Razvitak pčela matica i trutova

Postavljeno 03.06.2009. 5.545 pregleda

Matica polaže jaja samo u ćelijama koje su pčele pripremile – očistile i prekrile
tankim slojem propolisa. Zbog toga, pre nego što spusti trbušić, matica uvlači
glavu u ćeliju i opipava je svojim antenama, a zatim polaže po jedno jaje, koje
jednim krajem prilepi za dno ćelije. Jaje je biserno belo, duguljasto i malo
iskrivljeno, sa slabim proširenjem u jednom kraju. Obavijeno je čvrstim omotom i
sadrži jedro, protoplazmu i žumance. Dugačko je prosečno oko 1,5 do 1,6 mm.
Rano u proleće i u jesen jaja su krupnija u poredjenju sa jajima položenim u junu,
kada matica polaže najviše jaja. Tri dana posle polaganja jaja nastupa ubrzano
deljenje ćelija i formiranje zametka buduće larve koja se izleže krajem trećeg dana.
Omot jaja se rastvara pod uticajem posebnih enzima, koja luči larva. Pčele ne
kvase omot mlečom, kao što se doskora mislilo. Kap tečnosti, koja se vidi na dnu
ćelije, potiće od traheje zametka, odakle ona pušta prilikom izleganja larve.
Šema razvoja jaje, larve i lutke Cikljus razvija matice, radilice i truta
Stadijum larve kod pčela traje 6 dana, kod matica – 5, a kod trutova – 7 dana. Prva
tri dana mlade pčele hraniteljice hrane larve pčela, matica i trutova mlečom, koji
sadrti sekrecije gornjovilicne i pod ždrelne zlezde i bogat je lako usvojivim
hranljivim materijama i biostimulatorima. Smatra se (Zerebkin) da u sastav mleca
ulazi i sekrecija temene žlezde, koja je bogata masnoćama. Tre?eć dana hrani larvi
pčela i trutova pčele dodaju i kašicu od meda i polena, koju pripremaju u svojoj
mednoj voljki, a od ?etvrtog dana do kraja tog stadijuma samo kašicu. Larve
matica se u toku celog perioda bogato hrane samo mlečom, što omogućava da se
od njih odgaje polno razvijene zenke matice. Sa povećanjem larve matice pčele
postepeno izvlaće i zidove matičnjaka.
 Pčele hraniteljice posećuju larvu prosečno 1300 puta
dnevno, da bi joj dali hrane, ili oko 8.000 puta u toku celog razvoja. Pomoću
peristaltičkih pokreta tela larva se kreće kružno na dnu ćelije i kroz usni otvor ona
prima hranu, koja prelazi kroz prednje u srednje crevo. Nesvareni ostaci hrane se
ne izbacuju u ćeliji već se gomilaju u srednjem crevu, zbog toga je ono dosta
veliko i zauzima skoro čitavu supljinu tela. Na taj način se hrana u ćeliji ne prlja
ekstrementima. Zahvaljujući pojačanom hranjenju, larva brzo raste i gomila velike
zalihe hranljivih materija – masno telo.
Odmah posle izleganja radilička larva tezi 0, 1 mg, a kad se ćelija poklopi
tezina joj je oko 150 mg ili za 6 dana njena se težina poveća oko 1500 puta. Težina
matične larve dostiže oko 340 mg, a larva trutova – do 360 mg.
Dok raste, larva 4 puta menja svoj telesni omotač, presvlaći se. Tada za oko
30 minuta ona prestaje da se hrani i kreće. Skinuti omotači padaju na dno ćelije. Na
kraju stadijuma larva prestaje da se hrani i pruža glavu prema otvoru ćelije. Pčele
poklapaju ćeliju poroznim poklopcem od voska i polena, kroz koji može prolaziti
vazduh, potreban za disanje larve, a posle toga za disanje lutke.
Pošto su pčele poklopile ćeliju, larva izbacuje nesvarene i neusvojene materije u
jednom uglu na dnu ćelije i za 1 do 2 dana ispreda sebi čauru. Dok ispreda sebi
čauru poklopljena matična larva nastavlja da uzima hranu koja je ostala na dnu
ćelije i zbog toga čaura ne pokriva donji deo matičnjaka.
Pošto je isprela sebi čauru, larva (predlutka) presvlači se peti put i ostaje
nepokretna 3 dana (kod matičnih larvi 2 dana, a kod larvi trutova 4 dana). U tom
periodu nastupa raspadanje (histoliza) većeg dela dotadašnjih organa, a umesto njih
počinju da se formiraju glava, grudi i trbuh, kao i sistemi i organi buduće pčele,
odnosno matice ili truta. Potpuno formiranje tih organa završava se u stadijumu
lutke. Taj intenzivni proces metamorfoze i izgradnje organizma usmerava se nizom
delujućih hormona. Za vreme metamorfaze se troši veliki deo zaliha hranljivih
materija (masno telo) i pošto se lutka ne hrani, težina – masa joj se smanjuje. Lutka
je u početku bela zatim njeno telo postepeno postaje zutoplavo i na kraju spoljni
omotač (kutikula) potamni. Prvo potamne složene oči i glava, zatim grudi i na
kraju trbuh. Boja očiju utiće na boju poklopca ćelije. Tamniji poklopci pokazuju da
su lutke starije (tzv. zrelo leglo).
Na kraju metamorfoze lutka se presvlaći poslednji (šesti) put i, pošto se oslobodi
pokožice, prelazi u fazu potpuno uobličenog insekta (imago), čime se završava i
razvitak. Pomoću izreckanih gornjih vilica insekt probija poklopac ćelije i izlazi iz
nje. Kožica od presvlačenja i čaura ostaju prilepljene za zidove i dno ćelije, usled
čega zidovi postaju deblji, a saće potamni. Pčela radilica se izleže dvanaestog dana
posle poklapanja ćelije, matica osmog dana, a trut cetrnaestog dana. čitav ciklus
razvitka od polaganja jaja do izleganja traje kod p?ele 21 dan, kod matice – 16
dana, a kod truta – 24 dana, uz eventualnu razliku od jednog dana (ranije ili
kasnije). Jaja, larve i lutke se nazivaju jednim imenom leglo. Leglo može biti
otvoreno (jaja i larvye) i poklopljeno (lutke). Utoku ?itavog perioda razvitka pčele
održavaju stalnu temperaturu oko legla 35°C (od 32 do 36°) i relativnu vlažnost
vazduha od 40 do 80%. One obezbedjuju i sveži vazduh, jer intenzivni procesi
razmene materije u organizmu larve i lutke zahtevaju i vise kiseonika. Ukoliko
nisu obezbedjeni ti neophodni uslovi, dolazi do poremećaja u razvitku legla, do
njene bolesti ili do njegovog uginuca.
ZIVOT I AKTIVNOST PČELA PČELINJEG DRUSTVA
 Pčelinje društvo predstavlja skladan organizam
kod koga aktivnost pčela zavisi kako od njihovog uzrasta i fizioloskog stanja tako i
od stanja i potreba društva i od spoljnih uslova. U zavisnosti od starosti pčela i
karaktera radaa koji obavljaju, u životu pčela razlikujemo dva osnovna perioda:
prvi – mlada plela – do 21. dana zivota, kada se nalazi pretežno u kosnici, gde
obavlja raznovrsne poslove, i drugi – stara pčela (izletnica) – posle 21. dana zivota,
kada ona radi van košnice (izuzev zimi), kada prikuplja i unosi nektar, polen, vodu
i propolis.

Pošto su se izlegle, prva tri dana mlade p?ele su jos fizicki slabe i neizdriljive. One
se odmaraju, a druge pčele ih hrane, stavljajući im hranu direktno na surlicu. čim
malo ojačaju, one se postepeno ukljućuju u rad i u početku učestvuju u ćišćenju
ćelije. Cetvrtog dana već počinju same da uzimaju med i polen iz ćelija i da
pripremaju kašicu, kojom hrane starije larve radilica i trutova. Od sedmog do
devetog dana njihove podždrelne i gornjovilične žlezde počinju da praizvode mleč
i one intenzivno hrane maticu i mlade larve stare do tri dana. Te pčele stoje pre
svega na satovima sa leglom, da bi ga grejale i hranile.
Četvrtog i petog dana, pošto su se izlegle, mlade pčele pri toplom i tihom vremenu
oko podne (od 11 do 14 casova) preduzimaju svoja prva obletanja oko košnice pri
ćemu prazne debelo crevo od nagomilanih nesvarenih ostataka hrane. Prilikom
obletanja pčele se glavom okreću košnici i leteći ispred nje, one se, čas približuju,
čas udaljuju da bl upamtile njenu boju i formu, kao i rnesto i okolne predmete, u
cilju što bolje orijentacije. U početku obletanja su kraća (1-3 minuta) i u blizini
košnice, dok su narednih dana sve duža i dalja.
Od dvanaestog dana voštane žlezde forsirano proizvode vosak i pčele grade saće.
Tada one aktivno učestvuju u primanju nektara koji donose pčele izletnice i,
dodajući mu enzime, izlivaju ga u ćelijice, ubrzanom ventilacijom isparavaju
suvišnu vodu i zatirn zapečaćuju zreli med. Istovremeno one glavom nabijaju lop-
tice polena smeštene u ćelijama, zalivaju polen medom i zapećaćuju celije. Brinu
se i o čistoći (izbacuju iz košnice tela uginulih pčela i druge otpatke –
HIGIJENSKO PONAŠANJE). Kad navrše tri sedmice (21 dan), pčele postaju
izletnice i bave se uglavnom prenošenjem nektara, polena, vode i propolisa. U tom
uzrastu one, izmedju ostalog čuvaju i ulaz u košnicu.
Medjutim, ta delatnost u aktivnosti pčela nije strago odredjena i stalna. U
zavisnosti od stanja i potreba društva, kao i od spoljnih uslova, pojedine pčele ili
čitave grupe p?ela istog uzrasta rnogu da čiste ćelije i istovremeno da hrane mlade
i starije larve, da grade satove i da zapečaćuju ćelije. Kod slabijih društava, usled
relativno veće količine legla, deo starih pčela primoran je da ostaje u košnicama da
bi se brinule o leglu a manji deo izleće na pašu. Kod snažnih društava i pri dobroj
paši izvestan broj mladih pčela, čak i uzrasta od 4 do 5 dana, postaju pčele izletnice
i počinju da donose nektar i polen, rnada pre toga nisu hranile larve ili gradile saće.
Pćele izletnice u takvim društvima mogu da čine do 50%, pa i više od ukupnog
broja pčela. Kada potrebe društva nalažu, starije pčele, ?ak i one 30-40-dnevnog
uzrasta, mogu delimieno aktivirati svoje zlezde i proizvoditi mleč i vosak, makar i
u manjim količinama, da bi hranile leglo i gradile saće. To se zapaža, na primer,
kada se stvara veštački roj samo od starih pčela i matice.
U svojoj mnogostranoj i složenoj aktivnosti pčele se orijentišu osim organima vida,
mirisa, pipanja i ukusa i nekim drugim čulnim organima. Posle obletanja pčele
sleću na poletaljku glavom prema ulazu kosnice i mašu brzo krilima, otkrivajuci
tzv. n a s o n o v u ž l e z d u, koja se vidi kao bela mrlja medju poslednjim
člancima na trbuhu. Miris koji ta zlezda luči pomaže mladim pčelama da lako
nadju ulaz kosnice. Istu sliku posmatramo i prilikom istresanja pčela ispred
košnice. Miris te zlezde ujedinjuje i rojeve pčela koje izleću pri formiranju roja.
Kada je u opasnosti, pčela zauzima karakteristican „naježeni“ stav, podižući kraj
trbuha i pružajući zaoku, na kojoj se stvara kap tečnosti. Miris te tecnosti (koja nije
otrov) ostale pčele u kosnici primaju kao signal za uzbunu.
Pčele odaju razlicite z v u k o v e u zavisnosti od njihovog stanja. Kada je
spokojno, društvo odaje tihi, ravnomeran zvuk, ali kada je razdraženo ili u stanju
rojenja, zvuk je znatno jaii. Karakteristično „tužan“ je zvuk osirotelih drustava koje
su ostale bez matice, a pčele koje su raspoložene da ubadaju odaju tanak „piskavi“
zvuk. Mlade matice, koje su se tek izlegle, kao i zrele matice u matičnjaku pre
izletanja roja takodje odaju specifične zvukove. Zvuk odaju i pcele koje igraju da
bi mobilisale ostale pčele. Smatra se da je zvuk rezultat vazdušne struje, koja izlazi
iz disajnih oblora (traheja) ili se stvara vibracijom krila. Za prijem zvukava pčele
imaju različite organe sluha, koji su razmešteni kako iznad tako i ispod kutikula, na
antenama, krilima i nogama. P?ele primaju zvuk kao vibriranje predmeta na kome
se nalaze, ali na drugom člančicu antena one imaju organ sluha (Dzonsonov organ)
koji direktno prima vibracije zvuka (prema Svanvicu).
Pčele imaju dobro razvijeni o s e č a j z a v r e m e, zbog čega one počinju da
sleću u odredjeni čas preko dana na one biljke koje upravo tada počinju da luče
nektar. Ukoliko košnica bude premeštena, one staro mesto pamte do 12 dana, a pri
hladnom vremenu (0-4°) ?ak i više od mesec dana. Pčele imaju i organe za
ravnotežu, to su, u stvari, male čekinje, povezane osetljivim ćelijama sa nervnim
sistemom. Te su ćelije razmeštene na vratu i na članćicima izmedju grudi i trbuha,
kao i pri osnovi antena, na trbuhu i na nogama. Pomoću njih pčele se orijentišu u
odnosu na zemljinu težu (gravitaciju), a to im je neophodno pri letenju, vertikalnoj
izgradnji satova i uopšte za kretanje.
Mlade pčele rade u kosnicama i danju i noću, sa malim prekidima za odmor. Pri
povoljnom vremenu i dobroj paši pčele izletnice počinju da izlaze rano ujutru (ako
5 sati), a oka 19 časova uveće poslednje pčele se vračaju. Za jedan dan pčela obavi
7-13 (prosečno 10) letenja i pri svakom letenju donosi u voljki 40-60 mg nektara.
U čitavom periodu letenja (oko 20 dana) ona može doneti oko 6 do 8 g nektara, od
koga se, u najboljem slučaju, dobija 3-4 g meda (pola kašičice). Od svih pčela
izletnica u društvu oko 50% donase samo nektar, oka 25 % samo polen i oko 17 %
nektar i poten istovremeno. To, medjutim, u velikoj meri zavisi od vrste biljaka, na
koje pčele sleću i od količine nepoklopljenag legla.
Prilikam svakog letenja do stalnog izvora hrane, pčele se orijentišu ne samo očima
već uglavnom savrsenom signalizacijom preko tzv. mobilizacionih igara pčela
izvidjačica, koje su prve otkrile izvor hrane. Pošto napuni voljku nektarom ili
korpice na zadnjim nozicama polenam, pčela izvidjačica obleće cvetajuće biljke
kako bi zapamtila njihovo mesto, a zatim se vraća u košnicu, orijentišući se prema
predmetima na putu, koje je upamtila, i po visini sunca. Pošto doleti u košnicu,
pčelu još na ulazu ili na saću čeka 5-6 pčela izletnica, kojima ona predaje i u
uzbuđenom stanju počinje svoju IGRU - i g r u a n g a ž i r a n j a. Igre su
svojevrstan „govor“ pčela. One su dvojake: kružne i u obliku osmice (sI. 2.).

Kada je izvor hrane (pasa), sa kojeg je doletela u

blizini (do 100 m), p?ela ostvaruje k r u ž n u i g r u. Ona brzo prodje mali krug
oko jedne ćelije i odmah se okrece za 180°, ponavljajući isti krug, ali u suprotnom
pravcu. Tako ona nastavlja da igra na jednom mestu oko 15 do 30 sekundi, a pčele
koje je okružuju podržavaju njene pokrete i pružaju antene prema njenom trbuhu,
primajuci miris biljaka, koji je ona donela. Zatim pčela brzo napušta košnicu i
ponovo se vraća sa teretom i ponavlja igru. Mobilisane pčele lete i po mirisu koji
su primile nalaze izvor nektara ili polena. Kada se vrate u košnicu, one takodje po-
?inju da igraju.

U slučajevima kada je paša udaljenija igra pčela je u o b I i k u o s m i c e. Na taj

način pčela koja igra pruža potpuniju informaciju mobilisanim pčelama, pokazuje
pravac i udaljenost paše, kao i njenu produktivnost i koncentraciju nektara. Pri igri
u obliku osmice pčela protrčava u polukrugu oko nekoliko pčela, zatim se naglo
okreće i brzo protrčava u pravoj liniji, prema početnoj tački igre, pri ćemu treperi
telom levo i desno. Došavši do početne tačke, ona opet protrčava u polukrugu, ali u
suprotnom pravcu, opisujući osmicu. Zatim opet protrčava u istoj pravoj liniji i čim
stigne do početne tačke, ponavlja istu figuru. Tako ona igra mnogo puta u toku 1-3
minuta na jednom mestu, a pčele koje se nalaze oko nje igraju zajedno s njom. Za-
tim pčela igračica odlazi na drugo mesto i sama nastavlja da igra na isti način
medju drugom grupom pčela. Mobilisane pčele primaju informaciju, pri ćemu
dešifruju pojedine elemente te igre.
Kada pčela protrčava u pravoj liniji navise po satu, to znači da je paša u pravcu
sunca, a kada protrčava naniže, paša se nalazi u pravcu suprotnom od sunca. Ugao
pod kojim se prava linija protrčavanja nalazi levo ili desno od vertikalne linije sata
odgovara uglu koji sklapaju linije koje vezuju košnicu sa suncem i kosnicu sa
pašom. Ukoliko je prava linija protrčavanja duža i igre ćešće utoliko je udaljenost
paše veća, i obratno. Ukoliko igra duže traje, utoliko je paša produktivnija a kada
pri treptanju tela pčela nastaje jaći zvuk, to znači da je koncentracija nektara veća,
što još jaće mobiliše pčele da odlaže na pašu prema datim „uputstvima“.
Godišnji ciklus zivota pčelinjeg drustva protice u odredjenom ritmu, koji je u
zavisnosti i u skladu sa godišnjim klimatskim promenama i sa cvetanjem
medonosnih biljaka. U uslovima Srbije razlikujemo dva znacajna perioda u
aktivnosti pčelinjeg drustva: neaktivni period u novembru, decembru i januaru, i
aktivni period – u većem delu godine. U neaktivnom periodu matica prestaje da
polaže jaja i pčele su skoro iskljucivo u kosnici u stanju relativnog zimskog mi-
rovanja sa kratkotrajnim obletanjima. U aktivnom periodu matica polaže jaja, a
čitava unutrašnja i spoljna aktivnost pčelinjeg društva protiće sukcesivno u neko-
like etapa – razvitak za glavnu pasu, razmnožavanje (rojenje), gomilanje zaliha
hrane i priprema za zimovanje. U skladu sa sezonskim promenama u spoljnim
uslovima i aktivnosti pčela, pčelar treba vešto i celishodno da rukovodi razvitkom i
aktivnošću pčelinjeg društva, da bi dobio što više pčelinjih proizvoda.
Klimatske osobine i fenološki podaci o cvetanju značajnijih medonosnih biljaka,
kao i biološki sastav pčelinjih društava i rad koji pčelar treba da obavlja svakoga
meseca u godini izloženi su u odgovarajućim poglavljima SAJTA.



 Najnoviji tekstovi
o MATIČNA MLEČ
o Radovi u Septembru
o Radovi u Oktobru
o Radovi za Novembar
o Radovi u Decembru
