+

ЗЕМЉИШТЕ СРБИЈЕ

Земљиште-растресити површински слој литосфере

Постоје различити типови земљишта и на њихово формирање утичу различити фактори:

 Рељеф
 Састав стена
 Клима
 Хидрографија
 биљни и животињски свет

У Србији су заступљени различити типови земљишта:

 Црница или чернозем – веома плодно

 Алувијално –плодно земљиште поред реке
 Смоница – богато глином, лепљиво
 Гојињача –на планинама где су искрчене храстове шуме
 Подзол-на ниским планинама, мање плодно него црница
 Црвеница-у кречњачким деловима Србије
 Ранкер-плитко земљиште на планинама
 Рендзина-на брдским и планинским теренима
 Слатина-садржи соли, слабо плодна
 Скелетна-на старим планинама
 Мочварно-има доста воде, слабо плодно

ХИДРОГРАФИЈА СРБИЈЕ

Србија је богата водама

Воде могу бити површинске и подземне

Површинске воде: реке, језера, баре

Подземне воде: извор, издан, артешке воде, минералне, термоминералне, гејзири

Извор –место где подземна вода излази на површину

Врела- јак извор од кога најчешће настају реке

Потајнице-периодични извори из којих вода извире у одређеним временским размацима

Издан-вода која се налази од површине и првог водопропусног слоја

Артешке воде- налазе се на одређеној дубини између два водопропусна слоја

РЕКЕ СРБИЈЕ

Србија је богата рекама , има разгранату речну мрежу али су реке углавном кратке и сиромашне водом
  Речни систем – реке са свим својим притокама
 Речна мрежа- све реке на одређеној територији
 Речни слив- територија са које се све воде (површинске и подземне) сливају у један речни
систем

Реке Србије отичи у три слива:

 Црноморски: Дунав, Сава, Тиса,Дрина, Колубара, Тамнава, Јужна, Западна и Велика Морава,
Млава, Пек,Ибар, Власина, Тамиш, Тимок Бели и Црни, Поречка река, Моравица, Лим, Увац,
Ситница,Нишава, Расина, Јадар, Јасеница, Рашка
 Јадрански слив: Бели Дрим, Пећка и Дечанска Бистрица, Клина,Мируша, Топлуга
 Егејски слив: Лепенац, Пчиња, Драговиштица.

Натанак река

 Река Сава настала од река Саве Бохињке и Саве Долинке

 Јужна Морава настала од река Прешевске Мораве и Биничке Моравице
 Западна Морава – настала од река Скропине и Ђетиње
 Велика Морава – настала од река Западна и Јужна Морава
 Тимок – настала од река Црни Тимок и Бели Тимок
 Дрина – настала од река Пива и Тара

Клисуре на рекама

 На Великој Морави – Багрданска клисура

 Дунав – Ђердапска
 Западна Морава – Овчарска и Кабларска
 Пећка Бистрица – Руговска
 Нишава – Сићевачка
 Лепенaц – Качаничка
 Јужна Морава - Грделичка

ЈЕЗЕРА

Језеро чини басен и вода. Језера се по постанку деле на:

Природна (речна, еолска,ледничка, крашка)

Вештачка ( створио их је човек за своје потребе – производњу електичне енергије, култивисање река,
туризам).

Горске очи – ледничка језера настала у цирковима има их на високим планинама

Речна језера – настала су одсецањем речних меандара и називају их мртвајама

Палићко језеро – наше најпознатије еолско језеро.

Ђердапско језеро на Дунаву- наше највеће вештачко језеро.

Власинско језеро – језеро на највећој висини у Србији.

Лим – Подпећко језеро

Увац (Радојињско, Златарско, Сјеничко)

Дрина (Перућац, Зворничко)

Западна Морава (Међувршје)

Ибар (Газиводе)

Сокобањска Моравица (Бованско)

Височица (Завојско)

Расина (Ћелије)

ТЕРМОМИНЕРАЛНЕ ВОДЕ (ТЕРМАЛНЕ И МИНЕРАЛНЕ ВОДЕ)

Минералне воде – воде које у себи садрже више од 1 грама расворених минерала у једном литру воде

Термалне воде- воде чија је температура на иворишту већа од 20 степени Ц

Минералне воде се по температури деле на хладне и топле.

Хладне до 20 степени Ц

Топпле – са температуром већом од 20 степени ц

Топле минералне воде се деле на:

Хипотермалне воде (20-34 степени ц)

Хомеотермалне воде (34-38 степени ц)

Хипертермалне воде (више од 38 степени ц)

Бање – уређена места поред минералних извора.

Врњачка бања – наша најпосећенија бања.

Луковска бања- бања на највећој висини.

Термалне бање се осим по температури деле и по хемијском саставу на гвожђевите, сумпоровите,

слане, радиоактивне, јодне.
КОСОВСКА КОТЛИНА

Издуженог је облика. Представља тектонску потпарину.Дно котлине (Косово поље) благо је заталасано,
на надморској висини од 510-576 метара и прекривено је јеѕерским седиментима. По ободима
котлине, осим кречњака и шкриљаца, јављају се и вулканске стене (Звечан, Велестин, Мркоњски вис). У
оквиру Косовске котлине издвајају се регије; Мало Косово на североистоку, Велико Косово на југу,
Косовско поморавље на истоку и Дрсница на западу.Мало и Велико Косово спојени су долином реке
Лаб.

Веће реке: Ситница,Лаб, Неродимка , Биничка Морава, Лепеница.

Качаничка клисура је клисура на реци Лепеници,

Река Неродимка која има бифуркацију (вештачку)

Бифуркација – појава отицања реке у два различита слива. Може бити природна и вештачка

Косовска котлина има пуно рудног богатства.

Грачаница – манастир код Приштине, подигао га је краљ Милутин.

Већи градови – Пећ, Ђаковица, Призрен

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА КОТЛИНА

Настале су спиштањем копна између Проклетијских, Шарских и Копаоничких планина. Некада се у тим
котлинама налазило језерима, а после његовог повлачења настале су дебеле наслаге седимента (песка
и глине). Ту се налазе и богата налазишта угља.

Чичавица, Дреница, Црнољева , Голеш и Језерска планина, планине које (условно речено) раздвајају
косовску и метохијску долину. Ове котлине су најплоднији делови Србије после Панонске низије.

МЕТОХИЈСКА КОТЛИНА

Највећа котлина у Србији. Њено дно се налази на висини од 350-450 метара и благо је нагнута ка југу.

Метох (црквено имање) је реч од које је настао назив Метохија.

Бели Дрим – најдужа река Метохијске котлине. Осим Белог Дрима познатије реке су: Пећка Бистрица,
Дечанска Бистица,Клина, Мигуша (Метохијске Плитвице)..

Руговска клисура – клисура на Пећкој Бистрици.

Већи градови: Приштина, Косовска Митровица, Гњилане, Урошевац, Подујево, Вучитрн, Обилић

Карпатско балкански предео – Карпато-Балканоиди

Карпато Балканоиди су источна зона младих веначних планина у чијој грађи преовладавају кречњаци и
манганске стене.
Планине: Мироч, ДелиЈован, Велики Гребен, Хомољске, Шомрда, Бељаница, Кучајске, Ртањ (Шиљак-
највиши врх), Тупижница,Озрен, Девица, Тресибаба, Сврљишке, СУва планина, Руј, Стара планина
(највиши врх Миџор 2169 м, навиши врх Централне Србије).

Планине су рашчлањене бројним котлинама: Звишка, Хомољска, Црноречка,Кучевска, Сокобањска,

Књажевачка,Зајечарска, Сврљишка, Пиротска.

Највеће реке: Сврљишки Тимок, Трговишки Тимок, Бели Тимок, Црни Тимок, Моравица (Сокобањска),
Нишава, Власочица, Поречка река, изворишни токови Млаве и Пека

Клисуре: Ђердапска, Сићевачка и Честобродица

Одоровско поље-крашко поље источно од Пирота

Овај предео је богат и пећинама: Рајкова, Ресавска, Злотска, Церемошња Боговинска

ВРЕМЕ И КЛИМА

Време је тренутно стање климатских фактора

Временски елементи

 Температура степен ц
 Падавине мм
 Облачност
 Притисак (милибари)
 Влажност %
 Ветар (локални)
 Инсолација (трајање сунчевог сјаја)

Нормалан ваздушни притисак је 1013 милибара

Јумик (1417мм) место са највећом количином падавина у Србији (у подножју Проклетија)

Северац и Кошава – ветрови који утичу на време у Србији.

Кикинда – град са највећом инсолацијом у Србији.

КЛИМА – вишегодишњи режим времена. На климу утичу климатски фактори или чиниоци.

 Географска ширина – удаљеност од Екватора

 рељеф
 -распоред копна и мора
 -морске струје и ветрови
 Биљни покривач и човек

Са порастом надморске висине температура опада (на сваких 100 метара 0,6 степени целзијусових)