Biostoarstvo

OBELEAVANJE DOMAIH IVOTINJA.

Za obeleavanje se koriste kleta za tetoviranje, une markice za oznaavanje i krede i

sprejevi. Obeleavanje stoke, odnosno domaih ivotinja slui za identifikaciju, registraciju i
prikupljanje podataka u jedinstven informacioni sistem. Na taj nain se lako otkriva poreklo
ivotinje, odnosno sa kog gazdinstva je potekla. To je bitna informacija i kada je kupac
zadovoljan dobijenom ivotinjom, ali i kada nije, kada se jave bolesti kod kupljene ivotinje
itd. Une markice za obeleavanje domaih ivotinja-Svaka ovca, koza, svinja ili govedo
moraju biti obeleeni nedugo nakon svog roenja. Za njihovo obeleavanje koriste se une
markice. U zavisnosti od vrste ivotinje, postoje posebno propisani standardi za veliinu i
boju markice za obeleavanje, naine obeleavanja ivotinja, kao i rok za njeno postavljanje.
Ovce, koze i goveda se obeleavaju dvostrukim markicama, a svinje samo markicom u
jednom uvetu. Kod koza i ovaca primarno je obeleavanje na levom uvetu, a sekundarno na
desnom i to markicom sa transponderom. Tetoviranje domaih ivotinja kao nain
obeleavanja-Za tetoviranje domaih ivotinja koriste se posebno konstruisana kleta za
tetoviranje, takozvana tetovir kleta u koja se umeu brojevi napravljeni od tankih elinih
iglica. U zavisnosti od vrste ivotinja koje se obeleavaju, iglice su razliitih duina.
Stezanjem kleta, iglice brojeva se utisnu u uvo, a nakon toga se namae tetovir pasta. U levo
uvo se upisuje matini broj, a u desno broj oca. Pored tetoviranja, za obeleavanje domaih
ivotinja mogu se koristiti i kreda ili sprej.

MATINO KNJIGOVODSTVO

Najznaajnija mera selekcije u stoarstvu je voenje matinog knjigovodstva. Termin matina

evidencija esto se poredi sa obeleavanjem grla (unim markicama). Matino knjigovodstvo
ini vie razliitih knjiga, od kojih svaka slui za odreenu svrhu. U njih se upisuju, pre
svega, podaci o grlima koji se nameravaju koristiti ili koriste u priplodu, a potrebni su da bi se
ona mogla tano identifikovati i pravilno oceniti, odnosno odabrati za dalju reprodukciju.
Matine knjige nazivaju se jo i Poreklopisne, Genoloke, ili Zapatne knjige. Matino
knjigovodstvo treba da prui verodostojne i sigurne podatke o poreklu i starosti priplodnih
grla, o njihovom zdravlju, razvijenosti, produktivnosti, plodnosti i naslednim sposobnostima.
Ono daje vernu sliku o vrednosti nekog grla. Osim toga, na osnovu podataka iz matine knjige
treba obezbediti da ne doe do neeljenog gajenja u srodstvu. Ono treba da omogui
svrstavanje grla u linije, redove i familije. Matine knjige imaju u savremenoj zootehnici
izvanredno veliki znaaj, jer je tano, uredno i struno njihovo voenje jedan od uslova za
uspeno sprovoenje selekcije i unapreenja stoarstva. Matinom knjigovodstvu zootehniari
jo od davnina poklanjaju dunu panju Dananje stanje matinog knjigovodstva u svetu je u
direktnoj vezi sa stepenom razvoja stoarske proizvodnje. U zemljama sa naprednom
modernom, stoarskom proizvodnjom njemu se posveuje veoma velika panja. Meutim, u
zemljama sa slabijim ili slabo razvijenim stoarstvom, matinom knjigovodstvu se jo ne
poklanja potrebna panja. Jedan od neobino vanih preduslova za uspean razvoj matinog
knjigovodstva je unifikacija pojedinih matinih knjiga u okviru svake vrste domaih ivotinja
i metode njihovog voenja, a zatim za voenje kontrole proizvodnih sposobnosti, a za

1
priplodnjake i o kontroli nasleivanja radi kompletnih podataka matinog knjigovodstva za
uspeno sprovoenje selekcije.

REPRODUKCIJA

Krajnji cilj zootehnike je razmnoavanje ivotinja, jer je to nain odravanja rase, soja, kao i
mogunost stvaranja novih rasa. Znaajna ekonomska osobina ivotinja je plodnost i ona se
raznim zootehnikim merama nastoji poveati. Plodnost je takoe i kvantitativna osobina i za
njeno pravilno ispoljavanje vanu ulogu imaju oba roditelja i spoljanja sredina. Zato je vano
da se priplodna grla prate tokom svog ivota poev od intrauterinog razvoja, dojnog perioda,
masa i izgled u odreenoj starosti, kvalitet potomstva koje daje i proizvodne osobine istog.
Normalna plodnost u zootehnikom smislu je sposobnost ivotinja da: Ispoljavaju polni ar;
Da se u to vreme pare ; Da mogu da budu osemenjene; Da ostanu bremenite; Da na svet
donesu onoliko mladunaca koliko je svojstveno vrsti, odnosno rasi kojoj pripadaju. Plodnost
varira u zavisnosti od vrste i rase i zavisi od: Starosti kod puberteta; Redovnog estrusa;
Ovulacione vrednosti u jednom estrusnom ciklusu; Oplodne sposobnosti; Stepen intrauterinog
preivljavanja mladunadi; Veliine legla; Intenziteta partusa (broj u toku godine); Duine
iskoriavanja u priplodu; Reproduktivnih osobina priplodnjaka. Najese korieni
pokazetelji plodnosti su:
broj poroenih

FERTILITET = ------------------------- X 100 (%)

(vrednost koncepcije) broj priputenih

broj roenih potomaka

RODNOST = -------------------------------- X 100 (%)

(prolifikacija) broj poroenih

broj roenih potomaka

OPLODIVOST = -------------------------------- X 100 (%)

(fekunditet) broj priputenih

AKLIMATIZACIJA.

Proces prilagoavanja na drugaije spoljanje uslove klime, ishrane nege i iskoriavanja,

traje 3-4 generacije. Uspeh aklimatizacije zavisi od :Individualne osobenosti i rasne
pripadnosti ( sa dobrom sposobnou); Uslova nege i ishrane (veoma slini ); Razlika u
klimi i njen uticaj ( ne ekstremne); Starost ivotinje (4/5 razvoja); Bremenitost ivotinje (u

2
 prvoj ); Razlike u terenskim uslovima; Bolesti- mogunost oboljevanja u novoj sredini.
Aklimatizacija moe biti dobra, slaba ili loa.

Kondicija i konstitucija.

CONDITIO STANJE. U zootehnici trenutno stanje pripremeljenosti ivotinje za

odreenu upotrebu.Razlikujemo:Priplodnu- ishrana i veba. Kod plotkinja, priplodna
kondicija treba da osigura normalan polni ciklus, dobru i redovnu plodnost, pravilan tok
bremenitosti, normalan i lak poroaj, dobru mlenost i dobro odgajivanje podmladaka.
Muka grla moraju se odlikovati dobrom seksualnom potencijom, da lako i uspeno skau,
da daju spermu visokog kvaliteta. Osnovna karakteristika ivotinja u priplodnoj kondiciji
jeste da one nesmeju biti ni suvie uhranjene ni mrave. ; Izlobenu- ivotinje se pod
posebnim reimom ishrane i nege pripremaju za izlaganje na smotrama, sajmovima... ovja
oblik kondicije najkrae traje i postepeno se postie. ; Tovnu sposobnost pretvaranja hrane
u telesnu masu. Rezultat je obilne ishran bogate ugljenim hidratima i nedovoljnog kretanja
ivotinja. Preterana ugojensot mo dovesti do degeneracije pojedinih organa; Radnu-
karakteristina je za sve ivotinje koje obavljaju odreeni rad, kao to us vua, tegjenje,
transport. One su malo mravije u poreenju sa ivotinjam za koje je karakteristina
priplodna kondicija.; Trkaku- uglavnom je karakteristina za konje. ivotinje se posebno
treniraju i pripremaju za ovaj oblik kondicije; Izgladnelu. Constitutio (lat. ) sklop ili sastav,
u irem smislu sklop svih telesnih, fiziolokih i psihikih osobina nekog organizma i njegovo
reagovanje na spoljanje uslove. Procene konstitucije - znaaj za selekciju nasledna
osobina. Procena u praksi se vri sledeim redosledom: Graa i jaina kostura; Razvijenost i
odnos izmeu pojedinih delova tela; Razvijenost miia i tetiva; Graa, debljina, elastinost i
obraslost koe; Karakteristike dlake, vune perja; Razvijenost i jaina ronih tvorevina;
Razvijenost i vimena i pol. Organa; Konstitucijeske greke. Tipovi konstitucije- GRUB:
NEHARMONINA GRAA TELA; RELATIVNO KRUPNE I GRUBE KOSTI; MIII
SLABPO RAZVIJENIDEBELA, SLABO ELASTINA KOA, GRUBA DLAKA ILI
RUNO, TEKA GLAVA, VELIKI DEBELI I TEKI ROGOVI, PAPCI I KOPITA VRST,
USKE GRUDI, NEDOVOLJNO DUBOKE, DUGE NOGE, SLABO, NEPRAVILNO
RAZVIJENO VIME, VEOMA OTPORNE, DOBRA ADAPTIBILNOST, SKROMNA
ISHRANA, ODLIKA PRIMITIVNIH RASA, NEPOELJNA KOD PLEMENITIH. Alpske
koze, Bos taurus, PODOLSKO GOVEE. SNANA, JAKA, TVRDA ILI VRSTA:
SNANO, ZBIJENO HARMONINO TELO, DOBRO I PRAVILNO RAZVIJEN
KOSTUR, GLAVA SREDNJE VELIINE U SKLADU SA TELOM, KOA SREDNJE
DEBELA, I ELASTINA, SREDNJA OBRASLOST DLAKOM I SREDNJE DUGOM
SREDNJE FINOM ILI FINOM VUNOM, GRUDNI KO IROK, DUBOK, LEA I SAPI
IROKE, PODJEDNAKO RAZVIJENI PREDNJI I ZADNJI DEO TELA,
PRILAGOENE USLOVIMA NASTANKA, OTPORNE , DOBRO KORISTE HRANU,
OBINO KOMBINOVANIH SVOJSTAVA. Holtajn (Holstein), Vitoroga pramenka. FINA:
PLEMENIT IZGLED, SUPROTNO OD GRUBE KONSTITUCIJE. POSLEDICA
SELEKCIJE U JEDNOM PRAVCU: MLENOST, PLODNOST KOD SVINJA,
PROIZVODNJA JAJA, NAJFINIJA VUNA, GLAVA, MALA, LAKA, PLEMENITA.

3
VRAT TANAK, DASKAST, SA TANKOM NABORANOM KOOM. GRUDNI KO
DUG, DUBOK, ALI RELATIVNO UZAN. KOSTUR FINE GRAE. TANKA I
ELASTINA KOA.IZRAENI ZGLOBOVI I TETIVE, SRAZMERNO RAZVIJENI
MIII, SJAJNA DLAKA, FINA VUNA PREFINJENA- POSLEDICA DUGOTREJNE I
JEDNOSMERNE SELEKCIJE OSETLJIVA NA BOLESTI KRAE BIVAJU U
PRIPLODU, MOE DA SE JAVI KOD SANSKIH KOZA, LEGHORNA, ELEKTRORAL
OVCA I LANDRASI. Angorska koza.LIMFATINA: KARAKTERISTINO ZA
RANOZRELE TOVNE RASE. KRATKA, A U EONOM DELU IROKA GLAVA.
PLEMENITZ IZGLED. KRATAK DEBEO VRAT. FINI KOSTUR. DOSTA FINOG
MIINOG TKIVA PROETOG MAU TRUP ZDEPAST, VALJKAST. NOGE
KRATKE, RELATIVNO TANKEKO. DEBELA, SLABO ELASTINA (POTKONO
TKIVO). KOPITA , PAPCI I ROGOVI NEDOVOLJNE VRSTINE. TROME, SLABO
POKRETLJIVE, FLEGMATINE MESO-MAST. PRELAZNI TIPOVI KOSTITUCIJE:
GRUBO-VRSTI (PODOLAC), GRUBO LIMFATINI (GOVEDA ZA MESO I KONJI
ZA TEKE RADOVE), FINO VRSTI (KONJI ZA TRKE, ALPSKE RASE KOZA), FINO
LIMFATINI (ORTHORN, HEREFORD ABERDINANGUS).

PODELA RASA: RASE OVACA U EKOLOKOM STOARSTVU- CIGAJA- naa

najproduktivnija rasa ovaca, kombinovanih proizvodnih osobina. Rasprostranjena je u
Vojvodini, Baranji i Slavoniji. Cigaja je krupna rasa ovaca, vrste grae tela, snane
konstitucije. Glava je uzana, srednje veliine. Glava je pokrivena crnom dlakom. Visina
grebena ovaca je 60-76cm, a ovnova 70-85cm. Trup je srednje duine, dubok,
pravougaonog oblika. Grudi su duboke i uske. Karlica je oborena. Noge su visoke, jakih
kostiju, vrstih papaka, obrasle mrkom dlakom. Runo cigaje je poluzatvoreno do zatvoreno,
vlakno je srednje finoe, runo je belo. Ovce daju 2,5.4kg a ovnovi 3,5-5kg neprane vune.
PRAMENKA- je pojam koji oznaava primitivnu ovcu, slabih fizioloih svojstava, koja je
nastala u oskudnim uslovima ishrane i nege. Vrlo je otporna i izdrljiva. U Srbiji se gaji na
vrlo ekstenzivan nain. U toku letnjeg perioda sve vreme provodi na planinskim
panjacima, a zimi se dri u objektima, nehigijenskim talama, gde najee gladuju. U
naoj zemlji postoji vie sojeva pramenke, zajednike eksterijerne odlike svih sojeva
pramenke su duga i uska glava, ovce su ute, ovnovi rogati. Vrat je srednje duine i uzan,
trup je srednje duine, grudni ko je srednje dug, dubok, rebra su pljosnata, noge su snane
sa jakim kostima, ima vrste papke. Svi sojevi pramenke su kasnostasne ivotinje, koje
polno sazrevaju sa 16-18meseci. Pramenka je ovca kombinovanih proizvodnih svojstava
(meso-mleko-vuna). Ovce su teke 25-55kg, a ovnovi 35-80kg, proizvodnja mleka je
relativno mala. Randman vune se kree od 55-70%. VIRTEMBERKA RASA- nastala je u
nemakoj pokrajini Vitemberg, ukrtanjem domaih gruborunih primitivnih ovaca sa
merino ovnovima. Po svojim proizvodnim sposobnostima, ova ovca je tipina rasa za
proizvodnju bmesa i vune. To je krupna rasa, snane konstitucije, glava je srednje duine i
irine. Ui su dugake, iroke. I ovnovi i ovce su uti. Vrat je srednje duine i irine, bez
konih nabora. Grudni ko dubok, dovoljno dug, noge su neto due, jakih kostiju. Visina
ovaca je 70cm, qa ovnova 80cm. Telesna masa ovaca 80kg, a ovnova 110kg. Telo je
pokriveno zatvorenom runom, obraslost vunom je dobra. Ranostasnost i plodnost su vrlo
4
dobro izraeni.IL de FRANCE- ova rasa je nastala u Francuskoj, imaju veliki format, teke
su i rano sazrevaju. Runo je zatvoreno. Telesna masa ovaca je 60kg, a ovnova vie od
100kg. Pogodna su za odgajanje u uslovima intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Ovce
su veoma plodne. SUFOLK- engleska tovna rasa ovaca sa kratkom vunom. Telesna masa
ovaca je 75-90kg, a ovnova 120-130kg. Runo je zatvoreno i kratkih pramenova. Prinos
vune kod ovaca je 3kg, a ovnova 5kg. Randman vune je 67%. Primitivne rase goveda-
podolsko govee: pripada grupi primigenih goveda i radno proizvodnom tipu. Karakterie
se grubom konstitucijom, velikom otpornouj, skromnou u pogledu uslova ishrane,
smetaja i nege. Smatra se da je ua domovina podolskog goveeta, Podolija i Volhinija.
Podolsko govee je kasnostasno, odlikuje se visokom plodnou i dugovenou. Teina
krava se kree 550-600kg, bikovi 700-900kg. Mlenost je slabo izraena. U naim uslovima
podolska rasa je praktino koriena u sistemu krava-tele. U naoj zemlji spada u grupu
ugroeno odrive rase. Rase govea kombinovanih osobina- simentalsko govee:
najznaajnija rasa goveda kombinovanih proizvodnih osobina u svetu. Nastala je u dolini
reke Sime u vajcarskoj. Spada u grupu crvenoarenih planinskih rasa. Boja simentalske
rase je crveno-bela, glava, donji deo nogu i rep su beli. Eksterijer simentalskog goveeta
karakterie snana graa i dobro razvijen prednji i zadnji deo tela. Glava je srednje veliine.
Lea i sapi su iroki, grudni ko dubok i irok. Abdomen je prostran, a vime je dobro
razvijeno, noge su vrste, zglobovi dobro razvijeni, a papci vrsti. Telesna masa krava je
600-700kg, a bikova 1000-1200kg. Simentalsku rasu odlikuju dobre tovne osobine.
Randman je 58-60%. Meso je odlinog kvaliteta, mramorirano, svetlocrvene boje. Plodnost
krava je dobra, vie od 80%. Mlene rase goveda- holtajn: apsolutno je najmlenija rasa
goveda u svetu. Nastala je u Americi od frizijskih goveda. Intenzivnim selekcijskim radom,
usmerenim ka poveanju mlenosti, od frizijske rase kombinovanih svojstava, sa dobrim
mlenim karakteristikama, dobijena je izrazito mlena, holtajn frizijska rasa. Holtajn rasu
odlikuje veliki okvir tela, harmonina graa i vrsta konstitucija. Visina krava je 145cm, a
bikova 150-160cm. Telesna masa krava je 750kg, a bikova 1100-1300kg. Tovne rase
goveda- hereford: najvanija engleska tovna rasa goveda. Boja tela je kestenjastocrvena,
glava je bela. Karakteristina je bela pruga koja poinje od grebena, prua se preko lea,
repa i grudi. Visina krava je 130cm, bikova 138cm. Telesna masa krava je 600kg, a bikova
900kg. Randman je preko 65%. Sem gajenja u istoj rasi, hereford se koristi i za ukratnje
sa drugim rasama. Limuzin: francuska rasa koja se razvila u relativno oskudnim uslovima
ishrane i otre klime. Goveda limuzin su crvenkastobraon boje sa svetlim poljima oko oiju.
Rogovi su venasto usmereni napred. Visina krava je 138cm, a bikova 145cm. Telesna
masa krava je 800kg, a bikova 1100kg. Randman je 63-65%. Limuzin se gaji u istoj rasi
ilise koristi za ukrtanje sa mlenim, kombinovanim ili tovnim rasama. arole:
najznaajnija francuska rasa za proizvodnju mesa. Boja dlanog pokrivaa je jednobojna
bela ili krem, boja koe je svetlobraon. Rogovi su beli i izdueni. arole je tovna rasa
velikog okvira tela. Visina krava je 138-140cm, a bikova 143-150cm. Telesna masa krava
800-900kg, a bikova 1100-1300kg. Randman je preko 60%. Zbog izraenih tovnih
sposobnosti i kvaliteta mesa, bikovi arole se koriste za industrijsko ukrtanje sa kravama
mlenih i kombinovanih rasa. Plodnost krava je visoka i iznosi 90-95%.RASE SVINJA-
Mangulica- u XIX veku svinje su predstavljale jedan od osnovnih izvoznih proizvoda
Srbije, a nastanak mangulice se vezuje za taj period. Zbog izuzetne skromnosi i otpornosti

5
bila je jako popularna u Vojvodini i Maarskoj u periodu od XIX veka do 1950-tih.
Maangulica je naseljavala podruja uma, panjaka, ritova. Mangulica je danas prisutna na
prostoru Srbije, Maarske, Austrije, Nemake, ... U Srbiji se sreu 3 soja mangulice.Lasasta
mangulica se razvila na podruju Srema, mrke je boje i sa crnim ekinjama, telesne mase
100-150kg, kratkog trupa i prasi 3-6 prasadi. Beli ili maarski soj je telesne mase 180kg,
belo sive do ukaste boje kovrdavih ekinja, malo vee plodnosti. Subotiki soj je nastao
nesistematskim ukrtanjem belog soja mangulice sa jokir rasom. Mangulicu odlikuju
snane kosti, snana muskulatura, kutrav rep sa kiankom. Mangulica je kasnostasna rasa,
sporog prirasta i relativno loe konverzije hrane, ali je otporna na bolesti, stres i izdrljivost
u pogledu klimatskih uslova dolaze do izraaja. Resavka- nastala je u neplanskim
ukrtanjem umadinke i berkira u podruju sliva reke Velika Morava, Mlava i Resava. Po
telesnoj grai i osobinama je slina moravki. Telo resavke je srednje dugo i iroko. Glava je
duga i uska sa klopavim ili poluklopavim uima. Boje je arene sa gustim i glatkim
ekinjama uto-crne boje. Spada u srednjestasne rase mesno-masnog tipa. Krmae su teke
140kg, a nerasti 160kg. Krmae prase 7-8 prasadi. Dobro koristi hranu i lako se tovi.
Moravka- glava je duga i klinasta sa poluklopavim ili klopavim uima. Trup je dug i uzak.
Masa veprova je 135kg, a krmaa 120kg. Boja koe je crnosivkaste, a obrasla crnom,
retkom i glatkom ekinjom. Moravka spada u srednje ranostasne mesnato-masne rase. Prasi
u proseku 8 prasadi. Dobro se tovi i meso je dobrog kvaliteta. Domaa mesnata rasa- to je
naa plemenita rasa nastala kombinacijskim ukrtanjem velikog jokira, holanskog i
vedskog landrasa i subotike mangulice.krmae oprase proseno 10 prasadi. Rase kunia-
panonski beli kuni- tovna rasa za proizvodnju mesa. Teina 4,3-4,8kg. Broj mladih u
leglu:8-9. Randman mesa 60-62%. Kalifornijski kuni- otporna na veinu bolesti. 4-5kg
teina. Odlina lenost, u leglu do 11mladih. Novozelandski beli- srednja rasa kunia. 4-
5kg teina. Randman preko 52%. Rasa ivina- banatski goloijan- odlikuje snaan izgled,
go vrat sa malom pufnom na polovini. Glava srednje veliine, lice crveno, krila srednje
duga, kljun kratak i snaan, stomak irok. Petao je 2,5-3kg, a koka 2-2,5kg. Somborska
kaporka- ubasta koko, skladne forme tela, srednja teka rasa, lako se raskvoca, koke su
2,5-3kg, a petlovi 3,5-4kg. Domaa patka- upotrebljava se za proizvodnju mesa. Patak je
2,5kg, a patka 2kg. Svojim izgledom podsea na divlju patku. Izgubila je sposobnost
letenja. Domaa guska- teina 7-15kg. ive 10-15god. Telo je prekriveno gustim perjem
crne, bele ili nsive boje. enka nosi 4-8 jaja koji se posle 30 dana inkubacije izlegu. urke-
u odnosu na ostale vrste ivine urke su najkrupnije. Najvei i najbolji proizvoai
ivinskog mesa. Vrste: domaa urka, bronzasta urka, irokoprsna bela urka, bela
holandska, norfoloka crna urka.