2.

SISARI
POSEBNI DEO (2)

2.4. RODENTIA - glodari

Glodari ine oko 40% svih vrsta sisara, oko sa 2277 vrsta iz
481 roda i 33 familije i svetu. Relativno su stara grupa
sisara, koja se od srodnih Lagomorpha odvojila u periodu
pre 90-80 miliona godina.

Preci glodara bili su morfoloki veoma razliiti, tako je na

primer postojao Ceratogaulus, koji je imao rogove, ili
ogromna Josephoartigasia koja je teila oko jedne tone.

Glodari se morfoloki jasno razlikuju od ostalih redova sisara

zbog specifine grae i oblika zuba. Etimoloki - lat. rodere znai
glodati, zbog izraenih sekutia. Imaju 2 para jakih glodnjaka,
bez korena, koji celog ivota rastu i moraju se stalno troiti, to
ih ini slinim samo redu zeeva, Lagomorpha.
Glodnjaci slue u ishrani,
kopanju, borbi i savlaivanju prepreka. Imaju oblik
dleta - jako su gleosani sa
prednje strane a troni sa
unutranje, pa stalno otre
glodanjem. Iza njih je iroka
krezubina, dijastema, u koju
se uvlae obrazi tokom
glodanja (spreava
zapadanje otrih predmeta u
grlo). Vilice nemaju onjake,
nose jo samo kutnjake, ili
ree i prekutnjake.

Telo im je prekriveno gustom dlakom. Obino su malih ili

srednjih dimenzija, teine 10-500g. Retki predstavnici, kao
ondatra imaju do 1600g, nutrija dostigne desetak
kilograma, dabar do 35kg, a junoamerika kapibara moe
da dostigne 90 kilograma. Nasuprot njima, najsitniji
afriki patuljasti mi (Mus minutus) tei svega 3,5g.

Kapibara

kapibara

patuljasti mi

Glodari su veoma okretni i brzi, lako savlauju prepreke,

penju se i plivaju. Za razliku od zeeva aktivno koriste
prednje udove kao ruke, za penjanje, pridravanje hrane
u borbi i slino.
ula su im dosta dobro razvijena. Za percepciju dodira i
orijentaciju u prostoru vane su taktilne dlake, vibrise,
koje se nalaze na njuci, bokovima i leima.
Veoma je razvijena sposobnost tigmotaksije (sposobnost
vetog kretanja "pipanjem", oslanjajui se na ulo
dodira) i kinesteze (velika pokretljivost i oseaj za
pokrete, veta upotreba snage tela u kretanju), to je
povezano sa preteno nonim nainom ivota veine
glodara.

Iz istih razloga je ulo vida neto slabije razvijeno, pa

veina vrsta mieva jasno raspoznaje predmete na svega
15 m i slepa je za boje.
Veliku vanost u preivljavanju za glodare imaju ula
sluha i mirisa, koja su odlino razvijena. Mogu da raspoznaju
irok spektar zvunih talasa, ukljuujui i ultrazvune, i
uzajamno intenzivno komuniciraju. Druga komponenta
komunikacije su mirisni signali, uglavnom poreklom iz
analnih i prepucijalnih lezda. Ovi signali su jasne oznake
teritorije zajednice, fiziolokog stanja i identiteta jedinki, pola
mladunaca. Naravno, razvijeno ulo mirisa omoguuje
glodarima uspeno pronalaenje i raspoznavanje hrane.
Glodari su po nainu ishrane preteno herbivori ili
granivori, mada mnoge vrste sezonski ili sporadino
ispoljavaju karnivorni nain ishrane. Tipino za sinantropne
populacije vrsta glodara je da su omnivori.

Specifinost veine sitnih glodara je visok

reproduktivni potencijal, koji je odgovor na njihovo
mesto u lancima ishrane, odnosno na velik broj
prirodnih neprijatelja i predatora koji se preovlaujue
hrane glodarima. Zato ih po pravilu odlikuju:

1) kratak ivotni vek;

2) brzo seksulano sazrevanje;
3) kratak period graviditeta i laktacije;
4) poliestrini ciklus koenja.

ivotni vek je najee samo 2-3 godine kod

veine vrsta, ali mali broj individua doivi ovu fizioloku
starost - veina ne preivi ni par meseci. Zato imaju brzo
seksualno sazrevanje - kod mnogih sa 1,5-4 meseca
starosti. Mujaci ostaju polno sposobni tokom celog
ivota, a enke oko 2 godine.
enke su veoma plodne, imaju dvorogu matericu.
Bremenitosti i laktacije traju do 60 dana. Glodari se
veinom kote goli i slepi, zatvorenih slunih kanala i
bespomoni, ali su zato legla brojna i enke imaju retko
manje od 8 mlenih lezda. enke glodara mogu da se
pare odmah po koenju, za razliku od enki drugih sisara
koje obnavljaju estrusni ciklus tek po prekidu dojenja.
Kod mnogih sitnih glodara ne postoji sezona
parenja i pare se tokom cele godine, pa se bremenite
enke od mujaka tite posebnom strukturom,
vaginalnim epom.

Izrazito su skloni prenamnoenjima, a prirodna ravnotea se

ostvaruje aktivnou brojnih predatora, pojavama bolesti i
nestaicom hrane. Na populacije glodara utiu i brojni faktori
sredine: temperatura, ishrana, nadmorska visina, koliina
svetlosti i dr.

Brojnost glodara se na datom prostoru izraava gustinom

populacije - brojem ili biomasom jedinki po jedinici povrine u
jedinici vremena. Faktori porasta populacija glodara su:
1) brojnost i fizioloko stanje populacije (porast relativne
brojnosti, nataliteta, dobro fizioloko stanje populacije,
nastupanje prirodnog perioda kumulacije brojnosti)
2 - meteoroloki uslovi (suva i topla jesen, blaga i suva zima,
snena zima sa stalnim temperaturama i bez ledene kore,
lagano otapanje snega u prolee, toplo prolee i leto sa
umerenim padavinama, pogodnim za razvoj vegetacije i
fruktifikaciju biljaka)
3 - stanite i izvori hrane (bujanje zeljaste flore na neobraivanim povrinama, obilje zrnaste i zelene hrane i zaklona)
4 - neprijatelji, grabljivice i bolesti (odsustvo agrotehnikih i
drugih mera u antropogenim stanitima, odsustvo industrijske
kontaminacije povrina, odsustvo predatora i epidemijskih
bolesti)

U naoj zemlji ima 32 vrste glodara iz 7 familija.

fam. Sciuridae - veverice

Glis glis obini puh

Sciurus vulgaris
veverica

fam. Grilidae - puhovi

Spermophilus citellus
tekunica
Dryomys nitedula
- umski puh

fam. Muridae - mioliki glodari

subfam. Murinae - mievi
Mus domesticus
- domai mi

Apodemus sylvaticus
- umski mi
Micromys minutus
- patuljasti mi
Apodemus flavicollis
- utogrli mi

Apodemus agrarius
- prugasti mi

Rattus norvegicus
- sivi pacov

Rattus rattus
- crni pacov

Microtus arvalis
- poljska voluharica
Arvicola terrestris
- vodena voluharica
Microtus agrestis
- livadska voluharica

Clethrionomys glareolus
- ria voluharica

Microtus subterraneus
- podzemna voluharica

Microtus savii
- Savijeva voluharica

Ondatra zibethica
ondatra

subfam. Arvicolinae - voluharice

subfam. Cricetinae - hrkovi

Nannospalax leucodon
evropsko slepo kue

Nannospalax microphtalmus
orijentalno slepo kue
Cricetus cricetus
hrak

subfam. Spalacinae slepa kuad

fam. Capryomidae - nutrije

Myocastor coypus - nutrija

POLJSKI MIEVI - Apodemus spp., Murinae, Muridae

Sve tri Apodemus vrste su sline
i prisutne na obradivim povrinama.
Krupnije su od domaeg mia,
M. musculus, teke oko 30 g.

Ui su im izduene, rep je najmanje

duine tela, zadnje noge duge.
Zato se u polju izdaleka razlikuju
od voluharica po skokovima.
Uglavnom imaju jazbine sa samo
2-3 ulazna otvora, manje od
voluharica. Zavlae se i u objekte. Omnivorni su.
Prenamnoe se u svim godinama sitnih glodara.

DUGOREPI POLJSKI ILI UMSKI MI - Apodemus sylvaticus

Smee je boje, sivkastog trbuha. Za razliku od

od druge dve vrste nema posebnih obeleja

Bira otvorena stanita sa bunastom vegetacijom.

Manje je sklon veranju i ree se gnezdi iznad
zemlje. Obino pravi podzemne jazbine, sa 2-3
otvora i bez stazica.

Pravi manje
magacine hrane

Razmnoava se 3-4 puta godinje, i po leglu okoti 3-9

mladih.

Polno sazreva posle dva meseca, ivi 2-4 godine.

Brojnost mu se odredjuje po skali koja vai za sve

Apodemus spp. (izraava se u aktivnim rupama/ha):
1. kategorija (vrlo niska brojnost) do 10
2. kategorija (niska brojnost) 10-50
3. kategorija (srednja brojnost) 50-500
4. kategorija (visoka brojnost) 500-2000
5. kategorija (vrlo visoka brojnost) 2000-10000
kalamitetna brojnost >10000

Najea je vrsta ove grupe

mieva u poljima, ali zadnjih 25
godina nije bio u kalamitetu.
Lokalno moe biti veoma brojan i
tetan.

Pored spontanih biljaka,

najvei deo ishrane
tokom godine ine zrna
itarica i beskimenjaci.

Seme dikotiledonih
biljaka uobiajeno jede
od poetka leta do zime,
a zeleni deo biljaka jede
ee samo u jesen.
Izaziva tete na tek
posejanoj repi (vadi
seme). Tkivo eerne
repe nagriza esto, ak i
tokom zimskih meseci.

Najzastupljenija je vrsta glodara (70%) u

vonjacima u Srbiji. tete u mladim zasadima

Hrani se
i plodovima
drvea.

Beskimenjacima se najvie
hrani s prolea,
u martu i aprilu, kada pojede
60% od ukupne godinje
koliine ove hrane.
Od beskimenjaka
35% su gliste,
34% su larve sovica,
15% su larve dvokrilaca,
10% karabidne larve,
preostalih 6% otpada na
injake, larve kusokrilaca
i drugih insekata.
oteuje i koru etinara

izmet umskog mia

trag u snegu

Suzbija se isto kao poljska voluharica.

PRUGASTI MI - Apodemus agrarius

Smee je boje,
sivkastog trbuha,
sa upadljivom
crnomrkom
lenom prugom
irokom 3 mm.
Ova vrsta je
esta svugde
u zemlji (livade,
vrtovi, polja,
parkovi).
Ova vrsta preteno gradi podzemne plitke jazbine sa malim
magacinima. Zimi se esto preseljava u objekte i gomile
sloenog drveta.

Najvei deo ishrane tokom

godine sainjavaju zrna
itarica i beskimenjaci,
preteno opraivai.
Hrani se svim delovima
biljaka - od korena do
semena.
Oteuje ito, penje se na
kukuruz i suncokret, vadi
posejano i klijalo seme,
repu, jagodasto voe,
lubenice i dinje.

Naroito na lucerki
ali i na drugom bilju
izaziva poseban
simptom - see
stabaoca do zemlje,
pojede listie, pa
stabljike sloi na
gomilice (poljska
voluharica lucerku
skrauje samo
terminalno).
Suzbija se isto kao
poljska voluharica.

UTOGRLI MI Apodemus flavicolis

To je tipian umski mi
u naoj zemlji.
Iz ume prelazi u okolna
polja i zasade, pa izaziva
tete.

Smee je boje, beliastog trbuha

za razliku od od druge dve vrste ima
jasnu ukastu pegu na prsima.

Dobar je penja i skaka.

Koristi postojee upljine u umskom okruenju, ne kopa.

Nastanjuje se u trulom drvetu, ispod korenja, pod
kamenjem, ak i u kuicama za ptice.

Zimi ide u stogove sena i kukuruzovine, ili se zavlai

u objekte. Pravi do 2 kg zaliha za zimu.

Razmnoava se od marta do septembra, 4 puta godinje, i po

leglu okoti 8-12 mladih. Polno su zreli posle dva meseca, ive
2-4 godine. Sklon je prenamnoenju u godinama obilne
fruktifikacije umskog drvea.

Hrani se zelenom hranom,

jagodastim voem,

koticama voa, bukvicom, irom, lenikom, orahom,

semenom ita.

trag na leniku

Napada i sitne beskimenjake.

MI HUMKA - Mus spicilegus, Murinae, Muridae

Naseljava Vojvodinu, uglavnom polja pod itom. Izgledom

i veliinom veoma je slian domaem miu, ali ima
razliitu bioekologiju.

Stepska je ivotinja koja tokom

godine ima uobiajene jazbine,
sline drugim poljskim
mievima, a u jeku vegetacije
poinje da formira humku LLLL
zalihe hrane za zimu.

To radi porodica od 5-10 mieva koja nagomilava seme raznih

biljaka, najvie trava, i pokriva ga zemljom. Formira se humka
visine 50cm, prenika 60-120 cm, dok je na dubini 50-80 cm
samo gnezdo, povezano koncentrinim kanalima sa zalihama i
povrinom. Kod nas je zabeleena brojnost od ak 30
humki/ha.

Hrani se semenom
ak 50 vrsta biljaka.
Suzbija se
rasturanjem humki
ili mamcima.

DOMAI MI - Mus musculus, Murinae, Muridae

Domai mi potie
iz evroazijskih
toplih stepa.
Uz pomo oveka
rairio se po celom
svetu.

ivi uglavnom u blizini ljudi ali se ponegde javlja i u prirodnim

stanitima. Izrazito je varijabilna vrsta. Zapadnoevropske
populacije mieva su tamnije od istonih i rep im je dui. Domai
mi, Mus domesticus, javlja se zapadnije a istono je vrsta Mus
musculus, tipini domai mi. Obe vrste su izrazito sinantropne.

Kuni mi je teine 15-20 g. Dlaka je u osnovi siva,

svetlija na trbuhu.

Bele i crne jedinke se takoe javljaju.

Njuka mia je izduena, oi sitne i tamne, a rep je

pokriven ljuspicama i retkom dlakom.

Mi ivi svugde gde su ljudi i domae ivotinje (rupe u zidovima,

ispod poda, na tavanima) uglavnom koristei slobodne upljine
i retko kopa hodnike ako ne mora. Pravi gnezda od materijala
razliitog porekla (hartija, tkanine, trava, vuna i slino). ivi u
zajednicama. Izbegava da deli stanite sa pacovom.

Mievi se esto pare. Kote se cele godine, do 10 puta.

Bremenitost enke traje do 3 nedelje.

U svakom nakotu
bude do 8 mladih
(ree do 12)

- tek roeni mladi

Stari 2 dana

Stari 7 dana

Stari 10 dana

Stari 12 dana

Stari 20 dana

Mladi se osamostaljuju za 45 danaSa starou od

70-75 dana aktivni su polno u 100% sluajeva.
Ceo proces razmnoavanja se ponavlja.

celo leglo

mogunosti prenamnoenja su oigledne

Mi se hrani tokom noi,

najvie penicom.

Sirovo penino brano takoe jede. tete na branu (1)

tete na branu (2)

Jede i hleb, mast, slaninu, sir, pirinana zrna, kokos i

slino. Leti prelazi u polje i hrani se semenom divljih i
gajenih biljaka i insektima.

tete na siru.

U pseoj hrani.

Dnevno pojede svega 3 g hrane, ali nagrizanjem i

urinom upropasti viestruko vie.

U pahuljicama.

Oteuje zidnu izolaciju,

precizne uredjaje,

elektrine kablove, izaziva kratke spojeve i poare,

oteuju muzejske zbirke, knjige u bibliotekama i ini

druge ogromne tete, koje prevazilaze tete nastale
ishranom.

Suzbijanje mia vri se odmah po uoavanju tragova

njegovog prisustva.

Ostavlja tragove za sobom - pelete i specifian miris,

kao i tragove glodanja.

Izmet mia (levo) i pacova (desno)

Suzbijanje se izvodi
mamcima, lepkovima ili
klopkama.
Na slikama - klopke
ivolovke.

Klopke mrtvolovke

Elektrina klopka mrtvolovka

Lepak za mieve

Mievi uhvaeni na lepak

Klopke sa vodom

PestChaserPC1000 rasteriva za mieve i pacove

SIVI PACOV- Rattus norvegicus, Murinae, Muridae

Poznat je i kao smei, putniki ili pacov selac. Poreklom je iz

velike Kineske ravnice, gde i danas ivi u prirodnim stanitima.
Migrirao je na sever ka Manduriji, Koreji, Mongoliji, a na
zapad se selio pasivno - prenoen je brodovima do Indije,
a odatle po celom svetu.

U XV-XVI v. procvetala je trgovina morima pa je sivi pacov

postepeno naselio celu Evropu, severnu i zapadnu Afriku, obe
Amerike, Australiju i Novi Zeland. Nema ga samo na Antarktiku.

Sivi pacov je
krupan,
200-500 g
(izuzetno 800 g).

Rep je debeo, prekriven ljuspicama sa oko 210 prstenova.

Noge imaju razvijen nabor meu prstima, za plivanje. Krzno je
varijabilne gustine zavisno od sredine, godinjeg doba, uzrasta
i slino. Zimsko krzno je 1,3-1,4 puta gue od letnjeg. Dlaka je
siva boje, sa riom nijansom kod odraslih pacova. Trbuh je
svetlosiv.

U prirodnim populacijama se javljaju aberantne jedinke

razliitih ara i boje.

Sivi pacovi ive u grupama - klanovima, koji zauzimaju svoju

teritoriju, brane je i obeleavaju mirisom urina. U grupama je
utvrena vrsta hijerarhija po uzrastu, veliini i polu. Najstariji i
najkrupniji mujak je po pravilu voa najjaeg klana. kao i svih
susednih slabijih klanova. Prevlast se ogleda u pravu na
teritoriju, hranu i enku.

ivot sivog pacova je vezan za raspoloiva sklonita. U njima

Nalazi zatitu od nepovoljnih uticaja sredine, oveka i grabljivica.
U ruralnim sredinama naseljava kue za stanovanje, upe,
drvljanike, mlinove, svinjce, kokoarnike, tale, magacine i sl.

U naseljima ivi na deponijama, u kanalizaciji, na grobljima,

u podrumima, industrijskim pogonima i na drugim mestima.
Ako je mogue, hodnicima povezuje prostorije i zgrade na
prostoru koji naseljava.

Podjednako sam kopa i koristi ve postojee upljine,

zavisno od podloge. U prirodi esto nastanjuje jazbine
drugih ivotinja - hrka, tekunice, vodene voluharice,
poljske voluharce, pri emu ubije domaina.
Rado gradi jazbine na mestima gde se i hrana nalazi - u
skladitima, koristei ambalau za gnezda. Zahteva
prisustvo vode u stanitu, pojilita.
Ovaj glodar ispoljava visoku eko-fizioloku elastinost,
pa je lako osvojio mnoge nepristupane prostore. Trpi
niske temperature od -10 do -20oC, kao i visoke od
28-30oC . Zato je uspeo da se naseli i u hladnjae mesa
i obloge parnih kotlova. Ipak, optimum je na 18-20oC,
slino kao za oveka.

Sivi pacov se najbolje razmnoava od svih glodara. Bremenitost enke traje 22 dana. Koti se 5-7 puta godinje, po 6-12
mladunaca u svakom leglu. Odrasli ive 2-3 godine ( max.7).
enka u proseku godinje podigne 20 potomaka.
Za tri godine jedan par moe da ima 250.000 potomaka.

mladi pacov, star 1 dan

mladi stari 3 dana

mladi stari 4 dana

mladi stari 11 dana

mladi stari 17 dana

Prenoenje mladih na
bezbedno mesto

Svaki put kada uoimo pacova moemo smatrati da ih ima

50-ak u naoj neposrednoj okolini. Sinantropne populacije mogu
biti veoma brojne (na hiljade jedinki) i prostor koji zauzimaju
hodnici i jazbine moe biti veoma velik. Najvee su koncentracije
pacova na deponijama i u kanalizacionoj mrei.

U prirodi su pacovi skitai, jazbine su im privremenije,

jednostavnije, manji prostor pokrivaju - i broj pacova u
grupi je manji.

Pacov je svatojed.
U prirodnim
stanitima se
preteno hrani
biljnom hranom,
a u prolee lovi
sitne ivotinje.
U naseljima se
hrani podjednako
ivotinjskom i
biljnom hranom
cele godine.

Pored velikih koliina hrane koju pojede...

i razvue,...

poseban problem predstavlja zagaenje ita i kukuruznog

zrna peletama i dlakom pacova. Mlevenjem ove neistoe
kasnije dospevaju i u hranu ljudi i domaih ivotinja.

Nagriza i oteuje irok spektar prirodnih (drvo, koa,

tkanine, uad) i vetakih materijala (plastine izolacije,
ica, najlonski dakovi, graevinski materijali),

instalacije za
struju i telefon,
oteuje objekte
kopanjem ili
izazivanjem
poara.
Na primer, u
Maarskoj su
1976-77.
pregrizanjem
elektrine
izolacije sivi
pacovi izazvali
kratke spojeve i poare u tri moderne farme. Takoe je tokom
1970-ih priblino 2 miliona sivih pacova, izazivajui razliite tete,
kotalo grad Budimpetu oko desetak miliona dolara godinje.
U SAD se smatra da 1/4 poara nepoznatog porekla izazivaju
glodari. Pacovi se zavlae u motore, oteuju osetljive merne
uredjaje i plastine cevi.

Pored toga, predstavlja

jednu od retkih vrsta
glodara koja napada i
oveka, nanosei veoma
infektivan ugriz.

U normalnim okolnostima to
je relativnoretka pojava
(2010 je u Velikoj Britaniji 24
osobe leeno od pacovskog
ujeda; nasuprot tome u
Njujorku se dogodi oko 200
napada pacova na ljude
godinje)

U uslovima gladi i prenamnoenosti postaje drzak i

napada ljude na spavanju,
kao to se deavalo
1914-1918. u rovovima
zapadnoevropskih frontova,
kada su izujedani usnuli
vojnici gubili ui, noseve,
udove ili ivot zbog pojave
gangrene.
Pacovi su vektori itavog
niza tekih zaraznih oboljenja
ljudi, domaih ivotinja i
plemenite divljai. Tu spadaju,
salmoneloza, trihineloza,
tuberkuloza, kuga, tifus,
slinavka, ap, besnilo i druge.

Prilagodio se i na netrpeljivost ljudi i nauio da ivi u

neposrednoj blizini svog neprijatelja izvlaei korist od
toga. Karakterie ga lukavost, opreznost i okretnost.

Tee se suzbija od ostalih glodara, a njegove populacije lako

odustaju od otrovnih mamaca. Lake je pobiti mlade pacove,
koji prvi jedu, stari su lukaviji. Suzbijanje pacova trai vetinu,
kombinovanje razliitih vrsta mamaca i stalne periodine
kontrole njihovog prisustva.

Urin glodara pod UV svetlom je fluorescentan sve je

plaviaste boje, koja se postepeno suenjem urina menja u
ikastu. Glodari mokre u pokretu pa se manifestuje i
prepoznatljiv obrazac disperzije kapljica urina.

UV-lampa za otkrivanje tragova urina

Klopka za pacove

Klopka za
mia i pacova

Sportske borbe terijera sa pacovima 1830-ih u Londonu.

Rekord iz 1823. dri terijer Bili ubijao je pacova za 3,3 sek.,
odnosno 100 pacova za oko pet i po minuta.

CRNI PACOV - Rattus rattus, Murinae, Muridae

Sitniji je od sivog pacova, teine 150-250 g. Rep mu ima

i do 260 prstenova (najpouzdaniji nain razlikovanja od
sivog pacova).

Boja krzna mu je obino skoro crna, a na trbuhu pepeljasta.

Poznat je i pod nazivima tavanski, kuni ili brodski pacov. Jo su

stari Grci i Rimljani znali za crnog pacova. Meutim posle
procvata i propasti grke civilizacije crni pacov je izumro, da bi u
vreme krstakih pohoda (XI-XIIIv) bio reintrodukovan iz Palestine
u Evropu.

Potie iz jugoistone Azije (Indonezija), a danas naseljava

delove nekoliko kontinetnata.

Za razliku od sivog pacova, ovaj pacov se naseljava u

tavanskom prostoru ili na drugim suvim mestima, jer ne
podnosi vlagu u stanitu. Ima ga i u naseljima i u prirodi
(na jugu zemlje).

U naseljima je
svatojed.
Inferioran je u
odnosu na sivog
pacova, koji ga
stalno potiskuje.

U prirodi se gnezdi u stablima.

Tada se vie hrani

biljnom hranom,
ali jede sitne ivotinje
i jaja ptica.

VODENA VOLUHARICA - Arvicola terrestris,

Arvicolinae, Muridae

Ova vrsta se
naseljava du
vodotokova i
stajaih voda sa
gustim priobalnim
rastinjem. U jesen
esto migrira u
vone zasade i
druge povrine, a
negde se potpuno
preselila u veoma
udaljene zasade.
Prisutna u 5%
vonjaka u Srbiji
u kojima je
registrovano
prisustvo glodara.

Slinog je oblika
poljskoj voluharici,
ali je skoro veliine
pacova,
teka 90-200 g.

Ima izuzetno
snane sekutie.

Zovu je vodeni pacov jer izuzetno dobro pliva

i roni

U prirodnom stanitu je jazbina ukopana u obalu, sa

otvorom obino ispod vodene povrine (zavisno od nivoa
vode), a ona sama je uvek iznad nivoa vode.

Ulaz je prenika 5 cm, a jedan deo hodnika se uvek

sputa ispod nivoa vode

Od jazbine mogu ii hodnici,

koji se spajaju sa hodnicima
drugih jazbina u zajednike
tunele i pruaju se sve do
izvora hrane (vonjaka,
krompirita), nekada duine
I 100 m. Na mestima stalnog
boravka u zasadu su
Prisutne stazice i "trpeze"
Ove voluharice
stvaraju magacine sa
zalihama. Ukopavaju se
utiskivanjem u vlano
zemljite, pravi nekada i
manje humke.

Tako pravilna vea gomila zemlje na povrini panjaka odaje

prisustvo krtice, dok manje i neujednaene gomile ukazuju na
vodenu voluharicu.

Pari se od marta do oktobra

Koti 4 puta godinje po 6-8 mladih. Sklona je prenamnoenju.

Mladi plivaju ve posle 12 dana. Polno su zreli posle 1,5-2
meseca, a ive 2-4 godine.

Izvorno se hrani vodenim biljem i sitnim ivotinjama

U polju se hrani svim delovima biljaka (krmnim biljem, povrem,

lukovicama, krtolama). Moe neprimetno (za razliku od slepog
kueta) da odnese sve krtole iz krompirita, bez oteenja cime
krompira. To je radi zbog stvaranja magacina hrane za zimu

Na vokama teko
oteuje koru i
koren, pa se stabla
sue ili lako upaju I
padaju na vetru.

Na kori grana ostavlja tipine uzdune brazde.

POLJSKA VOLUHARICA - Microtus arvalis,

Arvicolinae, Muridae

Naseljava vei deo nae zemlje, osim aridnih podruja juga

i jugozapada. Na jugu ivi samo u planinama.

Veliine je poljskog
mia, teka 20-40g.
Glava joj je
zaobljena, oi
sitne, ui male, a
celo telo zdepasto.
Noge su kratke, ne
skae, a rep je
krai od polovine
tela.

Dobro pliva.

ivi kolonijalno. Organizovana je u porodice

jedan mujak sa jednom ili nekoliko enki,
koji zajedno podiu mlade.

Kolonija je smetena u brojnim odvojenim jazbinama sa

mnotvom plitkih hodnika (5-20 cm) nepravilno povezanih, sa
velikim brojem izlaznih rupa na povrini prenika 2-4 cm,
i stazicama iste irine izmedju rupa. Gnezda su sferina,
obloena suvom travom, prenika 10 cm.

Postoje I brojni
plitki zakloni
u koje se sklanjaju
kada jedu ili bee.

Uglavnom broj rupa na povrini je veoma veliki, daleko

vei nego kod poljskih mieva rodova Apodemus i Mus.

Srodna vrsta, livadska voluharica Microtus agrestis,

gradi iskljuivo nadzemne jazbine.

Sa druge strane, podzemna voluharica Microtus

subterraneus retko izlazi na povrinu zemlje.

Mala dubina na kojoj su jazbine i hodnici poljske voluharice

ograniava njenu sposobnost naseljavanja razliitih povrina.
Postoje tri osnovne grupe terena za poljsku voluharicu:
1) rezervati - utrine, ruderalne povrine, nasipi, i drugo
neobradjeno zemljite; tu se ona lako i dugo odrava, ali
se retko prenamnoi usled ogranienih izvora hrane.
2) depresivna stanita - pre svega okopavine, zabareni tereni,
peare; uprkos obilju hrane, ne moe da odri jazbine
zbog stalne obrade ili nepovoljne podloge; tu se samo hrani.
3) akumulaciona stanita - povrine pod lucerkom, detelinom i
itom; zemljite se dugo ne obradjuje a izvori hrane su obilni;
ovo su idealna stanita za prenamnoenje voluharice.

Razmnoava se
4-7 puta godinje,
radja 4-8 mladih
u leglu.
Mladi su polno
zreli ve posle
5 nedelja.
U proseku ive
kratko, svega 2,5
meseca, a mogu
do 3 godine.

U povoljnim klimatskim uslovima poinje razmnoavanje

subadultnih pa ak i juvenilnih jedinki. Tada kree gradacija
od 50-100 voluharica/ha u prolee do 1200-2500 vol./ha
u jesen. U leguminozama dostiu brojnost do 10.000
voluharica/ha, odnosno 10 rupa/m2.

Pri oceni brojnosti (10 proba po 100m2) treba imati na umu

da poljska voluharica kopa vie rupa od drugih poljskih
mieva.
Koristi se sledea skala intenziteta napada (izraeno brojem
aktivnih rupa/ha) :
1. kategorija (vrlo niska brojnost) do 10
2. kategorija (niska brojnost) 10-500
3. kategorija (srednja brojnost) 500-5000
4. kategorija (visoka brojnost) 5000-20000
5. kategorija (vrlo visoka brojnost) 20000-50000
6. kalamitetna brojnost >50000
Kritian broj je 1-2 rupe/100 m2 .

Klimatski uslovi su odreujui za brojnost voluharica.

Ne odgovara im poveana vlanost, golomrazica ili ledena kora
na snegu, naroito u dugom periodu. Brojnost im se jako povea
posle ranog i suvog prolea, duge i tople jeseni, blage zime, ili
veoma snene (sloj snega od nekoliko santimetara titi od -6oC,
a 30cm titi od dugotrajnih mrazeva).

Ostali uslovi koji im pogoduje su slabo suzbijanje na privatnim

parcelama, nepotpuna agrotehnika na osiromaenim drutvenim
povrinama (izostajanje dubokog oranja, neuklanjanje ostataka
letine, nagomilavanje utrina, itd.). Samo jednim oranjem na 20cm
uniti 85-90% jedinki na povrini.

Preteno se hrane zelenom biljnom masom, ali unitavaju i

posejano seme, jedu suve biljne delove, lome stabljike u polju;
u viegodinjim zasadima strada korenov sistem stabala.
Dnevno svaka pojede 20-30g hrane, koliko je sama teka.
Naroito stradaju krmne leguminze, mlado ito, potom panjaci,
krtole, lukovice, groe i druge biljke.

teta od poljske voluharice na krtoli krompira

U zasadima oteuju koren, koru i plodove.

teta od poljske voluharice na plodovima jabuke

ishrana na mladom itu

Tokom zime aktivno se hrani pod snegom stvarajui mije

promenade u itu, koje se pojave tek po otapanju snega.

Kasnije se ito samo delimino oporavi

Tragovi voluharice u snegu

Zatita sadnica
od voluhariica

skrivalica sa mamcem za voluharice

Ondatra zibethicus ondatra ili bizamski pacov

Arvicolinae, Muridae

Krupna vrsta
(duga
40+290,
teka i do
1600g), uneta
iz Amerike
zbog
krznarske
industrije.

Prsti obrasli dlakom za plivanje

Vremenom je odbegla i naselila se du

vodotokova i stajaih voda.

Gnezdo na obali

Gnezdo u vodi

Tragovi glodanja

Hrani se vodenim biljem i sitnim ivotinjama

Ondatra jede renog raka

Tragovi ishrane mekucima

Tragovi u blatu

Tragovi u snegu

Hrak evropski - Cricetus cricetus, Cricetinae, Muridae

Ima ga u
Panonskoj niziji,
a juno od Save
i Dunava
oko Beograda i u
Pomoravlju.
Stepska je
ivotinja, koja je
prela na obradive
povrine i pomou
njih se iri
(za razliku od
tekunice).

Krupan je glodar
teine do 600g.
Masivnog je tela,
arenog krzna.
Od obraza do
ramena ima kese
koje ponesu do 100g
zrnevlja. Pomou njih
i pretei frke na
neprijatelje.

Agresivan je prema svakom stvoru.

Hrak za jazbinu bira

ernozem, les, glinaste
i duboke podloge,
sa barem 100 cm
zemljinog pokrivaa,
obino na 150 cm
dubine.
Svaka jedinka ima
sopstvenu jazbinu
sa oko 5 hodnika,
od kojih je jedan
vertikalan (za brzu
evakuaciju),
a svi drugi su kosi i
krivudavi, vrlo
udaljenih otvora.

Uz jazbinu ima 2-5

magacina sa 15-50 kg
zrnaste hrane.
Obino jazbine i hodnici
susednih hraka
nisu blizu jedni drugih,
nego budu udaljeni
i desetine metara.

Hrak se koti se 2-3 puta godinje (prvi put u maju, drugi

put u julu), po 4-10 mladih. Samo mladi iz prvog legla
dostignu polnu zrelost u istoj godini.

Sklon je kalamitetu (prenamnoenju). Pojava kalamiteta je

postepena, ali je zato i njegov prekid usporen. U susednoj
Maarskoj dogaa se periodino, na svakih 12-13 godina i
traje po 3-4 godine.
Kalamitet se dogodi
u dva sluaja:

a) posle meteoroloki
slinih godina
b) prilikom spajanja
dvaju populacija u
migraciji na
uzvienija podruja
(posle poplava i
dizanja nivoa
podzemne vode).

Brojnost hrka odreuje se prebrojavanjem jazbina na

10 ha na stazi irine 10 m, i postavi jo 100 klopki tokom jedne
lovne noi.
Kategorije za procenu brojnosti izraene su brojem
nastanjenih jazbina/ha obradive povrine :
1. kategorija (vrlo niska brojnost) < 0,2
2. kategorija (niska brojnost)
0,2-1
3. kategorija (srednja brojnost)
2-5
4. kategorija (visoka brojnost)
6-20
5. kategorija (vrlo visoka brojnost) 21-50
6. kalamitetna brojnost
> 50

Prag tetnosti je 3 nastanjene jazbine/ha obradive

povrine. Suzbijanje se mora obaviti do kraja aprila ili dolazi
do pojave teta (april - maj).

Hibernacija hrka traje od septembra do februara. Prvi hrkovi

odlaze u hibernaciju ve poetkom septembra, i ceo proces je
razvuen na 40-80 dana, po
sledeem redosledu:
najstariji mujaci,
odrasli mujaci,
stare enke,
odrasle enke,
mladunci,
enke sa poslednjim
leglom.

Po istom redosledu, izlazak iz hibernacije traje 50-70 dana, od

februara do poetka maja; poinje pri ponovljenim SDT od 5 Co.
Nekada su aktivni i tokom zime.

Na poetku godine prvo pojede rezerve pa prelazi na zelenu

hranu. Hrani se u suton, tokom noi i u zoru. Podjednako jede
nadzemne i podzemne delove biljaka i sitne ivotinje
(glodare, gutere, ptice i insekte).

Veoma tetan.
tete od hrka
su i do 100%
u privatnom
sektoru.

Pravi zalihe do 50 kg, naroito tokom leta;

oisti ceo ar od kukuruza u nicanju.
U prolee se nalaze tragovi u repi - unitene biljke oko jazbina
(tokom leta oteuje delove glave i vrat korena repe),
oisti povrinu i od po nekoliko ari.
Hrak pravi tete i na soji - na izniklom usevu ostaju povrine
od proseno 25 m2 bez ijedne biljke. Ovakve oaze bez biljaka
nastaju i dok soja ima visinu 20-30 cm, a potom se tete
nastavljaju tokom sazrevanja i etve soje (odvlaenje zrna u
jazbinu).
Strada i suncokret, ito, bostan, razno povre, graak i drugo
bilje.

Suzbijanje hrka vri se izlivanjem (efik. 90%),

izlovljavanjem ( efik. 75%), fumigantima (tablete, pelete,
patrone - efik. 80%) ili zatrovanim mamcima (efik. 75%).
Hrak je u Srbiji zakonom zatiena vrsta (!)

SLEPO KUE - Nannospalax leucodon, Spalacinae, Muridae

Teko je do 200 g, cilindrinog tela, bez repa, velike glave,
skoro bez vrata. Nema oi i spoljanje uvo, ali ima cevaste
otvore. Ima izotrena ula mirisa, dodira i sluha.

Krzno dugo i
meko, u osnovi
sivo sa raznim
nijansama ute,
smee i rie;
noge kratke,
stopala pogodna
za kopanje.

Na glavi su
uvek
vidljivi
crvenkastouti
donji sekutii
koji tre,
a gornji su
krai
i jako
zakrivljeni.
Kopa zubima.

Sistem tunela jednog

slepog kueta je
obino veoma veliki.
Ceo ovaj kompleks
je nekada udaljen
80-100 m od polja
sa krompirom ili
drugom hranom.
Ovaj put je skoro
pravolinijski i
spolja vidljiv po
gomilicama zemlje.
Na dubini je 8-10 cm, i moe se odozgo rukom lako probiti. Tokom
kopanja ono gura glavom zemlju ka povrini i formira humke.
Humke su obino vee od krtinjaka - visine 20-30 cm, prenika
50-60 cm. Razmak izmedu njih je 60, 100 ili 120 cm, izuz. 300 cm.
Nisu sve humke iste, ima velikih izmedju kojih je nekoliko malih.

U magacine sakriju 15, 30 ili ak 50 kg krompira. Slepo kue se

pre pojave krompira hranilo podzemnim i nadzemnim delovima
zeljastih biljaka i trava, ali je lako prelo u krompirita. Krompir
u magacinu je uvek zdrav i paljivo odabiran.
Ukoliko ne nau krompir u zimskim zalihama bude dosta
lukovica ili rizoma Sonchus arvensis i drugih Sonchus vrsta,
iseenih na 5-6 cm duine. Magacain je spojen tunelom duine
1 m sa mnogo manjom komorom - jazbinom (uvek obloena
finom mahovinom, travom i koreniima. Trea mala prostorija
je jama za izmet, takodje povezana sa jazbinom kratkim
tunelom.
Pari se u periodu Novembar-Januar. Koti 1-3 puta godinje
(februar - maj) po 2-4 mlada. enka se okoti na maloj dubini 1015 cm, a posle 1-2 meseca celo se leglo spusti na dubinu 1.5-2
m. Mladi su samostalni sa 3 meseca.

Pravi razliite tete, uglavnom na podzemnim organima

biljaka, ali uvlai i cele sitnije zeljaste biljke pod zemlju.
tete se jave na paradajzu, lucerki i detelini, korenastokrtolastim biljkama, jagodama, graku, kukuruzu, i
drugim biljkama - uglavnom du redova.
Krompir jako strada, ali se tete mogu primetiti na vreme
zbog pojave izrivene zemlje (za razliku od slepog kueta,
vodena voluharica moe neprimetno da odnosi krtole).
Najgore su tete ipak na vokama i lozi, gde unitava
koren ak i rodnih stabala, pa dovodi do padanja i
suenja.

Brojnost slepog kueta se ne razmatra, jer

pojedinano pravi preveliku tetu. Unitava odmah po
pojavi, dok ne izruje veliku povrinu i oeti biljke.
Istiskuje ga donekle plodored i intenzivna obrada.
Suzbija se fumigantima u obliku tableta, peleta ili
patrona. Ako se prati nastajanje humke ili tete u
bati, moe se iskopati motikom posle dueg ekanja.
U Srbiji je zakonom zatiena vrsta (!)
Teko mu je prii jer ima odlian sluh i pobegne.
Iskopano slepo kue ne moe da se brzo ukopa ali
tri.

Sciurus vulgaris - ria veverica, Sciuridae

gnezdo

Ishrana jajima

Tragovi ishrane iarkama

Tipina oteenja na iarkama

Zalihe gljiva za zimu

Tragovi veverice u snegu

TEKUNICA - Spermophylus citellus, Sciuridae

Naoko je
slina hrku
po mnogim
osobinama.
Takoe je
krupan
glodar,
veliine
veverice.

Kopa sline jazbine na stepskoj podlozi, na

150-200 cm dubine.

Prva godina A

Prva godina B

Druga godina

Kasnije

Za razliku od hrka prezimljava u dubokom snu, ivi

kolonijalno i aktivna je danju.

Takoe, nikada ne kopa jazbine na obradivim povrinama, na

njima se samo hrani. Ne javlja se kalamitet. Pojedinano je
veoma tetna i na velikom prostoru.

2.5. TETE OD GLODARA

Postoje tri osnovna razloga da veina vrsta
miolikih glodara bude smatrana izuzetno
tetnim:
1) direktne tete od glodara

2) prenoenje bolesti i parazita ljudi i domaih

ivotinja
3) izazivanje odbojnost kod ljudi

1)direktne tete od glodara

Veliki materijalni gubicu nastali ishranom, rasturanjem
izmeta, kopanjem jazbina, nagrizanjem i otrenjem zuba.

Godinje pojedu velike koliine hrane i krmiva, a jo vie

zagade urinom i izmetom, raspu oteenjem ambalae i
razvlaenjem.
Godinje glodari unite 33 miliona tona hrane (dovoljno za
ishranu 130 miliona ljudi u svetu).
Jedna poljska voluharica pojede godinje oko 11kg
raznovsne, mahom zelene biljne hrane, a jak napad
voluharica u jesenje-zimskom periodu smanjuje prinos
penice za 50%.
Hrak godinje nagomila i pojede oko 30-50kg zrnaste
hrane i oteti velike povrine pod mladim biljkama kukuruza,
suncokreta, repe i dr.

Poseban problem predstavlja zagaenje ita i kukuruznog

zrna peletama i dlakom pacova i mieva. Mlevenjem
ove neistoe dospevaju u hranu ljudi i domaih ivotinja.
Ameriki standardi su
10 pacovskih peleta/kg eksportnog kukuruza
2 pacovske pelete/kg penice,
1 dlaka/50g brana.
mievi u prehrambenim proizvodima (tost, kola)

mievi u prehrambenim
proizvodima (salama, tost)

Glodari nagrizaju i oteuju irok spektar prirodnih

i vetakih materijala, instalacije za struju i telefon,
oteuju objekte kopanjem ili izazivanjem poara.
Na primer, u Maarskoj su 1976-77. pregrizanjem
elektrine izolacije sivi pacovi izazvali kratke spojeve i
poare u tri moderne farme. Samo jedan ovakav
poar je unitio celu farmu ivine, a teta je iznosila
160.000 dolara. Takoe je tokom, 1971-72. priblino
2.000.000 sivih pacova, izazivajui razliite tete,
kotalo grad Budimpetu oko desetak miliona dolara
godinje. U SAD se smatra da 1/4 poara
nepoznatog porekla izazivaju glodari. Pacovi se
zavlae u motore, oteuju osetljive merne ureaje i
plastine cevi.

2) prenoenje bolesti i parazita ljudi i domaih ivotinja

Vektori su itavog niza tekih zaraznih oboljenja ljudi, domaih
ivotinja i plemenite divljai:
- bakterioza (tularemija, salmoneloza, bruceloza, tuberkuloza,
kuga, tifus i druge),
- viroza i rikecioza (slinavka, ap, besnilo, hemoragina
groznica, limfocitarni horimeningitis)
- mikoza (dermatomikoze).
Prenose i parazite ( izazivae trihineloze, lajmanioze,
kokcidoze i toksoplazmoze).
U svetu se i danas deavaju epidemije kuge i kolere, kao na
primer u Indiji 1994. U naoj zemlji se skoro ciklino dogaaju
epidemije hemoralgine ili "mije" groznice u godinama sitnih
glodara. Takve su godine bile 1986 i 1987, 1994 i 1995. U
ovom periodu su se u Vojvodini do ireg podruja Beograda
pojavila i arita trihineloze.

3) izazivanje odbojnost kod

ljudi
Veina miolikih glodara plai
ljude (musofobija) ili izaziva
gaenje kod njih. Naroito su
odbojni sinantropni glodari,
mievi i pacovi. U odnosu na
pacove prisutan je i realan
strah od njihovog ujeda,
uglavnom posledica
vievekovnih iskustava sa
ovim ivotinjama u
vremenima gladi, ratova i
elementarnih nepogoda. Po
pravilu, prisustvo
sinantropnih glodara ima
negativne efekte na turistiku
i ugostiteljsku ponudu.

2.6. Mere borbe protiv glodara

Mere zatite od glodara su rezultat iskustava steenih u stalnoj
borbi ljudske civilizacije protiv njih. Zbog otpornosti i
prilagodljivosti ovih ivotinja, ove mere su obino
kombinovanog karaktera i podlone stalnim inovacijama. Dele
se na preventivne i direktne mere.
Suzbijanje glodara u objektima i zatienom prostoru obavlja
se odmah po utvrivanju prisustva tetoine.
Suzbijanje glodara u polju obavlja se tek po utvrivanju
kritinog broja tetoine (prag tetnosti).
Kritian broj je onaj broj jedinki tetoine, koji preti
nastajanjem gubitaka prinosa veih od trokova suzbijanja.
Tako je na primer KB za poljsku voluharicu u itu i
leguminozama 100-200 aktivnih rupa po hektaru, a KB za hrka
u okopavinama 3 nastanjene jazbine po hektaru.

Kritian broj se utvruje terenskom procenom brojnosti

tetoine, koja se moe obaviti nekom od sledeih
metoda:
Orijentaciona procena brojnosti (metod aktivnih rupa) :
zatrpaju se sve rupe na 10 probnih povrina useva od po
10x10m ili 10 redova 1x100m. Sutradan se prebroje
otvorene i proveri brojnost po skali (primeri skala su
navedeni kod vrsta rodova Apodemus, Microtus i
Cricetus).
Relativna brojnost (metod lovnih linija) : postavi se 100
klopki na rastojanju od po 5m i sutradan sakupi ulov;
izmere se, odredi starost i pol jedinki, obavi disekcija
materica enki.
Cenzus (totalni izlov) : sakupljanje svih jedinki na maloj
izolovanoj povrini.

Preventivne ili profilaktike mere

slue za stvaranje to nepovoljnijih uslova za
naseljavanje, ishranu i opstanak glodara na datom prostoru.
1)

graevinsko-tehnike mere

regulisane propisima o graevinsko-tehnikim

karakteristikama objekata (kvalitet graevinskih materijala i
naini gradnje).

temelj magacina treba da je dublji od 60cm, a ako nije

mora se izgraditi isturena betonska stopa od 30cm,

debljina betonskog poda treba da bude bar 10cm.

podrumske i prizemne prostorije moraju imati ventilacione

i kanalizacione otvore pokrivene reetkama ili mreama (sa
otvorima do 1cm , od ice debele bar 3mm).

drveni pragovi i vrata moraju biti ojaani limom.

ambare treba podizati na stubovima.

2) primena olfaktornih repelenata - uobiajeno za odbijanje

drugih tetnih sisara grupa (zeeva, papkara i ptica), ree u
primeni za glodare. Za repelentne namaze se koriste kreno
ulje, albihtol i cinkova so dimetil-ditiokarbaminske kiseline,
Kunilent i sl.
3) upotreba ultrazvunih i elektromagnetnih talasa - odreene
frekvencije utiu negativno ili ak letalno na glodare.
Tehnika usavrenost ovih mera nedovoljna za optu
primenu. Predvieno je da se koriste u zatvorenom
prostoru.
4) tehnoloko-manipulativne mere - postupci skladitenja i
manipulisanja raznim sirovinama poluproizvodima u
skladitenju i transportu:

roba u magacinu dignuta 30-40cm iznad poda i odmaknuta

od zida

ambalaa zatvorena, vrsta i stalno kontrolisana

sredstva transporta obezbeena da se glodari ne bi raznosili

sa robom

6) sanitarno-higijenske mere - kontrola povrina koje su

arita glodara:
ruderalne povrine kombinovane sa divljim deponijama,
klanine deponije,
organska ubrita razliitog porekla,
mrcinita.
Ovakva mesta su uvek naseljena glodarima i izvor zaraza.
Nagomilane otpatke treba zakopavati, spaljivati ili organizovano uklanjati.
7) upotreba genetskog metoda - nije spremna za iroku
primenu, zbog sloenosti i skupe tehnologije. Predvia
upotrebu destruktivnih gena, koji poveavaju osetljivost
glodara na prirodne bolesti, ili produkciju sterilnih mujaka i
njihovo oslobaanje u divlje populacije, da bi izazivali lani
graviditet enki.

Direktne ili kurativne mere

Ovo su mere suzbijanja glodara u najuem smislu. Dele se u
tri osnovne grupe - mehaniko-fizike, bioloke i hemijske
metode.
1)
mehaniko-fizike metode - najstariji naini suzbijanja
glodara, danas imaju samo dopunski znaaj. Samostalno se
primenjuju samo pri malom broju ivotinja ili u izolovanim
prostorima. Pored toga se primenjuju u cilju ustanovljavanja
prisutnih vrsta glodara, njihove brojnosti, za parazitoloka istraivanja i kao pratea kontrolna mera tokom izvoenja
deratizacija.

- nalivanje vode u aktivne rupe - koristi se samo za hrka,

tekunicu i pacova; iziskuje velike koliine vode i utroak
vremena.
- kopanje zatitnih anaca - oko vanih objekata i parcela
se kopaju anci dubine 70cm, koso nagnutih strana, da
se ivotninje ne ispenju napolje i da se due zadre u njima.
Du anca se ostavlja i izvesna koliina otrovnih mamaca
kao dopuna.
- blokiranje prostorija sa aktivnim rupama - selektivno se
zatvaraju rupe u nastanjenim prostorijama objekta, a
glodarima se ostavljaju placebo mamci i smanjuje opreznost ;
odreen broj rupa se namerno ostavi i pripremi se mehanizam
za njihovo zatvaranje (dakii sa peskom) kada otpone
izlovljavanje glodara u prostoriji (kada popusti opreznost
glodara i steknu naviku da se grupiu oko ponuenih mamaca).

- upotreba klopki, mamaca i lepkova

posude sa vodom dopunjene klackalicom, za
davljenje glodara;
mehanike mrtvolovke sa oprugom
elektrine mrtvolovke
iane i cevaste ivolovke
Mamac je vaan deo veine klopki, a uspeh zavisi od dobrog
izbora.
za poljske mieve i voluharice od itnog zrna, slanine,
hleba i crnog luka (propreno na ulju) ili zelena hrana
(argarepa, mahuna i zrno mladog graka)
za slepo kue argarepa, krompir, crni i beli luk
za hrka mladi klipovi kukuruza, vlati penice i rai,
mlada konoplja, graak i bob, ali i ivotinjski
mamci - mievi i voluharice.
za pacova je privlana riba, pilee iznutrice ili
pahuljice. Miris ili izgled mamca mogu biti odbojni
ili vremenom izgubiti efekat za istu vrstu.

Lepkovi za glodare su ve komercijalizovan metod, mada

imaju izvesna ogranienja. Naime, hvataju se samo sitniji
glodari, dok je za pacove ovo sredstvo neefikasno. Drugo,
uhvaena jedinka se mui i postaje upozorenje ostalima.
2) bioloke metode
Oslanjaju se na upotrebu grabljivaca, parazita i patogenih
mikroorganizama.

Predatori predstavljaju vaan faktor u smanjenju prirodnih

popu-lacija tetnih glodara, ali je njihovu aktivnost nemogue
prostorno i vremenski usmeriti po elji. Neophodno voditi
rauna o konzervaciji predatora.
Najefikasnije grabljivce glodara predstavljaju lisica, lasica,
kuna tvor, maka i pas, kao i brojne vrste ptica - sove, jastreb,
orao miar, vetruka, kobac i veina vrsta vrana, rode i
galebovi. O predatorima se mora jako voditi rauna kod
postavljanja mamaca za glodare usled poveane opasnosti
od sekundarnih trovanja.

Primena patogena i vetako zaraavanje glodara su uvek

skopani sa rizicima irenja zaraze na organizme koji nisu
tetni. Takoe je obim zaraze bilo teko prostorno
ograniiti. Koritene su bakterije tifusa, kao i neki sojevi
Sallmonella, koji navodno nisu opasni za oveka a izazivaju
sepsu kod tetnih glodara. Ovaj metod je primenjen
pomou mamaka u Francuskoj, Bugarskoj i bivem SSSR-u.
Ipak je dolo do zaraavanja ljudi pri rukovanju, pa su ti
preparati povueni iz upotrebe u Evropi i Severnoj Americi, ali
i danas se isti preparati koriste u zemljama Latinske Amerike,
Kini i Mongoliji.
3)hemijske metode

Rodenticidi su najefikasniji i najbri nain za redukciju

prenamnoenih populacija glodara. Oni omoguuju
sistematsko suzbijanje glodara na veim povrinama
(velika gradska naselja, ogromne povrine pod poljoprivrednim i umskim kulturama). Efekat se postie u relativno
kratkom vremenskom periodu.

Veina ovih sredstava se unose u telo ivotinje

digestivnim ili respiratornim putem. Prema nainu delovanja se
dele na brzodelujue i sporodelujue otrove.

a) brzodelujui ili akutni rodenticidi imaju brzo delovanje, prvi

simptomi se javljaju ve posle nekoliko minuta, ili najvie 24
asa, zavisno od preparata. Otrovane ivotinje jako pate ili
drastino menjaju ponaanje, pa mamci brzo poinju da
izazivaju strah kod zdravih jedinki.
Njihova primena danas ograniava na godine kalamiteta
sitnih glodara ( takav je cinkfosfid - to je amorfni prah,
metalnosive boje, sa mirisom fosfora ili belog luka u
uslovima vlage; dobro se rastvara u pljuvaki i eludanoj
kiselini glodara, obrazujui cinkhlorid i vrlo toksini
fosforvodonik ) Ekoloki posmatrano, ima povoljnu osobinu
da ne ispoljava sekundarnu otrovnost, zbog brzog
razlaganja u telu otrovanih ivotinja.

Koristi se u zrnastim mamcima za umske i poljske

mieve i voluharice, koji se ubacuju direktno u rupe
ili se postavljaju "skrivnice" (cevi duine do 40cm,
prenika 10cm), ime je spreeno trovanje drugih
ivotinja. Za kunog mia u domainstvu se koristi kao
pasta namazana na komadie sira,hleba, slanine ili
salame. itna zrna se cinkfosfidom oblau uz pomo
masti, ime je usporena njegova razgradnja. Ostali
akutni rodenticidi uglavnom su povueni iz upotrebe
zbog nesigurnosti u rukovanju. Pored toga u akutne
rodenticide se mogu svrstati i fumiganti, kakav je
fosforvodonik (Phostoxin).

b) sporodelujui rodenticidi ili antikoagulanti - glavni za

suzbijanje glodara, ali posebno sinantropnih vrsta u
deratizaciji, jer ispoljavaju vrednu osobinu - delovanje im je
prikriveno. Stvaraju poremeaje u koagulaciji krvi, inhibiraju
delovanje vitamina K i smanjuju elastinost krvnih sudova,
ime izazovu krvarenja i krvavljenja u telesnim dupljama. Smrt
nastupa postepeno, slino ubrzanom starenju (o tome e biti
vie rei na predmetu Zoocidi).
c) hemosterilanti - izazivaju mutagene efekte koji smanjuju
fertilitet i poveavaju smrtnost narednog nakota glodara.
Alfahlorhidrin, uveden je upotrebu u Evropi i Americi i
Novom Zelandu. Na neke grupe glodara deluje kao
toksikant, a na neke kao sterilant. Efikasan je za oba pola i sve
uzrasne strukture. Posle trovanja populacija glodara
zahvaljujui hemosterilizaciji nema karakter naknadnog
poveanja brojnosti, to prati upotrebu drugih rodenticida.
Nema toksinog dejstva na druge grupe ivotinja.