PRIPREMA PELINJIH DRUTAVA ZA BAGREMOVU

I SUNCOKRETOVU PAU I PROIZVODNJA RANIH

ROJEVA
Oekujem da e i ovog prolea, kao i prethodnih,
ostati dosta praznih konica. Osnovni razlog za gubitke
bie varoa i nozema.
Opisau ta se deavalo na mom pelinjaku od
avgusta do kraja oktobra, a to se deavalo i na ostalim
pelinjacima u mom okruenju.
Odmah posle suncokretove pae, negde posle 1.
avgusta, zapoeo sam zadimljavanje drutava protiv
varoe. Dimio sam tri puta u razmaku od po 6 dana
izmeu svakog zadimljavanja. Ovaj ciklus dimljenja nije
dao zadovoljavajue rezultate, izbrojano je do 50
otpalih varoa po drutvu. Sledei ciklus dimljenja
zapoet je oko 10. septembra i na moje veliko
iznenaenje izbrojan je vei broj otpalih krpelja, u nekim
drutvima i do 500. Tek u treem ciklusu dimljenja koje
je obavljeno krajem oktobra broj otpalih varoa je bio u
granicama tolerancije. Iz ovog moemo zakljuiti da je
varoa bila u zatvorenom leglu, a kada se leglo
smanjivalo varoa je ostajala na pelama te je masovno
padala pri zadimljavanju. Posle iznurenosti pela
varoom, nadovezae se nozema, te u prolee moemo
oekivati dosta gubitaka.
Pokuau da opiem nain
kako preostala
drutva razvijam za bagremovu pau, kako dobijam
mlade matice, nukleuse i rojeve, a da neznatno umanje
snagu drutava za bagremovu pau.
Poetkom januara svako drutvo dobilo je po
jednu eerno-mednu pogau. Ovako rano davanje

pogaa je radi sigurnosti ako neko drutvo ranije potroi

mednu kapu, da se zadri na pogai. Pogau drutva
obino troe od tree dekade januara pa nadalje. U
drugoj dekadi februara dodajem drugu pogau u ijem
se spravljanju, pored eera i meda, koristi i i kvasac,
soja, forsapin i drugo. Evo recepta za spravljanje
pogae u sopstvenoj reiji:
- 50 kg eera u prahu
- 3,5 kg meda
- 3 kg pekarskog kvasca (6 funti)
- 1 kg sojinog brana
- 100 grama vonog sireta
- Nozecid po uputstvu proizvoaa
- Forsapin po uputstvu proizvoaa
- voda po potrebi (moe i pelinji aj).
Nakon dodavanja druge pogae koja je
oplemenjena stimulansima, pele je intenzivno koriste,
a samim tim bolje hrane maticu koja svakim danom sve
vie i vie polae jaja. Drutva dobro utopljavam folijom
i ostavljam da miruju sve do poetka cvetanja
danarike, za to vreme matica je zalegla 4-5 ramova.
Kada se pojave prvi cvetovi danarike i kajsije okreem
nastavke sa leglom za 180 stepeni, ne dirajui
utopljavajui materijal. Poto se u to vreme leglo nalazi
na 4-5 ramova, ali samo u prednjem delu, a u zadnjem
delu je med koji pele ne trpe do leta, one ga intenzivno
raznose po praznim elijama saa, a samim tim troe
vie hrane za sopstvene potrebe, te jo bolje hrane
maticu i pospeuju je da vie polae leglo.
Kada je denerika u punom cvetu, dodajemo po
jednu satnu osnovu izmeu rama sa leglom i rama sa

polenom. Ovu priliku, kada otvaram konice, koristim

da dodam i treu pogau. Posle 3-4 dana dodajem
drugu satnu osnovu, a prethodno dodatu stavljam u
sredinu legla da bi je matica potpuno zalegla.
Za vreme cvetanja ostalog voa (trenja, vinja,
kruka, jabuka i dr.) i dalje dodajem satne osnove, ali
sada u sredinu legla, ako pritom vremenska prognoza
kae da e naredna 2-3 dana biti lepo vreme. Ramove
sa medom koje vadim iz plodita malo ogrebem sa
pelarskim noem i stavljam ih u donji nastavak ispod
legla da bi ga pele iz njega prebacile u gornji nastavak
jer ne trpe med ispod legla. I ovo je jedan od naina
stimulisanja matice da polae vie jaja.
Od poetka cvetanja voa, pa sve do poetka
cvetanja bagrema, i pored toga to imau pogae, svako
drugo vee vrim prehranu sa sirupom uz dodatak
Forsapina ili Kobalta.
Kada je voe u punom cvetu i kada je temperatura
najmanje 16 stepeni, pristupam detaljnom pregledu
drutva da bih ocenio kvalitet i koliinu legla. Sve
zapisujem u belenicu u koju drutva kategoriem u tri
grupe: jaka, srednja i slaba. Obino u to vreme drutva
imaju od 3 do 5 ramova legla. Sledeeg dana iz tree
grupe (slaba drutva) vadim po jedan ram zatvorenog
legla bez pela i dodajem u konice iz srednje grupe.
Sada su drutva prve i druge grupe opredeljena za
bagremovu pau. Posle 7-8 dana ponovo iz tree grupe
(pomona drutva) uzimam po jedan ram zatvorenog
legla, takoe bez pela i dodajem najslabijim drutvima
iz prve ili druge grupe drutava koja su malo zastala u
razvoju. Na ovaj nain sam dobio 2/3 drutava koja e
se potpuno razviti za bagremovu pau.

FORMIRANJE ODGAJIVAKIH DRUTAVA

(STARTERA)
Za vreme ovih prolenih radova pratim razvoj 4-5
drutava koja se najbolje razvijaju i iz dva najbolja
drutva isecam kocke 4x4cm zatvorenog legla. Te
kocke stavljam u hladnjak da prenoe kako bi leglo
uginulo. Sledeeg dana vraam kocke u ramove na
mesta gde su odseene, zatvaram konice i pratim
drutvo koje prvo oisti uginulo leglo iz kocke. To
drutvo koje je to prvo uradilo odreujem za drutvo iz
koga u uzimati materijal (larve) za proizvodnju
matinjaka. Ove radnje se obavljaju za vreme cvetanja
jabuke.
Kada jabuke budu u punom cvetu, pristupam
formiranju odgajivakog drutva na sledei nain: iz
pomonih drutava vadim po jedan ili dva rama
zatvorenog legla sa pelama bez matice, vodei rauna
da ne oslabimo mnogo pomona drutva. Te ramove
stavljam u unapred pripremljen nastavak. Nastavak
punim do 8 ramova legla, a sa strane su po jedan ram
sa medom i polenom. Nastavak stavljam na novu
podnjau, a preko nastavka poklopnu dasku sa
ugraenom hranilicom, potom ide utopljavajui materijal
i na kraju krov. Starter sveko vee prihranjujem.
etvrtog dana otvaram starter i svaki ram sa leglom
prekontroliem, tj. da li su zapoeti matinjaci. Ako
matinjaka ima, trebao ni ih ponititi poto se iz njih
prethodno izvadi mle. Osmog ili devetog dana izai e
skoro svo leglo i bie mnotvo mladih pela koje su

sposobne da odgaje 20 matinjaka. Devetog dana od

formiranja startera otvaramo ga, iz njega vadim jedan
ram iz koga je leglo izalo, a ako takvog nema, onda
vadim ram sa medom, a ostale ramove grupiem tako
da u sredini nastavka ostavim mesto za ram sa
materijalom za matinjake, nastavak potom zatvaram i
naredna 3-4 sata pripremam materijal za matinjake
(presaivanje larvi, Jenter, Alijeva ili druga metoda).
Kada otvorimo starter da bismo dodali pripremljeni
materijal, videemo da su mlade pele potpuno
popunile prazan prostor
svojim telima, polako
dodajemo pripremljeni materijal koji pele vrlo rado
prihvataju. Poto se ovaj materijal dodaje kada je
jabuka ve procvetala, kod nas nastupa bespani
period sve do cvetanja bagrema. Startere bi trebalo
zato prehranjivati svako vee sa litra sirupa (med
rastvoren u toploj vodi).
PRIPREMA DRUTAVA ZA SUNCOKRETOVU
PAU
Kada sam u startere ubacio materijal za
matinjake, to je vreme kada je ve precvetala jabuka,
a u proizvodnim drutvima ima najmanje 8 ramova
legla, onda otpoinjem pripremu za suncokretovu pau.
Otvaram konicu i traim maticu )ona je obino u
gornjem nastavku), a kada je pronaem, ram sa
maticom stavljam na stranu dok ne ''preuredim''
konicu. Iz donjeg nastavka vadim prazne ramove, ili
one sa po malo meda (oko 5-6 ramova) i sada u
sredinu donjeg nastavka stavljam ram sa maticom, a iz

gornjeg nastavka vadim jo dva rama sa otvorenim

leglom i stavljam do rama sa maticom, zatim sa strana
po jednu satnu osnovu, do zidova po ram sa medom, a
ostatak popunimo sa izgraenim saem. Na donji
nastavak stavljam Hanemanovu reetku, pa nastavak
sa zatvorenim leglom koje se nalazi u sredini tog
nastavka i praznim ramovima iz donjeg nastavka, a
viak ramova stavljamo u magacin kao rezervu.
Preureenu konicu svako vee prihranjujem sa
eernim sirupom.
etvrtog dana je otvaram i
prekontroliem da li u gornjem nastavku ima zapoetih
matinjaka, a ako ih ima razorim ih, a da prethodno iz
njih izvadim mle. Narednih dana konice ne otvaram,
sve dok ne ponem dodavanje matinjaka. Dan pre
nego to u dodati matinjake, konicu preureujem na
sledei nain: skidam gornji nastavak kao i
Hanemanovu reetku. ta se desilo u donjem
nastavku? Poto je drutvo u usponu (pritom je i svako
vee prihranjivano), matica je zalegla skoro ceo
nastavak, pa na ovaj nastavak stavljam polunastavak
popunjen sa delimino izgraenim saem, a na
polunastavak stavljam Hanemanovu reetku. Na nju
dolazi nastavak sa izgraenim saem, a na njega
stavljam pregradnu dasku sa otvorenim letom za gornji
nastavak, pa nastavak sa izlazeim leglom. Sledeeg
dana otvaram konicu i procenjujem koliko je mladih
pela ostalo u gornjem nastavku i koliko je jo ostalo
zatvorenog legla. Ako procenim da ima dosta pela,
istresem ih u donje drutvo jer u gornjem nastavku ne
bi trebalo da bude mnogo pela, dovoljno je vrlo malo,
dovoljno da proizvede maticu. Sada u ovaj nastavak na
ram sa leglom ugraujem zreo matinjak iz koga e za

vreme bagremove pae izai matica, oplodie se i

poeti sa zaleganjem jaja. Ako je paa dobra, donjem
drutvu dodajem jo jedan polunastavak.
Odmah poto se matinjaci iskoriste, iz startera se
dodaje nov materijal za dobijanje sledeeg ciklusa
matinjaka koji e stii krajem bagremove pae i
dodau ih tamo gde nema matica iz prethodnog ciklusa,
a ostatak za formiranje rojeva od pomonih drutava.
Kada se u rojevima oplode matice, rojeve pojaavam
sa po kojim ramom zrelog legla iz pomonih drutava.
Kada iz startera uzmem drugi ciklus matinjaka, u
starteru obavezno ostavim jedan ili dva matinjaka i od
njega e se do jeseni razviti dobro drutvo. Ako se
nukleusi i pomona drutva u toku leta redovno neguju,
do jeseni e biti dobro razvijena drutva, sposobna da
preive zimu.
Sada se vratimo proizvodnim drutvima.
Posle zavretka bagremove pae, donja drutva
su postigla svoj maksimum razvoja. Da se odmah posle
vrcanja meda drutva ne bi izrojila, umesto pregradne
daske izmeu donjeg drutva i mlade matice (koja je
ve jajima zalegla najmanje jedan ram) stavljam
Stenglerovu dasku na kojoj otvaram gornja prednja leta
(daska ima ianu mreu 3x3cm). Posle par dana, kada
se mirisi matica izjednae, pristupam preureenju
konice na sledei nain: poto sam prethodno
pripremio rezervnu podnjau, na nju stavljam gornji
nastavak sa mladom maticom, a zatim nastavak
popunjen izgraenim ramovima koji sadri i ''ram
hranilicu'' ispunjen malo reim eerno-mednim testom.
Poto prethodno uklonim staro drutvo, na
njegovo mesto stavljam drutvo sam novom podnjaom

gde na drugi nastavak stavljam pregradnu dasku sa

otvorenim letom, pa nastavak sa starom maticom i
puno legla, a preko toga polunastavak koji je ve bio u
sastavu starog drutva i poklopnu dasku sa ugraenom
hranilicom. ta se sada deava? Sva izlegnica iz starog
drutva e se vratiti na donje leto kod mlade matice.
Poto je mlada matica u punom zamahu, kada dobije
ogroman broj izlegnica, a u nedostatku pae ima hrane
u ram hranilici koja joj moe trajati dve nedelje),
popunie leglom donji nastavak. Gornje drutvo je
izgubilo gotovovo svu izlegnicu, a kako ima mnogo
legla, za 5-6 dana dobie nove izletnice. Ako se donjem
drutvu doda nova ram hranilica i ako se gornje drutvo
povremeno prihranjuje i nedostatku pae, oba drutva
e na nedelju dana pred suncokretovu pau imati
najmanje 15 i vie ramova legla. Sada se vadi
pregradna daska izmeu drutava, a na isto mesto
stavlja se Stenglerova na kojoj se otvaraju gornja leta.
Posle 4-5 dana gornje drutvo se skida i stavlja sa
strane, die se Stenglerova daska i iz drugog nastavka
donjeg drutva se vadi ram hranilica i jo par ramova, a
na njihovo mesto se stavljaju ramovi sa zatvorenim
leglom koji vadim iz gornjeg drutva, ali bez pela. Na
drugi nastavak stavljam trei nastavak u koji stavljam
ramove izvaene iz drugog nastavka donjeg drutva, a
ostatak popunjavamo sa satnim osnovama. Na treem
nastavku obavezno bi trebalo otvoriti leto, gornje
drutvo na mesto oduzetih ramova sa leglom dodatih
donjem drutvu legla popunjavamo praznim izgraenim
ramovima i stavljamo ga na novu podnjau. Iz ovog
drutva e sva izletnica otii na staro mesto, tj. kod
mlade matice, kroz leto na treem nastavku. Sada smo

dobili drutvo za suncokretovu pau sa 13 i vie

ramova legla i izletnicama u oba drutva. Sada se javlja
problem kako ovakva drutva preseliti na pau. Drutvo
mora imati ianu podnjau i zbeg sa ianom mreom,
a ako je spoljna temperatura visoka, drutva seliti bez
krovova i teiti da se na lokaciju doe pre svanua.
Odmah po postavljanju pelinjaka na novo mesto irom
otvoriti leta drutvima, a sledeeg dana doneti za svaku
konicu po jedan nastavak i polunastavak koji emo
oduzeti sa roja kog smo oformili od stare matice. U
ranim jutarnjim satima sa drutva skidam gornje
nastavke i na donji nastavak stavnjam prazan
polunastavak, pa nastavak sa leglom i na njega
nastavak sa praznim ramovima (satnim osnovama), na
kraju prazan nastavak.
Stavljanjem praznog
polunastavka izmeu nastavaka sa leglom spreie
nagon za rojenjem.
Ako na mestu gde smo doselili pelinjak ima i
najmanje pae, ova drutva donee dosta meda. Ovaj
nain rada zahteva mnogo materijalnog, umnog i
fizikog ulaganja, sve radnje se moraju proraunati u
detalje, ali na kraju se sve to isplati jer e se dobiti
dosta meda, novih rojeva i drutava, a to je i cilj naeg
rada.
Ove radnje se odnose na LR konice, to ne
znaiu da se ne mogu primeniti i na drugi tip konice,
uz odreene izmene u nainu rada.
Moda e najvei problem manje iskusnim
pelarima biti proizvodnja matinjaka, ali uz veliku
upornost uspeh je neizostavan.

Stevanovi Milutin
Smederevska Palanka
Omladinska br.15
Biografija: Roen sam 1935. godine u Vlakom Dolu, a
zapelario sam 1961. godine. Ove godine sam zazimio
180 drutava u LR konicama.