ТЕМА: Србија

МАТУРСКИ РАД

Предмет:Географија

STEVAN ZVICER -------------VLASNIK RADA

1993-VRBAS
Садржај:
1.Увод………………………………………………....3
2. Клима…………………………………………………....4
3. Рељеф…………………………………………………....5
3.1Панонска низија…………………………………….…7
4. Хидрологија…………………………………………….8
4.1 Дунав………………………………………………..…8
4.2 Велика Морава……………………………………..…9
4.3 Западна Морава……………………………………….9
4.4 Дрина…………………………………………………..9
4.5 Канал Дунав—Тиса—Дунав…………………………10
4.6 Шар-планина…………………………………………..11
5. Биљни и животињски свет……………………………..12
6. Демографија Србије…………………………………….13
7. Привредa Србије………………………………………..14
8. Списак локалитета Светске баштине у Србији……….14
9.Насеље…………………………………………………….14
10. Закључак………………………………………………..15
11.Литература…………………………………………16

2
1. Увод:

Србија, или званично Република Србија, континентална је држава која се налази у

јужној Европи,већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску
низију. Главни град је Београд. Са 1.659.440 становника у широј околини по
попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе.
Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на
истоку са Бугарском, на југу са Републликом Македонијом, на југозападу са
Албанијом и Црном Гором а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином
(ентитетом Република Српска).

Србија се налази у централном делу Балканског полуострва, на најважнијим

путним правцима који повезују Европу и Азију и заузима површину од 88.499
квадратних километара. Подељена је на пет региона (Београдски регион, Регион
Војводине, Регион Шумадије и западне Србије, Регион јужне и источне Србије и
Регион Косово и Метохија), који обухватају Град Београд као посебну
територијалну јединицу и 30 управних области.

Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена).

Има умереноконтиненталну климу, са постепеним прелазом између четири
годишња доба.

Србија је раскрсница Европе и геополитички важна територија. Међународни

путеви и железничке пруге, који пролазе долинама њених река, чине најкраћу везу
између западне и централне Европе, с једне, и Блиског истока, Азије и Африке, с
друге стране. Ови путеви прате правац долине реке Мораве, који се код Ниша
раздваја на два крака. Један прати Јужну Мораву и Вардарску долину до Солуна, а
други реку Нишаву према Софији и Истанбулу.

Северни део Републике заузима равница , а у јужним пределима су брежуљци и

планине. Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске
висине, а највиши врх је Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2.656 метара.
Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина
(Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача). Најнижа тачка се налази на тромеђи са
Румунијом и Бугарском, на ушћу Тимока у Дунав, на 28-36 метара надморске
висине.

- Највиша тачка: Ђеравица, Проклетије (2.656 м.).

- Најнижа тачка: Ушће Тимока у Дунав (28 м.).
- Највеће језеро: Ђердапско језеро.
- Најдужа река: Дунав.
- Највећи град: Београд (1.659.440 ст.)

3
2. Клима:

Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим

морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски
континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се
може рећи да у Србији влада континентална клима на северу,
умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у
Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар,
док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је –39,5 °C (13.
јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша 44,9 °C (24. јула
2007. у Смедеревској Паланци). Просечна годишња температура у Србији је: 10,9
°C (предели испод 300 метара надморске висине), 10 °C (300—500 метара), 6 °C
(1000—1500 метара), 3 °C (изнад 1500 метара). Просечна годишња количина
падавина је 896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и
октобар.

Годишње суме падавина у просеку расту са надморском висином. У нижим

пределима годишња висина падавина се креће у интервалу од 540 до 820 mm.
Подручја са надморском висином преко 1000 м просечно имају 700 до 1000 mm
падавина, а неки планински врхови на југозападу Србије обилније падавине до
1500 mm. Већи део Србије има континентални режим падавина, са већим
количинама у топлијој половини године, изузев југозападних крајева где се
највише падавина измери у јесен. Најкишовитији је јуни, када у просеку падне 12
до 13% од укупне годишње суме падавина. Најмање падавина имају месеци
фебруар и октобар. Појава снежног покривача карактеристична је за хладнији део
године од новембра до марта, а највећи број дана са снежним покривачем је у
јануару.

Годишње суме трајања сијања Сунца крећу се у интервалу од 1500 до 2200 сати
годишње.

Приземна ваздушна струјања су у великој мери условљена орографијом. У

топлијем делу године преовлађују ветрови са северозапада и запада. Током
хладнијег дела године доминира источни и југоисточни ветар–кошава. У
планинским областима на југозападу Србије преовлађују ветрови са југозапада.

Најзначајнији ветрови Србије су:

кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)

северац (хладан и сув северни ветар)
моравац (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне
Србије).

4
3. Рељеф:

Рељеф Србије сачињавају три географске целине. То су Панонска низија, потом

брдовити предели с нижим планинама и низијама, и планинско – котлинска
подручја.
Панонска низија заузима 29 процената територије Србије. На овом поднебљу
преовладавају равнице са речним токовима, као и два планинска узвишења,
Фрушка Гора и Вршачке планине.
Брдовити предели са нижим планинама и низијама заузимају простор јужно од
Саве и Дунава. Надморска висина на овом подручју варира од 500 до 1 000 метара.
Овакав рељеф обухвата око две трећине територије Србије.

Око десетину територије Србије чине подручја са надморским висинама од преко 1

000 метара. Реч је о масивима смештеним јужно од река Западна Морава и Нишава.
Реке у Србији у већем делу припадају Црноморском, односно Дунавском сливу.
Реке са простора Метохије део су Јадранског слива, док оне на југоистоку
припадају Егејском сливу. Пловне реке у Србији су Дунав (588 км), Сава (206 км),
Тиса (168 км), и делом Велика Морава (185 км). Друге веће реке у Србији су
Западна Морава, Јужна Морава, Ибар, Дрина и Тимок. Већих природних језера у
Србији нема, већ су она настала преграђивањем речних корита. Највећа језера су
Ђердапско језеро, Власинско језеро, Зворничко језеро, Перућац, Палић и Бело
језеро. У Србији се налази највећи и најдужи кањон у Европи, Ђердап.
Србија поседује пет Националних паркова. То су Национални парк Ђердап,
Национални парк Копаоник, Национални парк Тара, Национални парк Шар –
планина и Национални парк Фрушка Гора.

Слика 1: Окрузи Србије

5
3.1Панонска низија:

Панонска низија представља веома значајну област Србије. Она заузима Војводину,
северни, равничарски део Србије и уски појас јужно од реке Дунава и Саве.
Највећи део Панонске низије лежи испод 200 m надморске висине, а „равничарску
идилу“ ремете острвске планине, лесне заравни и пешчаре. Острвске планине
представљају остатке спуштеног дела старе масе тј. унутрашњих Динарида.
Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стена различите старости:
палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака итд. Падине Фрушке горе и
Вршачких планина изграђени су од органских неогених седимената и
плеистоцених наслага леса.

Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан Тетис, чијим

повлачењем је и настао Панонски басен. Повлачењем, Тетис је иза себе оставио
веома плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и „Житницом
Србије“. За просторе ове регије особена је црница (или чернозем), као врста
земљишта. Међутим, јавља се и тзв. деградирани чернозем, као и плодно
алувијално тло и гајњаче.

Слика 2: Панонска низија

Привреда ове области је добро развијена и као велика привредна средишта јављају
се Нови Сад, Суботица, Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Сремска Митровица, Шабац,
Смедерево и Пожаревац.

6
Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а највише се гаје од воћа:
шљиве, јабуке, крушке, ораси, трешње, вишње, кајсије, брескве; од поврћа: купус,
пасуљ, парадајз и паприка; од житарица: кукуруз, пшеница, раж, јечам; од
индустријских биљака: сунцокрет, шећерна репа, хмељ, мак. Најзначајнија
пољопривредна производња је производња винове лозе и производња вина.

4. Хидрологија:

Већи део Србије припада сливу Дунава (81.646 km² тј. 92,4 %,који и сам протиче
кроз северну Србију дужином од 588 километара. Поред Дунава, пловне су још
целим својим током кроз Србију реке: Сава (206 km), Тиса (168 km) и Бегеј (75 km),
а делимично су пловне Велика Морава (3 km од 185 km) и Тамиш (3 km од 118 km).
Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200 km, су: Западна
Морава (308 km), Јужна Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок
(202 km). Део југа Србије припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у
Гори (4.771 km² тј. 5,4 %) које теку ка Јадранском мору. Сливови река Пчиња,
Лепенац и Драговиштица на југоистоку Србије припадају егејском сливу (1.944 km²
тј. 2,2 %). Поред река, у Србији је изграђен и читав низ вештачких канала, који
служе за одбрану од поплава, наводњавање земљишта, пловидбу и друге намене.
Њихова укупна дужина износи 939.2 km, од чега је за бродове, до 1000 t, пловно
385.9 km. Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је
под називом Канал Дунав—Тиса—Дунав, према називима река које повезује.

Већина језера у Србији је полигенетског порекла, а највеће међу њима је

Ђердапско језеро, површине 178 km² (са румунским делом: 253 km²), које је по
настанку вештачко-акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава.
Друга већа вештачка језера у Србији, са површином већом од 10 km², су: Власинско
језеро (на реци Власини, 16 km²), Перућац (на реци Дрини, 12,4 km²) и језеро
Газиводе (на реци Ибру, површине 11,9 km²). Највећа природна језера су Палићко
језеро површине 5,6 km² и Бело језеро површине 4,8 km², која се налазе у
Војводини. На високим планинама југа Србије, јављају се глацијална језера, попут
Ђеравичког на Проклетијама или језера на Шар-планини, док се на крајњем северу
јављају, иначе ретка[19], еолска језера, Палићко (5.6 km²) и Лудошко. Поред њих, у
Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: крашка (Жагубичко
врело) и речна језера (Русанда, Царска бара), док су тектонска језера, која су
постојала у прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају
се подземна тј. пећинска језера, каква су на пример, језера у Раваничкој пећини.

Највиши водопад у Србији је Јеловарник (71 метар) на Копаонику, који сачињавају

три узастопне каскаде, а други по висини је Пиљски на Старој планини (64
метра[21]). Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву, док је
највеће речно острво Србије Острово у Дунаву код Костолца, површине 60 km².

7
Слика 3: Реке Србије

4.1 Дунав:

Jе друга река по дужини у Европи након Волге. Настаје у Шварцвалду од својих

изворишних кракова Брег и Бригах код града Донауешингена, Немачка. Дунав је
дугачак око 2850 km, протиче кроз неколико централноевропских главних градова,
пре него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини.

4.2 Велика Морава:

Mорава или Велика Морава је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне
Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и
Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина
Велике Мораве је 185 km, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 km.

8
Велика Морава настаје спајањем Јужне Мораве и Западне Мораве близу Сталаћа,
малог града и централне железничке раскрснице у централној Србији. Од тог места
до ушћа у Дунав североисточно од Смедерева Велика Морава је дуга 185 km. Са
својом дужом притоком, Западном Моравом, укупна дужина износи 493 km. Јужна
Морава која представља главни извор воде за Мораву је дужа, али је због
регулације речног корита и мелиорицаионих радова данас учињена краћом.
Регулациони радови су учињени на све три Мораве, тако да су све значајно
скраћене. Некада је ова река била преко 600 km дужине. Данас је најудаљенији
извор воде за моравски слив извор реке Ибар, десне и највеће притоке Западне
Мораве. Ибар извире у Црној Гори и заједно као систем Ибар-Западна Морава-
Велика Морава представља речни систем дужине 550 km, и као такав је најдужи
водени пут на Балканском полуострву.

4.3 Западна Морава:

Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са
Јужном Моравом чини Велику Мораву.

Западна Морава настаје у пољу Ташти, источно од Пожеге, од Голијске Моравице

и Ђетиње. У овом пољу се у Ђетињу са леве стране улива Скрапеж, али на мање од
једног километра од ушћа Скрапежа, Ђетиња се среће са Голијском Моравицом,
стварајући Западну Мораву. Због близине ушћа Ђетиње, Скрапежа и Голијске
Моравице, неки извори сматрају све три реке директним крацима Западне Мораве,
али пошто је Голијска Моравица 23 km дужа, она се сматра главним краком.
Мерено од извора Голијске Моравице, Западна Морава је дугачка 308 km, док је
дужина саме Западне Мораве 208 km.

У Западну Мораву се укупно улива 85 притока. Река је некада била дужа (319 km),
али због регулације тока, она је скраћена. Западна Морава има просечан проток од
125 m3/s, али је одликују екстремна колебања, што се одликује великим поплавама.
Слив Западне Мораве износи 15.849 km² (42,3 % целог слива Велике Мораве),
припада Црноморском сливу, а сама река није пловна.

4.4 Дрина:

Дрина са рекама које је стварају Таром и Пивом настаје у области високог карста у
централним Динаридима. Припада црноморском сливу. Реке изворнице теку у
правцу северозапада низ тектонску структуру високог карста. Јака ерозија у
кречњачким масивима произвела је готово непроходне дубоке и уске кањоне. Стога
у горњем току реке не постоји много насеља. Тек су изградњом пруге Београд-Бар
саобраћајно повезана насеља из долине Пиве и Таре. На месту где се састају Пива и
Тара код Шћепан Поља/Хума настаје Дрина као типична долинска река, са бројним
променама у правцу. Пример је данас потопљена клисура Дрине између планина
Зловрх (врх Зловрх, 1526 м) и Звијезда (Велики Столац, 1673 м).

9
4.5 Канал Дунав—Тиса—Дунав:

Хидросистем Дунав—Тиса—Дунав је јединствена каналска мрежа која повезује

токове река Дунава и Тисе кроз Војводину и представља хидротехнички систем за
одводњавање унутрашњих вода, наводњавање, одбрану од поплава, снабдевање
водом, одвођење употребљених вода, пловидбу, туризам, рибарство и узгој шуме.
Хидросистем ДТД са природним и делимично реконструисаним водотоцима има
960 km, од чега је пловно 600 km. Својом мрежом повезује 80 војвођанских насеља,
а у оквиру система постоје 23 уставе, пет сигурносних устава, затим 15 бродских
преводница и још пет које нису више у функцији, пет великих црпних станица и 86
мостова (64 друмска, 21 железнички и један пешачки).

Најбитнија улога Канала ДТД јесу одводњавање и наводњавање. Укупна количина

прихваћене и евакуисане воде са један милион хектара у Бачкој и Банату је 250
милиона кубика годишње. Пројектом је предвиђено да се из Хидросистема може
наводњавати чак 510.000 ha, али се на нажалост тренутно наводњава само 30.000
ha.

Изградњом Хидросистема ДТД одбрамбена линија у Војводини сведена је са 502

km на 446 km, а време трајања одбране од поплава драстично скраћено.

Врло битну улогу Хидросистема ДТД има и за индустрију. Годишње се у просеку

индустрији испоручи 40 милиона кубика воде. Канал такође служи за пловидбу и
транспорт робе (пројектовани потенцијал је 7 милиона тона годишње), пријем
употребљених вода и заштита квалитета воде, затим шумарство, рибарство,
наутички туризам и рекреацију.

Слика 4: Канал Дунав—Тиса—Дунав

10
4.6 Шар-планина:
По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском
планинском систему, односно Динаридима. Шар планину карактерише пространо
било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85km, односно
територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до
горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе Македонско-
Албанско-Српске границе. Ширина ове планине креће се од 20 до 25km, на тај
начин може се узети да површина Шар планинске области захвата преко 1600 km².
Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300m), са
бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке
назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се

правцем севевероисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока
Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и
поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом),
и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина
итд. Испод самог гребена Шар планине леже бројни циркови, у којима су се
сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као Горске очи, док су испод
циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају
изворишта многих река.

Слика 5: Шар-планина

11
5. Биљни и животињски свет:

Биогеографски, на територији Србије налазе се две зоналне вегетације (односно,

два биома) — већи део површине припада биому широколисних и мешовитих
шума умерених предела, док предели изнад горње шумске границе припадају
биому тундри (алпијске тундре). У оквиру шумског биома присутна су четири
екорегиона: балканске мешовите шуме (заузимају највећи део територије јужно од
Саве и Дунава), панонске мешовите шуме (заузимају Панонску низију са ободним
пределима), динарске мешовите шуме (мала површина у југозападном делу Србије)
и родопске планинске мешовите шуме (мала површина у југоисточном делу
Србије). У оквиру биома тундри развијена је високопланинска зељаста вегетација
алпијских ливада и камењара. Поред зоналне вегетације, заступљени су и други
вегетацијски облици, у зависности од локалних услова, нпр. низијске ливаде,
тресаве, степски фрагменти.

Фауна Србије је доста разноврсна, што значи да је велики број животињских врста
које су регистроване на територији Европе присутно и у Србији. По прецизном
попису — чак 43,3%. Подаци кажу да се у водама и око њих налази 110 врста риба
и 20 врста водоземаца, да на територији Србије живи најмање 45 врста гмизаваца,
око 260 врста птица гнездарица и 94 врсте сисара.Најчешће врсте дивљачи на које
се може наићи у Србији су европски јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза, муфлон,
дивља свиња, медвед, куна златица, куна белица, јазавац, веверица, обични пух,
зец, ласица, вук, обични рис, шакал, риђа лисица , ракунолики пас и твор. Остале
животињске врсте које настањују Србију су јежеви, гуштери, змије, као и разни
инсекти попут лептира.

Србију насељавају и следеће врсте дивљих птица: врабац, славуј, кос, дрозд, сива
чапља, дивља гуска, дивља патка кржуља, дивља патка риђоглава, јастреб кокошар,
лештарка, јаребица камењарка, пољска јаребица, препелица, фазан, лиска црна,
шумска шљука, голуб гривнаш, голуб пећинар, голуб дупљаш, гугутка, грлица,
сојка (креја), гачац, сива врана и сврака.

Многи канали, природна и вештачка језера одличан су потенцијал за разноврсност

рибљег фонда. У најчистијим водама могу се пронаћи поточни и речни ракови, а
уобичајено се на различитим локацијама пеца кечига, шаран, поточна и језерска
пастрмка, смуђ, штука и велики број врста беле рибе.

Фауна Ђердапа је богата и разноврсна, али није до сада комплексно истражена.

Забележено је присуство бројних инсектских врста, карактеристичних за водене
биотопе, за ливаде, пашњаке и шуме. Фауна риба истражена је нарочито са аспекта
утицаја изградње ХЕ «Ђердап» на миграторне путеве јесетерских врста.

12
Шуме Подунавља Србије представљају важан природан услов, као погодност за
развој туризма ових простора. Овај комплексан утицај испољава се у физиолошком
и естетском виду, с тим што се први огледа у продукцији кисеоника, абсорбцији
угљендиоксида, лучењу фитонцида, снижењу ефеката сунчеве радијације и
ублажавању екстремних вредности других елемената климе. На тај начин, шумска
вегетација постаје важан фактор у стварању здраве средине, погодне за одмор,
реконвалесценцију и рекреацију. У том погледу шумске површине имају значајну
додатну вредност, за развој различитих видова туризма, посебно излетничког и
планинског.

Слика 6: Фауна Србије

6. Демографија Србије:
Демографија Србије обухвата приказ демографске структуре Републике Србије.
Према попису из 2002. године, пописани део Србије има 7.498.001 становника. Од
тога 52% становништва живи у градовима, док је проценат писменог становништва
96,4% (мушкарци 98,9%, жене 94,1%). Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по
свакој жени. Просечна дужина живота становника пописаног дела Србије је 74
године (мушкарци 71, жене 76).

13
7. Привредa Србије:

Најразвијеније области привреде Србије:

Индустрија: машиноградња, авионска, аутомобилска, црна металургија, нафтна и

петрохемијска, текстилна, хемијска, прехрамбена, инд. обуће, бродоградња,
металска, дуванска.
Главни усеви: пшеница, кукуруз, дуван, памук, воће, поврће, винова лоза, шећема
репа, сунцокрет.
Руде и минерали: бакар, олово, цинк, антимон, злато, сребро.

Остали ресурси и производња: угаљ, нафта, гас, шуме, хидроенергија.

Обрадива површина: 30%.
Сточни фонд: говеда 2 мил., свиње 4,1 мил., овце 2,8 мил. Улов рибе: 37.000 мт.
Радна снага: 2,17 мил. (5% у пољопррвреди, 41% у индустрији, 35% у трговини и
услужним делатностима).
Незапосленост: више од 35%.
Извоз: 1,7 млрд. УСД (машинска и транспортна опрема, сировине, полупроизводи,
роба за производњу, храна, стока, ел. енергија, хемијски производи).
Увоз: 3,7 млрд. УСД (машине, опрема, гориво, хемијски производи, роба широке
потрошње).
Главни економски партнери: бивше совјетске и источноевропске републике, ЕУ,
Македонија.

8. Списак локалитета Светске баштине у Србији:

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) Светска

баштина ставила је седам локалитета у Србији под својом заштитом уврстивши их
у места од изузетног значаја за светску културу, науку и образовање. Први
заштићени локалитети су средњовековни комплекс споменика Стари Рас и
манастир Сопоћани који су под заштиту стављени 1979. године. Након приступања
Србије Унесковој конвенцији, под заштиту су стављена четири манастира са
Космета и остаци палате Ромулијана

9.Насеље:

Насеље је термин који се користи у многим областима: географији, економији,

просторном планирању, архитектури..., овај термин се може применити за сваки
компактни скуп стамбених зграда, без обзира на величину.
У Србији се у статистици насеље званично дефинише као посебна
антропогеографска јединица посебног имена без обзира на број кућа.

14
Три основна елемента дефиниције насеља су: становништво, територија и назив
насеља. Територија као елемент насеље дефинише површину насеља, и њена
граница је дефинисана у Регистру просторних јединица Републике Србије,
најчешће се територија насеља поклапа са територијом катастарске општине на
чијој се територији налази насеље, али постоји доста изузетака. Важнан је податак
да територија насеља није по правилу компактна, већ може обухватати две или
више територијално одвојених целина (насеље Чачак је територијом насеља
Бељина подељено на два дела, док је територија насеља Нови Завој подељена
такође на два дела, али која се налазе на 20 km удаљености). Због непостојања
ограничења у броју кућа у насеља спадају различити облици антропогеографских
целина од засеока, мајура, салаша, села, варошица, вароши, градова и
мегалополиса. Да би се избегли неспоразуми често израђује хијерархија насеља,
која нема универзални значај (у Индији постоје села са преко 30.000 становника). У
Србији не постоји званична подела насеља по хијерархији. Постоји подела на
градска и остала насеља. У групу осталих насеља не спадају само села како се то
често погрешно сматра, већ и многа насеља насеља градског типа која немају
статус градског насеља (Нова Пазова, Ветерник, Сивац, Барајево). Делови насеља
се могу развојем осамосталити и постати самостална насеља (насеље Златибор је до
1979. године било део Чајетине, насеље Никола Тесла до 1979. године било део
Нишке Бање), а опет економски и социјални развој могу довести до спајања више
насеља у једно (некадашња приградска насеља Београда, Крагујевца, Чачка,
Краљева су ушла у састав града). У Србији постоји већи број лажних насеља која
немају статус насеља, али опет постоје под одређеним именима и обухватају
одређене просторне целине са неким услугама: Равни Гај део насеља Вучковица и
Љубић, Велика Жупа део Ковачевца и Миљевића, Бела Земља део Мачката, Качера
и Дријетња, Луново Село код Ужица, Свети Илија код Врања, Ставе код Ваљева.

10. Закључак:
Србија као земља богата природним богатствима и културним знаменитостима ће у
будућности засигурно имати значајнију улогу у свету.Србија у географском
погледу оставља нам још много простора за истраживање.

15
Литература:
-Балканско полуострво и јужнословенске земље. Јован Цвијић
-Ружица Вук, Сузана Небески Хостић - Географија на државној матури
www.Srbija.com

16