ДИОФАНТ

ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС ЗА ДОДАТНУ НАСТАВУ МАТЕМАТИКЕ

ГОДИНА I - БРОЈ 12
ВАЉЕВО – ДЕЦЕМБАР 2021
 ДИОФАНТ

Електронски часопис за
додатну наставу математике

Година 1.
Број 12
Ваљево, децембар 2021.

Уредник часописа:
др Војислав Андрић (voja.andric@gmail.com)

Издавачи:
Математички клуб „Диофант“ Ваљево,
Телефон 065 291 22 00; е – mail: diofant2020@gmail.com

Све прилоге, предлоге и примедбе слати путем електронских адреса:

diofant2020@gmail.com и voja.andric@gmail.com

Часопис је бесплатан
Излази повремено и по потреби

2
 САДРЖАЈ

 Тема 312 – Магични квадрати ……………………………………………………. 4

 Тема 412 – Решавање проблема методом једначина ………………………….… 7
 Тема 512 – Скупови тачака у равни …..........…………………………………..... 11
 Тема 612 – Подударност троуглова и примене …………………………………. 14
 Тема 712 – Квадратни корен реалног броја ……………………………………. 16
 Тема 812 – Линеарне неједначине ………………………………………………. 19

3
 ШКОЛА ЗА МЛАДЕ МАТЕМАТИЧАРЕ
„ДИОФАНТ“

ШКОЛСКА 2021/22
3. РАЗРЕД

ТЕМА 312.
МАГИЧНИ КВАДРАТИ

1. Бројеве 5, 6, 7, 5, 6, 7, 5, 6, 7 распореди у поља квадрата 3 х 3 тако да је збир бројева у

свакој хоризонтали, вертикали и дијагонали једнак.
2. Допуни следеће магичне квадрате:

5 6 7 12 5
4 6 5 7 10
7 10

3. Састави магичан квадрат чији су елементи бројеви 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. Колики је

карактеристичан збир тог квадрата?
4. Конструиши магичне квадрате чији су елементи:
а) 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10;
б) 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 ;
в) 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19.
5. Конструиши један (од могућих) магичних квадрат тако да му је карактеристичан збир
једнак: а) 21; б) 33; в) 45.
6. Конструиши један (од могућих) магични квадрат тако да му је централни број:
а) 10; б) 17; в) 22.
7. Допуни следеће магичне квадрате:

19 17 13 19
12
15 10 14 20

8. Бројеве 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9 распореди у поља квадрата 3 х 3, тако да збир бројева у

свакој хоризинтали, вертикали и дијагонали буде различит.

4
9. Да ли се магични квадрати могу "сабирати", "одузимати", "множити" ?
На примерима показати уочену особину.

8 1 6 17 3 13
3 5 7 + 7 11 15 =
4 9 2 9 19 5

18 4 14 8 1 6
8 12 16 – 3 5 7 =
10 20 6 4 9 2

2 7 6 9 2 7
9 5 1 • 4 6 8 =
4 3 8 5 10 3

10. Дати су бројеви: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16. Допуни дати магични квадрат.

12 6
8 15
7 2
11

А Б В Г
В Г А Б
Г В Б А
Б А Г В

5
 ДОМАЋИ ЗАДАТАК
Т 311 - МАГИЧНИ КВАДРАТИ

1. Допуни празна поља у следећим магичним квадратима:

16 14 25 23
7 9 15
3 8 13 29 27

2. Конструиши магичне квадрате чији су елементи:

а) 1,3,5,7,9,11,13,15,17;
б) 10,20,30,40,50,60,70,80,90;
в) 4, 7, 10, 13, 16, 19, 22, 25, 28.

3. Допуни празна поља у магичним квадратима:

10 18 6 18
6
14 9 7 12

4. Сабери магичне квадрате:

8 6 1
+ 5 13 = 14
4 2 17

5. Конструиши магичан квадрат димензија 4 х 4 тако да карактеристичан збир добијеног

магичног квадрата буде 42.

6
 ШКОЛА ЗА МЛАДЕ МАТЕМАТИЧАРЕ
„ДИОФАНТ“

ШКОЛСКА 2021/22
4. РАЗРЕД

ТЕМА 412.

РЕШАВАЊЕ ЗАДАТАКА
МЕТОДОМ ЈЕДНАЧИНА

1. Дат је природан број х. Запиши број који:

а) је за 6 већи од броја х;
б) је за 7 мањи од броја х;
в) је 8 пута већи од броја х;
г) је 9 пута мањи од броја х;
д) који при дељењу са х даје количник 10 и остатак 3.
2. Реши једначине;
а) х + 17 = 72;
б) х – 18 = 73;
в) 74 – х = 19;
г) 4 ∙ х = 576;
д) х : 6 = 54;
ђ) 144 : х = 9
3. Ако се неки број увећа за 234, добије се 765. Који је то број?
4. Ако се неки број смањи за 567, добије се 345. Који је то број?
5. Ако се неки број увећа 6 пута добијемо 846. Који је то број?
6. Ако се неки број умањи 7 пута добије се 123. Који је то број?
7. Замишљени број увећан је 8 пута и добијени број је увећан за 8. Који је број замишљен
ако је добијен број 800.
8. Збир два броја је 33. Ако први повећамо 6 пута збир ће бити 78. Који су то бројеви?
9. Збир два броја је 99. Који су то бројеви, ако се зна да је један сабирак 10 пута већи од
другог?
10. Збир умањеника, умањиоца и разлике је 100. Одреди умањеник и умањилац, ако се зна
да је разлика за 16 већа од умањиоца?
11. Одреди два броја таква да је њихов збир 1998, а њихова разлика 100.

7
12. Збир два броја је 40. Ако саберемо троструки први и двоструки други број збир је 115.
О којим бројевима је реч?
13. Збир три броја је 2537. Први је за 1998 већи од другог, а други је 5 пута већи од трећег
броја. О којим бројевима је реч?
14. Одреди шест узастопних природних бројева чији је збир 275
15. Збир три узастопна непарна природна броја је 1239. Који су то ројеви?
16. Разлика два броја је 51, а њихов количник је 4 и остатак 6. Који су то бројеви?
17. Збир дељеника, делиоца и количника је 69, а збир дељеника и делиоца 56. О којим
бројевима је реч?
18. Збир два различита природна броја и њихове разлике је 990. Који су то бројеви?
19. Збир четири узастопна парна природна броја је 1996. Који су то бројеви?
20. Количник два броја је 6, а њихов производ 216. О којим бројевима је реч?
21. Половина збира два броја је 30, а разлика њихових трећина је 2. О којим бројевима је
реч?
22. Збир 4 броја је 324. Ако се првом дода 5, другом одузме 5, трећи помножи са 5 и
четврти подели са 5 онда ће се добити једнаки бројеви. Који су то бројеви?
23. Мира и Вера имају укупно 1500 динара. Вера и Љубинка имају укупно 2500 динара.
Љубинка и Борка имају укупно 3500 динара, а Борка има 1500 динара више од Мире.
Колико новца има свака од њих?
24. Ако у неком броју изоставимо нулу која се налази на месту јединица, онда је добијени
број за 1998 мањи од првобитног. Који је то број?
25. Лека има три пута више новца од Жарка. Ако обојица потроше по 10 динара, тада ће
Лека имати четири пута више новца од Жарка. Колико новца је имао свако од њих на
почетку?
ДОМАЋИ ЗАДАТАК

1) Половина збира два броја је 30, а разлика њихових трећина је 2. О којим бројевима је
реч?
2) Одреди двоцифрени број који се повећа 26 пута ако му се с леве стране допише цифра
7.
3) Идуће године Нада ће имати два пута више година од Јагоде. Колико година сада има
Јагода, а колико Нада, ако је Нада 7 година старија од Јагоде?
4) Два ученика желе да купе збирку задатака. Првом недостаје 66 динара, а другом 82
динара. Међутим када удруже новац недостаје им 24 динара. Колико кошта та збирка
задатака?
5) Аца из прве клупе је приметио: “Ако се број јабука у корпи сабере са бројем ученика
добије се тачно 100” . Потом је учитељ сваком ученику поделио по две јабуке, а при
том је у корпи остало 19 јабука. Колико је било ученика, а колико јабука?

8
 ЗАДАЦИ ЗА УВЕЖБАВАЊЕ

 Брат и сестра су понели на излет 250 динара. Брат је потрошио три петине суме, а сестра
девет десетина остатка. Колико је новца остало?
 Три лица поделе 3774 динара тако да прво добије 111 динара мање од другог, а треће
добије колико прво и друго лице заједно. Колико новца је добило свако лице?
 На једном пливачком такмичењу било је 63 учесника. Смештени су тако што су пливачи
спавали у трокреветним, а пливачице у двокреветним собама. Колико је било пливача, а
колико пливачица, ако је употребљена само једна двокреветна соба мање?
 На пет полица налази се укупно 300 књига. На првој и другој полици има 120 књига, на
другој и трећој 115 књига, на трећој и четвртој 95 књига и на четвртој и петој има 130
књига. Колико књига има на свакој од полица?
 Јован и Зоран имају укупно 30 динара. Ако би Зоран дао Јовану онолико колико Јован
има новца, тада би Јован имао два пута мање од Зорана. Колико је новца имао свако од
њих?
 Збир два броја је 85, а њихов количник је 4. Одреди те бројеве?
 Одељење у коме је било 32 ученика купило је лопту која кошта 246 динара, при чему су
дечаци за лопту дали по 9 динара, а девојчице по 6 динара. Колико у том одељењу има
дечака, а колико девојчица?
 Јован има два пута мање кликера од Милана, а Никола има два пута мање кликера од
Јована. Сва тројица имају заједно 56 кликера. Колико кликера има свако од њих?
 Летеле су вране, спазиле су гране.
По три вране грана више.
По две вране врана више.
Кол’ко грана? Кол’ко врана?
 Збир пет бројева је 7730. Сваки следећи број
већи је од претходног за 125. Који су то бројеви?
 Три сестре и брат су добили 1000 динара, да међусобно поделе. Брат је новац тако
поделио што је сестрама дао једнаке суме које су за 100 динара веће од његове. Колико
новца су добиле сестре, а колико брат?
 У две корпе био је једнак број јабука. Ако се из обе корпе узме заједно 66 јабука, онда у
првој остане 51, а у другој 43 јабуке. Колико је јабука узето из прве, а колико из друге
корпе?
 Збир три природна броја износи 440. Први од њих је два пута мањи од другог и седам
пута већи од трећег. О којим бројевима је реч?
 Миша и Жикица су пре недељу дана имали једнаке суме новца. До данас је Миша
зарадио још 1986 динара, а Жикица је потрошио 1380 динара. Сада Миша има три пута
више новца од Жикице. Колико новца сада има Миша, а колико Жикица?

9
 Идуће године Нада ће имати два пута више година од Јагоде. Колико година сада има
Јагода, а колико Нада, ако је Нада 7 година старија од Јагоде?
 Два ученика желе да купе збирку задатака. Првом недостаје 66 динара, а другом 82
динара. Међутим када удруже новац недостаје им 24 динара. Колико кошта та збирка
задатака?
 Разлика два броја је 4176, а њихов количник 37. Који су то бројеви.
 У једној школи има четири одељења четвртог разреда и у сваком од њих је једнак број
ученика. Када је из сваког одељења по 21 ученик отишао на излет, онда је од преосталих
ученика направљено једно одељење које има ученика колико и свако од одељења.
Колико ученика има у сваком одељењу.
 Одреди двоцифрени број који се повећа 26 пута ако му се с леве стране допише цифра 7.
 Ако броју избришемо последњу цифру 0, онда се тај број смањи за 27405. Који је то
број?
 Аца из прве клупе је приметио: “Ако се број јабука у корпи сабере са бројем ученика
добије се тачно 100” . Потом је учитељ сваком ученику поделио по две јабуке, а при том
је у корпи остало 19 јабука. Колико је било ученика, а колико јабука?

10
 ШКОЛА ЗА МЛАДЕ МАТЕМАТИЧАРЕ
„ДИОФАНТ“

ШКОЛСКА 2021/22
5. РАЗРЕД

ТЕМА 512
СКУПОВИ ТАЧАКА У РАВНИ

1. На једној правој уочено је 7 тачака. Колико дужи је одређено тим тачкама?

2. Дато је 5 различитих тачака. Колико правих, а колико дужи се може
уочити? Размотри све могуће случајеве.
3. На кружници је дато 7 тачака. Колико има дужи чији су крајеви дате тачке
? Колико има троуглова чија су темена дате тачке ?
4. На правој а дато је 6, а на правој b дате су 4 тачке. Колико је правих, а
колико дужи и троуглова је одређено датим тачкама ?
5. Колико најмање тачака одређује тачно шест троуглова?
6. Какав међусобни положај имају 4 различите тачке, ако оне одређују: а) 1;
b) 4; c) 6 правих ?
7. Какав међусобни положај имају 6 различитих тачака ако оне одређују
тачно 10 правих?
8. Колико најмање, а колико највише правих треба конструисати у равни да
би оне раван поделиле на тачно седам области ?
9. Какав је међусобни положај 4 праве, ако оне дати круг деле на: а) 5 ; b) 8;
c) 11 различитих делова ? Сваки од случајева приказати цртежом .
10. Распореди 10 тачака на 5 правих тако да на свакој правој буде по 4 тачке.
Решење образложи одговарајућим цртежом.
11. У соби која има облик квадрата треба рспоредити 16 столица тако да се
поред сваког зида нађе по 5 столица. Решење образложи одговарајућим
цртежом .
12. Какав је међусобни положај пет тачака ако оне одређују 9 троуглова ?

11
13. Повлачећи 4 праве подели дати круг на: а) најмањи; б) највећи могући
број делова ?!
14. Колико, најмање, а колико највише треба конструисати правих у равни да
би се оне раван поделиле на тачно 7 области
15. На колико ограничених и колико неограничених области деле раван пет
правих ако се сваке две од њих међусобно пресецају?
16. На колико ограничених и колико неограничених области деле раван једна
кружница и три паралелне праве?
17. Који скупови тачака могу бити пресек једне праве и једне кружнице, а шта
једне праве и једног круга?
18. Шта све може бити пресек две кружнице, а шта два круга?
19. Дате су две кружнице чији су полупречници 3 ст и 5 ст. Какав је њихов
међусобни положај, ако су њихови центри удаљени: а) 1 cm; б) 2 ст; в) 4
ст; в) 8 ст; г) 10 ст?

ДОМАЋИ ЗАДАТАК

1) Какав је међусобни положај 4 праве, ако оне дати круг деле на: а) 5; b) 8;
c) 11 различитих делова ? Сваки од случајева прикажи цртежом.

2) Распореди 10 тачака на 5 правих тако да на свакој правој буде по 4 тачке.

Решење образложи одговарајућим цртежом.

3) На колико ограничених и колико неограничених области деле раван пет

правих ако се сваке две од њих међусобно пресецају?

4) У каквом међусобном положају су тангенте једне кружнице које су

конструисане у крајњим тачкама пречника те кружнице?

5) Шта све може бити пресек скупова тачака два троугла?

12
 ЗАДАЦИ ЗА УВЕЖБАВАЊЕ

 У каквом међусобном положају су тангенте једне кружнице које су

конструисане у крајњим тачкама пречника те кружнице?
 Дате су две паралелне праве. Шта је скуп центара свих кружница које
додирују те две паралелне праве?
 Дате су две нормалне праве. Шта је скуп центара свих кружница које
додирују те две нормалне праве?
 Шта све може бити пресек скупова тачака једног троугла и једног квадрата.
 Шта све може бити пресек једног кружног прстена и једне праве?

13
 ШКОЛА ЗА МЛАДЕ МАТЕМАТИЧАРЕ
„ДИОФАНТ“

ШКОЛСКА 2021/22
6. РАЗРЕД

ТЕМА 612.
ПОДУДАРНОСТ ТРОУГЛОВА И ПРИМЕНЕ

1. За троуглове АВС и А1В1С1 важи: АВ = А1В1, АС = А1С1 и висина СD =

C1D1. Да ли су троуглови АВС и А1В1С1 подударни?
2. Докзати да је свака тачка на симетрали угла једнако удаљена од кракова
тог угла.
3. За троуглове АВС и А1В1С1 важи: АВ = А1В1,  ВАС =  В1А1С1 и
симетралне дужи
АD = А1D1. Да ли су троуглови АВС и А1В1С1 подударни?
4. Докажи да је свака тачка на симетрали дужи једнако удаљена од крајева те
дужи.
5. Докажи да су висине које одговарају крацима једнакокраког троугла
једнаке.
6. На кружници к су уочени пречници АВ и СD. Докажи да је АС = ВD.
7. Тачке М и N су редом средишта страница АС и ВС једнакокраког троугла
АВС. Докажи да је ВМ = АN.
8. На симетрали угла хОу дата је тачка М. Ако су А и В тачке на крацима х и
у такве да је ОА = ОВ, онда је и МА = МВ..
9. У једнакокраком троуглу АВС (АС = ВС) на основици АВ дате су тачке D
и Е такве да АD = ВЕ. Докажи да је СD = СЕ.
10. Висине АА' и СС' троугла АВС секу се у тачки Н. Израчунај  АСВ, ако је
СН = АВ.
11. У троуглу АВС је  АВС = 15,  АСВ = 30. Права која садржи А и
нормална је на АВ сече страницу ВС у тачки М. Докажи да је ВМ = 2 · АС.
12. Кроз било коју тачку М основице једнакокраког троугла АВС
конструисане су нормале МN и MP на краке АС и ВС. Докажи да је збир
МN + MP константан.

14
13. Симетрале оштрих углова правоуглог троугла АВС секу наспрамне катете
ВС и АС у тачкама D и Е. Из D и Е конструисане су нормале DМ и ЕN на
хипотенузу АВ. Колики је МСN?
14. На продужетку странице АВ, троугла АВС, иза В у односу на А дата је
тачка М, тако да је ВМ = ВС. Докажи да је права МС паралелна симетрали
угла АВС.
15. Један угао правоуглог троугла је 30. Тачка М је средиште хипотенузе АВ,
а N је тачка на страници АС тако да је МN нормално на АВ. Докажи да је
АС = 3МN.
16. За троуглове АВС и А1В1С1 важи: АВ = А1В1 и висина AD = A1D1 и BE =
В1Е1.
Да ли су троуглови АВС и А1В1С1 подударни?
17. Докажи да су два троугла подударни ако су подударне по две странице и
висина на трећу страницу.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК

1) Кроз било коју тачку М основице једнакокраког троугла АВС

конструисане су нормале МN и MP на краке АС и ВС. Докажи да је збир
МN + MP константан.
2) Симетрале оштрих углова правоуглог троугла АВС секу наспрамне катете
ВС и АС у тачкама D и Е. Из D и Е конструисане су нормале DМ и ЕN на
хипотенузу АВ. Колики је МСN?
3) На продужетку странице АВ, троугла АВС, иза В у односу на А дата је
тачка М, тако да је ВМ = ВС. Докажи да је права МС паралелна симетрали
угла АВС.
4) Један угао правоуглог троугла је 30. Тачка М је средиште хипотенузе АВ,
а N је тачка на страници АС тако да је МN нормално на АВ. Докажи да је
АС = 3МN.
5) Докажи да су два троугла подударни ако су подударне по две странице и
висина на трећу страницу.

15
 ШКОЛА ЗА МЛАДЕ МАТЕМАТИЧАРЕ
„ДИОФАНТ“

ШКОЛСКА 2021/22
7. РАЗРЕД

ТЕМА 712.
КВАДРАТНИ КОРЕН РЕАЛНОГ БРОЈА

Када су разматрани проблеми везане за квадратни корен рационалног броја, постојала

је извесна резерва, јер није било познато да ли је тај корен рационалан број или нешто друго.
Сада је познато да је квадратни корен ненегативног реалног броја реалан број. Примери и
задаци који следе илуструју разне проблемске ситуације везане за квадратне корене реалних
бројева:

ПРИМЕР 1. Да ли је 2,777777777... рационалан или ирационалан број?

РЕШЕЊЕ: Нека је х = 2,777777777... Тада је 10х = 27,777777777... , па је 10х – х = 9х =

25 25 5
27,777777777... – 2,777777777... = 25. Дакле x  . Тада је x   , па је дати број
9 9 3
рационалан.

ПРИМЕР 2. Нека су а и b рационални бројеви. Једнакост a  b 2 = 0 могућа је ако и само

ако је а = b = 0. Дoкажи.

РЕШЕЊЕ: Ако је а = b = 0, онда је a  b 2 = 0 + 0 2 = 0.

Ако је пак a  b 2 = 0, онда је a   b 2 . Како је са леве стране једна-кости рационалан број
а, то и са десне стране једнакости мора бити рационалан број. Јасно је да је  b 2 , као
производ једног рационалног и једног ирационалног броја увек ирационалан, изузев у
случају када је b = 0 и тада  b 2 узима рационалну вредност 0. Следи да је тада и а = 0,
што је и требало доказати.

ПРИМЕР 3. Одреди целе бројеве х и у, ако је a  b 2 = 34  24 2 .

РЕШЕЊЕ: Како 
је 34  24 2  16  2 12 2  18  4 2  2  4  3 2  3 2 
2
тo je

x y 2  4  3 2  
2
4  3 2 . Пошто је 3 2  4 , то је 4  3 2  0, па је 4  3 2  3 2  4 .

Следи да је x  y 2  3 2  4 . Из добијене једна-кости је (х + 4) + (у – 3) 2 = 0, па на основу

претходног примера 41 следи да је х + 4 = 0 и у – 3 = 0, тј. х = – 4 и у = 3.

16
ПРИМЕР 4. Шта је веће 19 или 3 + 2 ?
РЕШЕЊЕ: Ако је х = 19 и у = 3 + 2 , онда је х2 = 19 и у2 = 11 + 6 2 , па је х2 – у2 = 19 –
2 2
(11 + 6 2 ) = 8 - 6 2 = 64  72  0. Како су х и у позитивни реални бројеви и х – у 
0, то је и х  у, тј. 3 + 2  19 .

6 1 x
ПРИМЕР 5. Разломке и напиши у облику где је х неки реалан, а у неки
3 7  2 y
рационалан број.
6 6
РЕШЕЊЕ: Ако се разломак прошири са 3 добија се низ једнакости =
3 3
6 3 6 3
  2 3.
3 3 3
1 1
Слично се и разломак прошири бројем 7  2 (зашто?), добија се =
7  2 7  2
1

7  2

 7  2

 7  2
.
7  2 7  2 72 5

При рачунању са реалним бројевима често се квадратни корени нађу у имениоцу

разломка. Због лакшег рачунања ти бројеви се на начин илустрован у претходном примеру –
проширивањем са одговарјућим изразом трансформишу у бројеве са рационалним
имениоцем. Такав поступак се најчешће назива рационалисање имениоца, а рационалисање
се врши проширивањем разломка тако да у имениоцу добијемо квадрат или разлику квадрата
датих квадратних корена.

ЗАДАЦИ

7 30
1. Рационалиши следеће разломке: а) ; б)
2 5 4  11

2. Поређај по величини бројеве: 3 2 , 4, – 3 2 , 5, – 2 3 , 2 3 , –3 5 , 2, –4.

29
3. Квадрирај реалне бројеве 7 2 , 5 – 4 3 , .
6 7

4. Одреди реалне бројеве х, у и z ако je х2 = 75, у2 = 11 – 4 7 и z2 = 31 + 10 6 .

5. Израз х2 – 3у2 представи као производ два израза.
6. Нека су а, b, х и у рационални бројеви такви да је a  b 5  x 5  y . Докажи да је а = у
и b = х.
7. Одреди целе бројеве x и у такве да је x 2  y  (1  2 )2  3 .

8. Докажи неједнакост: 5  17  37  2  3.

9. Постоји ли четвороцифрен природан број п такав да је n такође природан број?

Колико таквих бројева има?

17
 3 5
10. Да ли је тачна неједнакост: 2   3?
5 3
2
11. Постоји ли реалан број х такав да су бројеви x и х ирационални, а х рационалан
број?
12. Да ли је број  5 3  
2

5  3 рационалан или ирационалан?

13. Докажи да је 7 48  5  24  3  8  1.
6 4 3
14. Да ли је тачна неједнакост   ?
5 3 1 2

15. Шта је веће: а) 5 2  4 3 или 3 5  7 ; б) 2  2 или 6  6 ?

ДОМАЋИ ЗАДАТАК

1) Одреди рационалне бројеве а и b, ако је аb 3  37  20 3 .

2) Нека су х, у и z рационални бројеви, такви да је x  y 2  z 3  0 . Докажи да је
х = у = z = 0.
3) Познато је да су бројеви а , b, a  b (а  b) рационални. Докажи да су и бројеви
a и b рационални.
12 1 1 1
4) Да ли је тачна неједнакост:    ...   2?
7 37 38 48
1
5) Докажи једнакост  n 1  n (п је природан број),
n  n 1
1 1 1
а затим израчунај збир   ...  .
1 2 2  3 99  100

ЗАДАЦИ ЗА УВЕЖБАВАЊЕ

11  7 1
 Упореди бројеве и .
6 12  6

 Докажи да је 6 6  6  6  3.
 Познато је да су бројеви а , b, a  b (а  b) рационални. Докажи да су и бројеви
a и b рационални.
a b 7
 Нека су а , b и с (b  0, с  0) реални бројеви такви да је рационалан број.
b c 7
Докажи да је b геометријска средина бројева а и с.
 Ако за реалне бројеве х и у важи неједнакост х  у  0, онда је x  y  x  y .
Докажи.
 Ако су х и y позитивни реални бројеви, шта је веће: аритметичка средина или
геометријска средина бројева х и у?

18
 ШКОЛА ЗА МЛАДЕ МАТЕМАТИЧАРЕ
„ДИОФАНТ“

ШКОЛСКА 2021/22
8. РАЗРЕД

ТЕМА 812
ЛИНЕАРНЕ НЕЈЕДНАЧИНЕ

Садржаји који су везани за линеарне неједначине имају значајне примене и могуће их

је у доброј мери проширити. У наредним примерима и задацима изложиће се
најкарактеристичније случајеви могућих проширивања и продубљивања садржаја о
линеарним неједначинама, као и одговарајуће примене.

ПРИМЕР 6. Реши неједначину: ( x - 1)( x - 2)( x - 3)( x - 4)  1,0001  0 .

РЕШЕЊЕ: Од раније је познато да се производ (x – 1)(x – 2)(x – 3)(x – 4) може

трансформисати у разлику квадрата два израза. Наиме дати производ (x – 1)(x – 2)(x – 3)(x –
4) = (x2 – 5x + 4)(x2 – 5x + 6) = (x2 –5x + 5)2 – 1. Због тога је дата неједначина (x – 1)(x – 2)(x –
3)(x – 4) + 1,0001 > 1 еквивалeнт-на са неједначином (x2 – 5x + 5)2 – 1 + 1,0001 = (x2 – 5x + 5)2
+ 0,0001 > 0. Како добијена неједнакост важи за сваки реалан број x, то је Ѕ = R.

У наредним примерима користе се већ позната својства множења и дељења реалних

бројева и систем „паралелних бројевних оса“ о коме је било речи у додатној настави за седми
разред. Конкретно чињенице да је производ (а и количник) два реална броја позитиван ако су
реални бројеви истога знака и негативан ако су реални бројеви супротног знака, као и
импликације наведених својстава на три и више реалних бројева.

9  x2
ПРИМЕР 7. Одреди скуп решења неједначине: 0
x5

9  x2
РЕШЕЊЕ: Дата неједначина  0 има домен D = R \– 5 и еквивалентна је са
x5
(3  x )(3  x) (3  x)(3  x)
неједначином  0 . Посматрајмо знак израза , тј. знак сваког од
x5 x5
израза 3 – x, 3 + x и x + 5. Израз 3 – x је позитиван у области где је 3 – x > 0, тј. тамо где је
3 > x или за x < 3. Израз 3 + x је позитиван у области где је x > – 3, а израз x + 5 је позитиван
ако је x > – 5. Ако се наведене чињенице прикажу коришћењем координатних оса, онда се
добија следећа схема.

19
3 – x _____________ - 5 _______- 3 ___________ 0 ___________ 3 ________
+++++++++++++++++++++++++++++++ –––––
3 + x _____________ - 5 _______- 3 ___________ 0 ___________ 3 _______
–––––––––––––––– ++++++++++++++++++++
5 + x _____________ - 5 _______- 3 ___________ 0 ___________ 3 _______
––––––––– +++++++ +++++++++++++++++++
(3  x)(3  x )
Користећи резултантни знак, тј. знак израза на основу својства производа,
x5
односно количника реалних бројева, добија се
_____________ - 5 _______- 3 ___________ 0 ___________ 3 ________
+ + + + + + + + +)( – – – – – [+ + + + + + + + + + + + + + + +] – – – – –

У неједначиини се тражи се да израз буде ненегативан, па је скуп решења неједначине Ѕ = (–

, – 5)  – 3, 3 , јер бројеви – 3 и 3 улазе у скуп реше-ња, а број – 5 не, јер је домен
неједначине D = R \– 5.

6
ПРИМЕР 8. Реши неједначину 3 .
x
РЕШЕЊЕ: Израз на левој страни неједначине постоји ако је x ≠ 0, па је домен D = R \ 0 .
6
Ако је x < 0, онда је  0  3 што значи да су решење неједначине сви негативни реални
x
бројеви.
Ако је x > 0, онда се множењем са x, добија да је 6 ≤ 3x. Тада, после дељења са 3, следи 2 ≤
x, тј. х  2. Скуп решења дате неједначине је: Ѕ= (-, 0)  [2, ).
____________________) _________________

------- 0 2 -------

ПРИМЕР 9. Збир неколико реалних бројева је 10. Може ли збир њихових квадрата бити
мањи од 1?

РЕШЕЊЕ: Нека су сви реални бројеви једнаки и нека их има п. Тада је један од њих једнак
10 100
. Квадрат сваког од реалних бројева једнак је .
n n2
100 100
Збир квадрата тих бројева једнак је n    1.
n2 n

Како је п природан број, дакле и позитиван, то се цела неједнакост помножи са п и добија 100
< п, тј. п > 100. То значи да је могуће одреди, на пример 101, реалан број од који сваки има
10 100 100
вредност . Збир квадрата тих бројева једнак је 101    1.
101 101 2 101

20
ПРИМЕР 10. Одреди навећи од свих позитивних разломака тако да је збир бројиоца и
1
имениоца разломка 101, а разломак је мањи од .
3

РЕШЕЊЕ: Нека је именилац траженог разломка y. Тада је бројилац тог разломка 101 – y. Из
101  y 1
услова задатка мора бити  . Како је y природан број то се множењем целе
y 3
неједначине са 3y добија еквивалентна неједначина 303 – 3y < y, тј. 303 < y + 3y = 4y, па је
303 3
y  75 . Разломак је највећи када је бројилац што већи, а именилац што мањи.
4 4
Најмањи именилац је y = 76, па је бројилац 101 – 76 = 25. Дакле, највећи од тражених
25
разломака је .
76

ЗАДАЦИ

1. Реши неједначине: а) а2 + 6а + 9  0; б) b3 > 16b; в) 2 < c2 + 19 < 23.

25  x 2
2. Одреди скуп решења неједначине:  0.
x 2  12 x  32

3  2x
3. Реши неједначину: 1  2
x 1

x2  9
4. Одреди скуп решења неједначине: 8
x 2  7 x  12

5. Реши неједначину x2 – x + 1 < 0.

6. Одреди реална решења једначине 4  ( x  1) 2 ( x  2) 2  x 2  2 x  3 .

mx
7. Одреди за које вредности броја т једначина  3  2( x  m) има негативно решење
2
(x је непозната, а т је реални параметар).
8. Реши неједначину: 2х + а  ах – 3 (х је непозната; параметар а  R).
9. Ако 9kg мандарина кошта мање од 10 евра, а 10kg истих мандарина више од 11 евра,
колико кошта 12kg мандарина?
10. Дато је 19 тегова чије су масе 1g, 2g, 3g, ... , 19g. Девет од њих су од сребра, девет од
бронзе и само један тег је од злата. Познато је да је маса свих бронзаних тегова за 90g
већа од масе свих сребрних тегова. Одреди масу златног тега.
11. Нека je 28a + 30b + 31c = 365 (а, b, c су цели ненегативни бројеви). Докажи да је
а + b + c = 12.

21
 ДОМАЋИ ЗАДАТАК

4  x2
1) Одреди скуп решења неједначине:  0.
x 2  9 х  18
x2  9
2) Одреди скуп решења неједначине:  8
x 2  7 x  12

3) Укупна маса неколико сандука је 10 тона, при чему је маса сваког сандука мања од 1
тоне. Колико најмање камиона носивости 3 тоне треба узети да би се цео терет од 10
тона превезао одједном.

4) Али-Баба је дошао у пећину са благом и има сандук у кога може да стане 200kg злата
или 40kg дијаманата. Познато је да 1kg злата кошта 2 000 евра, а 1kg дијаманата
6 000 евра и да Али-Баба може да понесе највише 100kg блага. Како Али-Баба треба да
распореди злато и дијаманте да би са собом понео највећу могућу вредност блага?

5) Дато је педесет различитих природних бројева мањих од 100 таквих да збир било која
два од њих није ни 99, ни 100. Колики је збир датих бројева?

22