UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,, E D U K A

www.eduka.co.rs

Literatura za reavanje onaljn testa

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

Pripremili:
Mr. sci. dr Danijela Cvetkovi
vms Duanka Radovanovi

Ni, jun 2016. godine

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

SADRAJ
PRIE IZ ORDINACIJE ........................................................................................................... 2
STATISTIKA ............................................................................................................................. 6
Evropa ..................................................................................................................................... 6
Srbija ....................................................................................................................................... 6
Ni ........................................................................................................................................... 6
1. DOJKA ................................................................................................................................... 7
2. BOLESTI DOJKE .................................................................................................................. 9
2.1. NETUMORSKE BOLESTI DOJKE: .............................................................................. 9
2.2. TUMORSKE BOLESTI DOJKE: ................................................................................. 10
3. RAK DOJKE ........................................................................................................................ 12
3.1. EPIDEMIOLOGIJA ...................................................................................................... 12
3.2. FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK RAKA DOJKE ................................................ 13
3.2.1.FAKTORI RIZIKA KOJE NE MOEMO PROMENITI ....................................... 13
3.2.2. FAKTORI RIZIKA POVEZANI SA NAINOM IVOTA .................................. 17
3.2.3. FAKTORI RIZIKA KOJI NE UTIU DIREKTNO ALI SU U FAZI
ISPITIVANJA................................................................................................................... 19
3.3. KLINIKA SLIKA ....................................................................................................... 21
ISTINE.................................................................................................................................. 22
3.4. DIJAGNOZA RAKA DOJKE....................................................................................... 23
3.5. LEENJE ...................................................................................................................... 26
NACIONALNI DAN BORBE PROTIV RAKA DOJKE ....................................................... 29
LITERATURA ......................................................................................................................... 30

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

PRIE IZ ORDINACIJE
DANICA
Roena sam 1935. godine u Vasiima, na uu reke Krivaje u Bosnu, na 21. kilometru puta od
Zavidovia pre-ma Olovu. Otac mi je poginuo odmah na poetku Drugog svetskog rata, ni
upamtila ga nisam. Ostalo nas estero nejai, uz mater, jedan brat i nas pet sestara. Gladni.
Nije ti to plodna Vojvodina da ima i na pretek, Bosna je to, nema je lepe i zelenije, a u ono
vreme, ni siromanije. Muka je jo vea kada nema odrasle muke glave, koja je kadra raditi u
umi ili otii zaraditi na kakvom dravnom poslu, u rudniku.
Primili me u Dom za siroie na kolovanje. Bila sam tamo dok je bio besplatan, a posle se
vratila kui. Sa esnaest godina sam poela raditi u jednom hotelu kao pomonica u kuhinji.
Radilo se i po 12 sati, neka, samo nek je hljeba i kuvanog jela bilo. Hotel ostvario manjak, pa
ga zatvorili. Kako sam bila zavrila higijeniarski kurs, poalju me u Optinu, u Zavidovie da
budem higijeniarka, onda neka reorganizacija i ja ostajem bez posla. Ljudi ili tada u
Vojvodinu i Slavoniju brati kukuruze, nije bilo kombajna. Zakupimo stoni vagon, nas
dvadesetak, odkrinemo vrata da se ne poguimo, sedei na podu stignemo do Sombora 1955.
godine. Ja odma potrefim na 1. upravu Poljoprivrednog preduzea Gakovo i tu sam ostala
sve do penzije. Zagledala se u traktoristu koji nas je u prikolici vozio svako jutro na njivu.
Pevam iz sveg glasa, sve se ori po poljima. Udala sam se za njega posle est meseci. Izrodila
sam dve eri. Nije onda bilo porodiljskog odsustva ko danas, tri meseca i na poso.
Radila sam najpre u stoarstvu. Onda je bilo propisano, svako poljoprivredno dobro na jedan
svoj hektar zemlje, koji poseduje, mora da gaji i jedno grlo krupne stoke. Najpre sam bila
fiziki radnik tj. radnica, a onda postala predradnik grupi od 60 ljudi koji su se brinuli, hranili,
timarili i muzli krave. Kada su zbog mnogo tekog rada oko stoke, a zakon to omo-guio, svi
smanjili njihov broj, ja sam, zavrivi jednogodinji teaj za veterinarskog pomonika, ostala
da se brinem o ono malo preostalih ivotinja. Radila sam na vetakom oseme-njivanju krava,
trojenju prasadi. Kolko puta me je krava po-ljubila jezikom i pomazila repom dok sam joj
pomagala da na svet donese tele. Radilo se od jutra do sutra, ko te pita moe li i gde su ti
deca. Stanovali smo u dravnom stanu na samoj Upravi, nas 32 porodice. Uvek je neko
priuvao decu, kakva baba ili jo za rad nedorasla evojka.
Kada je na imanju stoke skroz ponestalo, radila sam u ra-tarstvu, bila predradnik sezoncima,
upisivala njihove dolaske na posao, obraunavala dnevnice. Slali me po vagama na ulja-rama
i eeranama, suarama i silosima, kada nai predaju: suncokret, repu, kukuruz, penicu da
kontoliem odvage, da nas ne varaju. Radila sam uz kombajnere, ispisivala blokove i
evidentirala napunjene prikolice. Kad pone berba kukuruza, mehanizacija radi bez pauze, a
ljude niko i ne pita mogu li. Moraju! Toliko sam slobodnih dana nakupila radei subotom,
nedeljom, praznikom, prekovremeno, da sam po celu zimu bila kod kue. Tako je to u
poljoprivredi. I tako uvek u po-kretu, na vetru i kii, a najvie na suncu, u praini. Lepo je
ipak to vreme bilo. Pritedili smo para i bez dinara kredita sagradili kuicu na gakovakom
putu u Somboru. Kada smo je zavrili 1986. godine, otila sam i u penziju sa punih 35 godina
staa.
2

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

Bila sam zdrava. Okalio me fiziki rad i stalno kretanje. 2002. godine zabolela me dojka.
utala sam mesec dana, a onda se poalila mlaoj kerci, koja nakon razvoda, ivi sa nama.
Mama, mora kod lekara. Posluala sam je. Lekar opte prakse me poslao onkologu,
pregledi, punktiranje. Posle analiza je odlueno da se odsee dojka zbog nalaza malignih
elija. Nisam se uplaila. Imala sam tada 67 godi-na, ta je meni jo moglo da se dogodi, a da
to nisam prola i savladala.
Sa dojkom su mi izvaene i dve najblie limfne lezde, one nisu bile bolesne. Nikakvu
terapiju posle nisam primala, osim leka novaldeks. Pila sam ga pet godina. Kupovala sam
tablete selena. Na sokovniku sam cedila sok iz cvekle, jabuke i mrkve. Povre sama
proizvodim i ima ga i za pijac. Od toga kolujemo unuku na fakultetu za knjievnost u Novom
Sadu. Kerka radi sa nama oko povra. Druga er je u Sloveniji. Sin joj je pre neku godinu
poginuo na motoru, u saobraaju. To je prava nesrea, a ne moja bolest. Nje kao da nije ni
bilo, a sa bolom za unukom moram da ivim.
Jedna moja sestra, najstarija, je umrla. Vinja, koja ivi sada u Tuzli, je je bolesna od raka
maternice. Ja sam je 1996. odvela kod doktora kada je prokrvavila. Tada je bila kod nas u
izbeglitvu. Nisu je operisali, samo zraili. Dobro je i ona. Kod starog eljadeta se i rak
sporije razvija. Brat je ubijen pored Krivaje od metka koji je doao sa druge obale. Nikad se
nije saznalo ko ga je ispalio, a nije se ni htelo da se ispita. Imao je tada 18 godina.
To je moja pria i ona je istinita, mogu ako treba da se potpiem i prezimenom. Nieg se ne
stidim, niti sam se ikada stidila!
Bog je stvorio oveka da radi i tako se on odrava u ivo-tu. Radei i stvarajui izbacuje iz
sebe zlovolju i kojekakve otrove. Nema boljeg proiavanja od znojenja, ni ugodnijeg mirisa
od mirisa oznojenog tela, ako je od korisnog rada, a ne od kojekakvih sprava u teretanama,
saunama i fitnesima. Ne treba rasipati energiju uludo, zbog mode. Sve mora biti za opte
blagostanje. Sunce ubija tamu na Zemlji, pa i iz tela i iz due oveka. Lepa re i lepa misao
upueni oveku bolje lee od svakog medikamenta.

UKA

Imam 49 godina, radim kao sudija, sa suprugom i erkom ivim u gradu koji sam znala iz
pesme, da je na severu Bake i da je u njemu sve lepo. Ovde sam nala svoj mir istupajui iz
izbeglike kolone polovinom devedestih godina prolog veka.
Da je ivot red radosti i red tuge, svetlog i tamnog, okusila sam jo od rane mladosti. Rasla
sam u okolini Kupresa u zele-nom rajskom vrtu, u porodici koja je volela i negovala petoro
dece. Od tri sina i dve erke bila sam najmlaa, miljenica. Otac je bio radnik, a majka
domaica se brinula o nama, o imanju, negovala stoku, obraivala zemlju.

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

Kada sam zavrila osnovnu kolu, majka me je pozvala i saoptila da me upuuje kod
srednjeg brata u Petrinju, on e mi pomoi da zavrim kolu, steknem obrazovanje i bu-dem
svoja. Nisam znala da je ta odluka bila zbog toga da me potedi patnje i bola tihog umiranja
od raka grlia materi-ce. Kada sam sledei put dola kui, doekale su me samrtne muke moje
dobre majke i svesnost u sopstvenu nemo da joj pomognem dok ju je negovala moja starija
sestra. Kada sam zavrila prvi razred srednje kole, otac se oenio i od tada sam se kui retko
vraala. Svu svoju snagu sam usmerila na obrazovanje, studije sam zavrila u roku, cilj mi je
bio da is-punim obeanje dato majci da u uspeti u ivotu, seajui se njenog radosnog lika
kada se vraala sa roditeljskih sastanaka na kojem su bile samo rei hvale za njenu uku.
ivela sam sa porodicom srednjeg brata, koji me je razumeo i beskrajno voleo, a najstariji
brat, koji je iveo u Sloveniji, izdvajao je novac za moje kolovanje.
ivot je grabio napred. Zaposlila sam se u Slunju, gradiu u blizini Plitvikih jezera, ovde se
zaljubila, udala za oveka kojeg sam volela i koji je imao roditelje koji su meni nedosta-jali,
rodila erku, uredila stan. Zadovoljno ivela i uivala u majinstvu. Nisam ni primetila da se
vihor rata uskovitlava. Nisam verovala ni 1991. kada sa malim detetom zbog bez-bednosti
odlazim u Srbiju i dalje u neverici da je mogue sve ovo to se deava. Tada sam saznala da je
najmlai brat, koji je imao 35 godina, ubijen na Kupresu i da zbog kie grana-ta nije mogao
dostojno, po obiajima da se sahrani. Jedina uteha je bila da su se njegova supruga i dve erke
izbavile. Srce moga oca nije izdralo ovaj gubitak. Krajina je zbrisa-na, a ja sam sa svojom
malom estogodinjom devojicom i svekrvom, linim dokumentima i uteevinom koja je
stalno bila pripremljena krenula u nepoznato. U naem lepom domu ostale su nabavljene
knjige za malog prvaka i prva kolska tana. I sve to je odnela Oluja. Preko svakog koga
poznajem elela sam da poruim muu da zna da smo izbegli, da brine o svom spasenju. Kada
sam stigla u Beograd, izjedalo me je iekivanje da saznam kako mi je mu. Vie mi nije stalo
ni do eg materijalnog, samo da sauva svoj ivot! I nije bilo vee sree nego kada se pojavio.

Moja dobra tetka mi je ponudila da ivim u kui u Somboru. Najvanije je bilo da smo bili
zajedno, poeli smo se pri-lagoavati novoj sredini. Uivanje nam je bio svaki Ruiin uspeh,
iveli smo za svaku peticu i krenuli nanovo da stvara-mo kako se ono kae od kaike. Oboje
smo radili, suprug pri vojsci, a ja sam izabrana za sudiju. Salili smo temelje za novu kuu,
izgledalo je da e biti bolje nego pre.
Redovno sam odlazila ginekologu, a vor u dojci sam sluajno otkrila, sama. Odmah sam
otila hirurgu. Operisana sam, nisam imala vie desnu dojku. Imala sam 40 godina, a moja
erka je imala 16 godina, isto kao i ja kada sam izgubila majku. Razgovarala sam sa njom,
objasnila sam joj da sve moe biti dobro jer su nalazi dobri, bolest sam otkrila na vreme i svi
strunjaci su davali dobru prognozu. Hemioterapiju i zraenje sam hrabro podnela, nisam
gubila nadu kad me je munina ophrvala. Kosu nisam izgubila, a nije me bilo strah ni ako
otpadne, ima lepih perika od prirodne kose. Sve to sam pitala moje lekare, toplom ljudskom
rei mi je odgovoreno, redovno sam vebala, desna ruka je ubrzo bila pokretna isto kao i leva.
Samo da je bolest izleena, da se podmuklo ne proiri.

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

Moj mu je kao viak radne snage dobio otkaz. Nije pomoglo ni to to trenutno sam radi i
izdrava porodicu, a ja bolesna. Iskaljena, ovrsla, pouena iskustvom da uvek ima nekog
izlaza iz svega zlog, nisam se jako brinula, samo mi je elja bila da ostanem dobro. Leenje je
trajalo kratko, kroz osam meseci, ja sam se okrenula poslu. Nova nesrea je bila najporaznija
do sada. Moj dobri brat, koji me je kolovao, raz-boleo se od raka jetre. Taj udarac sam jedva
podnela.Tlo mi je izmicalo pod nogama dok sam ga gledala. Uvek je govorio da je dobro, ak
i kad nije imao snage da mi to kae, poruio mi je pogledom.Umro je za etiri meseca.
Trudim se da svoju porodicu rasutu po Bosni i Srbiji redovno obilazim, da nas sve zadrim na
okupu, da svakom pruim utoite.
Ukljuila sam se u u Klub ena operisanih zbog raka dojke. Svake srede popodne se sretnemo,
razgovaramo, razme-njujemo iskustva, recepte, savete. Tu sam videla da ima mojih
vrnjakinja, ena starijih od mene, pa i mlaih, da moemo biti pomo jedne drugima, i osetila
sam ih kao svoju rodbinu, drugarice. Telefoniramo jedna drugoj, askamo, sa nekima se
sreem i van redovnih sastanaka. Teko mi je kada nas neka napusti. I tu smo se osnaile i
izgradile, negujemo uspomene na nae drugarice.
Kada je osmiljen Projekat iveti kao pre kao modna revija spoljnih silikonskih proteza za
dojku, grudnjaka i kupaih kostima, prva sam se odazvala pozivu da uestvujem, a tako
ohrabrila i svoje drugarice da pokaemo enama kako smo lepe, jednake kao sve ene i da
stvarno moemo iveti kao pre. Uivele smo se u modele, a nikad nismo sanjale da emo
proetati modnom pistom i da e nas neko hvaliti da smo lepe. Uivala sam u ovoj igri. Igram
se i dalje! Ovaj ivot je tako kratak, neka bude lep!
OVO SU SAMO NEKE OD PRIA KOJE SE MOGU UTI GOTOVO SVAKODNEVNO,
ONE SU TU DA NAS PODSETE DA SE U IVOTU UVEK TREBA BORITI...

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

STATISTIKA

Evropa
Rak dojke je najei rak meu enama u Evropi. On ini 26.5% svih novih sluajeva raka i
17.5% smrtnih sluajeva meu enama u Evropi. U dananjoj EU, oko 270,000 novih
sluajeva se otkrije svake godine, dok 96,000 ena umre od raka dojke. Statistika je u porastu
i ne pokazuje znake usporavanja.
U EU svaka 2.5 minuta se dijagnostikuje nova ena sa rakom dojke, a svakih 7.5 minuta
umire jedna ena od ove dijagnoze.

Srbija
Meu 186 zemalja, Srbija je na 11. mestu po smrtnosti od ove bolesti i 36 po uestalosti.
Stopa smrtnosti u odnosu na prethodne dve decenije porasla je ak etiri puta.
Rak dojke je najea maligna bolest u Srbiji i jedan od glavnih uzroka prevremene smrti ena
u Srbiji. Od 100 pacijentkinja kod kojih je otkriven rak, 29 ima rak dojke, a vie od dve
treine od toga su, na alost, sluajevi otkriveni tek u uznapredovalom stadijumu.
Svake godine u Srbiji se registruje 4.000 novoobolelih ena od raka dojke, a godinje umre
1.600, to je oko 18% smrtnosti od raka.
Rak dojke je trei veliki uzrok smrti ena starosti od 45 do 64 godine, a statistike predviaju
da e u budunosti svaka 12. ena u Srbiji oboleti od te vrste raka.

Ni
Rak dojke je najrasprostranjenije maligno oboljenje i kod ena u Niu, kao i u celoj zemlji.
U 2014. godinu skriningom i redovnim pregledima nikog Doma zdravlja rak dojke je
otkriven kod 83 ene.
Inae, prole godine se nikom Domu zdravlja na poziv za preventivni pregled na rak dojke
odazvalo ak 94 odsto ena.

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

1. DOJKA
Dojke ili mlene lezde su najvee parne kone lezde ija je osnovna uloga luenje mleka
koje omoguava ishranu odojeta. Osetljive su na hormonalne uticaje, pa su zbog toga i
sklone patolokim promenama.
Dojka se sastoji iz koe, potkonog tkiva i tkiva dojke u uem smislu koji se sastoji iz 15 do
20 delova lezdanog tkiva (lobulusi) kruno rasporeenih oko bradavice. Iz svakog ovog
segmenta lezdanog tkiva izlazi po jedan mleni kanali koji se meusobno spajaju, a u
bradavici se otvara do 10 glavnih mlenih kanala. Izmeu manjih delova mlene lezde nalazi
se masno i vezivno tkivo, ivci, limfni i krvni sudovi. Krvni sudovi (arterijski i venski)
granaju se iz veih krvnih sudova grudnog koa i slue da ishrane tkivo dojke. S druge strane,
kroz limfne sudove dojke tee limfa (bledo-ukasta tenost koja se stvara pri normalnom
metabolizmu) do venskih krvnih sudova i na taj nain vraa u krvotok. Na tom putu nalaze se
regionalni limfni vorovi od kojih je najvei broj smeten u pazunoj jami sa iste strane, u
koje se ulivaju limfni sudovi iz dojke. Limfni sudovi takoe prenose limfu do limfnih vorova
koji se nalaze du ivice grudne kosti i u predelo iznad kljune kosti. Razvoj dojke poinje u
pubertetu, potpuni razvoj doivljava u trudnoi a zatim prelazi u fazu tzv. "senilne involucije".

Slika 1. Graa dojke

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

NEISTINE
Rak dojke nalazi se samo u odreenim strukturama dojke.
Postoji puno tipova raka dojke i svaki je sastavljen od razliitih tipova nenormalnih
elija.
Svaki rak dojke je nainjen od istog tipa nenormalnih elija.
ene sa veim dojkama imaju vei rizik za nastanak raka dojke.

ISTINE
Veina malignih tumora dojke nalazi se u kanaliima dojke koje povezuju lezdano tkivo
koje produkuje mleko, sa bradavicom.
Veliina dojki nije u relaciji sa rizikom, ali je nekad tei pregled veih dojki, jer ima vie
tkiva koje maskiraju zadebljanja u dojci.

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

2. BOLESTI DOJKE

Sve bolesti dojke se mogu podeliti u dve grupe:

-

Netumorske

Tumorske

2.1. NETUMORSKE BOLESTI DOJKE:

-

Poremeaj razvoja u koji spadaju: amastija (manjak dojke), mikromastija (male

dojke), makromastija (velike dojke), polimastija (prekobrojne dojke), atelija
(nedostatak bradavice), politelija (viak bradavica), mikrotelija (sitne uvuene
bradavice).

Poremeaj funkcije: galaktoreja (izluivanje mleka van doba dojenja), secernirajua

dojka, krvarea dojka, mastodinija (bolna dojka), produeno dojenje, preobilne
koliine mleka, neizdanost dojki i spontano oticanje mleka.

Regresivne promene: atrofija ("smeurane" dojke), distrofija (pretvaranje tkiva dojke

u mast, sluz ili stvaranje kalcifikata) i steatonekroza (u izumrlo masno tkivo se uvlai
krenjacka formacija koja ce manifestuje palpatorno kao tvrd, ponekad i bolan, vor u
dojci).

Upalne promene: thelitis (upala bradavice), areolitis (upala areole), intertrigo (ekcem
sub-mamarnog sulkusa), mastitis (upala mlene lezde, najee u prve dve nedelje
nakon poroaja), apsces (lokalizovana gnojna upala), karbunkul (gnojna infekcija koe
i potkonog tkiva dojke sa brojnim gnojnim epovima) i retko tuberkuloza, sifilis i
aktinomikoza.

Displazije. Najea i najvanija je fibrocistina bolest dojke. To je najei povod

javljanja lekaru radi pregleda dojke a navodi se kao predispozicija za rak dojke. U
pitanju je bujanje vezivnog tkiva (fibroza) ili elija mlene lezde (epitelijalne
hiperplazije), zatim moe biti stvaranje cistinih formacija ili kombinacija sve tri
promene. Kao glavni uzrok nastanak promena je uticaj hormona (estrogen,
progesteron, prolaktin).

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

2.2. TUMORSKE BOLESTI DOJKE:

Dobroudni tumori. Najei je fibroadenom (obino kod mladih ena), papilom

(bujanje u mlenom kanalu koje dovodi do krvarenja koja su prisutna u ak polovine
sluajeva krvareih iscedaka iz bradavice). Tu spadaju i fibrom, hemangiom,
neurinom, phyloides tumori

Zloudni tumori. Dele se u dve grupe: tumore epitelnog porekla koji se nazivaju
karcinomi i ine najveu grupu i tumore vezivnog tkiva ili sarkome. Takoe se mogu
podeliti prema invazivnosti na invazivne i neinvazivne, kao i prema mestu nastanka na
duktalne i lobularne.

Slika 2. Tumor dojke

10

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

NEISTINE
Veina kvrica u grudima je opasna.
U reproduktivnom dobu kod ena se esto javlja mastopatija, koju one odmah
povezuju s rakom dojke. Ove displazne promene u tkivu predstavljaju dobroudne
tumore koji, veruje se, prerastaju u maligni karcinom. To, u najmanju ruku, nije
tano.
ene s fibrocistinim promenama u dojkama imaju vei rizik od pojave raka dojke.

ISTINE
Oko 80 odsto kvrica u enskim grudima uzrokuje benigne promene, ciste i druga
stanja. Meutim, lekari podstiu ene da im se jave ako uoe bilo kakvu promenu jer je
uoavanje raka dojke u ranoj fazi presudno za leenje.
Istina je da pojava dobroudnih tumora, najee fibroadenoma, diskretno poveava
rizik od raka dojke. Fibrocistine promene u lezdanom tkivu dojki smatraju se boleu
samo kada izazivaju bolove i druge tegobe, ali i one neznatno poveavaju rizik od
karcinoma.

Uglavnom su povezane s menstrualnim ciklusima i oscilacijom nivoa

hormona, koja je potpuno uobiajena. S druge strane, teka, proliferativna displazija,

koja se ispoljava kao asimetrino zadebljanje tkiva dojke u odnosu na simetrinu taku
suprotne dojke, nosi povien rizik. Najvanije je otii na pregled kod iskusnog kliniara
koji moe da razlikuje dobroudne od rizinih, posebno zloudih promena, i da proceni
da je operacija neophodna. Veina lekara e, kada je re o tekoj asimetrinoj
proliferativnoj displaziji, predloiti njeno odstranjivanje uz odgovarajui estetski
pristup. Inae, neophodno je da se dojka rekonstruie kako bi ena nastavila normalno
da ivi, bez oiljaka.

11

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

3. RAK DOJKE
Rak dojke je najea maligna bolest ena kako u razvijenom svetu, tako i kod nas. Svake
godine u svetu oko milion ena oboli od ove bolesti, o kojoj se jo ne zna dovoljno, pa njeno
otkrivanje i leenje oteavaju brojne predrasude.
Rak dojke nastaje kada neke elije u dojci ponu da rastu i da se razmonoavaju bez kontrole i
mogu da se proire po celom organizmu. Ova bolest se najee otkriva napipavanjem
pojavom izrasline (tumora) ili zadebljanja u dojci. Rak dojke se danas moe uspeno leiti.
ak 10 odsto ena u Srbiji na prvom pregledu ima etvrti, krajnji stadijum bolesti, kada ne
postoje nikakve anse za izleenje. Upravo iz tog razloga prevenciji, a naroito skriningu,
treba posvetiti posebnu panju, kako bi se bolest otkrivala u poetnoj fazi jer je tada rak
izleiv sto odsto. Da bi nae ene shvatile o kakvoj je bolesti re, trebalo bi razbiti brojne
predrasude. Razbijanjem predrasuda i zabluda i upoznavanjem sa injenicama ove bolesti,
lake se mogu prepoznati novi sluajevi i kontrolisati ve nastala bolest.

3.1. EPIDEMIOLOGIJA
Rak dojke je najei maligni tumor kod ena u razvijenim zemljama, ali i kod nas, i najei
je uzrok smrti ena u dobi 45-55 godina. Svake godine se u svetu registruje oko milion novih
sluajeva, a njegova uestalost je u porastu. Istovremeno, smrtnost od ove bolesti se smanjuje
i manja je od 25% u razvijenim zemljama zahvaljujui ranoj detekciji i savremenom leenju.
Preivljavanje je neto nie u mlaih ena, onih ispod 40 godina. Rak dojke je redak kod
mukaraca, 100 puta je rei nego kod ena.

Grafikon 1. Zastupljenost raka dojke kod ena u odnosu na druga maligna oboljenja u Srbiji
12

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

3.2. FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK RAKA DOJKE

Faktor rizika je bilo koji faktor koji poveava ansu za oboljenje kao sto je karcinom. Razliiti
karcinomi imaju i razliite faktore: esto izlaganje suncu poveava ansu za nastanak
malignog melanoma, puenje za rak plua itd. Meutim, faktori rizika nam ne daju odgovore
na sva pitanja. Prisustvo vise faktora rizika ne govori zasigurno da e se i sama bolest javiti.
Veina ena koje imaju jedan ili vie faktora rizika nikad ne obole od karcinoma, dok kod
ak 70% ena rizik za nastanak karcinoma je nepoznat. ak i ako ena oboli od karcinoma
dojke, ne moe se sa sigurnou utvrditi da li je ba taj odreeni faktor rizika kriv za nastanak
karcinoma.
Postoje razliciti faktori rizika. Neke od njih, kao sto su godine i pol, ne moemo promeniti, ali
ipak postoji veliki broj onih koje moemo i promeniti i na koje moemo uticati.

3.2.1.FAKTORI RIZIKA KOJE NE MOEMO PROMENITI

1. POL
Samo zato to je neko ena, predstavlja rizik sam po sebi. Kao glavni razlog navodi se stalni
uticaj polnih hormona na elije dojke. I mukarci mogu razviti karcinom dojke, ali je ta ansa
ak 100 puta manja.

NEISTINE
Samo ene mogu oboleti od raka dojke.

ISTINE
I mukarci mogu oboleti od raka dojke.

13

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

2. GODINE
Jedan rak dojke na osam ena je pronaen kod ena ispod 45 godina, a ak dva do tri raka
dojke kod ena preko 55 godina.

NEISTINE
Svaka osma ena oboli od raka dojke, a rizik je isti za sve.

ISTINE
Rizik se poveava s godinama. Dok u tridesetim ansa da ena oboli iznosi 1 na 233, u
dobi od 85 godina iznosi 1 na 8.

3. GENETIKA
Smatra se da je 5-10% karcinoma dojke nastalo mutacijom na nekom od gena nasleenim od
roditelja. Npr. promene na BRCA1, BRCA2, ATM, p53, PTEN.
Porodina istorija na karcinom dojke - ene ije najblie roake imaju (ili su imale) rak
dojke, imaju najvei rizik za pojavu iste bolesti. Ako je majka, sestra ili erka obolela od raka
dojke, rizik da osoba dobije rak je duplo vei. Ako je u pitanju baka ili tetka, taj broj je za ak
petinu manji. Meutim od ukupnog broja obolelih ena, samo 20%-30% ena je sa
pozitivnom porodinom anamnezom na rak.
Lina istorija na karcinom - ena koja je imala rak na jednom mestu dojke, ima 3-4 puta vee
anse da razvije opet rak na istoj dojci. Taj rak se ne smatra recidivom ve promenom de
novo.

14

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

NEISTINE
Iako veina ena veruje da e sigurno dobiti rak dojke ako je makar jedna ena iz
njene familije, bilo da je re o majci, baki ili sestri, imala ovu opaku bolest, to nije
tano.

ISTINE
Genetski faktor je uzrok raka dojke samo kod pet do deset odsto ena, dok u ak 75
odsto sluajeva razlog nastanka ovog oboljenja ostaje nepoznat. Geni odgovorni za
nastanak raka dojke zovu se BRCA 1 i BRCA2, a potomci nosilaca gena imaju 50
odsto anse da ga naslede. Sreom, ne obolevaju svi nosioci ovoggena, ali svakako
treba znati da se nasledni rak dojke dobija pre 50. godine i najee je obostran. Osim
redovnih pregleda i zdravih stilova ivota, pojedinim enama koje imaju genetsku
predispoziciju za rak dojke preporuuje se preventivno odstranjivanje grudi.

4. RASA I POREKLO
Karcinom dojki je ei u ena bele rase nego kod ena crne rase ali je smrtnost ipak vea kod
crnkinja jer su njihovi karcinomi agresivniji. Takoe, zemlje sa najveim rizikom su Severna
Amerika i Severna Evropa, srednjeg rizika su Juna Evropa i Juna Amerika i niskog rizika su
Afrika i Azija. U naoj zemlji najvie je zastupljen u Niavskom i Rasinskom okrugu kao i u
Beogradu, a najmanje u Pinjskom, Jablanikom i Pirotskom okrugu.

NEISTINE
Kod ena koje nisu bele rase, rak dojke se ne javlja.

ISTINE
Rak dojke je ei kod ena bele rase.

15

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

5. GUE TKIVO DOJKI

ene kod kojih je mamografijom utvreno gue tkivo dojke kasnije na tom mestu u
najveem broju sluajeva razvijaju rak.

NEISTINE
ene koje nemaju gusto tkivo dojki, nemaju rizik za nastanak raka dojki.

ISTINE
ene koje imaju gue tkivo dojki, imaju vee anse za nastanak raka dojke.

6. POJEDINA STANJA DOJKI

Benigna stanja dojke se dele u tri grupe:

Neproliferativne lezije - To su stanja dojke koja vrlo malo utiu na dalji razvoj karcinoma i
nisu povezena sa rastuim promenama u dojci: fibrocistina bolest; srednje teka hiperplazija;
adenoza (nesklerozirajua); jednostavan fibroadenom; masna nekroza, mastitis, jednostavan
papilom itd.
Proliferativne lezije bez atipije - U ovim stanjima postoji ekscesivan rast elija u duktualnim
lobusima dojke poveavaju rizik za nastanak karcinoma sa jedan ipo do dva puta. To su:
duktalna hiperplazija; sloen fibroadenom; sklerozirajua adenoza; papilomatoza; radijalni
oiljak.
Proliferativne lezije sa atipijom - U ovim stanjima postoji ekscesivan rast elija dojke ali sa
deformacijom elija tj.atipijom. Ovde je ansa za razvoj karcinoma 4-5 puta vea. Tu spadaju
atipina duktalna hiperplazija (ADH) i atipina lobarna hiperplazija (ALH).
Menstrualni period - ene koje su imale vie menstrualnih ciklusa za ivota zbog rane
menstruacije (pre 12-e godine) ili ene koje su kasnije ule u menopauzu (posle 55-e), imaju
vei rizik zbog due delovanja estrogena i progesterona.
esto izlaganje zraenju (radijaciona terapija) - Smatra se da ene koje su u mladosti ili kao
deca bile izlozene estoj radijaciji kao terapiji) imaju veu ansu da razviju karcinom dojke.
16

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

3.2.2. FAKTORI RIZIKA POVEZANI SA NAINOM IVOTA

1. ENE KOJE NEMAJU DECE ILI KOJE SU KASNIJE

NEISTINE
Svaka ena koja nema decu, ili je kasno rodila razvie rak dojke.

ISTINE
Studijama je ustanovljena povezanost izmeu ena koje nemaju decu ili nisu raala

sa uestalijim rizikom za nastanak raka dojke.

2. UPOTREBA KONTRACEPTIVNIH PILULA

NEISTINE
Pilule izazivaju rak dojke.

ISTINE
U vreme kada su uvedene kontraceptivne pilule, doza hormona je dostizala 150
mikrograma, a danas ne prelazi 1520 mikrograma. Ove doze hormona zasigurno ne
izazivaju rak dojke, ali ih ipak ne treba upotrebljavati godinama. Tek u menopauzi
upotreba kontraceptiva, kada se hormoni koriste da bi se produila mladost, poveava
rizik od raka dojke. U svakom sluaju, sredstva za kontracepciju treba uzimati samo
po preporuci ginekologa, a ako ena ima neki od poznatih faktora rizika za ovu bolest,
trebalo bi da se konsultuje i sa onkologom.

17

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

3. NEDOJENJE
NEISTINE
Dojenje titi od raka dojke.

ISTINE
Istraivanja pokazuju da je dojenje jedan od zatitnih faktora koji mogu da smanje
rizik od nastanka raka dojke.

4. POVREDA DOJKE
NEISTINE
Povreda uzrokuje rak dojke.

ISTINE
Povreda ne uzrokuje rak. Ipak ena nekad oktrije rak, kada posle povrede pregleda

dojke.

5. GOJAZNOST

NEISTINE
ene sa vikom kilograma imaju isti rizik da dobiju rak dojke kao i sve druge.

ISTINE
Prekomerna kilaa poveava rizik, pogotovo ako ste proli menopauzu i ako ste se
ugojili u kasnijem periodu ivota.

18

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

3.2.3. FAKTORI RIZIKA KOJI NE UTIU DIREKTNO ALI SU U FAZI ISPITIVANJA

1. ANTIPERSPIRANTI
NEISITNE
Redovnim korienjem antipersiranata, doi e do nastanka raka dojke.

ISTINE
Neka istraivanja pokazala su povezanost izmeu redovitog koritenja antiperspiranta i

raka dojke. Rizik je jo vei, ako se antiperspirant koristi odmah nakon brijanja.

2. GRUDNJACI
NEISTINE
Brushalteri sa ianom potporom poveavaju rizik od raka dojke.

ISTINE
Za tvrdnje da grudnjaci sa icom mogu da pritiskaju limfni sistem grudi i uzrokuju
nagomilavanje toksina i tako dovedu do raka nema naunih osnova.

3. ABORTUS
NEISTINE
Abortus poveava rizik za nastanak raka dojke.

ISTINE
Zbog verovanja da abortus remeti hormonalni ciklus u trudnoi, postoje brojne studije
koje trae vezu izmeu abortusa i raka dojke.

19

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

3. IMPLATANTI U DOJKAMA
NEISTINE
ene koje su ugradile implatante, direktno su ugroene za nastanak raka dojke.

ISTINE
ene koje imaju implante u grudima, ugroene su jer je kod njih tee otkriti rak dojke, pa

se bolest kod njih dijagnostifikuje tek u poodmaklim fazama, kau istraivai.

4. PUENJE
NEISTINE
Puenje se ne dovodi ni u kakvu vezu sa nastankom raka dojke.

ISTINE
Rizik nastanka raka dojke je povien kod ena koje su poele puiti pre 16. godine

ivota.

Slika 3. Implatanti u grudima

Slika 4. Upotreba antiperspiranata

20

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

3.3. KLINIKA SLIKA

U ranoj fazi karcinom dojke obino ne daje nikakve simptome jer je sasvim malen, a tada je i
najpogodniji za leenje. Stoga je veoma vano da sama ena bude svesna svojih grudi, i da
sledi preporuke vodia kako bi tumor otkrila u ranoj fazi, pre nego oseti simptome.
Tumor koji ena kasnije napipa obino kao mali vor, spoetka nije bolan, a kasnije se
javljaju povremeni ili stalni bolovi u dojci. Kada se tumor dovoljno razvije moe da infiltrira
kou, potom torakalni zid, uvlai bradavicu, deformie dojku, egzulcerira, a nekada je prvi
znak sukrviav iscedak na bradavici, ili pojava promena poput ekcema na bradavici. Kada
karcinom metastazira u druge organe, javljaju se simptomi tih organa, poput bolova u
kostima, kalja i oteanog disanja, ikterus i sl.

Slika 5. Simptomi raka dojke

21

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

NEISTINE
Rak dojke je uvek bezbolan.
Veina zadbljanja u dojci je rak.
Veliina voria ukazuje na njegovu prirodu.
Kvrice koje upuuju na rak uvek se mogu napipati.
Kancerogena kvrica je tvra nego benigna kvrica.
Ne morate se brinuti ako je kvrica malena.
Kvrica e proi sama od sebe.

ISTINE
Veina ranih karcinoma ne boli.
Nekad su udrueni sa neuobiajnim oseajima u dojci u vidu peenja ili bolnosti.
Veina voria koje ene napipaju u dojkama (ak 8 od 10) nisu rak. To su najee ciste,
fibroadenomi ili ciste koje se pojavljuju tokom menstrualnog ciklusa. Bitno je da ena
poznaje svoje telo i primeti njegove promene jer joj to moe spasiti ivot.
Ponekad manji vori moe znaiti jako agresivnu bolest.
Ponekad mamogram moe pokazati elije raka, a da osoba i lekar nisu napipali nikakve
kvrice. U stvari, ova je situacija znatno esta u praksi.
Kada je u pitanju rak, ene pretpostave kako kvrice moraju biti tvrde i ne mogu se
pomerati, ali u stvarnosti kancerogena kvrica takoe moe biti mekana i mobilna.

22

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

3.4. DIJAGNOZA RAKA DOJKE

Dijagnostika malignih tumora dojke zapoinje uzimanjem istorije bolesti, ukljuujui i

porodinu anamnezu. Kliniki pregled je nezamenjljiv, inspekcijom se mogu videti promene
na koi, uvlaenje koe, bradavice, deformiteti oblika, infiltracija i egzulceracija.
Mamografija: Mamografija je zlatni standard dijagnostike karcinoma dojke i najvanija
metoda skrininga. Mamografija je radioloka metoda snimanja dojki koja koristi minimalne
doze zraenja i omoguava da vidimo unutranju strukturu dojke.
Dananje moderne tehnike snimanja koriste aparate sa minimalnim dozama zraenja i visoko
osetljive filmove. Mamografija sa visokom tanou (od 80-90%) otkriva karcinom dojke kod
ena

koje

nemaju

simptoma,

tanost

je

vea

kod

postmenopauzalnih

nego

premenopauzalnih ena. Mamografijom se mogu otkriti tumori manji od 1 cm koji se obino

ne pipaju, a takoe, ako nema izolovanog tumorskog vora, mikrokalcifikati kao indirektni
znak tumora.
Veoma malo karcinoma moe biti promaeno (nedijagnostikovano) mamografijom i to u
sluajevima kada se radi o dojkama sa dobro razvijenim lezdanim tkivom, tzv. denznim
dojkama, brzo rastuem tumoru ili se jadnostavno ne prepoznaju mali, rani znaci
abnormalnosti. Takoe u oko 5-10% sluajeva ne moe se sa sigurnou utvrditi na je nalaz
normalan, pa se zahtijevaju dodatni pregledi: mamografija sa uveanjem, ultrazvuk (UZ),
nekada magnetna rezonanca (MRI) ako je ima, te aspiraciona biopsija sa tankom iglom.
Ultrazvuk (UZ): Ovo je dodatna (komplementarna) metoda dijagnostike koja koristi
ultrazvune talase, bez jonizirajueg zraenja, potpuno je bezopasna, pa se moe
neogranieno koristiti i kod trudnica. Upotrebljava se u traenju tumora u denznim dojkama tj
kod mlaih premenopauzalnih ena, ena sa fibrocistinom mastopatijom i ena koje uzimaju
hormonalnu terapiju. Pomou ultrazvuka lako se razlikuju solidne promene (poput benignih
tumora fibroadenoma) od cistinih (koje sadre tenost i najee su dobroudne). Takoe,
UZ se koristi za precizno usmeravanje igle za uzimanje elijaskog uzorka za citoloku
analizu.
Magnetna rezonanca (Magnetic Resonance Imaging-MRI): Koristi se za dijagnostiku
mlaih ena sa poveanim rizikom za karcinom, u kod nejasnih promena koje se ne mogu
razreiti

dijagnostikom,

kod

praenja

nakon

rekonstrukcije

dojke

dijagnostikovanja lokalnog recidiva nakon potednog zahvata i zraenja.

23

implantatima,

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

Citoloki pregled sumnjivih promena: Kada se na temelju prethonih pregleda postavi

ozbiljna sumnja na karcinom, potrebno je uzeti uzorak elija lezije finom atraumatskom
iglom (fine neadle aspiration-FNA) za citoloki pregled i postavljanje citoloke dijagnoze.
Ovako, pre leenja postavljena dijagnoza karcinoma, omoguava da se terapija planira na
vreme, odabere najbolji nain leenja (na primer vrsta operacije) u dogovoru pacijentkinjom
sa timom specijalista koji e je leiti. Onkoloka sestra e pomoi pacijentkijni da bez straha i
nedoumice razume plan leenja i uspostavi pravilnu komunikaciju sa lekarom.
Ukoliko se pre hirurkog zahvata planira provesti hemoterapija ili radioterapija u svrhu
smanjenja tumora, potrebno je uiniti core biopsiju kojom se uzima cilindar tkiva za
histoloku analizu.

Slika 6. Samopregled dojke

Slika 7. Ultrazvuk dojke

Slika 8. Mamografija

Slika 9. Magnetna rezonanca

Slika 10. Biopsija dojke

24

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

NEISTINE
Snimanje mamografom izazvae i kod sasvim zdrave ene rak dojke? Naravno da nee,
ali to ne znai da na ovaj pregled treba ii bez razloga i ozbiljne indikacije.
Mamografija nas izlae prevelikom zraenju i poveava rizik od obolevanja.
Ako je mamografski nalaz negativan, nema razloga za brigu.
Ako ste napipali vori u dojci dovoljno je uraditi samo mamografiju.
Ako ste napipali vori ubrzo nakon mamografije u redu je da saekate sledeu.
Nepotrebna biopsija moe da uzrokuje irenje raka.

ISTINE
Savremeni mamografi zrae znatno manje od starih aparata koji su bili u upotrebi pre
nekoliko decenija. Danas se mahom koriste digitalizovani aparati, ali i konvencionalni,
koji nisu izvor visokog nivoa zraenja. Inae, ovaj pregled slui za otkrivanje zloudnih
tumora koji nisu opipljivi. Devojkama i mladim enama mamografija apsolutno nije
potrebna jer im nee dati pravu informaciju o zdravlju dojke. Zato se enama mlaim od
45 godina preporuuju samo ultrazvuni pregledi, a mamografija samo u izuzetnim
sluajevima.
Iako je zraenje prisutno, tako je malo da je rizik izuzetno nizak. Posebno ako se uporedi
s koristima ranog uoavanja tumora i mogunou stoprocentnog oporavka. ene starije
od 40 godina trebalo bi da idu na mamografiju jednom godinje.
Ako primetite vori ubrzo nakon mamografije iji su rezultati bili normalni obavezno se
javite lekaru. Mamograf nekada moe propustiti neke vrste raka ako imate gusto tkivo
dojke ili je rak na nezgodnom mestu.
Uprkos vanosti mamografije, oko 10 do 20 posto sluajeva raka ipak se previdi. Zbog
toga su vani i samopregled i kliniki pregled od strane lekara.
Ponekad je pored mamografije potrebno uraditi jo pregleda da bi sa sigurnou postavili
dijagnozu. To su ultrazvuk dojke, magnetna rezonanca ili pak kontrolna mamografija.
Nekad postoji potreba za biopsijom tj. uzimanjem malog uzroka tkiva koji se proverava
pod mikroskopom.

25

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

3.5. LEENJE

Terapija raka dojke je kompleksna i multidisciplinarna. Osnovni modaliteti leenja su:

hirurki, radioterapijski, hemoterapijski i hormonalni.
Hirurko leenje: Ako se radi potedni zahvat, nakon operacije se provodi zraenje ostatka
dojke. Kod hirurkog leenja invazivnog karcinoma dojke, hirurki zahvat je prva metoda
terapije operabilnog karcinoma dojke (stadijum I i II). Danas se najee primenjuje
radikalna mastektomija sa uklanjanjem cele dojke i aksilarnih limfonoda. Sve se ee kod
malih tumora provodi potedni zahvat sa ostranjenjem odreenog broja regionalnih
limfonoda. Nakon ovakvog zahvata obavezna je radioterapija. Nakon radikalne mastektomije,
takoe se kod nekih pacijentica provodi lokoregionalno zraenje. Lokalno uznapredovali
karcinom dojke, iako nediseminiran, ne operie se primarno, nego se najpre tretira
kemoterapijom (neoadjuvantna kemoterapija), a kada se dovoljno smanji, provodi se hirurko
leenje.
Hemoterapija karcinoma dojke: Uzrok smrti od karcinoma dojke su njegove metastaze u
udaljene organe: plua, jetra, mozak, kosti i drugi. Takoe je poznato da kod nekih
pacijentikinja tumor metastazira veoma rano, ak pre nego to se dijagnostikuje. Ako se
nakon operacije dokau metastaze u aksilarnim limfonodima, postoji verovatnoa prisustva
udaljenih mikrometastaza koje se ne mogu dokazati dijagnostikim metodama. Stoga se kod
tih pacijentkinja nakon hirurkog leenja provodi adjuvantna hemoterapija sa ciljem da uniti
mikrometastaze i tako pobolja ukupno preivljenje. Hemoterapija se takoe provodi kod
metastatskog karcinoma dojke i to kod konih metastaza i infiltracije, plunih i pleuralnih
metastaza sa izlivom, jetrenih i drugih. Hemoterapija kod metastatske bolesti je palijativan
tretman.
Hormonalna terapija karcinoma dojke: Hormonalna terapija se provodi iskljuivo kod
tumora koji poseduju hormonake receptore ( ER, PgR). Oko dve treine karcinoma dojke su
hormonski zavisni.
Bisfosfonati: Bisfosfonati (BPs) se kod karcinoma dojke koriste kao palijativna terapija kod
pojave kotanih metastaza. Oni se nakupljaju na mestima pojaane akstivnosti osteoklasta
(kod razaranja kosti) i tamo ihibiraju aktivnost osteoklasta. Tako smanjuju mogunost
komplikacija kotanih metastaza.

26

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

NEISTINE
Ako je za vreme operacije tumor izloen vazduhu, proirie se.
Nakon odstranjivanja nije mogue dobiti rak dojke.
Uklanjanje cele dojke daje obolelima veu ansu za preivljavanje nego samo
delimino uklanjanje i zraenje.
enama koje imaju bogatu porodinu anamnezu ne bi trebalo da se radi potedna
operacija dojke koja uva veinu tkiva.
Ako se jednom odstrane limfni vorovi iz pazuha, ruke e uvek oticati.
Zrana terapija gori i unitava kou u predelu dojke.
ene koje su zraene ne treba da imaju blizak fiziki kontakt s familijom i prijateljima
jer mogu da ih ozrae.
ena koja je leena od raka dojke treba da izbegava trudnou.
Hemioterapija se daje samo enama kod kojih se rak dojke rairio.
Rak dojke je neizleiv.

27

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

ISTINE
Hirurki zahvat ne uzrokuje rak dojke niti podstie njegovo irenje, tako barem
potvruju postojea nauna istraivanja. Prilikom operacije lekar moe da ustanovi da
se rak proirio vie nego to je mislio.
Neke ene ipak dobiju rak dojke i posle hirurkog odstranjivanja. Ponekad je to na
samom oiljku, ili moe doi do irenja prvobitnog raka. I one ene koje jo nisu
obolele, a grudi uklone preventivno (time smanjuju rizik za 90 posto), ipak mogu da
dobiju rak dojke. Izgledi za preivljavanje su podjednaki u oba sluaja. Ipak, zbog
nekih genetskih predispozicija ili posebno velikog tumora uklanjanje cele dojke je
nuno.
Procenat preivljavanja je isti za pacijentkinje koje su imale potednu operaciju na
dojci kao i kod ena koje su imale totalnu ili modifikovanu radikalnu mastektomiju.
Pozitivna porodina anamneza nije kontraindikacija za potednu operaciju. Odluka o
tome zavmamoisi od stadijuma bolesti i telesne grae. Da bi se uradila potedna
operacija, dojka mora biti dovoljno velika da se izvadi tumor i deo tkiva oko tumora.
Neke ene imaju otok na ruci na strani gde im je raena operacija. Ukoliko je
operacija bila manje radikalna i ena se posle operacije pridrava uputstva lekara o
radu sa rukom, otoci e biti rei.
Iks zraci koji se koriste za zraenje dojke mogu prouzrokovati privremeno crvenilo
koe slino opekotinama od sunca. To se moe smiriti mazanjem hidratantnih krema.
Iks zraci koji se koriste za tretman dojke ne zadravaju se u telu, tako da ena koja
je bila na zraenju ne treba da izbegava druge ljude.
ene koje su izleene i koje vie nisu na tretmanu ne moraju da izbegavaju trudnou.
Uspena trudnoa moe da se desi ak i kod ena kod kojih se jedan reanj za
rekonstrukciju dojke uzima sa trbuha.
Hemioterapija se daje i enama sa rakom dojke u ranoj fazi. To obino poveava
anse za preivljavanje i smanjuje mogunost ponovnog javljanja bolesti.
Hemioterapija se daje i pre operacije da bi se smanjila veliina tumora.
Nekada je dijagnoza karcinom dojke bila sinonim za smrtnu presudu jer nije postojala
nikakva ansa za izleenje. Danas, kada bolest moe da se otkrije u poetnom
stadijumu, rak nije neizleiv.

28

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

NACIONALNI DAN BORBE PROTIV RAKA DOJKE

U cilju podizanja svesti javnosti, informisanja ena i edukacije o znaaju prevencije i ranog
otkrivanja raka dojke, u Srbiji se od ove godine 20. marta zvanino obeleava Nacionalni
dan borbe protiv raka dojke.
Ovaj datum uvrten je u Kalendar javnog zdravlja Republike Srbije, uz podrku Ministarstva
zdravlja Republike Srbije, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i Instituta za javno
zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut.
Povodom prvog obeleavanja Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, organizovan je niz
dogaaja kojima je skrenuta panja javnosti i ene podstaknute da odlaze na redovne lekarske
preglede, jednom godinje. Ukoliko se otkrije na vreme, rak dojke se uspeno moe izleiti.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke e se obeleavati svake godine, a datum 20. mart je
odabran kao prvi dan prolea, to simbolizuje buenje prirode i stvaranje novog ivota. Srbija
na ovaj nain postaje bogatija za jo jedan dan posveen prevenciji bolesti i ouvanju javnog
zdravlja.
Mart mesec je predloen i zbog simbolike koju nosi obeleavanje 8. marta, Dana ena, kada
se uobiajeno posveuje vie panje enama, to je prilika da se govori o pravu ena na
zdravlje i unapreenje kvaliteta ivota.
U Srbiji do ove godine nije postojao Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Mart je mesec
posveen borbi protiv karcinoma generalno, dok je oktobar mesec u kome se ve godinama
obeleava Svetski dan borbe protiv raka dojke.

29

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

LITERATURA

1. Karelovi D, Pilot projekat-Rak dojke-CARNET PROJECT Medicinski fakultet

Sveuilita u Splitu, 2000, URL: http://www.kbsplit.hr/rakdojke
2. Guyton Hall: Textbook of Medical Physiology, 11th Edition, S 1038-1041
3. American Cancer Society. Detailed Guide: Breast Cancer. 2009.
4. URL: www.cancer.org/docroot/CRI/CRI_2_3x.asp?dt=5. Accessed September 22,
2009.
5. Centers for Disease Control and Prevention. National Breast and Cervical Cancer
Early Detection Program. URL: www.cdc.gov/cancer/nbccedp/about.htm. Accessed
September 22, 2009.
6. Regionalni zdravstveni centar Dr Milenko MarinLoznica-Svetski dan borbe protiv
raka 2009
7. URL: http://www.zcloznica.co.rs
8. Evans DG, Moran A, Hartley R, Dawson J, Bulman B, Knox F, Howell A, Lalloo F:
Long-term outcomes of breast cancer in women aged 30 years or younger, based on
family history, pathology and BRCA1/BRCA2/TP53 status Br J Cancer. 2010 Mar
30;102(7):1091-8. Epub 2010 Mar 16.
9. Smith RA, Caleffi M, Albert US, Chen TH, Duffy SW, Franceschi D, Nystrm L:
Breast Cancer in Limited-Resource Countries: Early Detection and Access to Care ,
The Breast Journal, Volume 12, January 2006, Issue Supplements, pS16S26
10. Department of Social and Preventive Medicine, University of Queensland, Brisbane,
Australia. Int J Cancer. 2002 Jul 20;100(3):375-8.
11. Rani M, Fizicka aktivnost kao prevencija i rehabilitacija malignih
bolesti,Medinicinski fakultet Univerziteta u Nisu,2009(URL: www.stetoskop.info
12. Kwan ML, Kushi LH, Weltzien E, Castillo A, Caan BJ., Alcohol Consumption and
Breast Cancer Prognosis and Survival in the LACE Study: a Prospective Cohort Study
of Breast Cancer Survivors, San Antonio Breast Cancer Symposium;; San Antonio,
Texas. Dec. 8-12, 2009.
13. URL: http://www.sabcs.org/
14. Ewertz M, Jensen M-B, Gunnarsdottir K, Cold S, Effect of Obesity on Prognosis after
Early Breast Cancer, San Antonio Breast Cancer Symposium;; San Antonio, Texas
Dec. 8-12, 2009
15. URL: http://www.sabcs.org/
16. sr.wikipedia.org/wiki/Rak_dojke
17. www.onk.ns.ac.rs
18. www.stetoskop.info
19. www.centarzdravlja.rs

30

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIAVSKOG OKRUGA ,,EDUKA

RAK DOJKE PRIE IZ ORDINACIJE

ELIMO VAM USPENO

REAVANJE TESTA!

31