POLIFAGNE VRSTE INSEKATA

RED ORTHOPTERA

fam. Gryllotalpidae

Gryllotalpa gryllotalpa – rovac

Rovac je duzine do 5 cm, smedje boje. Vratni štit je ovalnog oblika povijen sa strane prema dole.
Prednje noge su osposobljene za kopanje. Na kraju tela prisutni su dugi cerci.Larve su primarne

Rovac je rasprostranjen u čitavoj Evropi.

Zivi u zemljištu gde pravi pravolinijske ili spiralne hodnike na dubini do 1 m. Imaga se roje tokom
juna. Zenka na kraju hodnika pravi proširenje gde polaţe 300 - 600 jaja. Larve se pile nakon 1 - 3
nedelje, obično u julu. U početku se hrane humusom a zatim korenčićima biljaka.

Prezimljavaju larve IV stupnja na dubini 40 - 100 cm. Narednog proleća nastavljaju sa razvićem,
presvlače se još dva puta, a u junu se obrazuje imago.

Odrasli insekti u vreme parenja izlaze na svetlo kada se lako uočavaju.

Glavne štete pričinjava kopajući hodnike i oštećujući korenje mladih biljaka naročito u rasadnicima
gde su vlaţna humusna zemljišta.

Suzbijanje

Mehaničke mere (primena rupa sa stajskim Ďubretom u kome prezimljavaju larve i imaga i njegovo
rasturanje tokom zime na niskim temperaturama usled čega rovci uginjavaju).

Agrotehničke mere (obrada zemljišta koja omogućava rušenje hodnika i izlaganje jedinki dejstvu
predatora).

Rasturanje otrovnih mamaka.

Inkorporacija insekticida na bazi metiokarba, fenitrotiona + malationa, u zemljište.

RED COLEOPTERA

fam. Scarabaeidae

Melolontha melolontha - veliki majski gundelj

Imago je smedje boje, oko 3 cm duţine. Vratni štit je crne boje. Pokrioca ne pokrivaju telo pa je
pigidijum vidljiv. Pipci su lepezasti.

Larva je grčica, zućkastobela.Vrsta je rasprostranjena u Evropi.Odrasli se hrane lišćem voćaka i

šumskog drveća.

Larve ţive u zemljištu i oštećuju podzemne organe biljaka.

Prezimljava u stadijumu larve čije razviće traje 3 - 4 godine. Po završenom razviću obrazuje se lutka u
zemljištu, a imaga se javljaju u maju kada napuštaju zemljište radi rojenja. Odrasli se dopunski hrane
na mnogim voćkama i šumskom drveću. Nakon kopulacije ţenke se vraćaju u zemljište gde polaţu
jaja. Larve se pile za 4 - 6 nedelja i hrane se korenčićima biljaka.

Kada sejavi masovno izaziva golobrst u vreme dopunske ishrane.

Stabla fiziološki slabe i često su podloţna napadu sekundarnih štetočina i fitopatogenih
mikroorganizama. Grčice su naročito štetne u rasadnicima, gde oštećuju podzemne organe sadnica
voćaka.

Suzbijanje

Agrotehničke mere (obrada zemljišta i izbacivanje grčica na površinu).

RED COLEOPTERA fam. Scarabaeidae

Tropinota hirta - rutava buba

Imago je crne boje, dug oko 1 cm, obrastao gustim dlačicama smeĎe boje. Na pokriocima se uočavaju
bele pege.

Larva je grcica. Imago oštećuje cvetove mnogih voćaka. Hraneći se prašnicima i tučkom onemogućava
zametanje plodova.

Prezimljava imago u zemljištu. Tokom proleća oštećuje cvetove mnogih voćaka. Ishranu počinje na
višnjama i kruškama, a završava na raţi i gorušici.

Ţenka polaţe jaja u maju i junu u zemljište, a razvoj larvi traje 2 meseca. Imago se obrazuje tokom
avgusta ali miruje do narednog proleća.

Suzbijanje

Suzbijanje rutave bube je veoma teško budući da je njena najveća aktivnost u vreme cvetanja voćaka
kada nije dozvoljena primena hemijskih jedinjenja koja su veoma toksična za pčele.

Najčešće se koriste lovne posude, plave boje, koje se postavljaju na rubna mesta u voćnjaku i koja
sluţe za izlovljavanje štetočine.

RED COLEOPTERAfam. Elateridae - skočibube

Agriotes spp.

Skočibube su dobile naziv po aparatu za skakanje koji im omogućava skok kada su postavljeni na
leĎa.

Glava je do visine očiju uvučena u prednje grudi. Pipci su testerasti. Vratni štit je dobro razvijen, a
uglovi su izvučeni prema nazad.Larva (ţičnjak) podseća na komad ţice, glava i tri para grudnih nogu su
dobro razvijeni.

Stete nanose larve hraneći se podzemnim delovima velikog broja biljaka.

Prilikom podizanja zasada voćaka neophodna je kontrola brojnosti ţičnjaka, naročito ako se zasadi
zasnivaju posle razoravanja ledina i pašnjaka.

Ţenka polaţe jaja tokom maja - jula u zemljište, nakon čega se pile larve čije razviće traje 2 - 6
godina.

Suzbijanje

Agrotehničke mere (oranje na dubini 20 - 25 cm tokom avgusta omogućava sušenje zemljišta i veliku
smrtnost larvi i lutaka koje su osetljive na promene vlaţnosti zemljišta, kao i njihovo izlaganje
predatorima).
RED COLEOPTERA fam. Alleculidae

Omophlus lepturoides – crvena alekulida

Imago je crvenosmeĎe boje, do 16 mm dug. Vratni štit je crne boje.Larva je laţni ţičnjak.

Podseća na ţičnjaka od kog se razlikuje po duţem prednjem paru grudnih nogu

Imago se hrani cvetovima voćaka i zeljastih biljaka koje cvetaju u vreme njegove pojave, a larva
podzemnim delovima mnogih biljaka. Prezimljava larva u zemljištu. Ima jednu generaciju godišnje.
Štetnost i način suzbijanja laţnih ţičnjaka je sličan kao kod ţičnjaka.

RED LEPIDOPTERAfam. Lymantridae

Lymantria dispar – gubar

Izraţen je polni dimorfizam. Ţenka je ţućkastobela, zdepastog tela, slabo pokretna. Raspon krila je do
7 cm. Na prednjim krilima se nalaze neupadljive crne šare dok su zadnja krila jednobojna. Pipci su
češljasti.

Muţjak je svetlo do tamnosmeĎe boje. Na prednjim krilima se nalazi veći broj smeĎih šara. Zadnja
krila su jednobojna. Muţjak je dobar letač. Pipci su perasti.

Gusenica I stupnja

Jednobojno crna sa crnom sjajnom glavom i pokrivena dugim crnim dlakama koje polaze iz brojnih
bradavica koje su rasporeĎene po celom telu. Sa leĎnih bradavica, pored dugih polaze i kratke dlake
koje su na vrhu zašiljene a u korenu povezane sa otrovnim ţlezdama.

Zovu se zarne dlačice ili toxophorae. Imaju odbrambenu ulogu.

Gusenica II stupnja

Glava je crne boje ali bez sjaja. Na telu nestaju ţarne dlačice. Sve bradavice su istobojne. Na petom
trbušnom segmentu se javlja zvezdasta ţuta pega (često i slična pega na grudima).

Gusenica III stupnja

Na glavi se uvek javlja ţut crteţ, više ili manje izraţen. Prvih pet pari leĎnih bradavica dobija plavu, a
ostalih šest crvenu boju. Na leĎima i bokovima tela javljaju se uzduţne svetle pruge.

Gusenica IV stupnja

Glava je preteţno ţute boje i dobija karakterističan crteţ u obliku obrnutog slova V. Bradavice ostaju
iste boje, a koţa postaje nešto svetlija.

Gusenica V stupnja

Glava postaje tamnija zbog pojave mnogobrojnih tamnih grupica pega na temenu i bokovima.

Gusenica VI stupnja je prisutna samo kod budućih ţenki.

Rasprostranjenje

Gubar je autohtona vrsta koja naseljava ceo Palearktik i Severnu Ameriku. Areal rasprostranjenja
obuhvata 4 kontinenta. Rasprostire se od Severne Afrike, preko cele Evrope, sve do Kine, Koreje i
Japana. Naseljava Malu Aziju, a 1868. je iz Evrope prenet u Severnu Ameriku, gde se raširio do
srednjeg dela kontinenta. Na prostoru naše zemlje, kao i celog Balkanskog poluostrva, ima optimalne
ţivotne uslove.

Biljke hraniteljke

Gusenice se hrane lišćem gotovo svih drvenastih i ţbunastih listopadnih biljnih vrsta, a u nuţdi čak i
iglicama četinarskog drveća. Jedino izbegava lišće vrsta iz roda Fraxinus.

Gubar ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu jajeta (gusenica u jajetu).

Ţenka polaţe jaja u ovalno izduţena legla ţućkaste boje, koja podsećaju na gljivu gubu po kojoj je i
dobio naziv. Pri polaganju jaja, ţenka svako jaje natapa lepljivim sekretom i obavija ţutim dlačicama
koje su dobra zaštita protiv nepovoljnih atmosferskih uslova.

Broj jaja u jednom leglu je najčešće 200 - 400, redje 600 – 800, a moţe biti i preko 1000. Ţenke
najčešće polaţu jaja na stablu i granama do 6 m visine. Pri kalamitetu legla se nalaze na grmlju,
plotovima, stubovima, kamenju ...

Veći broj legala se nalazi sa juţne ekspozicije. Po polaganju jaja ţenka ugine. Embrionalno razviće se
završava za 23 - 25 dana, nakon čega nastupa prekid u razviću (embrionalna dijapauza).

Pojava gusenica u proleće zavisi od vremenskih uslova. Najčešće se pile u prvoj polovini aprila. Prvo
se pile gusenice iz gornjih slojeva jajnog legla. Mlade gusenice izgrizaju jajnu ljusku, probijaju se kroz
dlakavi pokrivač i pojavljuju se na površini legla gde ostaju 6 - 7 dana.

Ovo ostajanje mladih gusenica na leglu naziva se “ogledalo”. Mlade gusenice dospevaju u krošnje
drveća i ispredaju tanke svilaste niti o kojima vise. Zahvaljujući maloj telesnoj masi, a velikoj površini,
vetar ih lako prenosi na velika rastojanja (desetine kilometara). Desetak dana nakon piljenja počinju
da se hrane. U početku otvorenim pupoljcima i mladim lišćem, a na voćkama cvetnim laticama.

Sa porastom jedu i starije lišće. Kada na jednom stablu nestane lišća prelaze na drugo. Ova putovanja
za hranom mogu iznositi i po više kilometara pri čemu gusenice prelaze razne prepreke. Langhoffer
navodi da su 1884. god. gusenice prešle iz Bosne u Hrvatsku preplivavši Savu.

U stadijumu gusenice gubar provede 2 meseca. Za to vreme presvuče se 4 ili 5 puta. Kada odrastu,
obično početkom jula, traţe pogodno mesto za hrizalidaciju. To su uglavnom pukotine u kori, rašlje
grana, uvijeno lišće, odlubljena kora....

U godinama gradacije grade zajedničke smotuljke u kojima se nalazi više desetina lutaka (lutkina
gnezda). Lišće jasena koje je pošteĎeno od golobrsta predstavlja pogodno mesto za obrazovanje
lutaka. Stadijum lutke traje oko 2 nedelje, nakon čega eklodira imago.

Leptiri se roje krajem juna i tokom jula. Izraţena je protandrija (muţjaci se javljaju 6 - 7 dana pre
ţenki). Po ekloziji leptiri su polno zreli. Ţenke se slabo kreću dok su muţjaci aktivni 24 sata.
Prepoznaju se po “smušenom” letu. Čulom mirisa pronalaze ţenku i kopuliraju.

Zenke nakon kopulacije počinju sa polaganjem jaja. U stadijumu jajeta gubar provede oko 8 meseci

Ovo je gradogena vrsta koja periodično prouzrokuje golobrst širokih razmera

Stete koje pričinjava gubar su dvojake: direktne – defolijacija ili gubitak lisne mase i indirektne,
iskazane kao posledice. Golobrst izaziva snaţan stres za biljku koja mora da formira novo lišće u istoj
godini. Dolazi do smanjenja prirasta, uroda semena, ne samo u godini golobrsta, već i u nekoliko
narednih. Posle golobrsta prirast se smanjuje za 30 - 70%. Svaki novi golobrst izaziva veće gubitke u
prirastu, tj. ima kumulativno delovanje. Ovako oslabljene biljke su podloţne napadu drugih bolesti i
štetočina (pepelnica, Ophiostoma spp., potkornjaci...)

Suzbijanje gubara

Za suzbijanje gubara koriste se preventivne i represivne mere.

Preventivne mere suzbijanja gubara podrazumevaju stalno praćenje stanja populacija na celoj
teritoriji.

Kada gubar ulazi u gradaciju, postoje pripremne faze, koje se mogu lako uočiti. Ponašanje gubara se
menja.

Kada je populacija gubara u latenci (niskoj brojnosti), ţenke na skrivenim mestima, nisko do zemlje,
polaţu jaja (šupljine u stablu, ispod površinskih ţila, ispod kamena i sl.). Jajna legla su velika sa 800 -
1000 jaja, ali malobrojna (2 - 60 /ha) Gusenice su aktivne noću, a preko dana su skrivene. Vode
samostalan ţivot i teško se mogu naći zajedno. Lutke su na skrivenim mestima kao i ţenke koje posle
kopulacije na istom skrivenom mestu polaţu jaja.

Kada je populacija gubara u progradaciji ţenke se pojavljuju na stablima i na otvorenim mestima

polaţu jaja, najčešće do 6 m visine. I ova legla sadrţe veliki broj jaja. Gusenice se hrane i danju i noću.
Dobijaju instikt zajedničkog ţivota i redovno se sreću zajedno. Pred hrizalidaciju se udruţuju i prave
lutkina gnezda. Odnos polova se pomera u korist ţenki.

U kulminaciji jajna legla su poloţena duţ celog stabla i po granama u krunama, po ţbunju, kamenju,
plotovima, zidovima, zemlji i sl. Jajna legla sadrţe 300 - 500 jaja. Broj jajnih legala se kreće od 50 - 100
hiljada po hektaru.

U retrogradaciji jajnih legala ima svuda, ali su manjih dimenzija i sa 100 - 300 jaja po leglu. U doba
rojenja muţjaci su brojni a ţenke veoma retke.

U cilju praćenja brojnosti populacija gubara postavljaju se ogledne površine. U šumi se odredi
površina 50x50 m ili 25x25 m i sva stabla se obeleţe. Na svako stablo se postavlja veštačka niša
(komad sargije ili komad kore) tako što se na prsnoj visini veţu za stablo. Tokom zime utvrĎuje se broj
legala, preračunava na 1 ha šume i utvrĎuje pozitivno rastenje, što ukazuje na početak gradacije.

U SAD i Kanadi koriste se feromonske klopke za praćenje brojnosti gubara. Na osnovu broja
uhvaćenih muţjaka u klopki utvrĎuje se brojnost populacije na terenu.

Represivne mere

Represivne mere suzbijanja gubara obuhvataju: mehaničko- fizičke, hemijske i biološke.

1.Mehaničko-fizičke mere

Sastoje se u sakupljanju i uništavanju raznih stadijuma gubara.

Sakupljanje i spaljivanje jajnih legala gubara kada je gubar u progradaciji i kada su legla poloţena
većinom do 1,5 m visine. Jajna legla se mogu sakupljati od kraja avgusta do aprila, ali je najbolje
tokom zime, zbog lakšeg uočavanja na drveću. Sakupljena jajna legla se spaljuju.

Sakupljanje gusenica vrši se gnječenjem mladih gusenica u ogledalu, sakupljanjem ili otresanjem sa
biljaka, pri čemu se jednostavno gaze na zemlji.

Pored toga u voćnjacima se mogu koristiti lepljivi pojasevi i veštačke niše. Lepljivim pojasom se
sprečava odlazak gusenica u krunu, a ispod veštačke niše (sargija ili komad kore 20x40 cm) se tokom
dana sakupljaju gusenice iz krošnji da bi noću odlazile na ishranu. Pregledom niša, gnječenjem se
uništavaju gusenice.

2.Hemijske mere

Mogu se primeniti protiv stadijuma jajeta i gusenica gubara.

Suzbijanje gubara u stadijumu jajeta izvodi se nekim sredstvom za zimsko prskanje, mineralnim uljem
i dr. TakoĎe, mogu se primeniti petroleum, benzin, katran. Ovim sredstvima se premazuju jajna legla
farbarskom četkom. U bezbojna sredstva treba dodati boju kako bi se kontrolisao rad ljudi na terenu.
Sa jednim litrom petroleuma moţe se premazati 2000 legala, tj. uništiti 1000 000 budućih gusenica.

3. Biološke mere suzbijanja

Gusenice gubara se mogu suzbijati biološkim insekticidima na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var.
kurstaki. Tretiranje se vrši iz aviona. Primenjuje se protiv mlaĎih stupnjeva (L1-L3). Potrebno je da
drveće ima dovoljno lisne mase kako bi preparat pao na lišće i bio pojeden od strane gusenica

U SAD i Kanadi se koristi biološki repelent za gusenice gubara. Iz jasena (Fraxinus sp.) je izdvojena
hemijska materija i napravljen komercijalni preparat kojim se prskaju šume. Gusenice prestaju da se
hrane isprskanim lišćem uginjavaju od gladi.

Takodje, koristi se metod dezorjentacije muţjaka tako što se cela šuma isprska feromonom ţenke,
tako da oni ne uspevaju da pronadju zenke.

STETNI INSEKTI JABUKE

RED HEMIPTERAfam. Membracidae

Ceresa bubalus – grbava cikada

Imago je do 1 cm duţine, zelenoţute boje. Vratni štit je rogoliko izvučen sa strane i preko celog tela.

Larve su primarne sa mnogobrojnim izraštajima po telu.Zenke polaţu jaja u zareze na kori zbog čega
se vršni deo grane obično suši.

Prezimljavaju jaja, a u toku godine razvija 3 generacije. Ispiljene larve napuštaju drveće i silaze na
nisko rastinje, najčešće na lucerku gde se hrane i završavaju razviće.

RED HEMIPTERA fam. Aphididae

Aphis pomi - zelena jabukina lisna vaš

Beskrilne jedinke su zelene, a krilate jedinke su zelene boje sa smeĎom glavom i grudima

Na petom trbušnom segmentu sa leĎne strane nalaze se parne cevčice – kornikuli, tamne boje.

Lisne vaši su milimetarskih veličina. Karakterišu se velikim polimorfizmom i sloţenim ciklusom razvića,
gde se smenjuju partenogenetske i polne generacije. Razviće moţe biti vezano za jednog domaćina
ili imaju smenu domaćina. Osim direktnih šteta, vaši su značajni prenosioci biljnih virusa.

A-pomi se često sreće na jabuci, krušci, dunji, mušmuli i dr. biljkama, kako u rasadnicima tako i u
zasadima
Prezimljava u stadijumu jajeta na biljkama domaćinima, a u toku godine razvija veći broj
generacija.Jaja su crna, krupna i uočavaju se slobodnim okom.

Na pupoljcima, vrhovima mladara i na lišću vaš obrazuje brojne kolonije. Napadnuto lišće se uvija ne
menjajući boju, a mladari zakrţljavaju

Zbog lučenja medne rose, listovi, mladari i plodovi postaju sjajni, lepljivi, a potom i crni, usled
naseljavanja gljiva čaĎavica.

RED HEMIPTERA Fam. Aphididae

Dysaphis plantaginea – pepeljasta vaš

Beskrilne jedinke su duge do 2,6 mm, a boja varira od ruţičaste do ljubičastosive. Telo je pokriveno sa
sivkastobelim voštanim navlakama.

Krilate jedinke imaju crvenosiv abdomen sa tamnim dorzalnim pločama.

Vaši obično napadaju mlado vršno lišće koje se kovrdţa od lica prema naličju, ţuti i suši se.

Napadnuti mladari zaostaju u porastu

Prezimljava na jabuci u stadijumu jajeta. Tokom letnjih meseci razvija se na biljkama iz roda Plantago.

RED HEMIPTERA fam. Eriosomatidae

Eriosoma lanigerum - krvava vaš

Krvave vaši su slične lisnim vašima od kojih se lako razlikuju po odsustvu kornikula i po voštanim
nitima po telu.

Beskrilni oblici su ovalnog tela crvenosmeĎe boje

Krilati oblici imaju glavu, grudi i noge crne, a trbuh crvenosmeĎe boje.

Krvava vaš je iz Amerike sadnim materijalom preneta u Francusku odakle se proširila po celoj Evropi.

Značajna je štetočina jabuke, a redje se javlja nakruški, dunji i glogu.

Primarni domaćin je američki brest. Kod nas, u odsustvu primarnog domaćina, celokupno razviće
odvija se na jabuci.

Prezimljava larva u pukotinama kore i oko korenovog vrata. Tokom godine moţe da razvije 15
generacija. U proleće larva na listovima, mladarima, granama ili stablu, siše biljne sokove.Na mestu
ishrane javlja se hipertrofija tkiva, obrazuju se zadebljanja u vidu rak rana ili guka.Napadnuti delovi
voćke su bele boje usled voštanih niti koje luče vaši.

RED HEMIPTERA fam. Diaspididae

Diaspidiotus perniciosus - kalifornijska štitasta

Kod predstavnika ove familije, štit nije sastavni deo tela. Jako je izraţen polni dimorfizam.

Ţenka je kruškolika, mekanog i slabo segmentiranog tela, bez pipaka, očiju, krila i nogu, sa dobro
razvijenim usnim aparatom za bodenje i sisanje. Štit je prečnika oko 2 mm, svetle do tamno sive boje,
sa dve centralne larvene košuljice i koncentričnim krugovima.
Muţjak ima jasnu segmentaciju tela sa dobro razvijenim pipcima, očima, nogama i jednim parom
krila. Usni aparat je zakrţljao. Štit je izduţen, sive boje, sa jednom larvenom košuljicom pri vrhu.

Larve prvog stupnja (lutalice) su jedini pokretni stadijum(osim muţjaka) i predstavljaju osnovni vid
širenja vrste.

Kalifornijska štitasta vaš je poreklom iz Kine odakle je 1870. god. preneta u Kaliforniju. U Evropu je
uneta nakon prvog svetskog rata, a u našoj zemlji je prvi put registrovana 1932. god. u okolini
Subotice.

Polifagna je vrsta koja se razvija na preko 170 vrsta biljaka. Od voćaka, najčešće naseljava jabuku i
krušku, dok se na koštičavom voću javlja reĎe.

Viviparna je vrsta. Prezimljava u stadijumu larve prvog uzrasta. Tokom godine razvija 2 - 3 generacije.

Sišući biljne sokove iz svih nadzemnih delova biljke, vaš iscrpljuje domaćina što dovodi do sušenja
grana pa čak i celih biljaka.Štete su naročito velike na mladim voćkama i u rasadnicima.

Na mestu ishrane pojavljuju se karakteristični simptomi u vidu crvenog oreola oko vaši, koji su
naročito vidljivi nakon kiše.

Na napadnutim plodovima vaši se obično koncentrišu oko čašice i peteljke ploda, a kada je brojnost
velika naseljavaju celu površinu.

Napadnuti plodovi su sitni, lošeg ukusa, neugledni, smanjene trţišne vrednosti, a zbog karantinskog
statusa promet je ograničen.

Na sortama sa svetlijom pokoţicom do pojave crvenih pega moţe doći i usled mehaničkog
povreĎivanja.

Suzbijanje

Budući da se vaš lako prenosi biljnim materijalom, i da je na A2 karantinskoj listi bolesti i štetočina,
stroga fitosanitarna kontrola i korišćenje zdravih sadnica su najbolja preventiva u suzbijanju ove
štetočine. Kalifornijska štitasta vaš se moţe suzbijati zimskim tretiranjem preparatima na bazi
mineralnog ulja, pri čemu je neophodno obezbediti visok kvalitet primene preparata.

U toku vegetacije suzbijanje treba obaviti u vreme pojave pokretnih larvi prvog stupnja, preparatima
na bazi azinfos – metila i dimetoata (Sekulić i Jeličić, 2011). Zbog razvučenog vremena pojave larvi,
tretmane treba obaviti dva puta za svaku generaciju.

RED COLEOPTERAfam. Curculionidae

Anthonomus pomorum – јаbukin cvetojed

Imago je sivosmeĎe boje, doţine do 6 mm. Pri kraju pokrioca se nalazi kosa beličasta pruga oivičena
tamnom linijom. Pipci su prelomljeno glavičasti.

Larva je kurkulionidna, bele boje sa tamnijom glavom.

Prezimljava imago u pukotinama kore, opalom lišću i drugim skrivenim mestima.

U toku godine razvija jednu generaciju.

Krajem marta imago se u kruni voćaka hrani nabubrelim pupoljcima. Na mestima ishrane javljaju se
kapljice biljnog soka. Ţenka polaţe jaja u još ne otvorene pupoljke.
Larve se hrane unutar cvetnog pupoljka, koji se ne otvara i suši se.

Lutka se razvija u cvetnom pupoljku, a imago pri ekloziji pravi kruţni otvor. Imago se izvesno vreme
hrani lišćem praveći sitne izgrizine, a tokom jula i avgusta se povlači na skrovita mesta..

Suzbijanje

Ukoliko se na stablima nalaze lovni pojasevi za sakupljanje larvi jabukovog smotavca, u istim
pojasevima mogu se sakupiti i prezimljujuća imaga cvetojeda.

Zimska tretiranja koja se obavljaju protiv drugih štetočina u velikoj meri smanjuju brojnost imaga.

Ukoliko je potrebno, mogu se izvesti i hemijska tretiranja krajem marta, u vreme dopunske ishrane
imaga, kako bi se sprečile ţenke da poloţe jaja.

Da bi se odredilo optimalno vreme tretiranja neophodno je pratiti vreme pojave imaga pomoću
lovnih pojaseva.

RED COLEOPTERA fam. Curculionidae

Rhynchites bacchus – јаbukin svrdlaš

Imago je purpurno crvene boje sa zelenim sjajem, duţine tela do 6 mm. Pipci su glavičasti. Osnova
pokrioca je ravna i široka.

Larva je kurkulionidna.

Jabukin svrdlaš prezimljava kao larva u mumificiranim plodovima, i kao imago u zemljištu

Ima jednogodišnju ili dvogodišnju generaciju.

Ţenka krajem maja polaţe jaja u mlad plod. Larve se hrane plodom koji truli i prerano opada. U
jednom plodu moţe se naći do 40 larvi

Sakupljanje opalih plodova i jesenja obrada zemljista uticu na smanjenje brojnosti ove vrste.

RED COLEOPTERAfam. Scolytidae

Scolytus rugulosus - mali potkornjak voćaka

Imago je crne boje, duţine oko 2,5 mm. Glava je uvučena u prednje grudi. Pipci su glavičasti. Noge su
kratke i nazubljene.

Larva je slična larvama rilaša. Segmenti tela su više naboraništo omogućava lakše kretanje.

Sekundarna je štetočina koja moţe naneti štetu i sasvim zdravim voćkama

Prezimljava larva, a imago se roji u aprilu i septembru. Tokom godine razvija dve generacije.

Scolytus mali – veliki potkornjak voćaka

Imago je sjajno crne boje, do 4 mm duţine.

Larva je slična larvama rilaša.

Sekundarna je štetočina čiji se hodnici nalaze i u beljici.Prezimljava larva ili lutka. Razvija dve
generacije godišnje.

Suzbijanje potkornjaka
Budući da su potkornjaci pre svega sekundarne štetočine, veoma značajna preventivna mera je
korišćenje zdravih sadnica prilikom podizanja zasada.

Primena svih agrotehničkih mera koje obezbeĎuju pravilan rast i razvoj biljaka.

Ukoliko se primete napadnuta stabla u voćnjaku, treba ih poseći i spaliti tokom proleća, pre rojenja
potkornjaka.U cilju izlovljavanja potkornjaka mogu se koristiti feromonske klopke.

RED LEPIDOPTERA fam. Lyonetidae

Leucoptera malifoliella (=scitella) – miner okruglih mina

Leptir je olovno sive boje, metalnog sjaja, u rasponu krila ima 6 – 8 mm. Na vrhu prednjeg para krila,
nalazi se oker ţuto polje. U ovom polju se na prednjem rubu nalazi jedna srebrnasta i dve bele pege, a
na zadnjem rubu jedna crna pega.

Larva je gusenica, bledozelene do smeĎe boje.

Prezimljava lutka u kokonu koji se nalazi u pukotinama grana i stabla, u rakljama, na mestima
orezivanja, u opalom lišću i na plodovima, pored čašice i na drškama ploda. Kokoni su svilastobeli, u
obliku romba.

Vrsta ima 3 generacije godišnje. Početak eklozije leptira prve generacije je u aprilu.

Ţenka polaţe pojedinačno jaja na naličje lista blizu nerava. Gusenica probije horion i ubušuje se u list.

Tokom ishrane gusenica se kreće spiralno usled čega nastaju kruţne mine. Mine se često spajaju i
mogu da zahvate celu lisnu površinu. Smanjuje se asimilaciona površina, a pri jakom napadu dolazi do
defolijacije tokom leta.

RED LEPIDOPTERA fam. Lyonetidae

Lyonetia clerkella – miner zmijolikih mina

Leptir je bele boje sa metalnim sjajem. U rasponu krila ima do 7 mm. Na vrhu prednjih krila nalazi se
ovalna crna pega oivičena sa nekoliko smeĎih šara.

Larva je gusenica, zelene boje sa tamnijom glavom.

Prezimljava leptir na skrovitim mestima. Gusenica ispod epidermisa obrazuje uzduţnu minu koja se
proteţe po celoj liski. Mine se retko ukrštaju, uglavnom je jedna po listu.

Razvija 3 gen/god.

RED LEPIDOPTERA fam. Gracillariidae

Phyllonorycter blancardella - miner tačkastih mina

Leptir je ţutonarandţaste boje, metalnog sjaja. U rasponu krila ima 8 – 9 mm. Od osnove prednjeg
para krila, kroz sredinu prema vrhu krila proteţe se srebrnobela pruga. Na prednjem i zadnjem rubu
postoje 3 – 4 bela klina. Gusenica je svetlozelena as tamnom glavom.

Prezimljava lutka u mini opalog lišća. Razvija 4 gen/god.

Imaga eklodiraju tokom aprila, nakon čega polaţu jaja na lišće. Gusenice mlaĎih uzrasta se hrane
biljnim sokovima, a starijih uzrasta parenhimskim tkivom obrazujući tačkaste mine. Na naličju,
epidermis je naboran pa ovu vrstu zovu i miner naboranih mina.
RED LEPIDOPTERA fam. Gracillariidae

Phyllonorycter corylifoliella – miner prozirnih mina

Leptir je tamnocrvene boje, metalnog sjaja, 9 – 10 mm u rasponu krila. U sredini prednjih krila nalaze
se dve bele pruge, a na vršnom delu tamnosmeĎe pege. Larva je ţućkaste boje sa

tamnijom glavom. Prezimljava odrasla gusenica V- og stupnja u mini opalog lišća, a razvija 3 gen/god.

Leptiri prve generacije se javljaju početkom aprila, druge generacije sredinom juna a treće, sredinom
avgusta. Ţenka polaţe jaja na lice lista. Gusenica se hrani ispod epidermisa obrazujući prozirnu minu
koja ide i iznad nerava.

Suzbijanje minera

Veći broj generacija koje se prepliću u toku godine oteţava suzbijanje.

Tokom proleća treba utvrditi:

Vreme pojave leptira, mesto i način polaganja jaja, embrionalno razviće, pojavu mina i njihovu
brojnost, prag štetnosti.

Sakupljanje i uništavanje opalog lišća.

Zimsko prskanje se moţe primeniti u ciljusuzbijanja prezimljujućih stadijuma minera.

Lept leptira se odreĎuje pomoću feromonskih klopki koje se tokom proleće postavljaju u voćnjak.

Vreme polaganja jaja i njihova brojnost utvrĎuje se pregledom 10 slučajno uzetih mladara sa kojih se
pregleda 100 listova pod binokularom.

Prag štetnosti je 1 - 2 mine po listu za većinu minera, osim za minera okruglih mina gde je prag
štetnosti 0,5 mina po listu (50 mina na 100 listova).

Tretiranja insekticidima treba obaviti u periodu polaganja jaja, ili dok su larve veoma male, tj. kada su
prisutne početne mine, preparatima na bazi bifentrina, acetamiprida, dimetoata, dihlorvosa (Sekulić i
Jeličić, 2011).

RED LEPIDOPTERAfam. Tortricidae

Cydia (=Laspeyresia, Carpocapsa) pomonella – jabukin smotavac

Leptir je smeĎe boje, 2 cm u rasponu krila. Prednji par krila je sa poprečnim tamnim strijama i sa
smeĎom pegom oivičenom zlatnim linijama u vrhu krila. Zadnja krila su jednobojna, sivosmeĎa. Pipci
su končasti.Gusenica je beloţute do ruţičaste boje.

Kosmopolitska je vrsta. Pored jabuke oštećuje krušku, dunju i orah, a reĎe se javlja na koštičavim
vrstama voćaka.

Prezimljava odrasla gusenica u kokonu pod korom ili u naprslinama kore stabla, retko u zemlji oko
stabla. TakoĎe, moţe prezimeti u skladištima u ambalaţi, na zidovima i na drugim skrovitim mestima.

Krajem marta i početkom aprila obrazuje se lutka. Let leptira počinje krajem aprila ili u maju, a
uslovljen je vremenskim prilikama. Početak leta se obično podudara sa cvetanjem jabuke. Leptiri su
aktivni predveče, a danju miruju. Ţenka polaţe jaja na lišće, glatku koru grana ili plodove. Jaja su
uglavnom poloţena pojedinačno.Jedna zenka polozi oko 100jaja.Embironalni razvoj traje 7-10dana.
Ispiljene gusenice se ubušuju u plod, ili se izvesno vreme hrane listom ako plodovi nisu formirani.

Posle ubušivanja u plod gusenica grize hodnik sve do semene kućice. Hodnik je crn i zaprljan
izmetom. Gusenica napada veći broj plodova prelazeći iz jednog u drugi. Mesto ubušivanja
prepoznaje se po prisustvu crvotočine. Mladi plodovi opadaju pre vremena.

Gusenice završe razvoj za oko mesec dana i napuštaju plod. Ako je plod na drvetu, spuštaju se na
zemlju po paučinastoj niti, a zatim se penju na stablo. Stadijum lutke traje 10 -12 dana.

Leptiri druge generacije javljaju se od polovine juna i lete do polovine avgusta. U tom periodu još lete
leptiri prve generacije pa su imaga u voćnjaku prisutna od zametanja do berbe plodova.

Ţenke druge generacije polaţu jaja na plodove.

Na mestu ubušivanja uočava se crvotočina. Gusenice se hrane plodom, razarajući ga. Nakon
odrastanja odlaze na prezimljavanje.

Vrsta razvija dve generacije godišnje.

Deo gusenica, koji nije završio razviće biva zajedno sa plodovima prenet u skladišta. U tom slučaju
larve prezimljavaju na gajbama, na zidovima skladišta ili na drugim skrivenim mestima.

TakoĎe, deo gusenica iz prve generacije ne nastavlja sa razvićem, nego ostaje u dijapauzi do sledeće
godine, čime se obezbeĎuje opstanak vrste.

Zbog velikih šteta koje prouzrokuje, ova vrsta se u našoj zemlji smatra jednom od najznačajnijih
štetočina u voćarstvu, svakako najznačajnijom štetočinom jabuke.

Plodovi su izloţeni napadu od zametanja do berbe.

U toku godine dolazi do preklapanja generacija. Formirani, mladi plodovi opadaju, a zreli su
neupotrebljivi. Napadnuti plodovi su podloţni truljenju.

Suzbijanje vrste je oteţano zbog skrivenog načina ţivota gusenica.

Suzbijanje

Mere zaštite treba usmeriti pre svega, na suzbijanje prve

generacije. Mehaničko suzbijanje:

- Sakupljanje opalih plodova

Postavljanje lovnih pojaseva od talasaste hartije oko stabla gde se zavlace gusenice radi pretvaranja u
lutku i njihovo odstranjivanje.

Hemijsko suzbijanje

OdreĎivanje optimalnih rokova za suzbijanje jabukovog smotavca predstavlja najznačajniji momenat

u kontroli ove štetočine.

-OdreĎivanje početka, maksimuma i duţine leta leptira pomoću svetlosnih i feromonskih klopki ili na
osnovu eklozije imaga iz lovnih pojaseva.

-OdreĎivanje piljenja larvi na osnovu sume efektivnih temperatura koja je potrebna za embrionalno
razviće.
Hemijsko suzbijanje se moţe obaviti ovicidnim ili larvicidnim preparatima na bazi fenoksikarba,
deltametrina, acetamiprida, metomila, alfa- cipermetrina, itd. (Sekulić i Jeličić, 2011).

-Ukoliko je brojnost populacije velika, vrši se suzbijanje i druge generacije.

RED LEPIDOPTERAfam. Tortricidae

Adoxophyes (= Capua) reticulana – smotavac pokožice ploda

Leptir je oker ţute ili smeĎe boje, u rasponu krila ima oko 2 cm. Na prednjim krilima su izraţene
tamno smeĎe talasaste šare.Mlada gusenica je svetlozelene, a starija maslinastozelene boje.

Palearktička je vrsta koja je rasprostranjena u većini evropskih zemalja. Gusenice se razvijaju na

velikom broju biljaka od kojih najčešće oštećuju jabuku i krušku, a zabeleţene su i na dunji, trešnji,
višnji, breskvi, kajsiji ...

U toku godine razvija 2 generacije, a prezimljava larva drugog ili trećeg stupnja u naborima kore ili
drugim skrovitim mestima.

Tokom proleća, prezimele gusenice se ubušuju u nabubrele pupoljke, a starije gusenice se hrane
lišćem. Na mestu ishrane obrazuje se lutka, a imaga lete od druge polovine maja do početka jula.

Ţenka polaţe jaja u grupama na lice lista jabuke. Ispiljene larve oštećuju pupoljke, lišće i plodove.
Često povezuju list sa plodom na kome prave površinske izgrizine.

Plod najčešće oštećuju u udubljenju peteljke i čašice i ta oštećenja mogu biti veoma značajna. Ukoliko
su plodovi mladi, porast se usporava a plodovi deformišu. Na starijim plodovima se javlja
oplutnjavanje tkiva, a otvori sluţe za prolaz fitopatogenih gljiva. Ovakvi plodovi gube trţišnu
vrednost.Leptiri druge generacije se javljaju od sredine avgusta do kraja septembra, a larve drugog ili
trećeg stupnja prezimljuju.

Suzbijanje

Najpovoljniji momenat za suzbijanje ove vrste je u proleće, u vreme aktiviranja prezimelih larvi, dok
su one još mlade i nisu prouzrokovale značajna oštećenja

Ukoliko je štetočina bila u zasadu prisutna u većoj brojnosti tokom prethodne godine, njena aktivnost
se prati pomoću feromonskih klopki kako bi se odredili optimalni rokovi suzbijanja u toku vegetacije.

Za hemijsko suzbijanje mogu se koristiti insekticidi na bazi azinfos – metila.

RED LEPIDOPTERA fam. Hyponomeutidae

Hyponomeuta (=Yponomeuta) malinellus - jabukin moljac

Gusenica je sivkastoţuta. Na leĎnoj strani ima dva reda crnih tačkica iz kojih polaze čekinje.

Prezimljava larva prvog stupnja. U toku godine ima 1 gen

U proleće, početkom aprila, gusenice izlaze iz legla i počinju da se hrane. U početku miniraju list i
hrane se izmeĎu dva epidermisa.

Nakon toga, hrane se lišćem koje opredaju paučinom obrazujući letnje gusenično gnezdo. Gnezda
mogu da zahvate celu krunu voćke.
Krajem maja i početkom juna gusenice u gnezdu prave vretenaste kokone i u njima se pretvore u
lutku. Leptiri lete tokom juna, jaja polaţu na glatku koru grana, a ispiljene gusenice ostaju u leglu do
proleća.

Suzbijanje

Mehaničko uklanjanje guseničnih gnezda.

Ukoliko je potrebno suzbijati jabukovog moljca, preporučuje se zimsko tretiranje preparatima na bazi
mineralnog ulja.

RED LEPIDOPTERAfam. Sesiidae - staklokrilci

Synanthedon myopaeformis – jabukin staklokrilac

Veći deo krila je bez ljuspica. Leptir u rasponu krila ima 2 cm. TamnosmeĎe je boje sa crvenim
prstenom na IV abdominalnom segmentu.

Gusenica je ţutobela sa crvenkastom dorzalnom prugom.

Najčešće napada jabuku, šljivu i dunju, a reĎe druge voćke.

Leptiri lete od maja do septembra. Ţenke polaţu jaja u blizini izletnog otvora, a gusenice se ubušuju
pod koru sve do like. Kora puca, ispada crvotočina.

Često se više gusenica hrani u blizini pa se javljaju veća oštećenja u vidu rak rana.

Gusenice se najčešće razvijaju u donjem delu stabla do pola metra visine. Razvoj larve traje godinu
dana.

Lutka se obrazuje početkom maja i izvlači se delom napolje kako bi imago lakše eklodirao.

Oštećena stabla privlače sekundarne štetočine i bolesti. Gusenice mogu naneti velika oštećenja jer
prekidaju kretanje sokova. Naročito je značajan za mlade zasade koji se usled napada suše.

Suzbijanje

Suzbijanje je zbog skrivenog načina ţivota gusenica veoma oteţano. Od preventivnih mera
preporučuje se obezbeĎivanje zdravih sadnica prilikom podizanja zasada jer na mestima kalemljenja
ţenke često polaţu jaja.Napadnute sadnice ili pojedinačne biljke treba iseći i spaliti.

Od hemijskih mera, preporučuje se primena fumiganata.U ubušni otvor se ubacuje

vatanatopljena insekticidom nakon čega se otvor zatvara glinom ili gitom za prozore. Otrovne pare
ubijaju gusenicu.

RED LEPIDOPTERAfam. Cossidae

Cossus cossus – vrbotočac

Leptir u rasponu krila ima do 10 cm. SivosmeĎe je boje sa mnogobrojnim poprečnim tamnim
prugama. Gusenica je boje mesa, svetlija sa trbušne strane.

Često oštećuje vrbu, a od voćaka najčešće naseljava jabuku, krušku i trešnju.

Leptiri lete u junu i julu, a jaja polaţu u gomilicama, nisko na drvetu.

Ispilele gusenice u stablima prave hodnike presecajući sprovodne sudove. Hodnici su puni crvotočine
koja ispada kroz ulazni otvor i lepi se za iscureli biljni sok. Razviće gusenice traje 2 - 3 godine nakon
čega obrazuje kokon blizu izlaznog otvora, a lutka se izvlači do polovine radi lakše eklozije imaga.

Jače napadnuta stabla se suše. Naročito su velike štete na mladim stablima.

Suzbijanje

Suzbijanje je teško jer su štete već načinjene kada se primete simptomi napada

Jako napadnuta stabla treba poseći i spaliti pre eklozije leptira.

Pojedinačne gusenice se mogu odstraniti komadom ţice koja se uvlači u ubušni otvor sve do kraja
hodnika gde se nalazi gusenica.

U ubušne otvore mogu se ubaciti fumiganti čije otrovne pare ubijaju gusenice.

RED LEPIDOPTERAfam. Cossidae

Zeuzera pyrina – drvesnica

Leptir je bele boje, u rasponu krila ima do 7 cm. Na grudima se nalazi šest plavih pega rasporeĎenih u
dva reda. Prednja krila su sa većim brojem crnoplavih pega.

Gusenice su ţute sa crnim tačkama po telu, rasporeĎenim u redove.

Naseljava skoro sve voćke, naročito jabuku, krušku, dunju...

Leptiri lete od maja do jula. Ţenka polaţe jaja na mlada stabla ili tanje
grane, pojedinačno ih lepeći za podlogu.

Odmah po piljenju gusenice se ubušuju u srţ krećući se naviše.

Mlade gusenice se mogu naći u peteljkama listova, pupoljcima i grančicama, dok su starije uvek u
granama i stablu.Crvotočina zajedno sa izmetom ispada kroz ulazni otvor.Razvoj gusenice traje 2 - 3
godine.Na kraju hodnika se pretvara u lutku koja se, pred izletanje imaga, do pola izvlači napolje.

Suzbijanje se moze sprovesti kao kod vrbotočca.

RED HYMENOPTERA fam. Tenthredinidae

Hoplocampa testudinea – јabukina lisna osa

Jabukina lisna osa je ţutosmeĎe boje sa tamnim krilnim nervima. Glava i grudi su ţute, a trbuh skoro
crne boje sa gornje strane.Pagusenica je ţutozelena sa tamnom glavom, fino maljava.

Prezimljava u stadijumu odrasle larve u zemljištu. Razvija 1 gen/god.

Ose lete krajem aprila i početkom maja, u vreme cvetanja jabuke. Polaţu jaja u čašične
listiće.

Ispilele larve prave površinski hodnik hraneći se tkivom ploda ispod pokoţice, a zatim prodiru u
plod. Tokom razvića oštete više plodova.

Napadnuti plodovi prevremeno otpadaju, a na njima se uočavaju ulazni i izlazni otvori koji su zaprljani
crvotočinom. Plodovi koji ne otpadnu nastavljaju sa neravnomernim razvićem usled oštećenja
površinskog dela ploda i njegovog oplutnjavanja. Plodovi dobijaju karakterističan “kvrgav” izgled što
smanjuje njihovu trzišnu vrednost.
Suzbijanje

Suzbijanje treba obaviti posle precvetavanja jabuke, preparatima na bazi fenitrotiona, malationa,
deltametrina, dihlorvosa (Sekulić i Jeličić, 2011).

ŠTETNI INSEKTI KRUŠKE

RED HEMIPTERA

fam. Diaspididae

Epidiaspis leperii – crvena kruškina štitasta vaš

Zenka je kruškolikog tela, crvene boje. Štit je okrugao, sivobele ili ţućkaste boje sa dve larvene
košuljice postavljene centralno ili subcentralno.

Pored kruške, vaš oštećuje veliki broj biljaka od kojih se najčešće sreće na jabuci i šljivi.

U toku godine razvija jednu generaciju, a prezimljava u stadijumu polno zrele ţenke, na granama
voćke. Tokom aprila i maja ţenka polaţe jaja ispod štita. Larve i ţenke se hrane na stablu i granama.
Najčešće se grupišu oko pupoljaka i na mestima račvanja grana.

Na takvim mestima se, usled isisavanja sokova, na kori stvaraju pukotine i udubljenja. Biljke su
podloţne napadu drugih bolesti i štetočina, kao i izmrzavanju tokom zime.

U cilju suzbijanja ove vrste mogu se primeniti mere zaštite koje su navedene kod kalifornijske i
dudove štitaste vaši..

RED HEMIPTERA Fam. Psyllidae

Cacopsylla pyri-Obicna kruskina buva

Cacopsylla pyrisuga-velika kruskina buva

Cacopsylla pyricola – mala kruškina buva

Lisne buve su sitni insekti, 3 – 5 mm duţine. Krila drţe krovoliko

poloţena preko tela. Zadnje noge su za skakanje.

Larve su dorzo - ventralno spljoštene. Preobraţaj je nepotpun, postoji

stadijum nimfe.

Cacopsylla pyri razvija 5 generacija godišnje. Prezimljava imago. Već u februaru na kruškama se
nalaze prva jaja. Međutim, prezimljujuća imaga masovno polaţu jaja tokom marta u udubljenja oko
pupoljaka, na pupoljke i mladu koru dok u aprilu jaja uglavnom polaţu na lišće, cvetne i lisne drške.
Larva prolazi kroz pet razvojnih stupnjeva nakon čega imago eklodira u maju.

Imaga letnjih generacija polazu jaja na naličje lišća u nizovima,ili sa lica pojedinačno.

Štete nastaju ishranom.Larve naseljavaju pupoljke, mladare, lišće, plodove i ometaju porast
napadnutih organa.

Luče mednu rosu koja predstavlja podlogu za razvoj gljiva čađavica. Napadnuti biljni organi se ne
razvijaju normalno i suše se. Plodovi kruške imaju manju trţišnu vrednost.
Lisne buve su prenosioci biljnih patogena, posebno mikoplazmi.

Suzbijanje

Gajenje veoma bujnih sorti je uslovilo povećanje brojnosti populacija kruškinih buva u voćnjacima.
Prilikom podizanja zasada preporučuje se odabir srednje bujnih sorti.

Suzbijanje treba sprovesti u vreme masovnog polaganja jaja i piljenja larvi, preparatima na bazi
diflubenzurona, dimetoata, abamektina, cipermetrina, fenitrotiona, hlorpirifosa i dr. (Sekulić i Jeličić,
2011)

RED HEMIPTERA fam. Tingitidae

Tingis (=Stephanitis) pyri - kruškina stenica

Imago je veličine do 3 mm, svetlo smeđe boje sa dve poprečne tamne šare na prednjim krilima.
Vratni štit je proširen i sa mreţastom strukturom.

Larva je primarna

Pored kruške naseljava jabuku i višnju.Prezimljava imago. Tokom godine razvija 3 - 4 generacije.

Larve i odrasle jedinke obrazuju kolonije sa naličja lišća gde se i hrane.Lice lista bledi i suši se. Štete su
naročito izraţene u sušnim godinama.

RED COLEOPTERAfam. Curculionidae

Anthonomus cinctus (=pyri) – kruškin cvetojed

Imago je sličan jabukovom cvetojedu od koga se razlikuje po prisustvu poprečne beličaste pruge pri
kraju pokrioca. Larva je kurkulionidna.

Prezimljava u stadijumu jajeta u pupoljcima. Tokom proleća pili se larva koja se hrani pupoljkom.
Napadnuti pupoljci se suše i ne otvaraju se.

Krajem aprila i početkom maja u pupoljku se obrazuje lutka, a odrasli insekti eklodiraju sredinom
maja. Kratko vreme se hrane na lišću nakon čega leto provode na skrovitim mestima.

Tokom jeseni ţenka polaţe prezimljujuća jaja u obrazovane pupoljke.

Ukoliko je brojnost populacije velika suzbijanje se moţe obaviti insekticidima u periodu dopunske
ishrane imaga ili u periodu kada ţenka polaţe prezimljujuća jaja.

RED COLEOPTERA fam. Buprestidae

Agrilus sinuatus – kruškin prstenar

Odrastao insekt je bakarno crvene boje, duţine do 9 mm. Glava je uvučena u grudi do očiju. Pipci su
testerasti. Pokrioca su suţena pri kraju.Larva je buprestidna, beličaste boje.

Odrasli insekti se javljaju od maja do juna. Ţenka polaţe jaja u pukotine kore. Larva ispod kore pravi
spiralne hodnike duţine i do pola metra. Razviće larve traje oko godinu dana.

Kora iznad hodnika puca i grane se lako lome. Na napadnutim stablima se uočava zućenje listova,
krţljavost plodova i sušenje grana.

Suzbijanje je oteţano zbog skrivenog načina ţivota larvi. Kada se uoče simptomi, larva je
prouzrokovala značajna oštećenja.
RED DIPTERA fam. Cecidomyiidae

Contarinia pyrivora – galica kruške

Imago je ţute boje pokriven crnim ljuspicama, duţine tela 2-3mm. Ţenka ima dugu igličastu legalicu.
Larva je crvolika, ţućkaste boje.

Imago se javlja krajem marta i početkom aprila. Ţenka polaţe jaja u cvetne pupoljke kruške. U jedan
pupoljak moţe da poloţi i do 15 jaja. Larve se ubušuju u plodnik i hrane se njime

Plodovi u početku rastu brzo i dobijaju bokast oblik, a zatim zaostaju u porastu, bivaju meki, počinju
da se suše i prerano otpadaju. Larve napuštaju plodove i prezimljavaju u zemljištu.Tokom godine ima
jednu generaciju.

RED HYMENOPTERA fam. Tenthredinidae

Hoplocampa brevis – kruškina lisna osa

Imago je dug 4 -5 mm, ţutosmeđe boje sa crnim trbuhom. Larva je pagusenica.

Imago leti u vreme cvetanja kruške. Ţenka poloţi jaja u krunične listiće. Larva se ubušuje u obrazovani
plod sve do semene kućice. Plodovi prerano otpadaju pa štete pojedinih godina mogu da budu velike.

Prezimljava larva u zemljištu, a tokom godine razvija jednu generaciju.

Suzbijanje se moze obaviti u período precvetavanja, preparatima na bazi azinfos-metila, dimeotoata,

fenitrotiona.

RED HYMENOPTERA fam. Cephidae

Janus compressus – kruškina osa

Imago je tankog tela, crne boje sa ţutocrvenim trbuhom, duţine oko 9 mm. Pipci su končasti.

Larva je svetlo ţuta sa razvijenom glavom, bez trbušnih nogu i sa redukovanim grudnim nogama.

Imago se javlja u maju. Oštećuje mladare kruške.Ţenka legalicom pravi tačkaste ubode duţ
mladara,preseca sprovodne sudove, usled čega lišće vene, kovrdţa se a mladar se savija u luk.

U poslednji ubod ţenka poloţi jedno jaje. Nakon 2 - 3 nedelje, kada je mladar uvenuo, pili se larva.

Larva se kreće kroz mladar oštećujući ga. Na kraju hodnika pravi kokon u kome prezimi.

Ima jednu gen/god. i predstavlja značajnu štetočinu u rasadnicima.

Odsecanje napadnutih mladara I njihovo spaljivanje u znatnoj meri smanjuje brojnost stetocine.

ŠTETNI INSEKTI ŠLJIVE

RED HEMIPTERA fam. Aphididae

Hyalopterus pruni – brašnjava vaš šljive

Beskrilne vaši su izduţene, duţine do 2,5 mm, prošarane tamno zelenim šarama i pokrivene voštanim
prahom.

Kosmopolitska je vrsta.
Prezimljava u stadijumu jajeta oko pupoljaka. Tokom proleća vaši se hrane isisavanjem sokova iz
pupoljaka i lišća, na kojima obrazuju brojne kolonije

Najvećaoštećenja pričinjava biljkama u rasadnicima izazivajući zastoj u porastu mladara koji se krive.

Luči “mednu rosu” na koju se naseljavaju gljive čaĎavice pa biljke potamne. Pri masovnom napadu
lišće opada još u toku leta, što se negativno odraţava na rodnost. Prenosilac je virusa šarke šljive.

Vaši se mogu suzbijati na početku obrazovanja kolonija preparatima na bazi dimetoata, malationa,
diazinona, metomila, hlorpirifosa (Sekulić i Jeličić, 2011)..

RED HEMIPTERA fam. Coccidae

Parthenolecanium corni – šljivina štitasta vaš

Štit je sastavni deo tela. Telo ţenke zajedno sa štitom je ispupčeno, duţine do 6 mm, smeĎe boje, pa
podseća na pupoljak. Larve prvog i drugog stupnja su pokretne. Pored šljive naseljava breskvu,
kajsiju, vinovu lozu i mnoge druge biljke.

Tokom godine razvija jednu generaciju, a prezimljava L2 na drvenastim delovima biljke. U proleće,
larve se hrane na sočnim mladarima.

Ţenke se obrazuju tokom maja, a ovipozicija je krajem maja. Jedna ţenka poloţi oko 2000 jaja
ispod štita. Larve se pile tokom juna, hrane se na lišću sve do jeseni kada se presvlače u larve drugog
stupnja koje prezimljavaju.

Na napadnutim biljkama formira guste kolonije koje pokrivaju grane i stablo. Usled dugotrajne
ishrane, vaši iscrpljuju domaćina, što se manifestuje sušenjem grana i celih stabala. Luče mednu rosu
koja je pogodan supstrat za razvoj gljiva čadjavica koje ubrzavaju propadanje biljaka.

Suzbijanje

Šljivina štitasta vaš je periodična štetočina.

Ukoliko se javi u povećanoj brojnosti moţe se suzbijati

zimskim tretiranjem ili tretiranjem u toku vegetacije.

Za zimsko prskanje mogu se koristiti preparati na bazi mineralnog ulja. U toku vegetacije, u periodu
pojave larvi lutalica, mogu se koristiti preparati na bazi metomila, diazinona, azinfos-metila (Sekulić i
Jeličić, 2011).

RED LEPIDOPTERA fam. Tortricidae

Cydia funebrana - šljivin smotavac

U rasponu krila leptir ima 13 – 15 mm. Prednja krila su siva sa tamnim i svetlim talasastim prugama.
Pri vrhu krila je svetlije polje oivičeno sa tamnijim prugama. Gusenica je ruţičasta sa tamnosmeĎom
glavom.

Vrsta je rasprostranjena u celoj Evropi gde pored šljive oštećuje kajsiju, trešnju, trnjinu i dr.
Prezimljava odrasla gusenica ispod kore u donjem delu stabla. Početkom proleća obrazuje se lutka.
Leptiri lete tokom maja i juna kada su plodovi šljive dugi oko 1 cm. Ţenka obično polaţe jaja sa donje
strane ploda. Embrionalno razviće traje 1-2 nedelje. Ispiljene gusenice se ubušuju u plod sve do
koštice.Napadnuti plodovi poplave i zaostaju u porastu, a na mestima ubušivanja najčešće se javljaju
kapljice smole.

Ovi plodovi pre vremena sazrevaju i otpadaju. Razviće larvi traje mesec dana nakon čega se one na
stablu, pod korom, pretvaraju u lutku. Stadijum lutke traje oko 2 nedelje. Leptiri druge generacije se
javljaju krajem juna i u julu, a ţenke polaţu jaja na polu zrele plodove.

Gusenica druge generacije se ubuši u plod, i hrani se mezokarpom sve do koštice.

Razviće larvi se završava za oko 3 nedenje nakon čega one na skrovitim mestima ispredaju
prezimljujući kokon.

Napadnuti plodovi su prekriveni smolom, u unutrašnjosti su crvljivi i zaprljani izmetom, i

neupotrebljivi za ishranu. Zbog promene hemijskog sastava mezokarpa nisu pogodni ni za preradu.

Oštećene plodove naseljavaju fitopatogene gljive koje izazivaju njihovo potpuno propadanje.

RED LEPIDOPTERA fam. Lymantridae

Orgyia antiqua - šljivin gubar

Izraţen je polni dimorfizam. Muţjak ima dobro razvijena krila, smeĎe je boje sa jednom belom pegom
na prednjim krilima. Pipci su perasti.Zenka je sa zakrţljalim krilima, slabo pokretna.

Gusenica je sive boje sa belim i crvenim prugama. Na svakom segmentu ima po par crvenih bradavica
sa čuperkom dlaka. Čuperci dlaka na glavi i bokovima su crne boje, a na leĎima ţute boje. Na IV
trbušnom, kao i na analnom segmentu, dlake su znatno veće i štrče nad ostalima.

Gusenice se hrane mnogim voćkama, naročito šljivom, išumskim drvećem.

Prezimljava u stadijumu jajeta. U toku godine razvija dve generacije. Početkom jula pile se
gusenice koje se razvijaju do kraja avgusta. Tokom jeseni ţenke polaţu prezimljujuća jaja.

Povremeno se javlja u povećanoj brojnosti kada gusenice izazivaju golobrst na pojedinačnim stablima
ili većim površinama.

RED HYMENOPTERA fam. Tenthredinidae

Hoplocampa minuta i H. flava – crna i žuta šljivina osa

Imago H. minuta je crne boje sa ţutosmeĎim nogama i pipcima. Imago H. flava je ţutosmeĎe boje sa
ţutim nogama i pipcima. Larve su pagusenice.

Prezimljavaju u stadijumu larve, a u toku godine razvijaju jednu

generaciju. Ţenka polaţe jaja ispod epidermisa čašičnih listića.Ta mesta potamne i lako se uocavaju.

Larve se hrane tkivom ploda i semenkom.Plodovi otpadaju prevremeno.

ŠTETNI INSEKTI BRESKVE

RED HEMIPTERA fam. Aphididae

Myzus persicae – zelena breskvina vaš

Beskrilna vaš je zelene ili ţućkaste boje, do 2,5 mm duţine

Krilate vaši imaju tamnu glavu i crvenkaste grudi. Trbuh je ţut. Duţina tela je oko 2 mm.

Nanosi velike štete na primarnom domaćinu, breskvi, ali i na drugim biljkama – sekundarnim
domaćinima, kao što su duvan, krompir, paprika, cvekla, i dr.

Na napadnutim biljkama vaš izaziva uvijanje, kovrdţanje listova i zastoj u porastu mladara. Najčešće
prezimljava u stadijumu jajeta na breskvi, a tokom godine razvija veći broj generacija.

Značajna je štetočina u rasadnicima i na ukrasnim biljkama u staklenicima gde izaziva opadanje

listova i smanjenje estetske vrednosti cvetova, naročito zbog obilnog lučenja medne rose.

Vektorska uloga ove vaši je veoma velika, prenosi preko 100 biljnih virusa.

Suzbijanje

Zimsko prskanje moţe se izvesti u cilju suzbijanja prezimljujućih jaja preparatima na bazi mineralnog
ulja.

Vaši se mogu suzbijati u toku vegetacije, na početku obrazovanja kolonija, preparatima na bazi
dimetoata, hlorpirifosa, diazinona, metomila, deltametrina, itd. (Sekulić i Jeličić, 2011).

RED HEMIPTERA fam. Aphididae

Brachycaudus persicae - crna breskvina vaš

Svi oblici ove vrste su crne bojeNajčešće naseljava breskvu i badem.Obrazuje brojne kolonije na svim
organima u porastu.Izaziva kovrdţanje listova i zastoj u porastu mladara.Moze se suzbijati kao zelena
breskvina vaš.

RED COLEOPTERA fam. Buprestidae

Capnodis tenebrionis – žilogriz

Imago je crne boje, duţine tela do 27 mm. Pokrioca su suţena pri kraju. Vratni štit je sive boje sa
crnim punktacijama. Larva je buprestidna, bledoţućksta.

Oštećuje koštičavo voće, pre svega trešnju i višnju, a zatim kajsiju, breskvu i badem. Prezimljava kao
imago i larva. Odrasli insekti se tokom jula i avgusta hrane korom mladih grana, lisnim peteljkama i
lišćem.

Ţenke polaţu jaja na donji deo stabla ili u zemlju oko stabla. Larve se ubušuju u stablo ili koren u
kojima buše pljosnate hodnike. Razviće larve traje 1 - 2 godine.

Napadnuta stabla se suše, naročito u rasadnicima, pa štete mogu biti veoma velike.

Suzbijanje je veoma oteţano jer se simptomi uočavaju tek po nastajanju šteta.

RED LEPIDOPTERAfam. Gelechidae

Anarsia lineatella – breskvin moljac

Leptiri imaju 15 mm u rasponu krila. Prednja krila su siva sa uzduţnim tamno smedjim prugama.

Gusenice su smedje, sa glavom, vratnim štitom i nogama crne boje.

Pored breskve moţe da se nadje i na šljivi, višnji, trešnji i bademu. Prezimljava u stadijumu mlade
gusenice u rakljama grana ili u pazuhu listova, a razvija 2 gen/god. Gusenice u proleće buše
nabubrele pupoljke I kroz njih prodiru u mladare koji se suše, pocrne i propadaju.]

Oštećenja su veoma slična sa oštećenjima od breskvinog smotavca. Gusenice se pretvaraju u lutke u

uvelom lišću na stablu. Leptiri se javljaju od polovine maja do kraja juna.

Ţenka polaţe jaja na listove, lisne peteljke i mladare. Gusenice se uvlače u srţ mladara, a oštećuju i
plodove. Plodovi su zaprljani izmetom i brzo trule. Lutka se obrazuje u savijenom lišću, a eklodirane
ţenke polaţu jaja na koru voćaka. Ispiljene gusenice odlaze na zimovanje.

Suzbijanje

Skidanje i uništavanje napadnutih mladara i plodova Zimsko tretiranje preparatima na bazi

mineralnih ulja. Hemijsko suzbijanje u toku vegetacije u rasadnicima i mladim zasadima,
preparatima na bazi dimetoata, fenitrotiona (Sekulić i Jeličić, 2011).

RED LEPIDOPTERA fam.Tortricidae

Grapholita (=Cydia) molesta – breskvin smotavac

Raspon krila leptira je oko 15 mm. Prednja krila su tamno smedja sa neupadljivim crnim šarama i
ţutim pegama. Zadnja krila su jednobojna i svetlija. Gusenica zimske generacije je sivosmeĎa a letnje
generacije, bledoţuta sa ruţičastim ledjima. Na telu se nalaze smedje bradavice sa retkim dlačicama.

Vrsta je poreklom iz Istočne Azije odakle je preneta u Evropu. Oštećuje mladare i plodove breskve,
dunje, jabuke, kruške.

Tokom godine razvije 4 generacije. Prezimljava odrasla gusenica ispod kore stabla ili u pukotinama
grana.Tokom proleća, krajem marta i početkom aprila, obrazuje se lutka.

Leptiri se javljaju krajem aprila i početkom maja. Ţenke polaţu jaja na naličje vršnog lišća ili na koru
mladara. Gusenice prve generacije se ubušuju u vrhove mladara praveći hodnike od vrha prema dole.
Oštećuju mladare do 30 cm duzine.Vrhovi mladara se suse po cemu se prepoznaje napad ove vrste.

U toku razvića, koje traje oko mesec dana, larva moţe oštetiti veći broj mladara. Po završenom
razviću pretvara se u lutku na skrovitim mestima. Gusenice sledećih generacija obično se ubušuju u
plodove što se prepoznaje po prisustvu sasušene smolaste mase na površini. Plodovi su zaprljani
izmetom i brzo trule. U jednom plodu moze biti više larvi.

Štete mogu biti veoma značajne u rasadnicima i mladim voćnim zasadima. Oštećujući mesta
kalemljenja prouzrokuje propadanje sadnica, a zbog napadnutih mladara kruna se ne formira
pravilno. Gusenice koje su sa obranim plodovima dospele u skladišta dodatno nanose oštećenja i
omogućavaju brz razvoj truleţnica.

Kasnostasne sorte su jače napadnute.

Suzbijanje

Orezivanje napadnutih mladara u proleće na duţinu od 10 cm i njihovo spaljivanje:

- Odstranjivanje biljnih ostataka ispod stabala;

- Čišćenje ispucale kore ispod koje su prezimljujući kokoni;

- Na osnovu kontrole leta leptira pomoću svetlosnih ili feromonskih klopki odreĎuju se optimalni
rokovi za hemijsko suzbijanje u cilju sprečavanja ubušivanja larvi u mladare i plodove.

- Mogu se koristiti insekticidi na bazi azinfos-metila, dimetoata, dihlorvosa, metomila, deltametrina i

dr. (Sekulić i Jeličić, 2011)

RED DIPTERA fam. Tephritidae

Ceratitis capitata – breskvina muva

Muva je zutosmedje boje, srcolikog abdomena, s tamnim uzduţnim prugama na grudima. Oči su
crvene boje. Krila su providna sa tri poprečne tamne pruge.

Larva je crvolika, zućkstobele boje.

Rasprostranjena je u celoj Evropi, ali se masovno javlja u toplijim krajevima. Na veća rastojanja
prenosi se u stadijumu larve sa plodovima, a na manja rastojanja aktivnim letom muve. Karantinska
je vrsta za našu zemlju.

Pored breskve napada i drugo voće, uključujući i agrume. Prezimljava lutka u površinskom sloju u
zemljištu.

Imago se tokom proleća dopunski hrani nektarom i mednom rosom.Zenka polaze jaja u plodove.Larve
se hrane plodom blize povrsini kod narandze i breskve ili prodiru do kostice kao kod tresnje.Meso
ploda oko larvi potamni i brzo truli.

Breskvina muva ima vise generacija godisnje sto je uslovljeno podnebljem.

Budući da nije registrovana u Srbiji neophodna je rigorozna fitosanitarna kontrola biljnog materijala
kako bi se sprečilo njeno unošenje i širenje.U vreme pojave prvih imaga mogu se koristiti preparati na
bazi dimetoata i malationa (Sekulić i Jeličić, 2011).

ŠTETNI INSEKTI TREŠNJE I VIŠNJE

RED HEMIPTERA fam. Aphididae

Myzus cerasi – trešnjina vaš

Beskrilne vaši su blistavo crne boje, duţine do 2,4 mm, dok je krilata ţenka tamno zelene boje, duţine
oko 1,6 mm. Naseljava trešnju i višnju.

Prezimljava u stadijumu jajeta koje je poloţeno na granama i grančicama oko pupoljaka ili na njima.
Krajem marta i početkom aprila pile se osnivačice koje rađaju potomstvo. Obrazuju guste kolonije
na mladom vršnom lišću izazivajući njihovo kovrdţanje,sušenje I opadanje pre vremena.

Štete su velike na mladim biljkama, koje rano ostaju bez lišća, fiziološki slabe, a usled kontinuiranog
napada mogu se i osušiti.Preporučuje se zimsko tretiranje preparatima na bazi mineralnog ulja ili
tretiranje u toku vegetacije, u periodu formiranja prvih kolonija preparatima na bazi metomila,
dimetoata, diazinona, hlorpirifosa (Sekulić i Jeličić, 2011).

RED LEPIDOPTERA fam. Geometridae

Erannis (=Hibernia) defoliaria – veliki mrazovac

Izraţen je polni dimorfizam. Muţjak je krilat, ima 4 - 5 cm u rasponu krila. Prednja krila su ţutosmeđa
sa poprečnim tamnim prugama i tamnom pegom u sredini.

Ţenka ima duge noge i potpuno zakrţljala krila, pa podseća na pauka. Telo je ţute boje sa dva reda
tamnih tačaka.

Gusenica ima dva para abdominalnih nogu na VI i X segmentu. Smeđe je boje sa dve uzduţne tamne
pruge na leđima i ţutom prugom sa strane. Polifagna je vrsta. Hrani se velikim brojem voćaka i
šumskog drveća.

Prezimljava u stadijumu jajeta. Ima 1 gen/god. Gusenice se pile od aprila i pripadaju najranijim
defolijatorima. Hrane se pupoljcima i mladim lišćem (ne opredajući ga paučinom), a pri velikoj
brojnosti mogu da izazovu golobrst. Početkom jula gusenice silaze u zemljište i pretvaraju se u lutke.
Leptiri velikog mrazovca javljaju se u oktobru ili početkom novembra (ranije od malog mrazovca).

Gusenica se hrani listom.

RED LEPIDOPTERA fam. Geometridae

Operophtera (=Cheimatobia) brumata – мali mrazovac

Muzjak je krilat. Prednja krila su ţutosmeđa sa uskim poprečnim tamno smeđim prugama. Zadnja
krila su svetlosmeđa, jednobojna.

Ţenka je zdepasta sa zakrţljalim krilima, duţine 6 - 8 mm. Smeđesive je boje sa dugim nogama.

Gusenica je sa dva para abdominalnih nogu, zelenkastoţute boje sa tamnom prugom duţ leđne
strane i sa tri svetlije pruge po bokovima.

Polifagna je štetočina. Oštećuje pupoljke, lišće i plodove skoro svih voćaka i velikog broja šumskog
drveća. Najčešće se sreće na trešnji, jabuci i krušci. Prezimljava u stadijumu jajeta. Ima 1 gen/god.

Gusenice se hrane lisnim i cvetnim pupoljcima, kao i lišćem. Sve napadnute organe opredaju
paučinastim nitima. Pred pretvaranje u lutku gusenice se spuštaju na zemlju niz paučinaste niti.
Leptiri eklodiraju u kasnu jesen, a let se proteţe sve do decembra. Ţenke polaţu jaja oko pupoljaka ili
u pukotine kore.

Suzbijanje mrazovaca

Mehaničke mere – postavljanje lepljivih pojaseva na stablo voćke, na visinu oko 1,5 m, od oktobra do
aprila, čime se sprečava odlazak ţenki u krunu voćaka.

Hemijske mere – zimskim tretiranjem, koje se obično sprovodi protiv drugih štetočina, suzbijaju se i
prezimljujuća jaja mrazovaca. U proleće, pri bubrenju pupoljaka, mogu se suzbijati izlegle gusenice
preparatima na bazi fenitrotiona (Sekulić i Jeličić, 2011).

RED LEPIDOPTERA fam. Nymphalidae

Nymphalis (=Vanessa) polychloros – mnogobojac

Leptiri su riđe boje sa crnim pegama po krilima. Pipci su glavičasti. Spoljna ivica krila je nazubljena.
Gusenica je plavičastocrne boje sa riđim razgranatim čekinjama po telu.

Gusenice mnogobojca se hrane lišćem šumskog drveća i voćaka od kojih najčešće oštećuju trešnju, a
ređe jabuku, krušku i dunju.
Razvija 1 gen/god., a prezimljava leptir koji leti u rano proleće. Ţenka polaţe jaja na grančice, a
ispiljene gusenice ţive u gnezdima od paučinastih niti.Gusenice se tokom maja hrane lišćem,
omotavajući ga paučinom.

Kada pojedu svo lišće na jednom mestu, gusenice se sele na novo, obrazujući ponovo guseničija
gnezda. Odrasle gusenice se razilaze i obrazuju lutku. Leptiri se javljaju u junu, lete do kraja
vegetacije, i odlaze na prezimljavanje.

Suzbijanje treba izvesti odmah po uocavanju gusenicjih gnezda koja treba zajedno sa granama odseci
i unistiti.

RED DIPTERA fam. Tephritidae

Rhagoletis cerasi - trešnjina muva

Imago je crne boje. Glava i štitić su ţute boje. Na grudima ima četiri uzduţne pruge. Oči su
plavozelene. Krila su providna sa četiri poprečne tamne pruge.

Larva je crvolika, ţućkastobele boje.

Trešnjina muva je jedna od najznačajnijih štetočina trešnje i višnje, jer umanjuje trţišnu vrednost
plodova. U toku godine ima jednu generaciju, a prezimljava lutka u površinskom sloju zemljišta.

Muve lete od sredine maja do polovine juna. Hrane se nektarom biljaka, mednom rosom ili sokovima
plodova koje ţenke oštete legalicom. Ţenke polaţu jaja u poluzrele plodove, a larve se hrane mesom
ploda sve do koštice. U jednom plodu se razvija jedna larva. Plodovi omekšavaju i podloţni su
truljenju. Kada su plodovi zreli i larva je odrasla, napušta plod, spušta se na zemlju i pretvara u lutku.

Napadnute plodove trešnje i višnje naseljavaju mikroorganizmi, koji izazivaju njihovo truljenje i brze
propadanje.

Suzbijanje

Plitka obrada zemljišta u jesen ili u rano proleće. Praćenje izletanja imaga (lovni mamci, prezimljujuće
lutke, kontrolisanje polaganja jaja). Hemijsko suzbijanje treba izvesti u vreme pojave imaga i na
početku piljenja larvi, preparatima na bazi dihlorvosa, dimetoata, acetamiprida, deltametrina (Sekulić
i Jeličić, 2011).

ŠTETNI INSEKTI MALINE

RED ORTHOPTERA fam. Oecanthidae

Oecanthus pellucens - italijanski popac

Odrasli insekti su izduţenog, uzanog tela, duţine 2-3cm, svetlozelene boje. Pipci su čekinjasti,
znatno duţi od tela.Larve su primarne, podsećaju na odrasle insekte.

Italijanski popac ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jajeta u izbojcima maline i
drugim višegodišnjim gajenim i korovskim biljkama. Larve se pile tokom maja i hrane se lišćem. Imaga
se javljaju od jula do oktobra.

Ţenka polaze jaja u grančice mnogih biljaka koje imaju razvijenu srţ. Vilicama prvo nagriza grančicu, a
onda legalicom polaţe jaja u srţ praveći ubode jedan iznad drugog. Na jednom izbojku maline moze
se naći oko 50 uboda. Prekidaju se sprovodni sudovi, izbojci zaostaju u porastu, zakrzljali su i
polusasušeni.
Suzbijanje se obavlja u toku jeseni i proleća kada se uklanjaju i spaljuju svi izbojci sa ubodima
italijanskog popca.Iz malinjaka treba odstraniti korove u koje ţenke mogu da polazu jaja.

RED HEMIPTERA fam. Cicadidae

Tettigetta (=Cicadetta) dimissa

Oba para krila su membranozna i staklasto providna, sa jasno izraţenom nervaturom. Telo je crne
boje sa dve narandţaste pege na grudima.Larva je sekundarnog tipa, prednje noge su nazubljene i
podešene za kopanje.

Vrsta prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. Razvoj larve traje oko pet godina. Po završenom
razviću, u maju i junu izlaze iz zemlje, nakon čega eklodira imago. Ţenke tokom juna i jula polaţu jaja
u izbojke maline u vidu uzduţnih zareza. Jaja su poloţena u grupi u dva do tri reda. Ţenke legalicom
presecaju sprovodne sudove, izbojci zakrţljaju i suše se.Ispiljene larve odlaze u zemljište gde se hrane
korenčićima mnogih biljaka i gde provode celokupno svoje razviće.

U cilju suzbijanja ove vrste potrebno je odsecati i spaljivati napadnute izbojke svakih deset dana
nakon pojave zareza na njima.

RED COLEOPTERA fam. Buprestidae

Agrilus cuprescens (=rubicola)– malinin prstenar

Duţina imaga je 5–7mm,tamnosmeđe boje sa metalnim sjajem. Pipci su testerasti. Osnova pokrioca
je blago udubljena.Larva je buprestidna, beličastozućkasta.

Malilin prstenar ima jednogodišnje razviće, a prezimljava odrasla larva u srţi izbojka. Tokom proleća
nastavlja sa razvićem, a imaga se javljaju sredinom maja. Odrasli insekti se dopunski hrane listom
maline, kupine i divlje ruţe, nakon čega ţenka polaţe jaja na izbojke premazujući ih lepljivim sekretom
koji očvrsne. Nakon dve nedelje larva se ubušuje u izbojak praveći spiralno – prstenasti hodnik.

U početku su prstenovi spirale zbliţeni, a sa porastom larve dobijaju oblik razvučene spirale. Larve se
od mesta ubušivanja uvek kreću prema gore.U jednom izbojku moţe biti od 5 do 7 larvi pa se hodnici
prepliću. Larva se razvija do jeseni, a zatim prezimljava u izbojku. Narednog proleća se preobrazi u
lutku, a imago izgriza nepravilan kruţni otvor kroz koji eklodira. Razvoj vrste traje jednu godinu.

Na mestu ubušivanja larve javlja se zadebljanje, a kora uzduţno puca u vidu brazgotina.

Larva oštećuje sprovodne sudove čime onemogućava razmenu hranljivih materija od korena do lisnih
i cvetnih pupoljaka. Napadnuti jednogodišnji izbojci koji naredne godine donose rod se suše. Pri
jačem napadu mogu da se osuše celi malinjaci.

Na mestima zadebljanja izbojci se cesto lome od uticajem vetra

Suzbijanje

Mehanicke mere-tokom jeseni ili proleća sve izbojke sa zadebljanjima, ili koji su polomljeni, treba
nisko odrezati, sakupiti i spaliti kako bi se uništile prezimljujuće larve.Pri podizaanju novih zasada
treba koristiti zdrave izbojke.

RED COLEOPTERAfam. Buprestidae

Coroebus rubi – malinin korebus

Imago je duţine 7 – 10 mm, crne boje sa ljubičastim odsjajem. Na pokriocima se uočava do pet
poprečnih talasastih linija srebrnaste boje. Pipci su testerasti.

Larva je buprestidna, prljavobele boje.

Najčešće oštećuje pitomu malinu. Prezimljava u stadijumu larve u korenu ili korenovom vratu. Tokom
proleća larve se preobrze u lutku, a imago vilicama izgriza otvor kroz koji eklodira. Odrasli insekti se
pojavljuju u maju i lete do jula.

Odrasli insekti se dopunski hrane listom maline i kupine. Ţenka polaţe jaja na izbojke i prekrije ih
sekretom koji dobija ljubičastu boju.

Nakon ubušivanja, larve prave spiralne hodnike na dole, prema korenu biljke. Na mestu ubušivanja
javljaju se karakteristična zadebljanja na kojima se izbojci lako lome. Zadebljanja oko spiralnih
hodnika su manja u odnosu na malininog prstenara i teţe se uočavaju. Oštećenja se jasno primete tek
naredne godine kada usled prekidanja sprovodnih sudova, izbojci maline ne olistaju i osuše se.

Suzbijanje

Prilikom skracivanja i proredjivana izbojaka potrebno je svaki poviti u stranu i ako dodje do lomljenja
potrebno ih je odstraniti i unistiti.

RED COLEOPTERA fam. Byturidae

Byturus tomentosus – malinina buba

Imago je duţine 4 - 4,5 mm.Telo je crne boje pokriveno sa gustim rđastozutim dlačicama. Pipci su
glavičasti.Larva je izduţena, zućkaste boje sa tri para grudnih nogu. Leđni segmenti su skleritizirani.
Poslednji segment ima dva oštra trnolika izraštaja.

Pre svega oštećuje malinu, ali se sreće i na trešnji i višnji. U toku godine razvija jednu generaciju.
Prezimljavaju odrasli insekti u zemljištu.

Imago se javlja u vreme cvetanja voćaka. Grize cvetne organe, hrani se nektarom i polenovim
prahom. Prvo se obično sreće na trešnji, višnji, šljivi i jabuci, a potom preleće na malinu. Cvetovi su
uništeni, suše se i otpadaju. Malinina buba moţe oštetiti do 80% cvetova.

Ţenke sredinom maja polaţu jaja najčešće u osnovu tučka, a larve se hrane zelenim i zrelim plodom.
Napadnuti plodovi su sitni, neugledni, krţljavi, zaprljani izmetom, smanjene trţišne vrednosti.

U jednom plodu mogu se naći do 3 larve, a jedna larva moţe oštetiti više plodova. U periodu masovne
pojave, koja je registrovana 60-tih godina XX veka, zabeleţena je oštećenost plodova od 80-90%
(Dobrivojević, 2006).

Po završenom razviću, larve napuštaju plodove, padaju na zemlju u kojoj se preobraze u lutku, a
zatim eklodira imago koji ostaje u zemljištu radi prezimljavanja.

Suzbijanje

Okopavanje ili oranje malinjaka tokom jeseni i proleća smanjuje brojnost prezimljujućeg imaga, koji
izbačen na površinu biva pojeden od ptica ili strada od hladnoće. U slučaju velike brojnosti, zajedno
sa oranjem malinjaka mogu se inkorporirati zemljišni insekticidi.

Hemijsko suzbijanje se moţe izvesti u periodu dopunske ishrane imaga, u fazi pojave cvetnih
pupoljaka koji se još nisu otvorili.
RED DIPTERA fam. Cecidomyidae

Lasioptera rubi – malinina muva gálica

Imago je duţine oko 2 mm, svetlosmeđe boje koje je pokriveno crnim ljuspicama. Na gornjoj ivici krila
nalazi se srebrnasto pravougaono polje.Larva je crvolika, narandţaste boje.

Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu odrasle larve u galama
na izbojcima maline. Eklozija imaga je dosta razvučena i traje od maja do avgusta. Ţenka polaţe jaja
na koru jednogodišnjih izbojaka, a larve se ubušuju pod koru i u drvo. Na mestu ubušenja, pod
dejstvom specifičnih sekreta, počinje intenzivna deoba ćelija okolnog tkiva što prouzrokuje stvaranje
gala različitog oblika i veličine.

Gale ubrzo po nastanku, odrvene. Veličine su do 10 cm. Veći broj larava se hrani u unutrašnjosti gale
pa tkivo izumire i poprima crnu boju. Larve do zime završe razviće i prezime.

Larve obrazuju gale na svim delovima izbojka od korenovog vrata do vrha. Najčešće se nalaze sa
strane izbojka a često obuhvataju ceo izbojak u krug. Mogu biti na određenom rastojanju ili su
pribliţene.

Prisustvo velikog broja gala na izbojcima izaziva jake deformacije i poremećaje u kretanju biljnih
sokova što dovodi do krivljenja i lomljenja izbojaka na mestu formiranja gala

Ovakva oštećenja utiču na smanjenje prinosa, kvalitet plodova i kvalitet sadnica.

Gale takođe predstavljaju pogodna mesta za naseljavanje fitopatogenih mikroorganizama koji

ubrzavaju sušenje izbojaka.

Suzbijanje

Uklanjanje izbojaka maline sa galama u toku jeseni ili proleća i njihovo spaljivanje.

Prilikom podizanja zasada koristiti zdrave sandice.

STETNI INSEKTI JAGODE

RED HEMIPTERA fam. Pentatomidae

Dolycoris baccarum – mirisni martin

Imago je smeđe boje, duţine do 1 cm, sa svetlo ţutim šarama na gornjoj strani trbuha. Noge su
ţutozelenkaste, a vrhovi goleni i stopala su crni. Pipci su petočlani i dvobojni, smeđe i ţutosmeđe
boje.Larve su primarne. Prezimljava imago pod opalim lišćem, starom korom i sl. Tokom godine
razvija jednu ili dve generacije.

U proleće stenice napuštaju mesta zimovanja, dopunski se hrane i obično tokom aprila polaţu jaja na
listove. Larve se pile tokom maja.

Štete svojom ishranom nanose larve i odrasli. Isisavanjem biljnih sokova iz jagodastog voća, najčešće
jagode i kupine, izazivaju deformaciju plodova, prenoseći na njih neugodan miris koji neravnom
površinom plodova.

RED COLEOPTERA fam. Curculionidae

Anthonomus rubi – jagodin cvetojed

Imago je dug 3 – 4 mm, crne boje, pokriven sivim dlačicama. Rilica je duga, pipci su prelomljeno
glavičasti. Larva je kurkulionidna, beličaste boje.

Oštećuje jagodu, malinu i kupinu.

Prezimljava odrasli insekt u zemljištu, a u toku godine razvija jednu generaciju.

Odrasli insekti se u prirodi javljaju tokom aprila kada se dopunski hrane listom jagode, maline i drugih
biljaka. Tokom maja ţenka polaţe jaja u cvetne pupoljke, nakon čega zagrize peteljku pupoljka koji se
ne otvara, vene i povija se na dole.

Ispiljene larve se hrane prašnicima i ostalim delovima cveta nakon čega se u pupoljku preobraze u
lutku. Imago progriza otvor kroz koji izlazi napolje. Imago se u tom periodu hrani cvetovima mnogih
korovskih biljaka sve do pojave hladnog vremena kada odlazi na prezimljavanje.

Suzbijanje se moţe obaviti u periodu pojave cvetnih pupoljaka koji se još nisu otvorili, čime se ujedno
suzbija i malilina buba.

RED COLEOPTERA fam. Curculionidae

Otiorrhynchus rugosostriatus - rilaš korena jagode

Imago je duzine 5 – 7 mm, crvenosmeđe do crne boje. Rilica je kratka i široka, a pipci prelomljeno
glavičasti. Imago ne leti. Larva je kurkulionidna, ţutobele boje.

Prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. Imago se javlja od kraja juna do kraja jula. Ţenka polaţe
jaja u zemljište oko biljke. Posle piljenja larve se kreću ka korenu, izgrizaju ga spolja a kasnije se
ubušuju do srţi. Na i oko korena se moţe naći veliki broj larvi. Po završenom razviću larve se u
zemljištu preobraze u lutku, a zatim u imaga.

U periodu dopunske ishrane imago grize list po obodu ili izgriza rupe na lisnoj površini. Glavna
oštećenja nastaju usled ishrane larvi. Larve izgrizaju koren spolja i iznutra. Koren ostaje bez bočnih
korenčića.

Lišće dobija bledozelenu boju, plodovi se ne razvijaju, ili ako su zametnuti ostaju sitni, prerano
sazrevaju i suše se. Propadanje glavnog korena uzrokuje potpuno sušenje biljaka.

RED COLEOPTERA fam. Buprestidae

Coroebus elatus – jagodin korebus

Imago je duţine tela do 8 mm, crne boje sa metalnim sjajem. Pipci su kratki, testerasti

Larva je buprestidna, beličaste boje. Na poslednjem trbušnom segmentu nalaze se dva hitinizirana
roščića. Vrsta ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve u donjem delu korena
jagode. U proleće, larva se pomera naviše i u delu biljke iznad površine zemljišta gradi lutkinu kolevku
u kojoj hrizalidira.

Eklozija imaga počinje od sredine maja i traje do druge polovine juna. Posle dopunske ishrane i
kopulacije, ţenka polaţe jaja u osnovi starijih listova. Nakon piljenja larva prodire u koren i hraneći se,
buši spiralni hodnik na niţe. U jednom korenu razvija se jedna larva.

Larva se hrani u unutrašnjosti korena dovodeći do njegovog sušenja. Budući da se jagodin korebus
vrlo često nalazi zajedno sa rilašem korena jagode, simptomi oštećenja su veoma slični, a propadanje
korena i sušenje celih biljaka je znatno brze.
Suzbijanje O. rugosostriatus i C. elatus

Promena mesta gajenja jagode, obrada zemljišta, korišćenje zdravog sadnog materijala, uništavanje
pojedinačno napadnutih biljaka i uništavanje okolnih samoniklih biljaka iz familije Rossaceae, veoma
su vaţne mere zaštite protiv ove štetočine. Hemijsko suzbijanje moţe se sprovesti u vreme dopunske
ishrane imaga, a nakon berbe jagode. S obzirom da nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove
štetočine, mogu se koristiti jedinjenja namenjena za suzbijanje drugih štetočina, kao što su preparati
na bazi dimetoata.

RED COLEOPTERA fam. Nitidulidae

Stelidota geminata

Imago je duţine tela oko 3 mm, smeđe boje sa ţutim šarama. U osnovi pokrioca i na njihovoj
poslednjoj trećini nalaze se ţute pege koje su međusobno spojene ţućkastom zonom po unutrašnjoj
ivici pokrioca, tako da cela šara ima oblik slova X.

Larva je bele boje, sa tri para grudnih nogu i sa bočnim izraštajima na trbušnim segmentima

Stelidota geminata je poreklom iz Amerike. Introdukovana je i u Evropu, a 2011. g. je prvi put

registrovana u nekim zasadima jagode u Srbiji (Spasić i sar. 2011).

U Americi S. geminata predstavlja značajnu štetočinu jagode, a moţe se naći i na zrelim i trulim
plodovima drugih vrsta voćaka i povrća (breskva, jabuka, kruška, i dr.).

S. geminata u toku godine razvije dve generacije, od kojih je prva na jagodama. Prezimljava imago na
skrivenim mestima, najčešće u obliţnjim šumama ili malinjacima. Sa mesta prezimljavanja imago na
jagodu doleće u vreme zrenja plodova najranijih sorti. Privučene mirisom zrelih plodova, odrasle
jedinke ih naseljavaju, i hrane se izgrizajući duboke rupe.

Zenka tokom zivota poloţi preko 300 jaja, koja odlaţe u već oštećene tj. izgriţene delove ploda. Larve
se razvijaju u plodu, a po završenom razvoju se u zemljištu transformišu u lutku. Razvoj jedne
generacije traje oko 20 dana.

Imago druge generacije, koja se razvija na zrelim i trulim plodovima drugih biljaka, povlači se na
prezimljavanje.

Oštećenja na zrelim plodovima izazivaju odrasle jedinke, koje izgrizaju plodove praveći veće ili manje
površinske ili duboke rupe. Larve se takođe hrane u plodovima. Najveće štete nastaju u vreme berbe.
Izgriţeni plodovi veoma brzo propadaju, ne mogu se brati niti plasirati na trţištu, nemaju nikakvu
upotrebnu vrednost, zbog čega su prinosi smanjeni

Indirektne štete nastaju usled naseljavanja patógena, koje imago često prenosi na plodove i koji
dovode do brzeg truljenja.

Suzbijanje

Suzbijanje je veoma oteţano jer je vrsta prisutna u zasadu jagode od početka zrenja plodova pa sve
do završetka berbe.

Preporučuje se da se izbegava sadnja jagode u blizini šuma, da se plodovi beru pre nego što prezreju,
da se odstranjuju svi oštećeni ili prezreli plodovi iz polja, i da se prilikom berbe takvi plodovi
uništavaju, a ne ostavljaju u polju, po stazama i oko zasada. Upotreba insekticida je vrlo ograničena
zbog prisustva već zrelih plodova i česte berbe.
RED LEPIDOPTERA fam. Saturnidae

Saturnia pavonia – mali noćni paunovac

U rasponu krila leptir ima oko 7 cm. Na prednjim i zadnjim krilima uočavaju se okolike šare, slične
paunovim, po čemu je vrsta dobila naziv. Pipci su perasti. Boja gusenica zavisi od uzrasta. Odrasla
gusenica je zelene boje sa ţutim brdavicama iz kojih polaze tamne čekinje.

Polifagna je vrsta koja u povećanoj brojnosti moze prouzrokovati oštećenja na jagodastom voću.

Tokom godine ima jednu generaciju, a prezimljava u stadijumu lutke. Leptiri se javljaju krajem aprila i
početkom maja. Ţenke polaţu jaja na biljke, u obliku legla sa nepotpunim prstenom.

Gusenice se hrane lišćem i pojedinih godina mogu imati ekonomski značaj.

U cilju suzbijanja ove vrste preporučuje se redovna controla zasada i ručno sakupljanje gusenica jer
se lako zapaţaju i po pravilu oštećuju pojedinačne biljke.

ŠTETNI INSEKTI BOROVNICE, BRUSNICE I RIBIZLE

RED HEMIPTERA fam. Diaspididae

Chionaspis salicis – vrbina štitasta vaš

Štit ţenke je izduţen i proširen prema zadnjem delu, bele ili prljavobele boje. Štit muţjaka je zntno
manji, izduţen, bele boje, sa dva uzduţna ţleba. Telo ţenke je izduţeno, narandţaste ili temnoruţicaste
boje. Vrbina štitasta vaš je polifagna vrsta koja u Evropi predstavlja ekonomski značajnu štetočinu
borovnice, brusnice i ribizle, naročito u hladnijim područjima i na većim nadmorskim visinama.

U Srbiji je 2007. g. prvi put regostrovana kao štetočina borovnice i brusnice na planinama Besna
Kobila, Stara Planina i Čemernik (Graora i Spasić, 2010).

U toku godine vaš razvije jednu generaciju, a prezimljava u stadijumu jajeta ispod štita ţenke na
biljkama.

U proleće se pile larve prvog stupnja koje se aktivno kreću po biljci traţeći pogodno mesto za
fiksiranje. Najčešće naseljavaju mlade grančice i listove, a reĎe plodove. Po završenom razviću,
obrazuju se larve drugog stupnja u junu, a potom odrasle jedinke u julu. Ţenke tokom avgusta i
septembra polaţu ispod štita prezimljujuća jaja.

Usled kontinuiranog isisavanja sokova iz nadzemnih delova biljke, one fiziološki slabe, dolazi do
slabijeg porasta izbojaka, sušenja listova, grančica i celih ţbunova. Napadnute biljke gube estetsku
vrednost, čemu doprinose i brojni suvi štitovi iz prethodne godine koji se zadrţavaju na biljnim
delovima.

RED LEPIDOPTERA fam. Sesiidae

Synanthedon tipuliformis – ribizlin staklokrilac

Prednja krila su uzana, staklasta sa crnim poljima i sa vršnim delom ţute boje. Zadnja krila su
prozračna. Na trbuhu se uočavju 3 ili 4 prstenaste ţute pruge.

Gusenice su prljavobele boje sa smedjom glavom

Krajem maja i početkom juna lete leptiri. Nakon kopulacije ţenka polaţe jaja na izbojak ribizle, reĎe
na ogrozd i lesku. Gusenice prodiru u srţ praveći dug crni hodnik. Napadnuti izbojak vene i suši
se.Štete su naročito velike na mladim tek podignutim zasadima, što je registrovano poslednjih
nekoliko godina.

Odrasle gusenice prezimljavaju u izbojcima. Po završenom razviću obrazuju lutku u izbojku iz koje
eklodira imago.Razvice gusenice traje 1-2godine.

Odstranjivanje napadnutih izbojaka smanjuje brojnost staklokrilca.

ŠTETNI INSEKTI DUDA

RED HEMIPTERA fam. Diaspididae

Pseudaulacaspis pentagona – dudova štitasta vaš

Štit zenke je okrugao, bele boje sa dve larvene košuljice narandţaste boje. Zenka je izduzeno –
ovalnog tela, zutonarandţste boje.

Dudova štitasta vaš potiče iz Kine, Koreje i Japana, odakle se proširila po zemljama suptropskog
klimata. Krajem XIX veka introdukovana je u Italiju odakle se brzo proširila po celoj Evropi,
prouzrokujući velike štete pre svega na dudu i breskvi.

Dudova štitasta vaš je u Srbiji prvi put registrovana 1938. g. u Donjem Milanovcu i Novom Sadu.

Danas ima kosmopolitsko rasprostranjenje.

Vaš se karakteriše izraţenim polnim dimorfizmom.Zenke nemaju oči, pipke, noge ni krila, a imaju
dobro razvijen usni aparat kojim su fiksirane za podlogu. Ţenka je ţute ili narandţaste boje.

Muzjak ima razvijene oči, noge, pipke i jedan par krila. Usni aparat je zakrţljao. Štit muzjaka je bele
boje. Usled obrazovanja brojnih kolonija, biljke izgledaju kao snegom posute.

Polifagna je vrsta. Predstavlja značajnu štetočinu duda, breskve, ribizle i ukrasnih biljaka u urbanim
sredinama.Tokom godine razvija 2 ili 3 generacije, a prezimljava kao ţenka.

Hraneći se biljnim sokovima vaš iznuruje biljku, manje je cvetanje i obrazovanje pupoljaka, manja je
fotosinteza, biljke se iscrpljuju što se manifestuje sušenjem grana i celih biljaka.

Na plodovima, naročito nektarina, obrazuje brojne kolonije, smanjujući njihov kvalitet i trzišnu
vrednost.

Suzbijanje

Budući da se vaši lako prenose biljnim materijalom, stroga fitosanitarna kontrola i korišćenje zdravih
sadnica su najbolja preventiva u suzbijanju ove štetočine.

Dudova štitasta vaš se moţe suzbijati zimskim tretiranjem preparatima na bazi mineralnog ulja, pri
čemu je neophodno obezbediti visok kvalitet primene preparata.

U toku vegetacije suzbijanje treba obaviti u vreme pojave larvi prvog stupnja preparatima na bazi
azinfos – metila, metomila, malationa (Sekulić i Jeličić, 2011). Zbog razvučenog vremena pojave larvi
tretman treba ponoviti za dve nedelje.

RED LEPIDOPTERA fam. Arctiidae

Hyphantria cunea – dudovac

Leptir je bele boje, u rasponu krila ima 20 – 35 mm. U proleće se mogu pojaviti leptiri sa crnim
pegama po krilima.Gusenice su ţućkaste ili zelenkaste boje sa smeĎom prugom duţ ledja i ţutom
prugom po bokovima. Iz tamnih bradavica po telu izlaze crne dlake koje zare.

Vrsta je iz Severne Amerike introdukovana u Evropu, a u našu zemlju 1948.g. Danas je prisutna na
celom Balkanskom poluostrvu. Gusenice se hrane sa lišćem preko 250 drvenastih i zeljastih biljaka.
Preferira dud, a štete su zabeleţene i na vinovoj lozi i drugim biljkama. Dudovac u toku godine razvija
dve generacije. Prezimljava u stadijumu lutke. Leptiri se roje krajem aprila i početkom maja. Zenka
polaţe jaja u jednoslojna jajna legla na naličje listova.

Ispiljene gusenice ţive zajedno u guseničnom gnezdu od paučinastih niti. U početku se hrane
epidermisom i parenhimom lista sa naličja, a kasnije celom lisnom površinom.

Po završenom razviću obrazuju lutku, a zatim tokom juna eklodiraju leptiri druge generacije.
Gusenice druge generacije nanose slična oštećenja na biljkama.

Jedno gnezdo moţe da obuhvati čitavu krunu drveta.

Često se sreće u naseljima i duţ puteva. Prilikom jakog napada, gusenice mogu izazvati golobrst.

Odmah nakon introdukovanja dudovac se brzo proširio jer je unet bez svojih prirodnih neprijatelja.

Zbog toga je iz severne Amerike u Evropu izmeĎu 1950. i 1960. introdukovano nekoliko vrsta
parazitoida koje su se uspešno aklimatizovale.

Osim toga, mnoge autohtone vrste parazitoida su se prilagodile novom domaćinu što je dovelo do
znatnog smanjenja brojnosti populacija.

Suzbijanje

Ako se na stablu konstatuje 2 - 5 guseničnih gnezda potrebno je sprovoditi mere suzbijanja.

Mehaničko suzbijanje treba sprovesti pri slabijem napadu kada se odsecaju i spaljuju gusenična
gnezda, što se naročito preporučuje za prvu generaciju.

Pri jačem napadu preporučuju se biološki insekticidi na bazi Bacillus thuringiensis var. kurstaki,
naročito u šumama i urbanim sredinama.

Insekticidi na bazi fenitrotiona, malationa i dr. se mogu koristiti u rasadnicima voćaka ukoliko se
primeti velika brojnost štetočine.

ŠTETNI INSEKTI LESKE

RED COLEOPTERA fam. Curculionidae

Curculio (=Balaninus) nucum – lešnikov rilaš

Imago je duţine do 1 cm, ţutosmeđe boje. Telo je pokriveno zućkastim ljuspicama. Rilica je duga
i tanka, malo povijena. Larva je kurkulionidna, zućkastobele boje.

U toku godine ima jednu generaciju.Prezimljava u stadijumu lutke u zemljistu.

Imago se tokom maja i juna hrani na lišću i mladim plodovima bušeći sitne rupe. Ţenka polaţe po
jedno jaje u plod koji je još zelen. Larve se hrane jezgrom ploda pretvarajući ga u smeđi izmet.
Plodovi otpadaju pre vremena, ali se mogu razviti do normalne veličine.
Odrasla larva buši otvor na plodu i odlazi u zemljište gde se pretvara u lutku koja prezimljava.Štete na
lešniku mogu biti veoma značajne.

U cilju suzbijanja ove vrste preporučuje se sakupljanje opalih lešnika i prekopavanje zemlje oko
voćke.Ukoliko je neophodno, hemijsko suzbijanje treba sprovesti u vreme pojave imaga, a pre
polaganja jaja.

RED COLEOPTERA fam.Cerambycidae

Oberea linearis

Imago je crne boje sa finim punktacijama po pokriocima, duţine do 16 mm. Noge su ţute boje.

Larva je cerambicidna, beličaste ili ţućkaste boje.

Vrsta oštećuje lesku, retko orah.

Odrasli insekti se javljaju tokom proleća. Ţenka polaţe pojedinačno jaja na jednogodišnje grančice.
Larva se ubušuje u izbojak krećući se od vrha prema dole. Hodnici mogu biti dugi 40 – 60 cm.

Prezimljava larva u hodniku. Narednog proleća nastavlja sa razvićem sve do jeseni kada još jednom
prezimljava u osnovi grana. Narednog aprila obrazuje se lutka, a imaga eklodiraju tokom maja i juna.

Vrsta ima dvogodišnje razviće.

Napadnuti izbojci se lako uocavaju po osusenom vrsnom liscu vec tokom jula.

U toku dve godine, koliko se larva razvija potpuno osteti mladar koji se susi.

ŠTETNI INSEKTI VINOVE LOZE

RED HEMIPTERA fam. Phylloxeridae

Phylloxera vastatrix (=Peritymbia vitifolii) – vaš vinove loze

Polimorfna je vrsta sa većim brojem oblika.

Filoksera je doneta u Francusku iz Amerike oko 1860. godine. Brzo se proširila Evropom ostavljajući
pustoš za sobom jer su ogromne površine pod vinovom lozom propale. Mnogi su vinogradi potpuno
propali, pa je tih godina zabeleţeno više samoubistava francuskih vinogradara.

Biologija filoksere nije ista na američkim i evropskim sortama vinove loze.

Na američkoj lozi prezimi zimsko jaje na nadzemnim delovima. Iz njega izlazi vaš osnivačica koja
stvara gale na naličju lišća u kojima ţive vaši. Na lišću se razvija još nekoliko generacija tih vaši. Deo
njih zatim migrira na koren, gde zbog debljine korena, nisu zabeleţena oštećenja. U jesen nastaju
seksualni oblici, a ţenke polaţu zimska jaja.

Na evropskim sortama vinove loze napada koren na kome obrazuje krupna i sitna zadebljanja
(tuberozitete i nodozitete), usled kojih se prekida protok biljnih sokova što dovodi do sušenja čokota.

Na evropskoj lozi sve generacije vaši se razvijaju na korenu i to partenogenetski. Filoksera ima kod
nas 4 – 9 generacija godišnje.

Kalemljenjem evropskih sorti na američke podloge, uspešno je rešen problem ove štetočine.

RED HEMIPTERA fam. Coccidae

Pulvinaria vitis – lozina štitasta vaš

Mlada ţenka je duga do 6,5 mm, koţa na leđima je sa cirkularnim ili ovalnim površinama.
Postreproduktivna ţenka je ovalnog oblika, čvrstog integumenta, tamno braon boje.

Lozina štitasta vaš ima jednu generaciju godisnje, a prezimljava u stadijumu larve trećeg stupnja.

Tokom proleća larve nastavljaju sa razvićem obrazujući ţenke tokom aprila i maja. Ţenke polaţu jaja u
bele jajne kese.

Početak polaganja jaja zabeleţen je krajem maja. Nakon piljenja, larve se aktivno kreću po biljci
traţeći pogodno mesto za ishranu. Najčešće se kreću prema mladarima, peteljkama listova i listovima
gde se hrane biljnim sokovima uglavnom sa naličja.

Tokom avgusta obrazuju se larve drugog stupnja koje se razvijaju do oktobra kada se formiraju
prezimljujuće larve trećeg stupnja. Hraneći se isisavanjem sokova iz svih nadzemnih delova biljke
dovode do slabljenja biljke, smanjenja prinosa I kvaliteta groţđa, a u slučaju jačeg napada dolazi do
krţljavosti i sušenja čokota.

RED HEMIPTERA fam. Coccidae

Parthenolecanium persicae – breskvina štitasta vaš

Ţenka P.persicae je najkrupnija vrsta štitastih vaši u našoj zemlji. Telo je izduţeno ovalno, duţine do
8 mm, smeđe boje. U našoj zemlji ova vrsta se najčešće javlja na vinovoj lozi a osim toga zabelezena
je na breskvi, kajsiji i sljivi.

Razvija jednu generaciju a prezimljava u drugom larvenom uzrastu na drvenastim delovima biljke.

Tokom proleća larve nastavljaju sa razvićem obrazujući zenke tokom aprila i maja. Zenka polozi oko
2600 jaja ispod stita.

Larve se pile tokom juna i naseljavaju listove na kojima se hrane sve do kraja leta. Sišući biljne sokove
vaši uzrokuju prevremeno sušenje i opadanja lišća.

Tokom jeseni obrazuju se larve drugog stupnja koje prezimljavaju. Na napadnutim čokotima vaš moţe
obrazovati brojne kolonije usled čije ishrane se čokoti suše.

Međutim, ova vaš je poslednjih godina u Srbiji nalaţena sporadično na fiziološki oslabljenim biljkama
ili u ekstezivnim vinogradima.

Zimskim tretiranjem kao I tretiranjima u toku vegetacije protiv drugih stetocina, smanjuje se
brojnost populacija i ove vrste.

RED COLEOPTERA fam. Scarabaeidae

Anomala vitis - lozin gundelj

Imago je metalik zelene boje, duzine do 13mm.Pipcu su lepezasti.Larva je grcica, belicaste boje.

Prezimljava larva čiji razvoj traje 1 - 2 godine. Odrasli insekti se javljaju tokom juna i jula i lete u
rojevima. Imaga se hrane vršnim listovima čokota, ostavljajući samo glavni nerv čitav. Posle dopunske
ishrane ţenka polaţe jaja u zemljište, a ispiljene larve se hrane korenčićima biljaka.

Ukoliko se javi u povećanoj brojnosti moţe pričiniti značajneštete, naročito na vinovoj lozi koja se gaji
na peskovitim terenima.
RED COLEOPTERA fam. Curculionidae

Byctiscus betulae – cigaraš

Imago je zlatnozelene, plave ili bakrenocrvene boje, duţine do 9 mm. Pokrioca su kvadratnog oblika.
Pipci su glavičasti. Larva je beličasta as smeđom glavom, bez nogu.

Oštećenja prouzrokuje na vinovoj lozi, kruški, šljivi, leski .,

Razvija 1 gen/god, a prezimljava imago. U proleće se hrani pupoljcima i listovima. Ţenka polaţe jaja
na karakterističan način uz određene pripreme.

Uvijeni listovi podsećaju na cigaru. Unutar njih ţenka polozi 1 – 6 jaja. Hraneći se, larve grizu
nepravilne hodnike.

Odrasle larve napuštaju “cigaru” i u zemljištu se pretvore u lutku.

Nakon eklozije imago miruje do narednog proleća.

Sakupljanjem i unistavanjem “cigara” odmah nakon polaganja jaja smanjuje se brojnost stetocine.

RED LEPIDOPTERA fam. Tortricidae

Lobesia (=Polychrosis) botrana – sivi grozdov smotavac

Leptir je pepeljasto sive boje. U rasponu krila ima do 13 mm. Na prednjim krilima se uočava poprečna
tamna pruga. Na vrhu krila nalaze se svetlije i tamnije pege. Zadnja krila su jednobojno siva.

Gusenica je zutozelena sa tamnom glavom.

Palearktička vrsta koja je pre svega štetočina vinove loze ali se moţe naći i na malini i kupini.

U toku godine ima 3 generacije. Prezimljava u stadijumu lutke, pod korom čokota ili drugim
skrivenim mestima.

Leptiri se javljaju krajem aprila i početkom maja. Ţenka polaţe jaja na peteljke cvasti. Larve napadaju
cvetne pupoljke, cvetove i mlade plodove. Napadnute delove opredaju paučinom po čemu se otkriva
njihovo prisustvo. Odrasle gusenice napuštaju grozd radi pretvaranja u lutku.

Lepriri druge generacije lete tokom juna i jula. Zenka polaţe jaja na mlade bobice, a larve se nakon
piljenja hrane unutrašnjim sadrzajem ploda, ostavljajući samo semenke. Jedna larva moze oštetiti
veći broj zrna koja opreda paučinom.

Leptiri treće generacije se javljaju u julu i avgustu. Ţenka polaţe jaja na poluzrele plodove, a larva se
hrani njihovim sadrţajem.

Zbog veće količine šećera u bobicama, brţe se razvija truleţ što znatno povećava štete u ovoj
generaciji.Odrasle larve ispredaju kokone na zaklonjenim mestima, pretvaraju se u lutku koja prezimi.

Pojedinih godina štete mogu biti velike. Naročito su napadnute sorte sa velikim i zbijenim
grozdovima, jer je vlaţnost velika a strujanje vazduha minimalno. Ovakvi uslovi pogoduju razviću
štetočine. Napadnute bobice veoma brzo trule.

RED LEPIDOPTERA fam. Tortricidae

Eupoecilia (=Clysia) ambiguella – žuti grozdov smotavac

Leptir u rasponu krila ima do 15 mm. Prednja krila su okerţuta sa trapezoidnom poprečnom prugom
tamnije boje u sredini. Gusenica je ruzičaste boje sa tamnom glavom.

Palearktička i polifagna vrsta pri čemu su veće štete zabeleţene na vinovoj lozi u Severnoj i Srednjoj
Evropi. Tokom godine razvija 2 generacije, a prezimljava u stadijumu lutke na čokotu.Leptiri prve
generacije se javljaju tokom aprila. Ţenka polaţe jaja na cvetne pupoljke.

Ispiljene larve prave zaklon od svilastih niti u čijoj je unutrašnjosti gušći zaklon u kome se skrivaju
tokom dana.

Gusenice se hrane cvetnim pupoljcima, opredaju ih paučinom i prouzrokuju slične štete kao L.
botrana.

Po završenom razviću larva ispreda kokon između oštećenih bobica i preobrazi se u lutku. Let druge
generacije je od kraja juna i tokom jula. Ţenka polaţe jaja na bobice. Gusenice se njima hrane i
pregrizaju peteljku pa mnoga zrna otpadaju. Tada su štete najveće. Oštećeni plodovi brzo trule.

Štetnost zavisi od brojnosti populacije, vremenskih prilika i sortnih osobina vinove loze.

Pošto je ovo higrofilna vrsta, veća vlaţnost tokom proleća pogoduje ovoj vrsti, duţe je cvetanje vinove
loze pa je i štetnost larvi prve generacije veća.

Broj oštećenih bobica kod krupnozrnih sorti je uvek manji nego kod sitnozrnih sorti sa zbijenim
grozdovima.

Oštećene bobice su podloţne napadu truleţi plodova pa brzo stradaju, naročito ako je godina sa
većom količinom padavina.

Suzbijanje smotavaca na vinovoj lozi

-Koristiti sistem gajenja vinove loze koji će obezbediti dobro provetravanje i dobru osunčanost svakog
čokota

-Izbor sorti sa rastresitim grozdovima;

-Izlovljavanje leptira pomoću hranljivih ili svetlosnih klopki;

-Sakupljanje gusenica u lovne pojaseve na čokotu i njihovo uništavanje;

-Praćenjem leta leptira pre svega prezimljujuće generacije ili kada se utvrde prvi zapredci na cvastima
izvesti hemijsko suzbijanje. Ukoliko je napad veći sprovodi se suzbijanje gusenica druge i treće
generacije.

-Za hemijsko tretiranje mogu se koristiti preparati na bazi deltametrina, alfa - cipermetrina, bifentina,
fenitrotiona i dr. (Sekulić i Jeličić, 2011).