Home

Iskustva pelara
Marjan ebalj
Deliblatska peara

Poloka - moja omiljena konica

Smatram da ova konica zasluuje veu panju pelara i neka ovaj lanak bude moj doprinos njenoj popularizaciji.
KRATAK ISTORIJAT POLOKE KONICE
Prvu poloku konicu konstruisao je francuski pelar Lajans oko 1865 godine. Konica je sadravala 20 ramova dimenzija
410x330mm i imala je krov slian dananjem, otvarala se odozgo. Osnovni model ove konice se u svetskim okvirima zadrao do
danas i moje je miljenje da se u konkurenciji sa ostalim konicama i dalje dri veoma dobro. Tokom vremena, kod ove konice
se jedino menjala dimenzija rama. Uglavnom je prihvaena dimenzija Dadan-Blatovog rama 420x270mm. Takodje su se pojavili i
"Boconadi" sistem 300x400mm i konica "Kosovka" sa istim dimenzijama ramova.
Poznato je da je ovu konicu prihvatio i Jovan Zivanovi, velikan pelarstva sa naih prostora, s tim da je veliina ramova u
njegovim konicama bila 250x250mm.

Ram poloke konice

PREDNOSTI I NEDOSTACI
Prednosti:
Negde sam proitao da se poloka konica "ita" kao knjiga i smatram da je to potpuno tano. Isto se tako lako i "lista". Uz
iskustvo, dovoljno je za trenutak otvoriti konicu da bi se uoilo je li sve u redu ili ne.
- Radi se ramom
- Nema podizanja tekih nastavaka (naroita pogodnost za starije pelare i ene)
- Proletnji pregled se vri brzo i lako, bez velikog gubitka toplote, a uznemiravanje pela je minimalno
- Matina reetka i sve pregrade nalaze se ispod krova u konici, gde mogu stati i rezervni ramovi.
- Pelaru pri radu nije potrebna tua pomo
- Veliina ramova i veliki medni venci obezbeuju odlino zimovanje

- Jednostavna je za transport. Tvrdi se da su poloke teke, no to po meni ne stoji. Tri nastavka LR konice na primer, su tea, a
daleko je jednostavnije transportovati jedno veliko telo poloke konice nego nekoliko nastavaka koji se moraju dodatno vezivati
i obezbeivati.
Nedostaci:
- Ogranien prostor (moe se nadomestiti dodavanjem medinih polunastavaka)
- Sazrevanje meda je sporije
- Ako se ne intervenie na vreme, izmeaju se vie sorti meda, dobijemo meani med
- Podnjaa je klasina pa je tee obaviti proleno ienje.
TEHNIKA RADA
Moja tehnika rada sa polokom konicom zavisi od veliine konice, odnosno broja ramova u njoj. Sa konicom od 16 ramova
(imam nekoliko takvih) treba raditi sa jednom maticom. Konicama koje imaju do 22 rama treba pelariti sa dve matice
privremeno, a konicama sa veim brojem ramova od toga, sa dve matice stalno. Sve se vie opredeljujem za velike konice
(moje su sa 27 ramova).

JEDNOMATINI NAIN RADA

Ovaj nain rada se ne razlikuje mnogo od rada sa drugim tipovima konica (nastavljae), sem sto se sve radnje i postupci odvijaju
po horizontali. Dakle, u prolenom razvoju: proirivanje legla, deblokada matice, dodavanje satnih osnova. Dvadesetak dana
pred bagrem postavljam matinu reetku i ograniavam maticu na 5 ramova. Matica je ograniena na 1-2 rama otvorenog legla i
3 satne osnove. Zatvoreno leglo se demarira u medini prostor. To leglo e izai do cvetanja bagrema i ramovi e biti spremni da
prime nektar. Kod matice e biti vrlo malo otvorenog legla, to je i bio cilj. Za kasnije pae je isto kao kod nastavljaa:
odravanje radnog raspoloenja, spreavanje rojevog stanja (ako se tako eli). Najee pustim da se ove konice prirodno roje.
Ispred pelinjaka je niska umica i skidanje ovih rojeva mi priinjava veliko zadovoljstvo.

RAD SA DVE MATICE PRIVREMENO

Napomenuo sam da na ovaj nain pelarim konicama koje imaju 20-22 rama. Cilj ovakvog naina rada je da se maksimalno
iskoristi potencijal koji ima konica sa ovoliko ramova, u odnosu na uslove podruja gde stacionarno pelarim.
Dvomatino drustvo formiram posle pae suncokreta. Na sredini konice postavljam potpunu pregradu i osnovnom drutvu u
drugu polovinu konice dodajem sadraj dobro razvijenog nukleusa. Tako dva drutva zimuju ineci zajedniku termiku celinu.

Proletnji razvoj oba drutva je nezavisan sve do 20-tak dana pred cvetanje bagrema. U to vreme iz tih konica izdvajam po jedan
roj na 2-3 rama otvorenog legla (leglo-polen-med-satna osnova). Ovaj roj e se u bagremovoj pai veoma brzo razviti.

Sutradan otvaram konicu i maticu sa ramom na kome se nalazi, zatim ramom otvorenog legla, perge i meda i dve satne osnove
pomeram uz zid konice i postavljam matinu reetku. Tako sam maticu ograniio na 5 ramova i to e biti plodite dok traje
sezona burnih paa (bagrem-suncokret). Da napomenem da te konice pored leta sa prednje strane imaju i jedno bono leto, na
strani na kojoj je ograniena matica. Ovo leto je tokom sezone uglavnom zatvoreno a kasnije e se videti da ima vanu ulogu.
Nakon ograniavanja matice podiem srednju pregradu i spajam drutva. Drutva koja borave u istoj konici bez obzira na
pregradu se nikada ne tuku kod spajanja. U tom momentu u konici od obe matice ima najmanje 10-12 ramova legla. To je
uglavnom zatvoreno leglo, koje e do poetka bagremove pae svo izai i ti e ramovi biti spremni za prijem nektara.
Kada se pojave prvi cvetovi bagrema, matinu reetku zamenjujem ianom mreom i istovremeno otvaram pomono bono leto.
Sta se desava? Sve izletnice koje su se zatekle u ploditu kod matice izlaze kroz pomono leto i u povratku se vraaju na leto sa
prednje strane konice, gde su i navikle,.samo sada u prostor koji je fiziki odvojen od matice ianom mreom. Kroz ianu
mreu pele oseaju maticu i radno raspoloenje pela je nesmanjeno. Tako veina pela u konici uestvuje u medobranju.
Matica malo zastane sa polaganjem jaja i smanjuje se potronja hrane na ishranu legla, kao i poslovi oko nege legla, to je i bio
cilj.
Ujedno je na takav nain spreen i rojevi nagon. Matica nema
naroda
sa kojim bi izala u roj, a veina pela u meditu nema
maticu koja bi izletela sa rojem!!!
Ukoliko se posle vrcanja meda eli zamena matice, ona se premesti u sredinu konice da nastavi sa polaganjem jaja u izvrcane
ramove, umesto iane mree se postavi potpuna pregrada i u bive plodite se dodaju 1-2 zrela maticnjaka (treba ih naravno
planski pripremiti). Matica e na oplodnju izai na bono leto i tu e se i vratiti, orijentacija joj je olakana.
RAD SA DVE MATICE STALNO U KONICI
Ova tehnika se uglavnom bazira na iskustvu hrvatskog pelara Josipa Belia i na njegovoj knjizi
Od poetnika do naprednog
pelara
. Beli je ovaj nain pelarenja koristio na polokama sa 20 ramova. Na podruju gde pelarim (Devojacki Bunar) ovaj
broj ramova nije pokazao ba najbolje rezultate i vremenom sam doao do zakljuka da tu tehniku treba primenjivati na
konicama sa veim brojem ramova. Opredelio sam se za konice sa 27 ramova. Obzirom da u toj konici tokom sezone bude 3
pregrade koje oduzimaju irinu 2 rama, aktivno bude 25-26 ramova.
Oba drutva zimuju odvojena potpunom pregradom na sredini konice. Klube obe matice je blizu pregrade i tako se uzajamno
greju. Osim ove pregrade sastavni deo konice su jos dve matine reetke koje se jednostavno transformiu u pregrade sa
ianom mreom sitnih otvora ili potpune pregrade. Zbeg-poklopna daska je sastavljen iz 4 dela i u svaki dolazi zasebna hranilica
(moe i flaa ili manja tegla). Na obe bone strane konice nalaze se pomona leta.

U ovakvoj konfiguraciji drutva ostaju sve do 20 dana pred cvetanje bagrema. Tada se obe matice matinim reetkama
ograniavaju na po 5 ramova do bonih zidova. Matice prenosim sa ramom na kojem ih naem. Ostali prostor se popunjava sa 2
izgraena rama i 2 satne osnove. Tako e matica nastaviti sa zaleganjem a pele negovati leglo. Sutradan vadim srednju pregradu
i tako drutva postaju dvojna. U tom momentu u srednjem delu konice koje sada postaje mediste ima 15 ramova, od kojih je

najvei deo sa leglom (ako su matice produktivne ima 10-12 ramova legla. Za sledeih 20 dana iz tog legla ce izai masa pela i
za bagrem imamo veoma jako drutvo koje je oslobodjeno poslova oko legla i sve pele budu usmerene na sakupljanje i prijem
nektara. Vano je napomenuti da nakon 5-6 dana veoma paljivo pregledam ramove sa leglom u meditu i kidam eventualno
zapoete prinudne matinjake. Ponekad se desi da neki skriveni maticnjak promakne i za vreme medobranja dobijemo
neplanirano jos jednu maticu!

Kao i u ve opisanoj tehnici rada sa 2 matice privremeno, i ovde se prvog dana, kada bagrem pokae prve cvetove, matine
reetke prekrivaju ianom mreom i otvaraju bona pomona leta. Izletnice zateene kod matice izleu i vraaju se na prednja
leta i tako se pridruuju masi pela u meditu i jo poveavaju broj pela koje uestvuju u medobranju. Radno raspoloenje pela
je dobro jer oseaju prisustvo matica kroz iane mree.
Kao i kod prethodne metode, rojenja nema iz ve navedenih razloga. Sada preostaje samo da bagrem zamedi Ne elim da
licitiram koliko se meda moe izvrcati u prosenoj godini, samo da napomenem da pun ram meda moze teiti i vie od 4kg.

Ova konica sada nakon vrcanja bagremovog meda, prua mogunost neverovatno jednostavne zamene obe matice ili formiranje
dva nova drutva na pelinjaku. Evo kako.

Kada se zavri vrcanje bagremovog meda, kod vraanja izvrcanih ramova skidaju se iane mree i umesto njih postavljaju
potpune pregrade. Takoe se vraa i potpuna pregrada na sredini konice. Sada je cela konica izdeljena na etiri dela, od kojih
svaki deo ima zasebno leto i zasebnu poklopnu dasku. Matice prebacim u dva srednja odeljka, gde nastavljaju da zaleu na
izvrcanim ramovima. U bone odeljke ubacujem po dva pripremljena zrela matinjaka. Mlade matice izleu na oplodnju kroz
bona leta i nepogreivo se vraaju. Kada matice budu proverene, moe se postupiti u zavisnosti od potreba pelara. Jedna
mogunost je skloniti stare matice, podii pregrade i nastaviti sezonu sa novim maticama. Druga varijanta je da se oba odeljka sa
starim maticama prebace u nove konice i tako se dobiju dva nova drutva na pcelinjaku. Ceo postupak se moe ponoviti jos
jedanput nakon suncokretove pae!
Sve navedeno radi jedan pelar bez velikih fizikih naprezanja, dizanja tekih nastavaka da bi se na primer pregledalo plodite.
Sve je pred oima I na dohvat ruke. Ja sam svoje pelarenje poeo sa polokama, pa sam onda verujuci modernoj pelarskoj
literaturi, poeo da pravim LR konice. Sada se polako vraam polokama, uveren da one nisu nikako ni zastarele niti manje
vredne od drugih konica-naprotiv.

Marjan sa sinom na pelinjaku