Gimnazija „Žarko Zrenjanin“

Vrbas

REFERAT IZ INFORMATIKE

Tema:

Android aplikacije

STEVAN ZVICER

Vrbas, 2016.
SADRŽAJ
1.Uvod..................................................................................3
2.Karakteristike androida......................................................4
3.Aplikacije android..............................................................5
4.Tipovi komponenti svake Android aplikacije.....................6
5.Razvoj androida .................................................................7
6.Bezbednost i privatnost android aplikacija..........................8
7.Najpopularnije android aplikacije.......................................10
7.1Facebook………………………………………………..10
8.Zaključak.............................................................................11
9.Literatura.............................................................................12
1.Uvod:

Android je mobilni operativni sistem kompanije Gugl zasnovan na Linuks jezgru,

prvenstveno dizajniran za mobilne uređaje sa ekranom osetljivim na dodir, kao što su
pametni telefoni i tablet uređaji. Android je razvila istoimena kompanija (engl.

Android, Inc.) koju je kompanija Gugl finansijski podržavala, a kasnije i kupila 2005.
godine. Android je predstavljen 2007. godine zajedno sa osnivanjem udruženja Open
Handset Alajans (OHA) (engl. Open Handset Alliance, OHA), konzorcijuma
hardverskih, softverskih i telekomunikacionih kompanija posvećenih razvoju otvorenih
standarda za mobilne uređaje. Prvi Android telefon je prodat u oktobru 2008. godine.

Korisnički interfejs Androida je zasnovan na direktnoj manipulaciji objektima na ekranu,

korišćenjem ulaza u vidu dodira koji odgovaraju pokretima u realnom svetu. Dodatni
hardver, kao što su akcelerometar, žiroskop, i senzor blizine, se koristi za dodatne
zahteve korisnika, kao na primer podešavanje orijentacije ekrana u zavisnosti od položaja
uređaja.

Android dozvoljava korisnicima slobodno uređivanje početnih ekrana prečicama do

aplikacija, što omogućava prikazivanje sadržaja uživo, kao što su informacije vezane za
elektronsku poštu ili vremensku prognozu. Aplikacije mogu dalje slati obaveštenja
korisniku, sa relevantnim informacijama o na primer pristigloj SMS poruci ili
elektronskoj pošti.

Android je operativni sistem otvorenog koda dostupan pod Apači licencom (engl. Apache
License). Ona dopušta slobodnu izmenu i distribuciju softvera od strane proizvođača
uređaja, telekomunikacionih operatera i programera entuzijasta. I pored toga većina
Android uređaja dolazi sa dodatnim komercijalnim softverom.

Android, takođe, ima veliku zajednicu programera aplikacija, koje proširuju

funkcionalnost uređaja i najčešće se razvijaju u programskom jeziku Java. u oktobru
2012. godine, bilo je dostupno približno 700.000 aplikacija za Android platformu, dok je
broj preuzimanja aplikacija sa Androidove prodavnice aplikacija Gugl plej (engl. Google
Play), oko 25 milijardi. Istraživanje koje je sprovedeno među programerima u periodu
april-maj 2013. godine, pokazalo je da je Android najpopularnija platforma kod 71%
programera.

Android je trenutno najrasprostranjeniji operativni sistem za pametne telefone – prestigao

je operativni sistem Simbijan (engl. Symbian) u četvrtom kvartalu 2010. godine. Android
je popularan među tehnološkim kompanijama koje zahtevaju gotove, jeftine,
prilagodljive i lake operativne sisteme za svoje visokotehnološke uređaje.

I pored toga što je prvenstveno namenjen pametnim telefonima i tablet uređajima,

Android nalazi primenu i kod televizora, igračkih konzola, digitalnih kamera, pametnih
satova i druge elektronike. Otvorenost Android platforme ohrabruje veliku zajednicu
programera i entuzijasta da koriste softver otvorenog koda kao osnovu za različite
društvene projekte, što dovodi do nastanka novih funkcionalnosti za naprednije korisnike
i približava Android uređajima koje fabrički pokreću drugi operativni sistemi.

Slika 1:Android logo

4. Karakteristike androida:
Korisnički interfejs Androida je zasnovan na direktnoj manipulaciji objektima na ekranu,
korišćenjem ulaza u vidu dodira koji odgovaraju pokretima u realnom svetu. Odgovor na
korisnički unos se izvršava istog trenutka i omogućava korisniku povratnu informaciju,
najčešće putem vibracije uređaja.

Dodatni hardver, kao što su akcelerometar, žiroskop, i senzor blizine, se koristi za

dodatne zahteve korisnika, kao na primer podešavanje orijentacije ekrana u zavisnosti od
položaja uređaja ili omogućavanje korisniku da kontroliše vozilo u igrici rotirajući uređaj
i na taj način simulirajući kontrolu vozila volanom.

Prilikom pokretanja Android uređaja prikazuje se početni ekran, polazna tačka svakog
uređaja, slična radnoj površini kod personalnih računara.

Početni ekran se obično sastoji od ikonica aplikacija i vidžeta; ikonice aplikacija pokreću
povezane aplikacije, dok vidžeti prikazuju sadržaj u realnom vremenu koji se automatski
ažurira, kao na primer vremensku prognozu, prijemno sanduče elektronske pošte ili
najnovije vesti, direktno na početnom ekranu. Iako se početni ekran može sastojati od
više stranica kroz koje korisnik može da se kreće, on je izuzetno prilagodljiv,
omogućavajući korisniku da podesi njegov izgled po svom ukusu.

Aplikacije drugih proizvođača, dostupne na Gugl pleju ili drugim prodavnicama

aplikacija, mogu da menjaju izgled početnog ekrana, pa čak i da imitiraju druge
operativne sisteme, kao što je recimo Vindous foun. Mnogi proizvođači, pa čak i mobilni
operateri, prilagođavaju izgled Android uređaja, da bi se razlikovali od konkurencije.

Na vrhu ekrana svakog Android uređaja nalazi se statusna linija, koja prikazuje važne
informacije o samom uređaju i njegovom povezivanju.

Statusna linija se može povući na dole, radi prikazivanja obaveštenja koja generišu
aplikacije, kao što su na primer pristigla elektronska pošta ili SMS poruka, na način koji
ne prekida korisnika u svom radu.

U ranijim verzijama Androida ova obaveštenja su direktno vodila otvaranju relevantne

aplikacije, međutim novije verzije donose mogućnost dodatnih funkcionalnosti, kao što je
mogućnost direktnog pozivanja broja telefona iz obaveštenja o propuštenom pozivu, bez
potrebe otvaranja aplikacije za biranje brojeva.[ Obaveštenja se prikazuju korisniku dok
ih ne pročita ili eventualno odbaci.

3.Aplikacije android:
Android poseduje veliki broj aplikacija drugih proizvođača, koje su dostupne putem
prodavnica aplikacija kao što su Gugl plej ili Amazon Epstor, ili putem preuzimanja i
instalacije APK datoteka aplikacije sa veb-sajtova drugih proizvođača.

Gugl plej aplikacija omogućava korisnicima pretraživanje, preuzimanje i ažuriranje

aplikacija koje objavljuje Gugl ili drugi programeri, i unapred je instalirana na svim
kompatibilnim uređajima.[ Ova aplikacija filtrira listu dostupnih aplikacija koje su
kompatibilne sa datim uređajem, pa programeri mogu da ograniče dostupnost svojih
aplikacija na određene operatere ili države iz poslovnih razloga.

Kupovina neželjenih aplikacija se može poništiti 15 minuta nakon preuzimanja, dok neki
operateri nude direktan obračun kupljenih aplikacija sa Gugl pleja, gde se cena aplikacije
dodaje na mesečni račun korisnika. Zaključno sa septembrom 2012. godine, ukupan broj
aplikacija dostupnih za Android bio je 675.000, dok je procenjeni broj preuzimanja
aplikacija sa Gugl pleja bio 25 miliona.

Aplikacije za Android se razvijaju u Java programskom jeziku, korišćenjem Android

razvojnog paketa (engl. Android software development kit, SDK).
 Ovaj paket sadrži sveobuhvatan niz razvojnih alata, kao što su program za pronalaženje
grešaka (engl. debugger), softverske biblioteke, emulator realnog uređaja, dokumentacija,
primeri koda i priručnici.

Zvanično podržano integrisano razvojno okruženje (engl. Integrated development

environment, IDE) je Android studio.

Da bi Gugl servisi ispunjavali stroge kriterijume Narodne Republike Kine po pitanju

Internet cenzure, Android uređaji koji se prodaju u ovoj državi su prilagođeni tako da
koriste servise koje je ova država odobrila za korišćenje

Slika 2:Android aplikacije

4.Tipovi komponenti svake Android aplikacije:

Aktivnost kao komponenta android aplikacije
Aktivnost predstavlja jedan ekran sa korisničkim interfejsom. Na primer imenik
aplikacija može imati jednu aktivnot koja prikazuje sve kontakte na sms kartici, druga
aktivnost može vršiti pretragu imenika, treća aplikacija može omogućiti prikaz više
informacija o izabranom kontaktu itd. Iako su aktivnosti u okviru jedne aplikacije
komponovane i koordinirane tako da predstavljaju logičku celinu, svaka od njih je
nezavisna.

U skladu sa tim, različite aplikacije mogu da startuju akitvnosti iz drugih aplikacija. Na

primer aplikacija za rad kamere, može startovati aktivnost iz email aplikacije kako bi
omogućila deljenje fotografija na društvenoj mreži. Svaka aktivnost se implementira kao
podklasa klase Activity.
Servisi (Services) kao komponenta android aplikacije
Servis je komponenta koja se izvršava u pozadini kako bi se omogućila realizacija
dugotrajnih operacija, kao i izvršavanje udaljenih procesa. Servis ne pruža korisnički
interfejs. Na primer, servis može da pušta muziku u pozadini dok se korisnik nalazi u
nekoj drugoj aplikacija. Aktivnost može da pokrene servis

Provajderi sadržaja (Content providers) kao komponenta android aplikacije

Provajder sadržaja upravlja deljenim setom podataka aplikacije. Podaci se mogu
skladištiti u fajl sistemu, bazi, na vebu ili bilo kojoj perzistentnoj lokaciji kojoj aplikacije
može da pristupi. Razvoj aplikacija za operativni sistem Android 24.

Preko provajdera sadržaja aplikacija može da vrši upit nada podacima. Na primer,
Android pruža provajdera sadržaja koji upravlja informacijama o imeniku na telefonu.
Svaka aplikacija sa odgovarajućim permisijama, preko provajdera sadržaja može da
pristupi kontaktima u imeniku.

Broadcast receivers kao komponenta android aplikacije

Ova komponenta aplikacije je vezana za prenos sistemskih objava i notifikacija. Većina
broadcast receiver-a potiče iz sistema – obaveštenje da je baterija slaba, ili da je slika
napravljena i sl. Ova komponenta ne učestvuje u korisničkom interfejsu, ali može da se
pojavi kao notifikacija lampice i sl.

Jedinstvena karakteristika Android OS je u tome što svaka aplikacija može startovati

komponente iz neke druge aplikacije.

Komponente aplikacije se aktiviraju preko asinhrone poruke – intenta. Sve komponente

jedne aplikacije se definišu u okviru AndroidManifest.xml fajla. Svaka Android
aplikacija osim koda sadrži i odgovarajuće resurse, kao što su slike, audio fajlovi, stilovi,
itd.

Svaka aktivnost (prikaz jednog ekrana) se vezuje za svoj layout koji sre kreira u xml fajlu
na sličan način kao što se dodaju stilovi (css) na html stranicu. Razne komponente je
moguće dodati na jedan layout a za odabir komponenti služi nam paleta sa
komponentama na kojoj se mogu naći razne stvari od dugmića,lista,tabela do
tekstova,slika,date picker-a..

5.Razvoj androida:
Gugl tajno razvija Android operativni sistem sve dok poslednje promene ili ispravke nisu
spremne za predstavljanje, i tada izvorni kod postaje javno dostupan.Ovaj izvorni kod bez
ikakvih izmena radi samo na odabranim uređajima, najčešće na Neksus seriji uređaja. Da
bi Android operativni sistem funkcionisao na uređajima, proizvođači moraju da obezbede
dodatne informacije u vidu binarnog koda koji se ugrađuje u sistem.
Zeleni Android logo je 2007. godine za kompaniju Gugl dizajnirao tim grafičkog
dizajnera Irine Blok. Ovaj tim je za zadatak imao da krerira univerzalno prepoznatljivu
ikonicu koja bi u svom dizajnu sadržala prikaz robota.

Nakon mnogo iznetih rešenja baziranih na filmovima sa naučno-fantastičnom i

svemirskom tematikom, tim dizajnera je inspiraciju našao u čovekolikom simbolu koji je
stajao na vratima toaleta te su ga izmenili da liči na robota. Kako je Android operativni
sistem otvorenog koda, dogovoreno je da i logo treba da bude isto slobodan, te je od
njegovog lansiranja postojalo bezbroj varijacija njegovog originalnog dizajna.

6.Bezbednost i privatnost android aplikacija:

Android aplikacije se izvrašavaju u izolovanom okruženju sistema (engl. sandbox) koji
nema pristup ostalim sistemskim resursima, osim u slučaju kada korisnik, prilikom
instalacije aplikacije, eksplicitno to ne omogući.

Pre instalacije aplikacije, Gugl plej prikazuje sva potrebna ovlašćenja: npr. igrici treba
omogućiti vibraciju uređaja ili da čuva podatke na SD karticu, ali ne i da čita SMS
poruke ili da pristupa telefonskom imeniku.

Nakon pregledanja ovih ovlašćenja korisnik bira da li će da ih prihvati ili ne i aplikacija

se instalira samo u slučaju da su prihvaćena. Izvršavanje u izolovanom okruženju i sistem
ovlašćenja umanjuju uticaj bagova i ranjivosti aplikacija, međutim zabuna među
programerima i ograničena dokumentacija dovode do toga da aplikacije zahtevaju
nepotrebna ovlašćenja, čime smanjuju njihovu efektivnost. Gugl je izbacio nadogradnju
za Android koja verifikuje aplikaciju tako što se u pozadini otkrivaju i ubijaju zlonamerni
procesi

Tzv. „Ep Ops“ (engl. "App Ops") privatnost i kontrolni sistem ovlašćenja, korišćeni u
Guglu za interni razvoj i testiranje, predstavljeni su sa Android 4.3 verzijom za Neksus
seriju uređaja.

Iako je ova funkcionalnost u početku bila tajna, ipak je otkrivena javnosti; omogućavala
je korisnicima da instaliraju upravljačku aplikaciju i da prihvate ili odbiju zahteve za
ovlašćenjima pojedinačno za svaku instaliranu aplikaciju na uređaju.

Kasnije je Gugl zabranio pristup „Ep Ops“ funkciji, počev od Android 4.4.2 verzije uz
objašnjenje da je funkcija slučajno omogućena krajnjim korisnicima iako im nije bila
namenjena; zbog ovakve odluke Gugl je kritikovan od strane Fondacije za elektronske
granice (engl. Electronic Frontier Foundation). Pojedinačno upravljanje ovlašćenjima
aplikacije, putem „Ep Ops“ ili drugih alata, je trenutno moguće samo putem korenog
pristupa uređaju.
Slika 3:Ovlasćenja pristupa aplikacija sistemskim funkcijama

Android pametni telefoni imaju mogućnost izveštavanja o lokaciji Vaj-faj pristupne

tačke, kako bi kreirali baze podataka koje sadrže fizičke lokacije stotine miliona takvih
pristupnih tačaka. Ove baze podataka čine mape u elektronskom obliku koje lociraju
pametne telefone korisnika i na taj način im omogućavaju korišćenje aplikacija kao što su
Forskver, Gugl latitjud, Fejsbuk plejsiz i prikazivanje reklama vezanih za lokaciju gde se
nalazite.

Program za praćenje, kao što je TejntDroid, istraživački projekat akademske zajednice,

može, u određenim slučajevima, da otkrije kada se lični podaci šalju iz aplikacije na
udaljene servere.

U avgustu, 2013. godine, Gugl je predstavio Menadžer Android uređaja (engl. Android
Device Manager (ADM)), komponentu koja omogućava korisnicima da daljinski prate,
lociraju i obrišu sve podatke iz svojih Android uređaja, putem veb okruženja.

U decembru 2013. godine, Gugl je predstavio Menadžer Android uređaja kao

pojedinačnu Android aplikaciju na Gugl plej-u, gde je dostupna uređajima koje pokreće
Android 2.2 ili novije verzije
Prilikom objavljivanja informacija o masovnom špijuniranju putem Interneta, u
septembru 2013. godine objavljeno je da su američke i britanske obaveštajne agencije,
Državna bezbednosna agencija (engl. National Security Agency - NSA) i Državni
komunikacioni štab (engl. Government Communications Headquarters - GCHQ), imali
pristup podacima korisnika Ajfona, Blekberija i Androida.

Kako je navedeno, ove agencije su imale pristup svim podacima pametnih telefona,
uključujući SMS poruke, lokaciju, i-mejlove i beleške Naredni izveštaji, iz januara 2014.
godine, su otkrili da su obaveštajne agencije imale mogućnost presretanja ličnih
informacija koje su prenošene Internetom putem društvenih mreža i popularnih aplikacija
kao što je igrica Engri Brds, koje prikupljaju lične podatke u svrhu reklamiranja.

Državni komunikacioni štab poseduje, sudeći po izveštajima Gardijana skup različitih

aplikacija i reklamnih mreža u obliku vikija, i različite podatke koji se iz njih mogu
izvući.] Iste sedmice, Finska firma Rovio, koja razvija popularnu igricu Engri Brds, je
objavila da preispituje svoj odnos sa reklamnim platformama u svetlu ovih
obelodanjivanja, i pozvala da ostatak industrije uradi isto.

Obelodanjena dokumenta su takođe prikazivala neprestane pokušaje [[Obaveštajna

služba|obaveštajnih agencija] da presretnu pretragu i upite sa Gugl mapa za Android i
ostale uređaje, kako bi prikupile ogromnu količinu informacija o lokacijama korisnika.

Državna bezbednosna agencija i Državni komunikacioni štab insistiraju na tome da su

njihove aktivnosti u skladu sa svim relevantnim američkim i inostranim zakonima, iako
Gardijan navodi „da obelodanjivanje ovih informacija može dovesti do sve većeg rasta
zabrinutosti o tome kako se sa današnjim tehnologijama sakupljaju i koriste informacije,
posebno za korisnike izvan SAD, koji uživaju manju zaštitu privatnosti od Amerikanaca.

7.Najpopularnije android aplikacije:

Prema istrayivanjima najpopularnije android aplikacije
su:facebook,instagram,viber,messenger,whatsapp,youtube...

7.1Facebook:

Facebook je komercijalna internetska društvena mreža koju je 2004. godine osnovao

Mark Zuckerberg, bivši student Harvarda.

U svojim počecima, Facebook je bio namenjen samo studentima fakulteta na Harvardu

koji su tim putem mogli međusobno komunicirati i razmenjivati informacije.

Kasnije, mnoga druga sveučilišta, srednje škole i velike kompanije diljem svijeta
priključile su se mreži.
Danas ova web stranica ima više od 800 milijuna aktivnih korisnika. Facebook je ujedno
najpopularnije mjesto za objavljivanja fotografija, s više od 14 milijuna novih dodanih
fotografija dnevno.

8.Zaključak:
Android aplikacije u 21.veku su imale revolucionarnu ulogu u mnogim delatnostima
društva u Srbiji tako i u širom sveta.
9.Literatura:
Praktični priručnik za izdradu Android aplikacija

Wikipedia

Android aplikacije Programiranje korak-po-korak Stefan Švark