Географија мог завичаја – Косово и Метохија

Моја сестра Нина, брат Лука, а ни ја, још увек нисмо били у наш завичај, место где ми се
родила мама, у Косовској Митровици. Зашто? Зато што је мојој мами увек јако тешко кад
прича о свом завичају, скоро да увек заплаче. Мислим да скупља снагу да нас одведе сад
на лето, да нас упозна са свиме што је из њене приче тако лепо и прелепо.

Моја бака Слободанка, мамина мама, рођена је у селу Јагњеница, општина Зубин Поток,
на Косову и Метохији (математички положај: 42⁰55'20'' СГШ и 20⁰45'04'' ИГД).
Мој деда Драгољуб, мамин тата, рођен је у селу Велико Рударе, општина Звечан
(математички положај: 42⁰55'03'' СГШ и 20⁰50'35'' ИГД).
Моја мама, Данијела, рођена је у Косовској Митровици (математички положај: 42⁰53'25''
СГШ и 20⁰51'59'' ИГД).

Ја ћу, као о свом завичају, писати о целом Косову и Метохији, као веома значајном
региону наше земље.

Косово и Метохија, се може звати и Космет, као скраћеница прва три слова из оба назива
Косово и Метохија. (математички положај између 41⁰50'58'' и 43⁰15'42'' СГШ и између
20⁰01'30'' и 21⁰48'02''ИГД).

Географски положај –
Косово и Метохија је аутономна покрајина
Србије која се налази у њеном
југозападном делу.
Обухвата Косовску и Метохијску котлину.
На северу се налази на падинама планине
Копаоник, на западу и северозападу
планине Проклетије, а на југозападу
Паштрик, а на југоистоку Шар планином.

Регија Косово и Метохија захвата површину од 10.887 км2, тј. 12,3% укупне територије
Републике Србије.
Просечна надморска висина је око 800м. Најнижи делови се налазе на 297 мнв (река Бели
Дрим на граници са Албанијом), а највиша тачка је врх Ђеравица (планина Проклетије) на
2.656 мнв.

Рељеф - Косово и Метохија имају брдско-планиски рељеф, са израженим котлинама.

Налази се у наставку Динарида и Хеленида. Планине заузимају 2/3 теритирије. Котлине су
метохијска и косовска, и раздвојене су планином Чичавицом. Оне представљају
најпространије котлине на Балканском полуострву.

Клима - На Косову и Метохији клима зависи од дела који посматрамо.

Косово има континенталну климу и обухвата северо-источни део Косова и Метохије.
Метохија има утицај средоземне климе, јер обухвата југо-западни део Косова и Метохије
и простире се дуж долине реке Дрим, која припада јадранском сливу.
Планиски масиви који окружују Косово и Метохију условљавају и планинску климу.
Метохија се сматра најплоднијим делом Косова и Метохије, баш због утицаја
средоземне климе, где је већа количина падавина и дужа вегетација. Због ових
карактеристика у Метохији успевају све врсте воћа, бадем и кестен, све житарице и
винова лоза (познати виногради цара Душана у Призрену и Великој Хочи). Просечна
надморска висина је 350 м и просечно падне 700мм кише на 1м2). Становништво је
окренуто пољопривреди и воћарству.
Косово је мање плодног земљишта јер нема хумуса у себи, земља је смоница, збијена
глина и тешка црница која је настала на дну терцијерног језера. Тешка је за обрађивање.
Сиромашна је рекама које би се могле користити за наводњавање. Углавном су ливаде и
пашњаци, а на њивама успевају кромпир, јечам и овас. Становништво је окренуто
сточарству. Просечна надморска висина је око 500м (има највиши врх Ђеравицу 2.656
мнв), а просечне падавине су око 550мм кише на 1м2.

Хидрографија - Што се хидрографије тиче и она је разнолика. Косово и Метохија имају

три речна слива, јадрански, егејски и црноморски.

Метохијска котлина је богата водом. Највећа река је Бели Дрим, која извире на планини
Жљеб и припада јадранском сливу. У њу се уливају реке Пећка Бистрица, Дечанска
Бистрица, Призренска Бистрица, Клина, Мируша.

Косовска котлина је мање богата водом, али је зато најпознатија на свету због реке
Неродимке (код града Урошевца), која има природну бифуркацију. То значи да њен ток
тече у два слива, егејски и црноморски. Река Неродимка настаје спајањем Велике и Мале
Неродимке на падинама Неродимске планине.
Река Ситница је северни наставак реке Неродимке, која се улива у Сазлијско језеро, а из
њега истиче река Ситница. Ситница је највећа река Косовског поља. У Косовској
Митровици улива се у Ибар, који се касније у Краљеву улива у Западну Мораву, затим код
града Сталаћа са Јужном ствара Велику Мораву која се код Смедерева улива у Дунав и
тече ка Црном мору.
Јужни ток реке Неродимке је текао кроз град Урошевац, па су цевима дугим 2 км њен ток
изместили под земљу. У свом току поново над земљом, она се улива у реку Лепеницу и
наставља пут ка Егејском мору.

Од природиних језера има крашких, најпознатије је Савско језеро на Проклетијама, и

глацијалаЧ Шутманско, Големо и Ливадичко на Шар планини.

Највеће вештачко језеро је језеро Газиводе које је 1977. године настало

преграђивањем горњег тока реке Ибар, у Ибарском колашину, код Зубиног Потока.
Простире се све до Рибарића у Црној Гори. Оно представља велику акумулацију воде за
рад хидроцентрале, као и извор пијаће воде за цело Косово и Метохију.
Налази се на надморској висини од 694м, дужине је 24км, макс.дубина је 105м, а
запремина је 0,38км3.
Биљни и животињски свет - је веома богат. У Метохији има великих шума, ретких за
нашу земљу. Под утицајем медитеранске климе успева кестен, бадем. У нижим
пределима планине Проклетије расте храст, на вишим пределима има букове, а на
највишим има четинара (бели и црни бор, смрча, јела, молика, муника). Муника је врста
бора и достиже висину и до 25м.
Велики број ливада и пашњака налази се изнад шума у Метохији и представља извор
сточарске производње. На висинама премо 2.400м престаје вегетација и преоблађује
планинска пустиња, које су стално под снегом и ледом.
Животињски свет је развијен углавном у вишим пределима. Има крупних дивљачи у
четинарским шумама, као и на високим пашњацима на великим висинама. Мрки
медвед, дивља свиња, рис, орао брдан се могу наћи у висинама, а јазавац, различите
птице: тетреб, јаребица, љештарка.

На Мазгит пољу, у Великокосовској

котлини, налази се резерват косовског
божура, цвета јединственог по лепоти.

Мазгит поље је део Газиместана, где се

1389. године одиграо Косовски бој, па се
сматра да је божур настао на земљи
натопљеној крвљу кососвских јунака.

Због високог природног прираштаја структурно становништво спада у младо, док је

образовање на нижем нивоу.
У косовској регији највише је развијено рударство, због великих рудника бакар, олова,
цинка, злата. У метохијској регији становништво се бави пољопривредном производњом
и земљорадњом, док се у вишим пределима баве сточарством. Занатство је
традиционално заступљено, док је индустријска производња новија.

Од индустрије постоји металургија (црна и обојена, најпознатија је „Трепча“ рудник и

прерада руде), хемијска индустрија (сумпорна киселина настала прерадом руда),
прехрамбена индустрија (индустрија шећера у Пећи, индустрија дувана у Прешеву,
индустија уља у Урошевцу, текстилна индустрија у Приштини, индустија обуће у
Призрену, алкохоних пића у Призрену).

Највећи рудник сребра, злата и бакра у средњовековној Европи било је Ново Брдо, у
време краља Милутина Немањића. Рудари су били Саси, најпознатији немачки рудари.

Кретање становништва - Због нестабилног политичког стања, миграције словенског

становништва са Косова ка северу почињу још од средњег века. Најездом Турака,
великим сеобама Срба, мења се етничка структура становништва, Албанци силазе са
високих планина и заузимају напуштену српску земљу. Мења се и верска структура у
корист муслиманске вере, јер дугогодишње ропство под Турцима је довело до тога.
Наставак исељавања се наставио и након Првог и Другог светског рата, а и сада у 21. веку,
када је 2006.године био последње велико исељавање.
Миграције су условљене и образовним и економсим факторима.
На Косову и Метохији постоје мали број великих градова, углавном развијени у деловима
где се развијала индустрија. То су: Приштина, као главни и универзитетски град, Косовска
Митровица (факултети техничких наука), Пећ, Призрен, Ораховац, Ђаковица, Дечани, Сува
Река, Исток. Постоји преко 500 насеља, углавном са пољопривредним становништвом.
Квалтет земљишта и животне средине је нарушен тешком и прљавом индустријом. Не
постоји свест о очувању животне средине, животни стандард је на ниском нивоу.
Издвајају се национални паркови „Шар планина“ (подручке између Призрена, Штрпца и
Качаника), парк природе „Грмија“ (код Приштине), као и Предео изузетних одлика
„Мируша“ (код Ораховца и Клине)

Културна баштина - Косово и Метохија на својој теририји има преко 1200 манастира и
цркава и представља право благо наше културе и вере.
На Унесковој слити Светске културне баштине налазе се 4 српска манастира и то:
- Манастир Високи Дечани, код Дечана, задужбина је Стефана Дечанског, сина
краља Милутина, а оца цара Душана
- Манастир Богородица Љевишка, у Призрену, задужбина је краља Милутина
- Манастир Грачаница, код Приштине, задужбина је краља Милутина
- Манастир Пећка патријаршија, као збир више цркава подигнута као метох
манастира Жиче још у време Светог Саве.

По свом значају и лепоти не смеју се заборавити, ни изоставити и:

- Манастир Светих Архангела, код Призрена, задужбина цара Душана.
- Манастир Бањска, код Косовске Митровице, задужбина краља Милутина
- Манастир Соколица, крај Звечана,
- Манастир Девич код Србице
- Манастир Дубоки Поток, код Зубиног Потока и многи други.