЗИЈА ЧАЧАК

ГРАД ЧАЧАК
МАТУРСКИ РАД ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ

Наставник: Ученик:
Драшко Шарчевић Јована Никитовић IV-1

У Чачку, 2013. године

 САДРЖАЈ

УВОД.....................................................................................................................................................1
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ....................................................................................................................2
РЕЉЕФ И ГЕОМОРФОЛОГИЈА...........................................................................................................2
КЛИМА..................................................................................................................................................4
ХИДРОЛОГИЈА.....................................................................................................................................4
БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ.......................................................................................................9
ЗЕМЉИШТЕ.........................................................................................................................................9
СТАНОВНИШТВО..............................................................................................................................11
ПРИВРЕДА..........................................................................................................................................12
ИНДУСТРИЈА......................................................................................................................................13
ПОЉОПРИВРЕДА..............................................................................................................................13
ШУМАРСТВО......................................................................................................................................15
ТУРИЗАМ............................................................................................................................................16
ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................................20
ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................................21
 УВОД
„То је у стара времена било насељено село, па се током времена због добре климе
становништво намножило, тако да је оно постало насеље као рајски врт“
(Евлија Челебија)

Овако је османски путописац Евлија Челебија описао настајање Чачка и живот његових житеља
половином XVII века. Ове речи могле су бити написане у било ком периоду раније историје до
раног каменог доба. Питома равница Западне Мораве, пространи пашњаци и шуме на околним
брдима и ниским планинама, обиље речних токова, блага клима, близина важних путева и
рудника, увек су утицали на стварање стабилних и густо распоређених људских заједница.

Чачак се под данашњим именом први пут помиње 18. децембра 1408. године, у једном спису из
Дубровачког архива. Чачак се после Другог српског устанка развијао као нахијско седиште.
После коначног одласка Турака из Чачка, почетком тридесетих година XIX века, варош је имала
само 900 становника. Коначна обнова цркве извршена је 1834. године. 

У граду је 1837. године почела са радом и Гимназија. Средином XIX века Чачак је имао око
1.500 становника. Градски центар са саборном црквом и објектима балканске архитектуре
подсећао је на доба прве владе кнеза Милоша Обреновића. Независност и међународно
признање коју је Србија добила 1878. године условили су велики економски препород целе
земље.  Чачак постаје велики центар за промет пољопривредних производа у Западној Србији. 
У железнички саобраћај Чачак је укључен 1911. када је у град ушао први воз.
Привредни напредак условио је и раст града. Број становника се са 2.290 из 1874. године
повећао на 3.869 у 1890. години, да би 1900. годину дочекао са 4.232 житеља чији је број
нарастао на 5.671 у 1910. години.

Након трогодишње Аустро-угарске окупације, Чачак је ослобођен 25. октобра 1918. године.Град
је наставио свој развој, али овога пута у сасвим новом амбијенту проширене државе.
Чачак је 1921. године, добио и електричну енергију за напајање домаћинстава и првих већих
индустријских постројења, Војно-техничког завода који је почео са радом 1930. године и
запошљавао око 1.000 радника и Фабрике хартије, основана 1930. и која имала око 200
радника.

Чачак, некад и сад

Општи напредак огледао се и прерастањем Гимназије у Чачку из шесторазредне у

осморазредну и отварањем нове зграде 1927, у којој је гимназија и данас смештена.
Извршена је и обнова цркве, 1929. године. Све је то за последицу имало и повећање
становника града, са око 5.000 из 1918. на око 13.000 пред 1941. годину.  Данас, територија коју
заузима данашњи град Чачак у географском смислу налази се на прелазу из заталасаног
побрђа Шумадије у планински венац унутрашњих Динарида. Ове две геоморфолошке целине
раздваја пространа чачанска котлина, са терасастим остацима некадашњих језера,
испражњеног услед тектонских покрета, нејвероватније у средњем плеистоцену (пре више од
милион година) када је формиран ток Западне мораве. Река је каснијим усецањем свог корита
обликовала данашњу терасасту долину око Чачка. Целокупна територија, као равничарска, тако
и брдска, испресецана је речним токовима, а планински део и плодним долинама. Богатство
вегетације, обиље воде и плодно тле у нижим зонама омогућило је насељавање готово од
самих почетака цивилизације. Чачак данас карактерише велика густина насељености, развијене
привредне, културне и друге активности чиме се ствара знатна потражња за услугама које
пружа овај град.

1
 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Град Чачак се налази у средишњем делу

централне Србије, у Моравичком округу, Централна 43°44'00" i 44°00'30" N
између општина: Горњи Милановац на северу, тачка 20°71'15" i 20°38'30’’ E
Пожеге на западу, Лучана на југозападу и југу, Површина 827 km2,
Краљево и Кнић на истоку. Моравички округ Чачанска котлина: 270 км2
поред града Чачка обухвата општине Горњи Брежуљкасто-брдски део:
Рељеф:
Милановац, Лучани и Ивањицу. 300-500м
Град Чачак захвата географски простор од Планински венци: 500-985 м
43°44’ до 44°01’ северне географске ширине и
од 20°07’ до 20°38’ источне географске дужине.
Град Чачак се налази на 43°53’ с.г.ш. и 20°21’
и.г.д.
Надморска висина на којој се налази подручје
Чачка креће се од 204 м (ушће Бресничке реке
у Западну Мораву) до 985 м (највиши врх
планине Овчар). Град Чачак лежи на
надморској висини од 242 м.
Територијом града пролаз магистрала Београд
– Приштина, са укрштањем са путем Ниш-
Сарајево. Чачак је од аутопута Београд- Ниш
удаљен 90km. Од Београда је удаљен 150 км.
Територијом града Чачка пролази пруга Пожега
- Сталаћ која спаја важне железничке правце:
Београд - Софија и Београд – Бар.

РЕЉЕФ И ГЕОМОРФОЛОГИЈА
Основне карактеристике рељефа града Чачка су три зоне: чачанска котлина, брежуљкасто
брдски део и планински венци.
Чачанска котлина у морфолошком смислу представља тектонску потолину формирану у
олигоцену спуштањем два уздужна раседа. Површина чачанске котлине до краљевачког
сужења износи преко 270 km2. Котлина лежи на надморској висини од 200 до 300m.

Слика. Панорама града Чачка

Брежуљкасто-брдски део се простире око котлине на надморској висини од 300 до 500m.
Територија општине Чачак оивичена је планинским пределом, са надморским висинама изнад
500m. Са јужне стране то је планински венац Јелице дугачак 30 km са неколико врхова висине

2
између 800 и 930m. Венац Јелице (929m) представља природну границу између Драгачева и
чачанске котлине.

Слика. Планински венац Јелица

На западу се налазе планине Овчар (985m) и Каблар (885m) раздвојене чувеном клисуром.
Северозападни део је оивичен обронцима планина Сувобор и Маљен чији основни масиви
припадају суседним општинама. На североистоку се простире планина Вујан (857m), која одваја
чачанску котлину од таковско рудничког краја. Од осталих облика рељефа треба поменути и
седам мањих пећина на планини Каблар, од којих су познатије Турчиновац и Врелска пећина.

Слика. Планине Овчар и Каблар

Геоморфологија
Југозападни део општине геоморфолошки припада унутрашњим Динаридима, а североисточни
Вардарској зони. Овај простор се одликује ретко сложеном и разноврсном геолошком грађом.
Од минералних сировина позната су налазишта руде хромита везане за серпентит планине
Јелице, руда магнезита на северном подручју општине, у чачанско-краљевачком басену налазе
се и наслаге лигнита, на две локације на Јелици и Кабларском делу позната су налазишта
дијабаза. У експлоатацији је дуго година цигларска глина у долинама река (Љубић, Горичани) и
велике количине шљунка и песка у приобаљу река, посебно Западне Мораве .

КЛИМА
3
Клима Чачка и околине је умерено континентална. Средња годишња температура је 10.47С.
Најхладнији месец је јануар са средњом температуром ваздуха –1.2С. Најтоплији месец је
август са средњом температуром ваздуха 22,7С. Годишња амплитуда је 22.2С. Средња
вегетациона температура је 16С, што представља јако повољне услове за пољопривреду.
Чачанска општина није ветровита. Најчешћи ветар је северозападни, а најређи североисточни.
Најветровитији је месец март, а најтиши су септембар, октобар и децембар. Влажност ваздуха
је умерена и средња годишња вредност је 80.7%, најнижа је за август 70.5% а највиша за
децембар 91.4%. Облачност на подручју града Чачка је 6/10 неба на годишњем нивоу са
минимумом за август 4.1, а максимумом за децембар 7.9/10 неба. Средња годишња висина
падавина износи 692.9 mm воденог талога. Најкишовитији је месец мај са 88.6 mm талога, а
најсувљи су фебруар и март са око 40 mm. Магле се у чачанској котлини јављају 25 дана
годишње и то најчешће у октобру 4.6 дана. Град као појава јавља се 1.2 дана годишње и
чачанска котлина по томе спада у високо ризична подручја.

Табела 1. Климатски подаци за град Чачак (2011)

Месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец Год.

Просечна
4.0 9.2 11.2 14.4 17.6 25.8 28.0 27.8 22.6 12.4 5.2 4.6 13.7
температура
(39.2) (48.6) (52.2) (57.9) (63.7) (78.4) (82.4) (82.0) (72.7) (54.3) (41.4) (40.3) (56.7)
°C (°F)

Падавине mm 64 61 63 65 86 63 41 31 51 81 61 68 735

Просек падавина
17 18 13 15 17 11 5 5 11 17 20 16 165
дневно (≥ 0.1 mm)

% влажности 85 78 65 65 65 60 59 60 62 72 80 75 64

Просек-сунчани
57.2 76.7 138.2 172.1 237.2 255.9 285.8 269.0 199.3 158.1 92.0 53.5 1,956
дани

ХИДРОЛОГИЈА
Подземне воде се на територији општине Чачак јављају најчешће на додиру стена различите
старости, поред Западне Мораве су на дубини 2-5m, а на подручјима изнад 300 m надморске
висине и до 30m, до које дубине су копани бунари. Од термо-минералних извора на територији
општине Чачак познате су Овчар бања, Горња Трепча и Слатинска Бања.
Овчар Бања се налази у Овчарско-Кабларској клисури, 18км западно од Чачка на путу Чачак –
Ужице (М5). Смештена је у омањем морфотектонском проширењу, на ушћу Бањског потока у
Западну Мораву, на надморској висини од 278м. У малом ерозивном проширењу, лековити
минерални извори Овчар Бање потичу из дубинских тектонских разлома, који се изливају у
наносу бањске равни. Минерална вода Овчар Бање има температуру од 35°С до 38°С, реакција
је неутрална (pH7), тврдоћа 8,7mg/l и минерализација 0,66g/l.
Лековите компоненте минералне воде су: макроелементи - калцијум и натријум и
микроелементи - калијум, литијум, стро-нцијум, баријум, јод, бром, фосфор, флуор. По саставу
ова минерална вода је јодна и слабо сумпоровита. Захваљујући хеми-јском саставу воде овде
се лече следећа индикована обољења: реуматских, повре-да мишићних ткива, прелом костију,
дегенеративне промене (спондилоза и
артритис), спортских повреда, кожних
болести.

Овчар Бања је 29. децембра 2011. године Слика. Овчар бања

и званично добила статус бање што је од
великог значаја за даљи развој бањског
подручја као и за будућност изградње
бањских садржаја који би Овчар бању
сврстали у ред савремених лечилишно-
комерцијалних бањских центара, а на
основу изванредних природних
потенцијала које поседује.

4
Трепча бања. бисер природе  налази се  у југозападној Шумадији, у северном делу чачанске
котлине, на обронцима шумовитих  планина Вујан и Буковик, у уској  котлини речице Бање, на
надморској висини од 460м. Од Београда је удаљена 140 км, од Чачка  18 км, 9 км од Горњег
Милановца, 8,5 км од Ибарске магистрале.

Слика. Атомска бања Трепча

Каратеристике термоминералне воде: суви остатак: 336-360 mg/l температура воде: 30,5°C;
хемијски састав: калијум, калцијум, натријум, хлор, баријум, гвожђе, сребро, манган,
алуминијум, олово, никл, бакар, сумпор и др.; садржи неке веома ретке елементе као што су:
цезијум, рубидијум, стронцијум, литијум, кобалт, ванадијум, титан, уран, радон и радијум.
Захваљујући оптималном садржају набројаних ретких елемената, Горња Трепча је добила
назив Атомска бања. Ph вредност: 7,4–7,5. Максималан садржај радона: 3,3–7,7 Манхеових
јединица.
Термалне воде бање Горња Трепча садрже у већој концентрацији минералне састојке и
поседују физичка својства која се користе у терапијске сврхе. Због тога су покрети у термалној
води лакше изводљиви (хидрокинези терапија), па се могу извршити покрети зглобом, који су
изван воде, због слабости мишића, или због јаког бола практично неизводљиви. Под утицајем
хидрокинези терапије активирају се нервни процеси, стимулише се кардиоваскуларни и
респираторни систем, побољшава се циркулација и метаболизам. У овој бањи је је први пут у
термалним водама отктивен цезијум. Термалне воде ове бање садрже ретке микро елементе
који су познати по активном биолошком дејству на човечји организам, а њена велика
компаративна предност је у томе што мали број термоминералних извора у Србији има
радиоактивна својства. Веома је срећна околност да су односи елемената у термалним
изворима врло повољни и да је радиоактивност мала (висок ниво радиоактивности штетно
утиче на људски организам). Вероватно да се у повољном односу елемената у
термоминералним водама и крије тајна оздрављења многих који су се у овој бањи лечили.
Слатинска бања се налази на подножју планине Јелице, на десној обали реке Западне
Мораве. Од Чачка је удаљена 17км. Бањом протиче речица Даћинац на којој се налази
термална зона, где су и термални извори лековите минералне воде. Надморска висина на којој
се налази Слатинска бања износи 275м. Воде Слатинске бање спадају у ред хладних
сумпорних вода, које имају карактер слабих алкално-солиничних вода. Ово је само
информативна анализа, јер је за комплетнију анализу потребно више од 1l воде (3-5l), како би
на основу потпуније анализе Слатинска бања дошла у ред сумпорних лековитих вода.
Температура минералне воде Слатинске бање износи 16,8°C. У терапији се користи за лечење
пре свега кожних обољења и реуматизма
при чему се врши догревање воде у
купатилима. Слатинска бања има изузетно
повољан географски положај. На основу
хемијских анализа вода Слатинске бање
садржи сумпорводоника више него остале
бање у Србији.
Слика. Слатинска бања

5
Од речних токова су доминантне транзитне воде:

 Западна Морава са средњим годишњим протоком 98m3/s,

 Каменица са средњим протоком 1.5m3/s,
 Чемерница и
 Дичина.

Западна Морава настаје у пољу Ташти, источно

од Пожеге, од Голијске Моравице и Ђетиње. У овом
пољу се у Ђетињу са леве стране улива Скрапеж, али
на мање од једног километра од ушћа Скрапежа,
Ђетиња се среће са Голијском Моравицом,
стварајући Западну Мораву. Због близине ушћа
Ђетиње, Скрапежа и Голијске Моравице, неки извори
сматрају све три реке директним крацима Западне
Мораве, али пошто је Голијска Моравица 23 km дужа,
она се сматра главним краком. Мерено од извора
Голијске Моравице, Западна Морава је дугачка 308
km, док је дужина саме Западне Мораве 208 km.

Слика. Западна морава

Због свог смера, Западна Морава тече између многих планина, регија и под-регија:
 између регија Црне Горе на северу и Драгачева на југу; овде прима Бјелицу, а Лучани,
центар Драгачева, је смештен у близини, јужно од реке.

Слика. Меандри З. Мораве Слика. Ток и брана на З. Морави

 између планина Овчар (северно) и Каблар (јужно); овде река пробија Овчарско-Кабларску
клисуру; Западна Морава је преграђена у клисури (која се назива „Српска Света гора“, због
многих својих манастира) и још једном одмах након тога, и тако су настала вештачка
језера Међувршје и Овчарско-кабларско језеро.

 између регије Таково (северно) и планине Јелица и регије Горачићи (јужно); овде се налази

град Чачак, река је опет преграђена (језеро Парменац) и прима много притока (углавном са
леве стране: Каменицу, Чемерницу, Бресничку реку, Лађевачку реку); на овом месту река

6
 улази у ниску долину Западног Поморавља, меандрира и често плави, тако да су одавде
већа места даља од реке (Горичани, Лађевци, Мрчајевци).
 Између планине Котленик и регије Гружа (северно) ипланине Столови (јужно); град Кра-
љево  и његова предграђа Адрани и Ратина се налазе јужно од реке, тамо где се Ибар
улива у Западну Мораву; такође са десне стране Западна Морава прима Товарницу и
Гружу.
 између Гледићких планина и Гоча; најпознатија српска бања, Врњачка Бања, њена
предграђа Врњци и Ново Село, индустријски град Трстеник и манастир Љубостиња се
налазе у овом делу.
 између регија Темнић (северно) и Расина (јужно); неколико већих места је смештено
северно од реке (Медвеђа, Велика Дренова, Кукљин, Јасика, Бошњане), док се
село Глободер, град Крушевац и његова предграђа,Пепељевац, Паруновац и Читлук налазе
јужно од Западне Мораве. Северно од градића Сталаћ, Западна и Јужна Морава се састају
и чине Велику Мораву.
Каменица је река у западној Србији, лева притока Западне Мораве. Настаје на Тометином
пољу, на јужним падинама Дивчибара од Беле и Црне Каменице. Улива се у Западну Мораву
узводно од Чачка, нешто после Овчарско-Кабларске клисуре.

Слика. Река Каменица

Чемерница је река у југозападној Србији, лева притока Западне Мораве. Извире у Ваљевским
планинама између Маљена и Сувобора. Тече према југоистоку ка Чачанској котлини и долини
Западне Мораве и тече паралелно са њима. После примања леве притоке Дичине поново
скреће према југу и улива се у Западну Мораву низводно од Чачка. Дуга је 41 km. Одводи воду
са Ваљевских планина и Рудника. Површина слива је 621 km². Речни систем и слив Чемернице
су изразито асимерични јер она скоро све притоке прима са леве стране, нарочито у доњем
току. Неке од њих као на пример Дичина јаке су скоро као и сама Чемерница.

Слика. Река Чемерница

Дичина настаје на јужним падинама Сувобора и Рајца, од Велике и Мале Дичине.
Код Прељине се као лева притока улива у реку Чемерницу, притоку Западне Мораве и
припада црноморском сливу. У селу Шарани, на месту званом Савинац, Дичина има
малени бук који је традиционално излетиште Горњомилановчана. Дужина тока јој износи 35 km,
а површина слива 394 km², са просечним протоком 1 m³/sek. Долином Дичине и њене главне
притоке Деспотовице, коју прима са леве стране, пролази важна саобраћајница Ибарска
магистрала, која од Београда преко Рудника и Горњег Милановца води ка Краљеву и Чачку.
Од водних токова присутно је и 25km примарног вештачког канала за наводњавање, са
предвиђеном површином за наводњавање од 18 550hа. На Западној Морави изграђене су и
четири бране и формирана вештачка језера: Овчарско – Kабларско језеро, Међувршје,
Парменац и језеро у Спортско-рекреационом центру (СРЦ) “Младост”.
Језеро Међувршје је највеће језеро на Западној Морави, настало преграђивањем бетонске
бране високе 32м, на излазу из Овчарско-кабларске клисуре. Највећа дубина језера је 23 м, а
дужина достиже до 11 км (за време високог водостаја).

7
 Језеро Међувршје Овчарско-кабларско језеро
Хидроелектрана Међувршје има снагу од 7 Мега-Волт-Ампера проточног је типа а инсталиса-
ни проток је 40 м3/ сек. Пројектована запремина акумулације је 13 милиона метара кубни.

Слика. Хидроелектрана Међувршје

Овчарско-кабларско језеро је настало подизањем бране висине 12м, а налази се узводно од

железничког моста у Овчар Бањи. Вода овог језера се тунелом одоводи до хидроцентрале
„Овчар Бања”. Хидроелектрана Овчар Бања има снагу од 6 Мега-Волт-Ампера тип је проточне
деривационе хидроелектране а укупни инсталисани проток је 40 м3 /сек. Пројектована
запремина акумулације је 1,5 милиона метара кубних. После проласка кроз турбине, вода се
бетонским каналом поред насеља Овчар Бање враћа у корито Западне Мораве. Електрана је
под земљом; пуштена у погон 1957. године. Међутим, због великог засипања наносом, језеро је
изгубило првобитан значај. Запремина језера се смањује те постаје мање значајно за
производњу енергије и туризам.

Слика. Хидроелектрана Овчар бања

Језеро Парменац је изграђено на Западној Морави близу села Парменац. Ово вештачко језеро
изграђено је ради наводњавања плодних обрадивих површина, али своју праву функцију нема
због великог засипања наносом. Обала му је делимично уређена, тако да су спортски
риболовци чести гости на обалама овог језера.

БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

8
Преко 60% површине (433km2) се корисити за разне пољопривредне активности тако да је и
флора и фауна условљена гајеним културама и животињама, 158km 2 је слободна површина и
то су углавном континенталне листопадне шуме са пропланцима са добром травнатом покриве-
ношћу. Од шумског дрвећа преовлађују: храст, граб, буква, јасен, јасика клен, липа, топола итд.
Четинари су унешени на обронке Овчара, Каблара и Јељена вештачким пошумљавањем. Има и
нешто барских вегетација у приобаљу Западне
Мораве и у новије време у забареним деловима
језера у Овчарско-Кабларској клисури.
Интересантан је и део субмедитеранских–
балканских реликтних шума на Овчару и Каблару.

Слика. Биљни и животињски свет

Осим изразите фрагментације животних станишта изазване пољопривредним активностима,

шуме и други екосистеми су додатно фрагменрирани густом саобраћајном инфраструктуром у
другим видовима експлоатације и утицаја. Од високе дивљачи заступљена је срна и дивља
свиња, најмасовнији ниски сисари су: зец, лисица, куна, ласица, твор, јазавац итд. Јако је
развијена херпето фауна поготову у кршевитом делу Овчарско кабларске клисуре. Ова клисура
се такође сматра и орнитолошким парком.

ЗЕМЉИШТЕ

На овим просторима заступљени су јако разноврсни типови земљишта: у равничарском делу

иловни и песковити алувијуми са преласком у разне типове смоница на првим терасама
котлине, преко параподзола, гајњача и сирозема до класичних скелетних неформираних
земљишта на брдско-планинском подручју. Овом разноврсношћу је условљена и јако развијена
биолошка разноврсност. Осим тога присутна је и вероватно најразноврснија пољопривредна
производња на теритотији Србије. Површина чачанске општине је 636km 2, од чега на урбано
подручје отпада 45km2 (7%), на шумско 158km2 (25%), а на пољопривредно 433km2 (68%).
Алувијална земљишта су настала наносима река, а заступљена су у чачанској котлини поред реке
Западне Мораве. Богата су хумусом (иловасти алувијум) на простору који представља
најплоднији део ове котлине. Смонице се јављају на брежуљкастим теренима обода чачанске котлине
испод 400 м. Ова плодна земљишта, настала су распадањем језерских седимената, а погодна су за
узгајање већине ратарских култура, поврћа, воћа и винове лозе.

Гајњача је заступљена изнад појаса смонице и мање је плодности од прва два типа земљишта. Настала
су процесом огајњачавања већ постојећих типова земљишта (смонице и других) и на њој добро
успевају коштичаво воће и винова лоза. Параподзоласто земљиште заузима мање површине на

9
заравњеним и благо таласастим облицима рељефа. Претежно се користе као њивска земљишта
и ливаде. У вишим преде-лима на њој је заступљена шумска вегетација.

Земљиште чачанске котлине у погледу типске припадности представљају прави мозаик. На овом
релативно малом простору издвајамо 18 типова и подтипова земљишта, не рачунајући ниже систематске
јединице. Ова земљишта се међусобно битно разликују у погледу производних способности, што је
условљено деловањем више педогенетских и антропогених чинилаца.

Слика. Земљиште града Чачка –сателитски снимак

Земљишта прве зоне имају највеће производне способности. Овде се ради, углавном, о дубоким и
богатим земљиштима, која су погодна за разноврсну и рентабилну биљну производњу. Од
важнијих типова земљишта која се срећу у овој зони, најзаступљеније су смонице, затим
алувијална земљишта и псеудоглеј, а само на малим површинама (испод планине Јелица у
селу Јежевица) и гајњача.
Земљишта друге зоне имају задовољавајућа производна својства, али доста слабија у односу на
прву, најчешће због две групе основних разлога: деловања процеса ерозије, мањих могућности за
наводњавање, овде се ради, углавном, о различитим подтиповима смонице. На релативно
малим површинама заступљене су гајњаче и псеудоглеј.
У трећој зони подручја, односно обода чачанске котлине, заступљена су углавном недовољно развијена и
плитка земљишта, различите типске припадности. Земљишта ове зоне су у великој мери изложена
разноврсним процесима ерозије, као и другим облицима деградације.

10
 СТАНОВНИШТВО
Према попису из 2002.године општина Чачак броји 117.072 становника, од тога на подручју
града живи 73.152, а на сеоском подручју 43.920 становника, са густином насељености од 184
становника на km2. У табели 2 прикзано је демографско кретање становништва на подручју
града Чачка за период од 1948. до 2011.

Овај податак говори о специфичном притиску на животну средину од стране појединца на

територији општине Чачак. Присутан је даљи процес миграције из околних општина на
територију општине Чачак. У задњој деценији стагнира процес миграције село-град у оквирима
саме општине.

Број становника према полу

Табела 2. Етнички састав и број становника према полу

На територији града Чачка у погледу етничке припадности, живи 70.947 срба, 402 црногорца,
349 рома, 111 македонаца, 78 хрвата, 46 словенаца и др. (Графикон – Етнички састав).

У општини се налази 58 насељених места, 66 месних заједница, 57 сеоских и 9 градских

подручја. У насељу Чачак живи 58.471 пунолетних становникa, а просечна старост
становништва износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена – табела 2.). У насељу
има 25.304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

11
 Табела 3. Становништво према делатности коју обавља
Саобраћај,
Пољопривреда, Вађење руде Прерађивачка Производња и Хотели и
л Укупно Рибарство Грађевинарство Трговина складиштење
лов и шумарство и камена индустрија снабдевање... ресторани
и везе

Мушки 13684 321 - 168 5625 377 776 2270 339 1069

Женски 12391 211 1 123 3628 120 234 2809 400 413

Оба 26075 532 1 291 9253 497 1010 5079 739 1482
Финансиј
Државна Остале Екстериторијалне
ско Здравствени и Приватна
Пол Некретнине управа и Образовање услужне организације и Непознато
посредов социјални рад домаћинства
одбрана активности тела
ање

Мушки 128 465 652 381 370 427 - 1 315

Женски 341 561 461 893 1601 419 6 - 170

Оба 469 1026 1113 1274 1971 846 6 1 485

ПРИВРЕДА

Привреду Чачка до 1838. г. чинили су искључиво

пољопривреда, ситно занатство и трговина.Те
године је формиран абаџијски еснаф. Година 1850.
се рачуна за почетак развоја индустрије, када је
аустријски пинтор Фердинанд Крен отворио
фабрику за производњу пива.
Чачанску привреду карактерише заступљеност
свих привредних делатности. По подацима из маја
2008. године, у Чачку послује 1.413 активних
привредних друштава (највише је малих предузећа
у приватном власништву) и 4.725 регистрованих
радњи. Оно што обележава пословање ових
предузећа и предузетника су висока флекси-
билност, иновативност и отвореност за сарадњу.

У табели 4 дат је приказ Структура предузећа, установа и других правних лица према области
делатности, стање 31.12.2009.

Табела 4. Структура предузећа, установа и других правних лица према области

делатности, стање 31.12.2009.
Удео у укупном броју
Делатност Општина
предузећа (%)
Индустрија и рударство 132 4.49
Пољопривреда и рибарство 26 0.88
Шумарство 4 0.14
Водопривреда 1 0.03
Грађевинарство 24 0.82
Саобраћај и везе 28 0.95
Трговина 226 7.68
Угоститељство и туризам 5 0.17
Занатсво и личне услуге 34 1.16
Стамбено-комуналне делатности 6 0.20
Финансијске и друге услуге 77 2.62
Образовање и култура 504 17.13
Здравство и социјална заштита 24 0.82
Друштвено-политичке заједнице и организације 440 14.95
УКУПНО 2,943 100

ИНДУСТРИЈА
12
Чачак представља снажан привредни регион, са веома дугом традицијом у индустријској
производњи. Индустрија заузима најзначајније место у чачанској привреди. Заступљене су све
индустријске гране, нарочито металопрерада, прехрамбена индустрија, индустрија папира.
У оквиру прерађивачке индустрије најзаступљенија су предузећа из области металопрераде,
производње од гвожђа, челика, прохрона, и алуминијума, производње машина, резервних
делова и разних алата.
На подручју града Чачка наменска индустрија компаније „Слобода” узима значајно место, како
по броју запослених радника, тако и по извозним резултатима.
У области хемије и неметала по свом квалитету препознатљиви су следећи производи: разне
врсте лепкова, боја и заштитних средстава за метал и дрво, кућна хемија, сунђери, PVC цеви и
разни други производи.
Индустрија текстила, коже и обуће, која је некад била међу водећим гранама индустријске
производње, лако враћа своје место у привреду Чачка.
За сада су то углавном лоан – послови, али је све више предузећа која поред услужних послова
извозе свој производни програм. Најзаступљенија
је конфекција за младе, женска конфекција,
заштитна опрема, вез и остала фина израда.
Дрвна индустрија има дугу традицију у чачанском
крају, обзиром на чињеницу да скоро 40%
територије припада шумама, пре свега
лишћарима који су погодни за израду резане
грађе, грађевинског материјала и осталих
финалних производа од дрвета.
Прерада целулозе и папира (графичко - издавачка
индустрија) једна од најзаступљенијих привредних
грана Чачка. Бројна предузећа се баве
производњом картонске и папирне амбалаже,
еколошке амбалаже, израдом школског и биро
прибора, производњом папирних убруса,
хигијенског папира и свих врста штампе на разним
подлогама.
У области производње грађевинског материјала као
и у бројним грађевинским предузећима из области високоградње и нискоградње, заступљена је
најсавременија грађевинско техничка опрема, где се све врсте грађевинских радова изводе по
најстрожијим светским стандардима.
Пољопривредна и прехрамбена индустрија заузимају треће по реду место по броју привредних
субјеката регистрованих за ову врсту делатности.

ПОЉОПРИВРЕДА
По броју ангажованих у различитим пољопривредним делатностима, пољопривреда је на
подручју града Чачак примарна привредна грана. Претпоставља се да на територији општине
Чачак око 40% становништва своју материјалну егзистенцију заснива на производњи и продаји
пољопривредних производа. На територији Општине Чачак је према попису од 1991.г.
регистровано 13.858 пољопривредних домаћинстава, која своју делатност обављају на
површини 43.553 hа, од укупне општинске површине 63.600 hа, одосно 68,5%. Ово указује на
висок, врло специфичан притисак интензивне пољопривредне производње на окружење. Дат је
приказ коришћења пољопривредног земљишта на територији општине Чачак према званичним
подацима Републичког завода за информатику и статистику од 2001.године :

Табела 5. Приказ коришћења пољопривредног земљишта

Површина
Рб. Намена земљишта
(у ha)
1. Оранице и баште 26 004
2. Воћњаци 6 804
3. Виногради 140
4. Ливаде 5 531
5. Пашњаци 5 074

13
 6. Укупно 43 533

Изузетно повољни климатски фактори, разноврсност типова земљишта, повољна хидрологија,

добре комуникацијске везе и развијена традиција пољопривредне производње услови су за
разноврсну примарну пољопривредну производњу. У делу примарне производње заступљена
је:
 Сточарска производња (говедарство, овчарство, свињарство и живинарство) je
интензивног и екстензивног типа, лоцирана у целом аграрном комплексу општине.
Значајна делатност је и пчeларство које је организовано преко два пчеларска удружења.
 Ратарска производња, где углавном доминира производња крмног биља, лоцирана је
углавном у равничарском делу и на доњим терасама.
 Пластеничка повртарска производња, лоцирана
претежно у равничарском и приградском подручју и
доминантна производња кромпира на целокупном
аграрном подручју општине.
 Воћарска производња, где доминирају шљива, јабука,
ситно воће и кајсија, лоцирана на горњим терасама и у
брдско-планинском реону.
 Расадничка производња.
Основна карактеристика је да је производња организована
на веома малим поседима и са ниском продуктивношћу и
рентабилношћу и малом могућношћу примене савремених
принципа производње.
У равничарском делу аграрне површине задиру и
местимично фрагментирају приобалска барска станишта
Западне Мораве. У брдско планинском делу аграрни поседи
и домаћинства су испреплетани са ливадским и шумским
стаништима са појавом негативних ефеката фрагментације
природних станишта.

Табела 6. Производња појединих ратарских култура,

индустријског, повртног и крмног биља, 2008.
Удео у укупном
Укупан принос у Просечан принос у Просечан принос Просечан принос у
приносу Србије
општини (t) општини (kg/hа) у округу (kg/hа) Србији (kg/hа)
(%)
Пшеница 11.523 0,6 3.605 3.488,5 3.795,5
Кукуруз 37.300 0.5 5.989 3.790 6.433,5
Сећерна репа - 0 - - 48.210
Сунцокрет - 0 - - 1.773
Пасуљ 345 0,6 1.636 1.464 1.294
Кромпир 34.813 3,6 12.591 11.432 11.402
Детелина 17.176 3 5.892 5.141 4.533
Луцерка 14.227 1,2 6.177 5.664 6.003
Ливаде 17.092 1,3 2.960 2.423 1.925
Пашњаци 6.692 1,4 1.426 769 584
Табела 7. Производња воћа и грожђа у 2008. години

Удео у укупном
Број родних принос у принос у округу
Укупан принос приносу Србије општини по по
принос у Србији по
стабала/родних (%) стаблу/чокоту
у општини (t) стаблу/чокоту стаблу/чокоту
чокота
Јабука 255,507 6,164 15.036.871 0.04 24,1 23.6
Шљива 1,033,627 26.685 41.885.172 0.06 25,8 25.5
Грожђе 638 1.048 308,887 0.34 1.6 1.6

Табела 8. Просечан број стоке у 2008. години

Удео у укупном броју

Општина Удео у укупном броју у Србији /%)
у округу (%)

14
 укупно 12,639 28.99 1.16
Говеда
краве и стеоне јунице 9,621 30.81 1.48
укупно 32,269 37.54 0.84
Свиње
крмаче и супрасне назимице 7,486 43.36 1.36
укупно 18,143 17.29 1.13
Овце
овце за приплод 14,238 17.66 1.19
Живина укупно 172.846 40.69 1.05

ШУМАРСТВО
Према подацима Јавног предузећа ‘‘Србија шуме’‘, општина Чачак поседује 15.761ha шумских
површина, што износи нешто мање од једног ара по становнику. То је мање него у свим
општинама Моравичког округа као и значајно испод просека суседних региона. Разлози за то су
велика аграрна површина општине и неодговарајућа просторна реонизација међу суседним
општинама.
Табела 9. Структура шумског фонда
Ред. Шуме и шумско Државне шуме Укупно
Приватне шуме (ha)
број земљиште (ha) (ha)
1. Природне шуме 4.445 9.879 14.324
Вештачки подигнуте
2. 473 282 501
шуме
Непошумљено шумско
3. 144 476 620
земљиште

4. Неплодно земљиште 316 316

5. Укупно 5.378 10.383 15.761

Састав шума на територији чачанске општине је доминантно лишћарски са изузетком вештачки

подигнутих четинарских шума на површинама на којима је вршена заштита земљишта од
ерозије или је вршена пионирска рекултивација. Матвејев (1989.) описује ово подручје као биом
јужноевропских листопадних шума. Шумски екосистеми су на овом подручју распоређени
зонално и условљени су надморском висином, микроклимом, педолошким саставом,
осунчаношћу и нагибом терена.
Разликујемо неколико основних типова шумских заједница: врбово–тополове равничарске
(плавне) шуме, храстове равничарске шуме, брдске мешовите шуме храста и других врста
дрвећа, брдске храстово церове шуме, брдске грабово-букове шуме и брдско планинске букове
шуме. Са економског аспекта, шумарство чачанске општине нема неко значајно место,
углавном се врши експлоатација огревног дрвета и шумских плодова.
Важан је и ловни и туристички значај шума у појединим брдско планинским реонима. Значај
шума за очување биолошке разноврсности и квантитативно подизање биолошке основе је
непроцењив. Површине расположиве за пошумљавање износе око 930ha и то је значајан
потенцијал за подизање еколошке свести младих.

Слика. Шумски екосистем

15
 ТУРИЗАМ
Туризам је постао, у задњих неколико деценија најекспанзивнија привредна делатност и
захваљујући тој чињеници, феномен који поприма глобалне димензије. Оно што карактерише
развој туризма је масовност, како непосредних корисника у туризму, тако и великог број
запослених у услужном сектору, где туризам заузима значајно место. Према подацима WTO
(World Tourist Organization), у међународнa туристичка кретања укључује се око 700 милиона
људи, што са кретањима у домаћем туризму чини број од око 3,5 милијарде људи, тј. 70%
светске популације.

Подручје града Чачка са Овчарско – Кабларском клисуром, бањама (Горња Трепча, Овчар Бања
и Слатинска бања), природним атрактивностима сеоског подручја и богатим споменичким
наслеђем, пружа основу за развој туризма као наше најзначајније развојне привредне гране.
Чачак је град који је препознатљив по очуваној архитектури, са елементима савременог начина
градње, али и очуваним амбијенталним целинама, окружен планинама Овчар и Каблар, кроз кога
протиче река Западна Морава. Један од највећих градова у Србији, град Чачак је у свом развоју
прошао кроз неколико фаза. Сваки од тих периода карактерише богато споменичко наслеђе и
говори о животу града током вишевековне историје.
Од културно историјских споменика као најзначајнији издвајају се сакрални објекти, установе
културе и архелошки локалитети у селу Бресници, Горњој Горевници, Риђагама, Остри,
Вујетинцима и др. Међу многобројним археолошким локалитетима најзначајнији су археолошки
локалитет Атеница, Градина на планини Јелици и Римске терме у центру Чачка.
Локалитет Атеница, најзначајнији археолошки налаз из гвозденог доба, познат по кнежевским
хумкама монументалних димензија и богатих прилога. На овом локалитету су пронађени
предмети од злата, сребра, ћилибара, стакла, бронзе и костију, кутије обложене рељефима
лавова урезаних у кости, златни и накит од ћилибара, рад грчких мајстора.

Слика. Римске терме у центру Чачка Слика. Археолошко налазиште

Градина-планина Јелица
Локалитет Градина на Јелици у Драгачеву, 8 километара југозападно од Чачка. На овом
локалитету пронађена је ара посвећена богињи Дијани, откривена је црква тробродна
базилика, димензија 14x22 m. Црква у својој првој фази је била једнобродна, да би касније била
проширена. Апсиде су споља и изнутра полукружне, зидови су изграђени од ломљеног и
притесаног камена. У сва три брода базилике затечени су трагови малтерног премаза. Подови
су били малтерни.
Римске терме у центру Чачка откривене су приликом реконструкције градског центра и
ископавања темеља за нову стамбену зграду – тзв. «лучну зграду» преко пута Дома културе.
Грађевина има правоугаони облик са два подужно постављена низа просторија. Из овог низа
излазе два полукружна избочења на јужној страни и једна полукружна просторија на западној
страни. Дужом осовином, грађевина је орјентисана правцем исток – запад са благим
одступањем према северу. Највећа дужина је 22,6m, а највећа ширина је 18,45m. Од целокупног
ансамбла очувано је шест просторија и једна делимично на северној страни. На основу
резултата истраживања закључено је да су терме саграђене крајем III и почетком IV века.
Вероватно да су око 378. године биле срушене, али су обновљене већ негде почетком
осамдесетих година IV века и остају у употреби све до првих деценија V века када су
дефинитивно напуштене. 
Територија општине Чачак била је поприште важних догађаја од почетка XX века, о чему нам
сведоче подигнути споменици, спомен плоче и скулптуре, и то:

16
 Споменик изгинулим војницима у Првом светском рату са симболима православног и
римокатоличког хришћанства, јудаизма и ислама. Подигнут је 1934. године као заједничка
гробница српских и непријатељских војника изгинулих у ратовима од 1912. до 1918. године.

Споменик изгинулим Војницима Споменик Степи Степановићу на

у Првом светском рату Чачанском гробљу

Споменик војводи Степи Степановићу, налази се испред поште у Чачку представља војводу
у стојећем ставу висине 245 цм. Бронзана биста је окренута према кући у којој је живео до
смрти. Од споменика до куће постављене су по улици плоче са поменом битака у којима је
учествовао. Споменик војводи Степи Степановићу, на Чачанском гробљу, подигнут је за живота
прослављеног војсковође. Ограду споменика чине камени обелисци, налик на топовске гранате
на којима су уписани називи места у којима је извојевао победе.

Споменик Танаску Рајићу на брду Љубићу чува успомену на овог

легендарног топџију који је погинуо 1815. године бранећи Чачак предСпоменик Степи Степановићу
Испред поште у Чачку
најездом Турака.
Од осталих споменика значајни су: Спомен парк борбе и победе борцима
изгинулим у Другом светском рату, железничка локомотива с тендером на
железничкој станици у Чачку, споменик учесницима Хаџи-Проданове буне из
1814. год. у порти старе цркве у Трнави.

аску Рајићу
Љубићу
Богородица Градачка у Чачку – Храм вазнесења Христовог. Црква се
налази у самом центру Чачка. Ктитор је кнез Страцимир, брат великог
Жупана Стефана Немање. Храм је грађен од 1180. до 1190.
године. Основа црква је правоугаона, дужине 29,75 м. По
архитектури, то је веома простран храм са троделним
олтарским простором на источној страни, са звоницима и
високом средишњом куполом чији је распон скоро 12 метара. У
збирци икона најначајнија је Богородица Одигитрија са
Христом. Према садашњим сазнањима, централни део храма
имао је стандардну квадратну основу и традиционалну
просторну структуру: уписани крст. Необична просторна
унутрашњост и велике размере дозвољавају да се пореди
само са највелелепнијим црквама тог доба.

17
 Слика. Изглед Чачанске цркве Храм вазнесења Христовог, споља и изнутра

Конак Господара Јована Обреновића у Чачку,  је после цркве најстарија сачувана грађевина.
Подигао га је 1835. године Јован Обреновић, брат кнеза Милоша Обреновића. У њему је сада
музејска поставка старе градске куће. На спољној фасади ове куће осликан је грб Обреновића у
боји  – једини сачувани грб у нашој земљи . Народни музеј је основан 1952. године у Конаку
Јована Обреновића. Поставка садржи предмете из праисторијског доба (предмети из бронзаног
и гвозденог доба – некропола под хумкама Мојсиње; Илирске кнежевске хумке из Атенице),
затим предмете из римског доба, периода Првог и Другог српског устанка и ослобо-дилачких
ратова српског народа у XIX и XX веку.

Уметничка галерија “Надежда Петровић” основана

је 1961. године. Носи име Надежде Петровић (Чачак,
1873 – Ваљево, 1915), великог сликара, зачетника
српске модерне уметности, организатора првих
јужнословенских изложби, ликовних колонија и Конак Господара Јована Обреновића
уметничких удружења на самом почетку 20. века и
врло активног друштвеног и хуманитарног радника. Од
оснивања са образложењем
постизања високих галеријских домета и одржавања
светских галеријских стандарда
угледни Wеб часопис за савремену уметност  Арт
Магазин прогласио је Уметничку галерију „Надежда Петровић“ за најбољу галерију у Србији у
2010. години.

Слика. Уметничка галерија Надежда Петровић

Поред храма Вазнесења Христовог, Конака Јована Обреновића, са музејском поставком,

Градске библиотеке, Уметничке галерије “Надежда Петровић”, посебан значај и велику
историјску вредност и за развој туризма има и Овчарско кабларска клисура са својим
многобројним манастирима.
Овчарско-кабларска клисура је Уредбом Владе Републике Србије заштићена као предео
изузетних одлика и као природно добро од изузетног значаја сврстана у „I категорију“, а за
стараоца је одређена „Туристичка организација Чачка“. „Овчарско-кабларска клисура је
предео изванредне пејзажне разноликости, лепоте и атрактивности, јединствена и веома
значајна културно-историјска целина од десет манастира, другим меморијалним и
сакралним објектима и обележјима, особени наследник геонаслеђа значајан као пример
међудејства геолошких, геоморфолошких, хидролошких процеса и појава, подручје
разноврсне и вишеструко значајне флоре и фауне“. Јединствен природни склад допуњују
објекти од великог културно – историјског значаја, манастири Овчарско – Кабларске клисуре,
којих има десет (Благовештење, Ваведење, Вазнесење, Илиње, Јовање, Никоље,

18
Преображење, Сретење, Успење и манастир Свете Тројице), и 2 света места обележена
капелама (Савине водице, Кађеница).

Слика. Карта овчарско кабларске клисуре с манастирима

Понуда туристичких смештаја у Чачку је разнолика. У граду Чачку постоје четири хотела, Хотел
„Београд“**** Градско шеталиште бб, мотел „Коле“*** Коњевићи, мотел „Ливаде“*** Прељина,
мотел „Чачак“*** Прељина, ресторан са смештајем „ДОМ“** Овчар Бања и др.

Слика хотела/мотела: Хотел „Београд“, мотел „Чачак“, мотел „Ливаде“

Поред хотела у Чачку постоји и велики број ресторана (Српска национална кухиња „Књегиња“, Вила
„Петровић“, Ресторан „Каблар“, Ресторан „Лазић“, и др. ) и приватних смештајних капацитета погодних за
развој сеоског туризма. У табели је дат приказ броја и структуре ноћења остварених у 2008. години.

Табела. Број и структура ноћења остварених у 2008. години

Град Чачак Округ Моравички Србија
укупно 33,506 71,576 2,306,558
Број туриста домаћи 26,055 61,781 1,610,513
страни 7,451 9,795 696,045
укупно 123,122 304,096 7,328,692
Број ноћења домаћи 106,362 280,189 5,853,017
страни 16,760 23,907 1,475,675
укупно 3.67 4.25 3.18
Просечан број
ноћења
домаћи 4.10 4.50 3.60
страни 2,2 2.40 2.10

ЗАКЉУЧАК

19
Град Чачак се налази у средишњем делу централне Србије у Моравичком округу, између
општина Горњи Милановац на северу и Лучана на југозападу. На западу је општина Пожега која
припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је у саставу Шумадинског округа, а
на југоистоку је општина Краљево која припада Рашком округу. Централни део града чини
чачанска котлина, смештена између планина Јелице на југу, Овчара и Каблара на западу и
Вујна на северу, док је на истоку отворена према Краљевачкој котлини. Ове планине се благо и
таласасто спуштају према чачанској котлини, граду Чачку и току Западне Мораве.

Према попису из 2002. године у чачанској општини живело је 117.072 становника, а према
попису у 2011. години је живело 114.809 становника. У граду Чачку је према попису из 2002.
забележен број од 73.217 житеља, а према попису из 2011. 74.859 житеља.

Град Чачак захвата географски простор од 43°44’ до 44°01’ северне географске ширине и од
20°07’ до 20°38’ источне географске дужине. Град Чачак се налази на 43°53’ с.г.ш. и 20°21’ и.г.д.
Надморска висина на којој се налази подручје Чачка креће се од 204 m (ушће Бресничке реке у
Западну Мораву) до 985 м (највиши врх планине Овчар). Град Чачак лежи на надморској висини
од 242 m.

Територија града: заузима површину од 636 km, и у погледу рељефа може се поделити на:
Чачанску котлину са надморском висином од 200 m до 300 m и Брежуљкасто-брдски предео од
300 m до 500 m надморске висине.

У околини Чачка се налазе цркве и манастири који су културно-историјски споменици од великог

значаја. Посебну вредност имају манастири Овчарско-Кабларске клисуре који као културно-
историјска целина потичу из средњег века и представљају посебност наше културне и
уметничке баштине стваране вековима.

Данас у Чачку постоји велики број културних центара и установа културе у којима се окупља
становништво различитих опредељења, склоности, узраста. Као локални куклтурни центри у
граду Чачку издвајају се градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Градски парк у Чачку,
Градске читаонице, галерија, Народни музеј у Чачку, читаонице на факултетима и домовима,
Градски дом културе, сеоски домови културе су само од неких друштвених центара у Чачку.

За утисак које читаво подручје оставља на посматрача, позајмићемо „Очи странца“ Феликса
Kаница, који је пропутовао кроз овај крај у другој половини XIX века:

„После вишегодишњег верања и ломатања по брдима која покривају западну Србију,

ево опет равнице, ево предела који радозналом оку не затвара поглед у широки
ваздушни простор. А дивна је ова равница, коју још с висине, гледам пред собом! Она
пријатно одудара од брдског предела кроз који смо прошли, који јесте историјски,
занимљив, али тврд, опор, безљудан“.
Феликс Каниц

20
 ЛИТЕРАТУРА

1. Брошура Овчарско –кабларска клисура, Туристичка организација Чачак, Чачак, 2009.

2. Група аутора: Програм развоја туризма 2012-2022., Међуопштинско партнерство

(Краљево, Рашка, Врњачка бања, Горњи Милановац и Чачак), USAID, 2012.

3. Група аутора: Профил заједнице града Чачка, Чачак, 2008.

4. Група аутора: Локални еколошки план Општине Чачак, Чачак, 2006.

5. Поповић, И.: Општина Чачак: географска проучавања, Чачак, 1996.

6. Тимотијевић, М., Рајић, Д.: Културна ризница Чачка – од праисторије до савременог

доба, Чачак, 2008.

7. www.cacak.org.rs

8. www.turizamcacak.org.rs

9. en.wikipedia.org/wiki/Čačak 

10. sr.wikipedia.org/sr/Чачак

21